1 / 26

TEORIJE ME ĐUNARODNE TRGOVINE

TEORIJE ME ĐUNARODNE TRGOVINE. Podela 1: liberalističke (teorija apsolutnih prednosti, teorija komparativnih prednosti, neoklasična teorija, teorija raspoloživosti faktora...) protekcionističke (klasična protekcionistička teorija, teorija razvoja uvozno-supstitutivne privrede...).

leona
Download Presentation

TEORIJE ME ĐUNARODNE TRGOVINE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE Podela 1: liberalističke (teorija apsolutnih prednosti, teorija komparativnih prednosti, neoklasična teorija, teorija raspoloživosti faktora...) protekcionističke (klasična protekcionistička teorija, teorija razvoja uvozno-supstitutivne privrede...)

  2. TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE Podela 2: Teorije ponude(teorija apsolutnih prednosti, teorija komparativnih prednosti, neoklasična teorija, teorija raspoloživosti faktora...) Teorije tražnje (teorija recipročne tražnje, teorija reprezentativne tražnje, ...) Kombinovane: teorija konkurentskih prednosti

  3. TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE Podela 3: Makroekonomske teorije(teorija apsolutnih prednosti, teorija komparativnih prednosti, neoklasična teorija, teorija raspoloživosti faktora...) Mikroekonomske teorije(teorija životnog ciklusa proizvoda, teorija konkurentskih prednosti...)

  4. MERKANTILIZAM • EVROPA, 1500. DO 1750. • KARAKTERISTIKE PERIODA: • GEOGRAFSKA OTKRIĆA • PLEMENITI METALI (ZLATO, SREBRO) KAO NOVAC • PERIOD RAZVOJA MEĐUNARODNE TRGOVINE • PRVOBITNA AKUMULACIJA KAPITALA (KROZ TRGOVINU) • CILJ: POVEĆANJE DRŽAVNOG BOGATSTVA (mereno količinom novca, tj. zlata i srebra). • NAČINI POSTIZANJA CILJA: • PRONALAŽENJEM RUDNIKA SREBRA I ZLATA • POROBLJAVANJEM I PLJAČKANJEM DRUGIH NACIJA • OSTVARENJEM SPOLJNOTRGOVINSKOG SUFICITA (X>M). • PERIODI RANOG I RAZVIJENOG MERKANTILIZMA

  5. MERKANTILIZAM • MERKANTILIZAM KAO EKONOMSKI NACIONALIZAM • BOGAĆENJE NA RAČUN DRUGIH ZEMALJA • SUPROTNO KASNIJIM SHVATANJIMA • VISOKE CARINE NA UVOZ GOTOVIH PROIZVODA • RAZNA ADMINISTRATIVNA UVOZNA OGRANIČENJA • ZABRANA IZVOZA MAŠINA • NISKE NADNICE • IMIGRACIJA VISOKOKVALIFIKOVANE RADNE SNAGE • SAVREMENI MERKANTILIZAM • 1980-IH GODINA (NAFTNI ŠOK.. ) • PREVASHODNO NECARINSKE BARIJERE

  6. KRITIKA MERKANTILIZMA KRITIKE MERKANTILIZMA SU DALI LIBERALISTI (Dejvid Hjum, Adam Smit i sledbenici): SPOLJNOTRGOVINSKI SUFICIT (i deficit) JE NEODRŽIV NA DUGI ROK (DEJSTVO AUTOMATSKOG MEHANIZMA URAVNOTEŽENJA) Obrnuto je sa spoljnotrgovinskim deficitom POVEĆANJE KOLIČINE NOVCA U OPTICAJU PAD IZVOZA, RAST UVOZA UKLANJANJE SUFICITA RAST CENA (INFLACIJA SUFICIT

  7. KLASIČNA TEORIJA MEĐUNARODNE TRGOVINE TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI TEORIJA RECIPROČNE TRAŽNJE

  8. KLASIČNA TEORIJA MEĐUNARODNE TRGOVINE ZALAGANJE ZA SPECIJALIZACIJU I MEĐUNARODNU TRGOVINU KORIST IMAJU SVI UČESNICI OSNOVNE PRETPOSTAVKE: CENA PROIZVODA ZAVISI SAMO OD UTROŠENOG RADA MOBILNOST FAKTORA PROIZVODNJE UNUTAR ZEMLJE MODEL SA DVE ZEMLJE (A I B) I DVA PROIZVODA (X I Y) POSTOJI POTREBA ZA OBA PROIZVODA PRIRODNE I STEČENE PREDNOSTI

  9. TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI • Adam Smit (1723-1790): “Bogatstvo naroda“(1776) • Istakao prednosti međunarodne podele rada i specijalizacije • “nevidljiva ruka tržišta” • Pošto su prirodno usklađeni lični i zajednički interesi nema potrebe da se država meša u ekonomski život.

