Uticaj krize na najranjivije ciljne grupe

1. Uticaj krize na najranjivije ciljne grupe Hana Baronijan, istraživač

2. O istraživanju • Kvalitativna studija - dopuna kvantitativnoj analizi uticaja svetske ekonomske krize na osnovu podataka iz Ankete o radnoj snazi. • Metoda fokus grupa. • Cilj: dobijanje opštih informacija o uticaju krize na ugrožene grupe za koje kvantitativni podaci nisu mogli dati potpunu sliku – glavni kanali uticaja i strategije preživljavanja. • Osetljive grupe: • Romi • Samohrane majke • Mala seoska domaćinstva • Interno raseljena lica • Dubinski intervjui sa članovima zajednice: lideri zajednice, socijalni radnici, vladini službenici i lideri biznisa.

3. Osnovni nalazi Osnovni utisak: teško izdvojiti početak negativnih uticaja krize - Koje negativne promene su posledica svetske ekonomske krize, a koje posledica višegodišnje tranzicione situacije u Srbiji? • Glavne negativne promene kod osetljivih grupa: • Smanjena ponuda povremenih poslova usled smanjene tražnje od strane poslodavaca • gubitak formalnog zaposlenja članova • promenjeni uslovi poslova na tržištu • porast cena- hrane i komunalija, zdravstvenih usluga • smanjena mogućnost pozajmljivanja /pomoći rođaka i prijatelja (iz zemlje i inostranstva) Čest stav učesnika: život teži nego 90-tih! (formalna nezaposlenost, smanjena mogućnost rada “na crno”, osnovne namirnice skuplje...)

4. Osnovni nalazi • Strategije preživljavanja • Rad u sivoj ekonomiji - poslovi bez kvalifikacija: sezonski poljoprivredni poslovi, čišćenje, rad na građevinama, rad u trgovini • Smanjenje potrošnjeskupljih namirnica (meso, prerađevine, voće, sokovi, mleko, slatkiši...), povećava konzumacija jeftinijih (pasulj, krompir, brašno...). Štedi se, na odeći i obući, kulturnim potrebama, dečjim, obrazovnim potrebama (udžbenici) • MO i dečji dodatak– veoma važni - nedovoljni, ali sigurni • Pozajmice od rođaka/prijatelja/komšija, „kupovina na recku“, povećanje dugovanja (najčešće za režije)

5. Specifičnosti Roma kao ranjive grupe • Romi iz romskih naselja, intergisani Romi (rural) i Romi IRL - sve ispitivane grupe na ivici egzistencije. • Negativne promene:smanjene ponude poslova u oblasti sive ekonomije, rast cena hrane, lekova i komunalija, pojačana diskriminacija prema Romima • Strategije preživljavanja: • smanjenje potrošnje – čak i gladovanje, nezadovoljenje zdravstvenih i obrazovnih potreba (lekovi, udžbenici) • veće radno angažovanje – ponuda smanjena, pristajanje na teške ili neisplative poslove, pad visine nadnica • prikupljanje sekundarnih sirovina – rast konkurencije i manje cene otkupa • povećanje prošnje (i od strane dece) • prolongiranje plaćanja režija (dugovanja 100.000 i više) • državna pomoć – MO i dečji dodatak – pomoć redovna, ali nedovoljna

6. Specifičnosti Roma kao ranjive grupe • Predstavnici zajednice: • Romi ugroženi krizom najviše zbog niskog obrazovnog statusa (manja potražnja za poslovima koje mogu da obavljaju) • Državna pomoć osrednje funkcioniše - najveći problem: neposedovanje ličnih dokumenata - otežan pristup u realizaciji mnogih osnovnih prava. • Predstavnici NSZ - ne postoje posebni programi za veće uključivanje Roma u radno aktivne – najčešći programi javni radovi • Preporuke: • (dugoročno) podizanje obrazovnog statusa kroz redovno školovanje ili dodatno školovanje odraslih, podizanje motivisanosti za školovanje • posebni programi zapošljavanja usmereni na romsku populaciju, programi dokvalifikacije • donacija školskih udžbenika i pribora • pomoć pri pribavljanju dokumentacije i pri apliciranju za državnu pomoć • pomoć u ogrevu, hrani (kroz javne kuhinje) za najugroženije

7. Raseljena lica • IRL u kolektivnim centrima, integrisani i Romi IRL- većina raseljenih je i dalje nezaposleno. • Negativne promene:manja ponuda sezonskih i povremenih poslova, veliki pad cena dnevnica i kašnjenje isplata, poskupljenje hrane, školovanja, zdravstvenih usluga, odsustvo svake vrste humanitarne pomoći, manje mogućnosti za pozajmljivanje • Strategije preživljavanja: • maksimalno smanjenje potrošnje - ishrana bazirana na brašnu, jajima i sezonskom povrću (pasulj, krompir, luk) • naknada NSZ na osnovu neprekinutog radnog odnosa na Kosovu (8000 dinara)– ne traže formalno zaposlenje, ne mogu da konkuišu za MO • očekuju veću pomoć od države • i pored aktivne potrage, najčešće ne mogu da nađu nikakav povremeni posao • niko od ispitanika nije u poslednjih 12 meseci primio pomoć neke NVO • kolektivni centri rade nezvanično

