1 / 36

T E H N O L O G I J A VEŠTAČKIH ĐUBRIVA

T E H N O L O G I J A VEŠTAČKIH ĐUBRIVA. Pripremio: Varga I štvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA ČOKA v arga.i @neobee.net. Značaj i vrste đubriva. Veštačka đubriva su neorganske materije koje u sebi sadrže elemente potrebne biljkama. Tri najvažnija elementa su: Fosfor Azot i

rumor
Download Presentation

T E H N O L O G I J A VEŠTAČKIH ĐUBRIVA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. T E H N O L O G I J AVEŠTAČKIH ĐUBRIVA Pripremio: Varga Ištvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA ČOKA varga.i@neobee.net

  2. Značaj i vrste đubriva Veštačka đubriva su neorganske materije koje u sebi sadrže elemente potrebne biljkama. Tri najvažnija elementa su: • Fosfor • Azot i • Kalijum, jerstimulišu procese metabolizma, rast biljaka i stvaranje plodova. U sastav biljaka ulazi oko 60elemenata, koji manje ili više utiču na pravilan razvoj biljke.

  3. Podela veštačkih đubriva Prema osnovnom makroelementu koji sadrže, đubriva se dele na: • Fosforna; • Azotna; • Kalijumova i druga. Pored makroelemenata đubriva mogu da sadrže i takozvane mikroelementekao što su na primer: Cink, bakar, molibden, bor, itd.

  4. Đubriva sa makroelementima dodaju se u većim količinama 30 – 120 kg / hektar. Đubriva sa mikroelementima dodaju se u manjim količinama, oko 1 kg / hektar. Prema rastvorljivosti,đubriva se dele na: • Rastvorljiva u vodi i • Rastvorljiva u organskim kiselinama i njihovim solima.

  5. F O S F O R N A ĐUBRIVA

  6. Sirovine za proizvodnju FOSFORNIH ĐUBRIVA su prirodni fosfati: - Apatit i - Fosforit. Bogati prirodni fosfati sadrže 75 – 80 % Ca3(PO4)2. Apatit se u prirodi javlja kao fluoroapatit Ca5F(PO4)3 ili hidroksidapatit Ca5OH(PO4)3. Primenom flotacijske koncentracije dobija se koncentrat apatita sa sadržajem P2O5 od 39 -41%. Fosforiti su sastojci sedimentnih stena. Fosfor se u njima nalazi u obliku trikalcijum-fosfata Ca3(PO4)2.Od primesa sadrže krečnjak, magnezit, dolomit, Fe2O3, Al2O3 i dr.

  7. Princip proizvodnje fosfornih đubriva Prirodni fosfati su teško rastvorni u vodi i zbog toga nepristupačni biljkama. Princip proizvodnje se sastoji u razlaganju prirodnih fosfata dejstvom mineralnih kiselina ili zagrevanjem radi dobijanja hidrogen-fosfata koji su rastvorni u vodi i organskim kiselinama. CaHPO4 - rastvara se u organskim kiselinama koja se nalaze u tlu; Ca(HPO4)2 - rastvorljiv je u vodi. Sadržaj fosfora u fosfornim đubrivima proračunava se u P2O5 i izražava u procentima.

  8. Proizvodnja superfosfata Superfosfat predstavlja jedno od najviše korišćenih neorganskih đubriva. Sadrži 16 -20 % P2O5. Sastoji se od Ca(H2PO4)2 x H2O +CaSO4 x 0.5 H2O. Proizvodi se u obliku praha različite granulacije. Proizvodnja sastoji se u razlaganju prirodnog fosfata pomoću sumporne kiseline koncentracije 62 – 66 %. Ovaj proces sastoji se iz više faza: • Difuzija sumporne kiseline ka česticama apatita; (traje 30-40 minuta na temperaturi od 100 -120 oC) • Difuzija fosforne kiseline u pore apatita. (traje od 6 – 25 dana i ubrzava se hlađenjem) Zbirna reakcija koja se odigrava može se prikazati: 2Ca5F(PO4)3 + 7H2SO4 + 3H2O 3[Ca(H2PO4)2H2O]+7CaSO4 x 0.5H2O + 2HF Reakcije su egzotermne.