  10. TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI • Ako jedna zemlja može proizvesti neku robu efikasnije nego neka druga, kaže se da ona ima APSOLUTNU PREDNOST u proizvodnji te robe. • Efikasnost proizvodnje meri se utroškom rada u proizvodnji jedinice proizvoda, ili alternativno, proizvedenom količinom po jedinici vremena. • Zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji nekog proizvoda ako za njegovu proizvodnju troši manje rada, tj. ukoliko za isto vreme proizvodi veću količinu proizvoda.

  11. TEORIJA APSOLUTNIH PREDNOSTI • Države bi trebalo da se specijalizuju u proizvodnji i da izvoze onaj proizvod u kome imaju apsolutnu prednost u odnosu na druge države. Tako se povećava svetsko i nacionalno bogatstvo.

  12. MODEL TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (Moguća proizvodnja za određeno vreme, recimo jedan dan) ili ili

  13. ZATVORENE PRIVREDE (AUTARKIJA) PRETPOSTAVKA: POLOVINA VREMENA SE TROŠI NA PROIZVODNJU JEDNOG, A DRUGA POLOVINA NA PROIZVODNJU DRUGOG PROIZVODA TABELA PROIZVODNJE I POTROŠNJE

  14. OTVORENE PRIVREDE • ZEMLJE SE SPECIJALIZUJU U PROIZVODNJI ONOG PROIZVODA GDE IMA APSOLUTNIH PREDNOSTI, A ZATIM RAZMENJUJU PROIZVODE Zemlja A ima apsolutne prednosti u proizvodnji X, a zemlja B u Y. TABELA PROIZVODNJE SA SPECIJALIZACIJOM

  15. Dejvid Rikardo(1772-1823.): "Načela političke ekonomije i oporezivanja", 1817. Postoji li motiv za međunarodnu trgovinu između dve zemlje ukoliko jedna od njih ima apsolutne prednosti u svim proizvodima? Apsolutno zaostajanje - situacija u kojoj zemlja nema apsolutnu prednost ni u jednom proizvodu TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI

  16. TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI TABELA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI: • Zemlja A ima apsolutnih prednosti u oba proizvoda. Pod pretpostavkom da jednako utrošeno vreme rada vredi isto, odnos cena u zemlji A je: 60X= 20Y, ili 1X= 0,33Y ILI 1Y=3X. • Takođe, kažemo da je oportunitetni trošak 1X u zemlji A jednak 0,33 Y, tj. da je trošak 1Y jednak 3X. • Oportunitetni trošak proizvodnje jedinice nekog proizvoda je količina drugog proizvoda koja se za to vreme mogla proizvesti.

  17. TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI • Zemlja B nema apsolutnih prednosti ni u jednom proizvodu. Pod pretpostavkom da jednako utrošeno vreme rada vredi isto, odnos cena u zemlji B je: 40X= 10Y, ili 1X= 0,25 Y ILI 1Y=4X. • Takođe, kažemo da je oportunitetni trošak 1X u zemlji B jednak 0,25Y, tj. da je trošak 1Y jednak 4X. • Proizvod X je relativno jeftiniji u zemlji B, a proizvod Y u zemlji A. • Zemlja A ima komparativne prednosti u proizvodnji proizvoda Y, a zemlja B u proizvodnji proizvoda X.

  18. TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI • Zemlji A se isplati izvoz proizvoda Y ako će za 1Y dobiti više od 3X, jer je to cena na domaćem tržištu bez specijalizacije. • Zemlji B se isplati uvoz proizvoda Y ako će za 1Y platiti manje od 4X, jer je to cena na domaćem tržištu bez specijalizacije. • Dakle, cena po kojoj se trgovina isplati obema zemljama se nalazi u intervalu od 3 do 4 proizvoda X za jedan proizvod Y. To je zona međusobno isplative razmene. Zemlja A Zemlja B 2 3 4 5 X za 1Y

  19. TEORIJA RECIPROČNE TRAŽNJE • Džon Stjuart Mil • Izvoz se isplati samo po ceni koja je viša od one u zatvorenoj ekonomiji, a uvoz samo po ceni koja je niža od one u zatvorenoj ekonomiji. • Koji će tačno odnos razmene, tj. cena biti uspostavljena u međunarodnoj trgovini od svih mogućih cena koje odgovaraju obema zemljama? • Odnos razmene zavisi od intenziteta (jačine) međusobne tražnje (zakon recipročne tražnje). • Cena (odnos razmene) će više odgovarati zemlji čija je tražnja za proizvodima druge zemlje relativno manja.

