1 / 97

G R U P N A D I N A M I K A II

G R U P N A D I N A M I K A II. Petar Nastasic. *******. MELANIJA KLAJN -Razvoj psihe Paranoidno shizofrena pozicija Depresivna pozicija V.R. BION Grupe bazicnih pretpostavki. MELANIJA KLAJN (1882- 1960).

keona
Download Presentation

G R U P N A D I N A M I K A II

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. G R U P N A D I N A M I K A II Petar Nastasic

  2. ******* MELANIJA KLAJN -Razvoj psihe Paranoidno shizofrena pozicija Depresivna pozicija V.R. BION Grupe bazicnih pretpostavki

  3. MELANIJA KLAJN(1882- 1960) • rodjena u Becu, ali je veci i vazniji deo zivotaprovela u Londonu , pa se smatrabritanskimpsihoanaliticarem • 1919. pocela je da se bavipsihoanalizomdece • 1921. objavljujeprveradove o analizidece u Berlinu, • 1926. odlazi u London, tu nastavljasvoj rad sa decom i tu se njeniradoviprihvataju i tu ostajesve do svojesmrti,1960

  4. ……. • Konflikt i suprotstavljeni stavovi sa A.Frojd • « Klajnijanci », « frojdijanci » , « nezavisni » • Uvela je mnoge inovacije u radu sa decom • Stvorila je vrlo znacajnu psihoanaliticku skolu i praktican psihoanaliticki trening program (klajnijanska skola)

  5. ……. • Jedna je od tvoraca TEORIJE OBJEKTNIH ODNOSA (Ferbern,Vinikot, i dr.) • Teorija o razvoju deteta odn.psiholoskog razvoja coveka • MK je proucavala- kako nastaje energija mentalnih procesa i kako se ta energija korisiti i rasporedjuje

  6. Polazni stavovi Melanie Klein • Po njenom vidjenju,jedini postojeci realitet je majcina dojka i sva osecanja malog deteta dolaze od toga • -sta dojka obezbedjuje (toplinu, blazenstvo, hranu, zadovoljstvo) i • -sta se stvara kada to ne obezbedjuje (frustracija, ljutnja,mrznja)

  7. …. • ako majka obezbedjuje ljubav i paznju, tada malo dete ulaze manje energije u razdvajanje/odcepljivanje svojih losih osecanja i zbog toga moze uspesno razviti odnos ljubavi u relaciji sa majkom

  8. ona je svoj teoretski pristup zasnovala na hipotezi koju je prihvatio i Frojd Anomalijazivot je neobican i jedinstven dogadjaj koji se krece prema neorganskoim stanju i koji sadrzi • Tanatos nagon – poriv prema smrti,teznja ka zavrsetku i razgradnji zivota • Eros – seksualni nagon, jedinstveni princip odrzanja zivota

  9. O..nediferencirana svest…. • instinktivne nesvesne fantazije – proizvod psihickog zivota , koje predstavljaju unutrasnji odraz povezan sa dozivljajem spoljnog sveta • imaginarni potencijali (masta, slika) tih fantazija su nam dati kao nagonski, dakle, fantazije su nesvesne • i vremenom doprinose stvaranju i razvoju sve kompleksnijih slika mentalnog zivota

  10. ………….. • roditeljske figure i okruzenje(atmosfera, odnosi,)igraju znacajnu ulogu u stvaranju decijih fantazija

  11. ……… • Te nesvesne fantazije se u detetovom tek nastajucem mentalnom zivotu modifikuju pod uticajem okruzenja sa kojim je dete kontaktu • od momenta kada stupi u kontakt sa spoljnim svetom dete se zaokuplja testiranjemsvojih fantazija u realnom okruzenju • Dakle, poreklo misljenja nalazi se uprocesu testiranja tih fantazija spram realiteta

  12. ………. • TJ.-misli i fantazije su u nekoj vrsti kontrasta, cesto su neuskladjene i u suprotnosti jedni sa drugima, ALI IPAK.. • ..Misli su zasnovane na fantazijama i njihov su derivat • DAKLE, uloga nesvesnih fantazija je je kljucna u razvijanju kapaciteta misljenja i njegovog kvaliteta