8. Raseljena lica • Predstavnici zajednice: • Lica sa osnovnom školom, bez poznanstva, ne mogu lako doći do informacija. • Državna pomoć umereno dobro funkcioniše – pristup MO, najveći problem: neposedovanje ličnih dokumenata. • Predstavnici NSZ – ranije programi za veće uključivanje raseljenih u radno aktivne, ali sada ne - programi samozapošljavanja (Zrenjanin, Kraljevo) • Preporuke: • Na prvom mestu i najurgentnije – pomoć licima koja će uskoro biti iseljeni iz nepriznatih kolektivnih centara! • pojednostavljenje procedure za dobijanje dokumenata • regulisanje mogućnosti raseljenih lica da konkurišu za MO • programi dokvalifikacije, stručnog osposobljavanja za samostalnu potragu • subvencije za plaćanje komunalija, struje • pomoć u donaciji školskih udžbenika i pribora za školu • pomoć u ogrevu, hrani (kroz javne kuhinje) za najugroženije

9. Samohrane majke na liniji siromaštva • Skoro sve majke rade povremene poslove i do 2 posla – problem čuvanja dece. „Moja devojčica od 9 godina čuva sina od 5 dok ja čistim po kućama“. • Negativne promene:otežano nalaženje povremenog posla, otpuštanja, zamrznute ili smanjene plate, ucenjivanja od strane poslodavaca, poskupljenja, manja pomoć od strane rođaka/prijatelja • Strategije preživljavanja: • različiti povremeni poslovi (čišćenje), rad na nekoliko poslova • pomoć roditelja, pozajmice od prijatelja i rođaka,pomoć NVO • smanjenje potrošnje (na račun svojih potreba) i odlaganje plaćanja računa • alimentacija, porodična penzija • MO i dečji dodatak, profesionalna prekvalifikacija (NZS - veoma efikasna ali retka strategija),Radno angažovanje (CSR), usluge narodnih kuhinja

10. Samohrane majke • Predstavnici zajednice: • Samohrane majke isključene, nemaju dovoljno informacija. • Nemaju dobru institucionalnu podršku za čuvanje dece (vrtići). • Državna pomoć osrednje funkcioniše – država nije prepoznala samohrane roditelje kao posebnu osetljivu grupu: radno sposobne – pomoć za posao • Majke se žale da nisu dovoljno zaštićene od strane države • Preporuke: • pomoć oko zapošljavanja, programi obuke i dokvalifikacije • pružanje pravne zaštite od strane države (od iskorišćavanja od strane poslodavaca, alimentacija...) • prednosti na konkursima za predškolske ustanove(razvedene, nezaposlene) • pomoć u donaciji školskih udžbenika i pribora, grantovi za ekskurzije • psihološka pomoć • subvencije za plaćanje komunalija, struje

11. Mala ruralna domaćinstva • Mala ruralna domaćinstva: do 3ha zemlje, do 2 grla krupne stoke, svi članovi se izdržavaju od poljoprivrede/poljoprivredne penzije • Negativne promene : niska cena otkupa poljoprivrednih proizvoda, porast cena osnovnih sirovina (seme, gorivo, đubrivo...), nemogućnost da se nađu nadničarski poslovi, kašnjenje isplate nadnica, otpuštanja zaposlenih van poljoprivrede - ostajanje bez socijalnog i zdravstevnog osguranja, poskupljenje komunalija, problem isplate rata kredita • Strategije preživljavanja: • Naturalna potrošnja, nadničarski poslovi, prodaja poljoprivrednih proizvoda • Pozajmice od komšija, robna razmena i kupovina „na recku“. • Manje bitno: smanjenje potrošnje (ionako mala), neplaćanje režija, prihodi od poljoprivredne penzije (retko)

12. Mala ruralna domaćinstva • Predstavnici zajednice: • Državna pomoć loše funkcioniše – nedovoljno poznavanje situacije i problema malih ruralnih domaćinstava • NZS ne vodi evidenciju u odnosu na strukturu poljoprivrednog gazdinstva • Ne postoji nijedan vid pomoći države: nisu zdravstveno i penziono osigurani, ne mogu da primaju ni MO, nemaju prava na subvencije, regrese, kredite... nisu zaštićeni od strane države od otkupljivača koji kasne sa isplatama kao i od loših uslova monopolističkih distributivnih lanaca • Preporuke: • revidiranje uslova za primanje MO (više od 0.5ha) • pružanje mogućnosti za zdravstevno i socijalno osiguranje • pomoć oko zapošljavanja van poljoprivrede, programi obuke i dokvalifikacije • pomoć pri promeni proizvodnje / za razvijanje konkurentnih i inovativnih proizvodnih linija • omogućavanje uzimanja zajmova, kredita • pravna zaštita od strane države

13. Hvala na pažnji!