  9. Tehničko izvođenje procesa Proizvodnja se odvija u kontinualnim uređajima. Faze su sledeće: • Priprema sirovog fosfata; • Mešanje fosfatnog brašna sa H2SO4; • Naknadno dozrevanje superfosfata i • Granulisanje.

  10. 1. Priprema sirovog fosfata Priprema obuhvata grubo, fino sitnjenje, sušenje i prosejevanje. Grubo sitnjenje se vrši pomoću drobilica. Sušenje se izvodi do vlažnosti od oko 2 %. Fino sitnjenje se odvija u mlinovima sa vazdušnim separatorima, pomoću kojih se odvaja samo najsitnija frakcija koja se u ciklonima taloži. Ovako pripremljen sirovi fosfat se odnosi u dalji proces.

  11. 2. Mešanje Mešanje fosfatnog brašna sa sumpornom kiselinom traje 2 – 5 minuta i izvodi se u sudu pomoću mehaničkih mešalica. Pri mešanju se razvija toplota usled egzotermnih reakcija i (temperatura dostiže 80 – 1OO oC) . U toku mešanja kroz mešač se uduvava vazduh, koji odvodi fluorne gasove i vodenu paru. Nastala kašasta masa se po završetku mešanja istiskuje u obrtnu reakcionu komoru koja se nalazi ispod mešača.

  12. Reakciona komoraje u obliku obrtnog cilindra(obrćeseveoma polako:čini jedan obrtaj za 1,5 – 2,5 časova), izrađenog od armiranog betona. Visoka je 2,5 m i ima prečnik 7,1m. Unutrašnjost je obložena kiselootpornim materijalom. Komora je hermetički zatvorena poklopcem. Kapacitet ovakve komore je oko 30 – 40 t / čas. Unutar komore nalazi se vertikalna pregrada koja prostor deli na dva dela: Ulazni i izlazni. U ulazni deo kontinualno stiže kaša iz mešača. U izlaznoj zoni nalazi se sečka koja se okreće u smeru suprotnom od obrtanja komore i seče svojim noževima otvrdnuti superfosfat. Iseckani komadi padaju kroz centralnu osovinu na prihvatni transporter koji ih odnosi na skladište.

  13. 3.Naknadno dozrevanje superfosfata Odvija se na skladištu i traje 6 – 25 dana. Dozrevanje se ubrzava mešanjem i ravnomernim raspoređivanjem iseckanog superfosfata po dnu prostorije u tanjim slojevima. 4.Granulisanje Vrši se u cilju poboljšanja fizičkih osobina. Izvodi se u obrtnim dobošima gde se superfosfatu dodaje voda kako bi se vlažnost povećala na oko 10 %. Nastale granule se suše u dobošastim sušnicama na temperaturi od 80 oC. Osušene granule su različite veličine, te na kraju vrši se njihovo prosejavanje.

  14. Uprošćena šema kontinualnog postupka Fosfatno brašno H2SO4 H2O 75-80 % Vaga 65 % HF,vodena para Reakciona komora Obrće se jednom za oko 1,5 - 2,5 časova 100 -120 oC Na skladište Superfosfat

  15. Proizvodnja trostrukog superfosfata Trostruki superfosfat se sastoji od monokalcijum-fosfata [ Ca(H2PO4)2].Ne sadrži kalcijum- sulfat. Sadržaj P2O5u njemu je 2 – 3 puta više nego kod običnog superfosfata i kreće se 40 -50 %. Proizvodnja se razlikuje od proizvodnje običnog superfosfata u tome što ovde umesto sumporne kiseline upotrebljava fosforna kiselina. Reakcija razlaganja fluoroapatita je: Ca5(PO4)3F + 7 H3PO4 5[Ca(H2PO4)2xH2O] + HF

  16. Tomasovo brašno U procesu proizvodnje belog sirovog gvožđa fosfor se u zguri izdvaja u obliku P2O5. Količina P2O5 iznosi 15 – 20 %. Mlevenjem zgure nastaje Tomasovo brašno koje je rastvorljivo u slabim organskim kiselinama.