  13. Nakon posmatranja i ispitivanja dece M.Klajn je ustanovila postojanje izrazito agresivnih fantazija • mrznje, zavisti, ljubomore kod vrlo male i kod vrlo bolesne dece • **osmislila model razvoja ljudske psihekod kojeg se istice postojanje znacajnih oscilacija u psihickom stanju sto je po njenom misljenu uslovljeno prednjacenjem ili Erosa ili Tanatosa u toku razvoja

  14. Misljenje je osvescivanje dozivljaja, sto ne podrazumeva obaveznu uskladjenost misljenja sa dozivljajem • Adekvatnom negom dete ce biti u stanju da podnese i tolerise povecanu svesnosto dozivljenom iskustvurealiteta koje proistice iz nesvesnih fantazija • Neadekvatnom negom smanjuje se sposobnost podnosenja svesnosti o dozivljenom iskustvu realiteta • I jedno i drugo neminovno vodi dete ka postizanju razvojnog postignuca koje se zove POZICIJA

  15. Pozicije – stanje psihe….. • Stanje psihe u kojem prednjaci i odrazava se princip zivota Eros,- kao dominantan nazvala je DEPRESIVNOM POZICIJOM • Psiholoska stanja kod kojih prednjaci dezintegrativna tendencija - Tanatos nagon nazvala je PARANOIDNO SHIZOFRENOM POZICIJOM

  16. Da sada to detaljnije objasnimo….. • Obe ove pozicije javljaju se u preedipalnoj fazi (oralna faza) i one predstavljaju nesvesne fantazije Dakle,pozicije su ustvari: • *faze u normalnom razvoju Ega i • *faze u razvoju objektnih odnosa - svaka sa svojim vlastitim karakteristikama, - odbrambenim mehanizmima i - organizacionim strukturama

  17. Najpre se odvija paranidno-shizofrena faza/pozicija anksioznost nastala u procesu (ne)uskladjivanja dozivljaja i misljenja se pojavljuje kao pretnja primitivnoj prirodi nezrelog Ega i • vodi ka mobilizaciji primitivnih mehanizama odbrane. • Razdvoj(splitting), • idealizacija i • projektivna identifikacija

  18. Sta to znaci? • Primitivni Ego i primitivni mehanizmi odbrane • kreiraju rudimentarnu strukturu ponasanja napravljenu od idealizovanog « dobrog objekta » , • drzeci ga daleko po strani od proganjajuceg « loseg objekta » • Nema integracije objekta niti uslova za zdravu introjekciju i identifikaciju

  19. Dakle, ..u unutrasnjem dozivljaju i mentalnim procesima malog deteta • -Nema neprekidnog osecanja zadovoljstva, ispunjenosti, smirenosti • -Postoji povremeni ili stalni osecaj nelagode, nezadovoljstva, agresivnih fantazija • To je “stanje psihe” deteta do 6-8 meseca

  20. …..Dalje,- Kao posledica projekcije • kljucna anksioznost postaje paranoidna.- a • preokupacija je strah i borba za opstanak selfa. * Misljenje je konkretno (« primitivno ») zbog postojanja konfuzije izmedju selfa i objekta,

  21. (u terminima psihologije odraslog Paranoidno – shizofrena pozicija – • sadrzi ekstremni rascep, razdvoj izmedju misli i osecanja • mnogo optuzivanja, mrznje, • paranoje, tendenciju prema agresiji i borbi, (verbalnu ili fizicku),ispastanje drugih • zatim vrlo malo i slabog osecanja krivice

  22. Kasnije u odraslom periodu to znaci stalnu sklonost anksoznosti, jer su unutrasnji impulsi takvog anksioznog odraslog pojedinca na slican nacin podeljeni • usmeravaju njegovu/njenu ljubav prema « dobrom objektu » i • svu njegovu /njenu mrznju/neprijateljstvo prema « losem objektu »,progonitelju   • ..jer nema integracije • Anksioznost raste i odrzava se

  23. U nastavku razvoja psihe……. ******

  24. Depresivna pozicija • reprezentuje jedan vazan razvojni napredak • u kojem se zapocinje sa prepoznavanjem celog objekta i • primitivni ambivalentni impulsi sada pocinju da se usmeravaju prema celovitom primarnom objektu.(nema idealizacije) • Ovaj napredak nastaje zbog povecanja kapaciteta selfa da integrise dozivljaj, sto vodi ka pomeranju primarne zainteresovanosti