  20. Ipx Tt = Ipm ČISTI ODNOSI RAZMENE • U modelu sa dve zemlje i dva proizvoda, odnos razmene je odnos cena izvoznog i uvoznog proizvoda (npr. cena pšenice/cena tekstila). • U realnom svetu (sa mnogo proizvoda, mnogo zemalja sa kojima se trguje i sa izražavanjem cena u novcu) odnosi razmene se definišu kao količnik indeksa izvoznih i uvoznih cena: X 100

  21. ČISTI ODNOSI RAZMENE • Indeks izvoznih, tj. uvoznih cena meri tekuće izvozne, tj. uvozne cene u odnosu na neku baznu godinu. Indeks veći od 100 je rezultat rasta cena, a manji od 100 pada cena. • Ukoliko su odnosi razmene veći od 100, to znači da se za istu količinu izvoza kao u baznoj godini, u tekućoj godini može kupiti veća količina uvoznih proizvoda. Odnosi razmene su se poboljšali, tj. položaj zemlje na svetskom tržištu se poboljšao. • Odnosi razmene mere korist koju zemlja ostvaruje međunarodnom trgovinom (definicija Save Obradovića).Što su odnosi razmene povoljniji, korist je veća, i obrnuto.

  22. ČISTI ODNOSI RAZMENE • Pet mogućih slučajeva poboljšanja odnosa razmene su: • Rast izvoznih i pad uvoznih cena, • Rast izvoznih i nepromenjene uvozne cene, • Nepromenjene izvozne i pad uvoznih cena, • Rast uvoznih i još veći rast izvoznih cena, • Pad izvoznih i još veći pad uvoznih cena.

  23. ČISTI ODNOSI RAZMENE Singer-Prebiš teza (1950):Odnosi razmene nerazvijenih zemalja se vremenom pogoršavaju u odnosu na razvijene zemlje. Ovo je posledica dugoročnog trenda opadanja cena primarnih proizvoda u odnosu na cene industrijskih proizvoda. Objašnjenje: dohodovna elastičnost tražnje industrijskih proizvoda je veća od dohodovne elastičnosti primarnih proizvoda. Sa ekonomskim razvojem više raste tražnja industrijskih nego primarnih proizvoda, pa više raste cena industrijskih nego primarnih proizvoda. Imajući u vidu da su primarne proizvode sredinom XX veka izvozile uglavnom nerazvijene zemlje, a industrijske proizvode uglavnom razvijene zemlje, ovo znači da se odnosi razmene nerazvijenih zemalja vremenom pogoršavaju, a razvijenih zemalja poboljšavaju. Izuzetak su zemlje izvoznice nafte, čiji su se odnosi razmene u više navrata poboljšali zahvaljujući naglim povećanjima cene nafte (naftni šokovi).

  24. ČISTI ODNOSI RAZMENE • Implikacija SP teze za ekonomsku politiku: nerazvijene zemlje bi trebale da razvijaju industrijsku proizvodnju. • Međutim, u poslednje dve decenije, porast cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu je doveo do poboljšanja odnosa razmene u odnosu na industrijske proizvode i time demantovao dugoročni karakter Singer-Prebiš teze. Implikacija SP teze na odnose razmene razvijenih i nerazvijenih zamalja je izgubila na relevantnosti poslednjih decenija kao posledica promena u svetskoj alokaciji proizvodnje, jer su zemlje u razvoju (osim većine afričkih zemalja) postale izvoznice industrijskih proizvoda.

  25. ČISTI ODNOSI RAZMENE • Primer: U modelu sa dve zemlje i dva proizvoda, na osnovu datih kretanja cena izračunati odnose razmene zemlje A (zemlja A izvozi tekstil, a uvozi pšenicu). Kretanje cena izvoznog i uvoznog proizvoda zemlje A:

  26. KRITIKA KLASIČNE TEORIJE • STATIČKI KARAKTER, JER SE ZASNIVA NA PRIRODNIM DETERMINANTAMA (FAKTORIMA) PONUDE • NEREALNA PRETPOSTAVKA O HOMOGENOSTI RADA • UZIMA U OBZIR SAMO RAD KAO PRIZVODNI FAKTOR • IMPLICIRA RAST RAZLIKE U RAZVIJENOSTI IZMEĐU RAZVIJENIH I NERAZVIJENIH ZEMALJA • LIBERALIZAM ODGOVARA RAZVIJENIM ZEMLJAMA

More Related