  17. A Z O T N A ĐUBRIVA

  18. U mineralna azotna đubriva spadaju različite soli koje najčešće sadrže azot u: • Amonijačnom , • Nitratnom , • Amidnom obliku. Postoje i kombinacije dva oblika azota. Sva azotna đubriva se dobro rastvaraju u vodi. Od azotnih đubriva najznačajniji su: -NH4NO3 (amonijum-nitrat) - (NH4)2SO4 (amonijum-sulfat) - NaNO3 (natrijum-nitrat ili Čilska šalitra) - CO(NH2)2 (karbamid ili urea)

  19. Proizvodnja amonijum-nitrata Sadržaj azota u NH4NO3 je 35 %. Azot se nalazi u amonijačnom i nitratnom obliku. Zbog smanjenja higroskopnosti dodaju mu se: • Kreč, • Rude fosfora, • Gips, • Kaolin i dr. Sirovine za dobijanje su : NH3 i HNO3(56%-na) Reakcija dobijanja je: NH3 + HNO3 NH4NO3ΔHΘ298 =-148,6 kJ/mol

  20. Proces proizvodnje se deli u sledeće faze: • Neutralizacija, • Koncentrovanje rastvora NH4NO3, • Mešanje NH4NO3 sa krečnjakom, • Granulisanje, • Sušenje i hlađenje granula i • Zaprašivanje granula.

  21. 1.Neutralizacijaamonijaka i azotne kiseline se izvodi u neutralizatoru pod pritiskom od0,35MPa i temperaturom od 180oC. Temperatura se reguliše dodavanjem hladnog razblaženog rastvora amonijum-nitrata. Nastala sekundarna para se koristi za uku- vavanje rastvora amonijum-nitrata u sledećoj fazi procesa. U neutralizatoru se dobija 78 %-ni rastvorNH4NO3.

  22. 2. Koncentrovanje rastvora vrši se ukuvavanjem u cevnom koncentratoru. Rastvor cirkuliše kroz cevi u kojima vlada snižen pritisak, a oko cevi dolazi sekundarna para pod pritiskom od 0,35 MPa i sa tempera- turom od 130 oC. Temperatura rastvora ne sme pasti ispod 115 oC kako NH4NO3 iz rastvora ne bi iskris- talisao. Rastvor se koncentruje do 95 %, a potom se prebacuje u uređaj za mešanje sa krečnjakom.

  23. 3. Mešanje koncentrovanog rastvora sa praškastim krečnjakom vrši se u kotlu pomoću turbinske mešalice do dobijanja homogene mase koja može da se odvodi na granulisanje. Temperatura u kotlu je oko 135 oC. 4. Granulisanjekašaste mase vrši se u tornju na čijem vrhu se nalazi raspršivač. Raspršeni krečni-amonijumnitrat pada naniže, a u suprotnom smeru struji vazduh koji se uvlači u toranj pomoću ventilatora. Protokomvazduha treba obezbediti oko 70 oC na dnu tornja. Nastale granule padaju na sakupljač odakle se transporterima prenose u sušnice.

  24. 5. Sušenje granula Izvodi se u dve faze i u dve sušnice na principu postepenog oduzimanja vlage kako ne bi došlo do deformisanja granula. U prvoj sušnici sušenje do vlažnosti od 2,5 % vrši se na temperaturi od oko 60 oC. U drugoj sušnici granule se suše do vlažnosti od 0,5 % na temperaturi od oko 75 oC.

  25. 6. Zaprašivanje granula Osušene i ohlađene granule prenose se transporterom u rotacioni doboš u koji se dovodi krečnjak u obliku finog praha. Prah se hvata na površini granula i tako smanjuje njuhovu higroskopnost. Zaprašene granule odnose se u skladište gotovog proizvoda.