  25. Dakle,- • od narcisticke preokupacije za opstanak selfa – • prema interesovanju za objekat od kojeg osoba zavisi - ljubav

  26. Depresivna pozicija je… ..visi stepen psiholoske organizacije u kojem se pojavljuju bolje formirane ego funkcije, koje nastavljaju da se razvijaju tokom zivota * Depresivna pozicija se pojavljuje tokom 6-8 meseca zivota * pre toga dete je u paraniodno shizofrenoj poziciji koja se odlikuje visokoim stepenom strahova i progoniteljskiom anksioznoscu

  27. Depresivna pozicija……….U terminima psihologije odraslog • Sadrzi stav da se zivot ne sastoji samo od ekstrema, vec je sastavljen od mesavine raznih stvari, nekih dobrih i nekih losih; - “srednja zemlja” • i u tom i takvom okviru krivica je prisutna, ali nije kaznjavajuca vec popravljajuca. • To nije stanje euforije, vec vise prigusena(pritisana) depresija, ali ne tuga. • Teskih situacija je mnogo. • “Moras suzbiti svoja ekstremna osecanja i ziveti i biti ziv. “

  28. I u ovoj fazi postoje.. ..destruktivni impulsi • vode ka osecanju gubitka i krivice , koji se sada mogu mnogo potpunije doziveti i koji omogucuju da tugovanje zauzme mesto.

  29. U dostignuca ove faze spadaju • razvoj simbolicne funkcije u misljenju I • pojava reparativnih-korektivnih kapaciteta, • koji postaju moguci posto misljenje nije vise samo konkretno • konkretno/sek.procesi

  30. P r i m i t i v n o m i s l j e n j e - • podrazumeva • mentalne procese koji su u direktnoj vezi sa funkcijama nagonskog u licnosti i • osobinama nesvesne mentalne aktivnosti. Naziva se jos i • P r i m a r n i p r o c e s i se ogledaju • u neorganizovanom, nelogicnom misljenju • uz teznju da se postigne neposredno praznjenje i • zadovoljenje nagonskih potreba

  31. Primarni PROCES MISLJENJA • Magijsko misljenje • Impulsivnost • Nesposobnost odlaganja

  32. S e k u n d a r n o m i s l j e n j e.- • procesi koji su u direktnoj zavisnosti od snaga Ega, • tj.procesi i sa osobinama presvesnih,ali i svesnih mentalnih aktivnosti. Nazivaju se I • s e k u n d a r n i p r o c e s i , odlikuju ih: • logicno misljenje i • teznja da se regulisanjem nagonskih zahteva odlozi zadovoljstvo. • Oni mnogo vise vode ka dobroj komunikaciji sa spoljnim objektima

  33. VILFRED RUPERT BION, (1897-1979), • rodjen u Indiji, skolovao se u Engleskoj • studirao je istoriju(Oxford, 1921) i medicinu (London 1929,) • ucestvovao u I svetskom ratu , komandant tenka • radio kao psihoterapeut na Tawistock klinici • analiza zapoceta sa J.Rickmanom, nastavio kod M Klajn • ucestvovao i u II svetskom ratu, vojni psihijatar • radio je sa grupama ranjenih i otpustenih vojnika sa ciljem da im se vrati volja za zivotom i spremnost za zivot i borbu (Nortfildska grupa) • proucavao je grupnu dinamiku sa psihoanalitickog stanovista. • u periodu od 1948-1951, radio je na Tawistock Klinici u Londonu • « Iskustvo sa grupama » njegovi radovi od 1942 do 1960-tih • 1980,. Svetski kongres grupne psihijatrije u Kopenhagenu, bio je u znaku Biona i njegovih teorijskih i prakticnih razumevanja grupe

  34. Bion psihoanaliticar“klajnijanske skole” koji je otkrio je da je individualna psihologija u osnovi grupna psihologija • Dakle, po Bionu ne postoji individualna psihologija,

  35. Frojd je smatrao da je grupna psihologija u osnovi individualna psihologija, smatra da ne postoji grupna psihologija, odnosno… • …da se individualna i grupna psihologija ne mogu razdvojiti, • - psihologija pojedinca je sama po sebi funkcija odnosa jedne osobe sa drugom • - broj pojedinaca koji su u odnosu ne moze imati tako veliku vaznost da bi se u mentalni zivot mogao uvesti neki novi nagon • - « nagon stada » - ne postoji ,u tome se sa Frojdom slaze i Bion)

  36. po Bionu….. • slike fantazija su p r e k o n c e p c i j a (unapred stvorena predstava), • koje nece postati misao dok se ne uporede, spoje i kombinuju sa misljenjem u sklopu iskustva sa realnim svetom • prekoncepcija+ realizacijase spajaju poprimajuci • oblik KONCPETAkoji moze biti (s)misljen i izrazen

  37. klasican primer prihvatanje “dojke” u prvim satima zivota • instinktivno prihvatanje dojke i bradavice je PREKONCEPCIJA • mera prihvacenosti « dojke » koja je obezbedjena tokom realizacije u spoljnom svetu i potonje iskustvo ponavljanja te prihvacenosti, uporedjuju se, kombinuju i spajaju prekoncepciju i realizaciju kreirajuci KONCEPT

  38. …………. • mentalni kapaciteti grade se na prethodnim iskustvima u okruzenju i detetove interakcije sa njim

  39. ….dakle,.. • prva telesna iskstva pocinju da izgradjuju prva secanja i • spoljni svet se progresivno utiskuje i uplice u strukturu f a n t a z i j a • uskoro detetove fantazije pocinju da se formiraju kao plasticne slike • S E N Z A C I J E (osecaji)- + vizuelni, slusni, dodirni,mirisni

  40. ….. • BION je integrisao : • - strukturu primitivnh procesa sa • - njihovim sadrzajima, iz paranoidno - shizofrene i depresivne pozicije koji su vrlo neobicni i bizarni

  41. ……… • napravio « geografske karte » nasih nesvesnih “p s i h o t i c n i h” procesa   • oni su uvek u akciji tj, aktivni u nasem svakodnevnom psihickom zivotu i ponasanju • ponekad rade u nasem individualnom zivotu, a katkad u nasoj grupi ili instituciji.

  42. …….. • Naime, on je na jedan veoma originalan nacin pisao o psihoticnim procesima kod sch.pacijenata, smatrajuci da su isti procesi aktivni u primitivnim procesima od svih nas.

  43. ….. • Frojd je prvi ukazivao na to • M.Klajn je takodje opisivala slicne procese

  44. Bion je na tim istim psihoanalitickim osnovama kroz iskustvo sa grupom istakao stav, o tome: • koliko su neke od tih misli rutinski prisutne i kontrolisu nas i • koliko su bizarni “psihoticni” primarni procesi koji « rade » kod svih nas na individualnom i na grupnom nivou. • Mi svi imamo sve vreme, psihoticne i ne-psihoticne delove u nasem personalitetu.

  45. ………. Znacajno je istaci: • BION je prihvatio Frojdovo misljenje da je porodicna grupa baza svih grupa, ali smatra da ova pogled nije dovoljno dubok.

  46. …….Bion kaze ………. • « Ja mislim da centralnu poziciju u grupnoj dinamici vise zauzimaju primitivni mehanizmi, koje je M.Klajn opisala kao osobenosti paraniodno –shizofreme i depresivne pozicije »

  47. ……….. • Dakle, on smatra da nekompletnost Frojdovog stava nije u tvrdnji da je porodicna grupa prototip svih grupa,(ona to jeste) - vec u odgovoru na pitanje: Sta je izvor glavnih emocionalnih sila grupe?

  48. Sta je izvor glavnih emocionalnih sila grupe? • “Primitivna”, psihoticna anksioznost koja proistice iz odnosa sa primarnim delimicnim objektom, iz Par.sch.poz • Ona,ta psihoticna anksioznost,- se pre ili kasnije oslobadja

  49. Ova primitivna anksioznost i mehanizmi njenog nastanka su vec opisani kod MK Medjutim Bion je prvi ukazao na jasno postojanje uocljivih tzv.podgrupa koje se formiraju unutar grupe i usmerene su na trazenje vodje. U ovim podgrupama dominiraju • primitivno misljenje tj. Primarni procesi.

  50. Prva osnovna dimenzija je , r a d n a g r u p a, • u kojoj su clanovi motivisani zeljom za znanjem, • sticanjem uvida i • razumevanjem problema i njihovim resavanjem. • U aktivnostima ove grupe dominiraju - s e k u n d a r n i p r o c e s i.

More Related