  26. Uprošćena šema dobijanja KAN-a Granule Sekundarna para NH4NO3 CaCO3(s) 95 % NH3 HNO3 Ukuvač Sušnica Kondenzat Neutralizator P= 0,35 MPa t = 180 oC Doboš za NH4NO3(aq) 78 % Zaprašivanje Toranj za granulisanje KAN Vazduh

  27. Amonijum-sulfat To je prvo proizvedeno đubrivo. Bio je poznat većkrajem 18.veka. Danas se dobija neutralizacijom NH3 razblaženom H2SO4 (oko 80 %-na). Amonijak se uvodi u kiselinu. NH3 + H2SO4 (NH4)2SO4(s) Nastali amonijum-sulfat se izdvaja u obliku bezbojnih kristala, koji se od matičnog luga odvajaju centrifugisanjem.

  28. Drugi načindobijanja zasniva se na reakciji: CaSO4(s) + 2NH3 + CO2 + H2O(NH4)2SO4 + CaCO3 Gips se fino samelje i razmuti u vodi,a potom se uvode amonijak i ugljendioksid u toku 3 – 5 časova. Iskristalisani amonijum-sulfat se centrifugiše i suši. • Amonijum-sulfat se lako rastvara u vodi, • Nije higroskopan, • Upotrebljava se za đubrenje krečnih zemljišta, • Pogodan je za mnoge biljne kulture. Sadrži oko 25 % azota.

  29. Proizvodnja uree (karbamida) Sadrži oko 46 % azota. Sintetiše se iz amonijaka i ugljendioksida u dva stepena bez katalizatora na pritisku od oko 19 MPa itemperaturi od 190 – 200 o C. • 2NH3 + CO2 NH2COONH4 • NH2COONH4 (NH2)2CO + H2O Pošto je reakcija dehidratacije amonijum-karbamata endo- termna, brzinareakcije i prinos uree rastu sa porastom temperature. Odnos NH3 : CO2 = (4-6) : 1 Dehidratacija

  30. KALIJUMOVA ĐUBRIVA

  31. Kalijumučestvuje u asimilaciji ugljendioksida i učestvuje u mnogim životnim procesima biljaka. Naročito ga mnogo troše krompir, duvan i šećerna repa. Oko 90 % proizvedenih kalijumovih jedinjenja troše se kao veštačka đubriva.

  32. Sirovine: Nalaze se u prirodi kao: • Silvinit (KCl x NaCl), • Karnalit (KCl x MgCl2 x 6H2O), • Kainit (KCl x MgSO4 x 3H2O). Čist KCl iz minerala dobija se odvajanjem pomoću frakcione kristalizacije. Koriste se uglavnom vakuum kristalizatori. Izdvojeni kristali se iz matičnog luga odvajaju ceđenjem. Dobijeni tehnički kalijum-hlorid sadrži 80 – 90 % KCl.

  33. Zbog sadržaja hlora KCl se ne upotrebljava direktno kao đubrivo, već se pomoću sumporne kiseline ili magnezijum-sulfata prevodi u K2SO4. 2 KCl + H2SO4 K2SO4+ 2HCl 2 KCl + MgSO4 K2SO4 + MgCl2 Kalijomove soli zakišeljavaju zemljište, pa se često mešaju sa krečnim (kalcijumovim) đubrivima, koja su bazna.

  34. MEŠOVITA ĐUBRIVA

  35. Mešovita đubriva se dobijaju na dva načina: • Mehaničkim mešanjem prostih đubriva; • Hemijskim postupcima. Mehanički se mešaju: • Amonijum-sulfat, • Amonijum-nitrat, • Superfosfat, • Kalijumsulfat. Pojedine komponente moraju biti suve, približne gustine i granulacije.

  36. KodHEMIJSKIH POSTUPAKAproces proizvodnje se tako podešava, da se dobije đubrivo koje sadrži najmanje dva osnovna elementa(uglavnom N i P). Među ovim đubrivima najvažniji su: • Amonijum-fosfati i • Nitrofosfati. Amonijum-fosfati se dobijaju neutralizacijom NH3 i H3PO4. H3PO4 + NH3NH4H2PO4 Nitrofosfati se dobijaju razlaganjem prirodnih fosfata azotnom kiselinom, pri čemu nastaju : 3Ca(H2PO4)2 + 7Ca(NO3)2

More Related