DELIBLATSKA PE ŠČARA

1. DELIBLATSKA PEŠČARA

2. Plan terenske nastave:23.4.2008. sreda- polazak u 8:00 h sa parkinga ispred PMF (kod cvećare Plant Land);- 10-13 h terenski obilazak Slanog Kopova;- dolazak na Deliblatsku Pesčaru 15:00;- predavanja;- 18:00 večera;- predavanja;24.4.2008. četvrtak- 8:00 doručak;- celodnevni teren;- 17:00 ručak;- 18:00 povratak u Novi Sad.

3. SRP “DELIBLATSKA PEŠČARA” • Nastala je tokom ledenog doba od moćnih naslaga eolskog silikatno-karbonatnog peska. • U savremenom periodu vetar Košava oblikovao je izražen dinski reljef, čije su nadmorske visine između 70 i 200 metara. • Umereno kontinentalna klima, odsustvo površinskih vodotokova i peščana zemljišta -posebnu biljno-geografsku oblast Deliblaticum. • 35.000 hektara površine • trostepeni režim zaštite. • U nacionalnim okvirima je prirodno dobro od izuzetnog značaja prve kategorije zaštite,

4. Pedološka podloga: pesak žute do crne boje –različiti tipovi vegetacije. • XVIII vek –zaštita od živog peska (usled preterane ispaše) • 1807. god. rasprava u Bečkom parlamentu • Detaljna studija –predlog i plan pošumljavanja • Populus alba, P. nigra • Betula verrucosa, Pinus nigra, P. silvestris, Robinia pseudacacia (danas dominira) • Sađene su i mnoge autohtone zeljaste vrste: Festuca vaginata, Echinops banaticus • Do 1907. god. definitivno stabilizovan pesak

5. Heterogeni stanišni sistem • Dinski relejf – pravac pružanja severozapad-jugoistok • Izuženog oblika sa plićim ili dubljim udolinama između. • Visinska razlika i do 30 m. • Eolska erozija –košava, severoistočni vetar (u periodu zadnje glacijacije)

6. Tipovi vegetacije

7. A pešarski tip • Asoc. Corispermeto-Polygonetum arenariae • Asoc. Festucetum vaginatae deliblaticum • B stepski tip • Asoc. Koelerieto-Festucetum Wagnerii • Asoc. Chrysopogonetum pannonicum • Asoc. Festucetum-Potentilletum arenariae • C močvarni tip • Asoc. Salicetum rosmarinifoliae • Asoc. Molinietum coeruleae • D šumski tip • Asoc. Querceto-Tilietum tomentosae

8. A peščarski tipAsoc. Corispermeto-Polygonetum arenariae

9. - pionirska zajednica • Malo površina golog peska; manji vejači na strmim padinama, u blizini pašnjaka • Devojački bunar, Šušara-Rošijana, Dubovac-Emanuelački vinogradi • Corispermum nitidum –vezan isključivo za ovakve terene (mobilni pesak), koren preko 1 m. • Građa pionirske asocijacije –Echinops banaticus (najekstremnija staništa) • Velika temperaturna amplituda (užareni pesak i do 62°C iznad površine peska), jak vetar (mobilna peščana podloga), velika osvetljenost (visoka vrednost refleksije), velika poroznost zemljišta. • Festuca vaginata– determiniše dalji razvitak vegetacije. • Jednogodišnje vrste (pioniri) –kratak osovinski koren sa snažnim sistemom bočnih korenova (kondenzaciona voda na površini peska u toku noći) • Hemikriptofite i geofite –slučajne, vrste pratilice • Visoka organska produkcija zajednice, lako osvajanjeterena

10. A peščarski tipAsoc. Festucetum vaginatae deliblaticum

11. Subasocijacija a) fumanetosum (Festuca vaginata, Onobrychis arenaria), još uvek nestabilan pesak b) typicum – poluvezani pesak c) muscetosum – dominiraju mahovine Barbula tortuosa i Barbula ruralis d) stipetosum Joannis – pojava stepskih elemenata, pesak fiksiran i huminifkovan

12. Delimično vezivanje peska, smirivanje terena preduslov za razvitak Asoc. Festucetum vaginatae deliblaticum • Naredni stadijum sukcesije • Prekriva znatne površine D.P. • Talasasti dinski teren, na padinama različitih ekspozicija, ozmeđu dina. • Dominiraju obligatne psamofite • Bogatiji floristički sastav, stalno povećanje pokrovnosti • Tri sprata, slaba aspektivnost • Hemikriptofite, terofite slabije zastupljene • Obogaćuje pesak organskim materijama (Festuca vaginata, pesak se definitivno fiksira • Prisustvo mahovina –čvrsta korica na površini peska (zrnca peska slepljena krečom) • Usled naglog isparavanja vode bikarbonat (nastao metabolizmom mahovina) prelazi u krečnjak.

13. I dalje postoje ekstremna tempraturna kolebanja (oko 23°C), do dubine od 5 cm podloge • Pesak slabo provodi toplotu • Specifična mikrokilma –kseromorfna građa. • Pojava mahovina – otpornije na nedostatak organske materije, stvaraju zatvoren pokrivač, • Kompetitivno istiskivanje tipičnih peščarskih vrste (obligatne psamofite) • Dalja sukcesija vegetacije ka stepskom tipu vegetacije –Stipa joannis • Stipa joannis u kombinaciji sa mahovinama definitivno istiskuje psamofite

15. B stepski tipAsoc. Koelerieto-Festucetum Wagnerii • Festuca sulcata var. Wagneri • Koeleria gracilis

16. Definitivno vezivanje peska, blaži mikroklimatski uslovi, povoljniji vodni režim podloge, formiran humus • Veća floristička raznovrsnost • Kosidba i ispaša daju značajen doprinos • Između pošumljenih lokaliteta, slabo izložene vetru • hemikriptofite

17. B stepski tipAsoc. Chrysopogonetum pannonicum • Chrysopogon gryllus • Adonis vernalis • Rindera umbellata • Paeonia tenuifolia • Asperula glauca

18. Pretežno na severo-zapadu peščare • Na najpolodnijem tlu, velika zastupljenost fam. Fabaceae • Veliki ekonomski značaj za ispašu • Velika pokrovnost • Ova zajednica je ugrožena kompetitivnim širenjem vrste Robinia pseudacacia i Crategus sp. i pašarenjem. • Veliki broj ugroženih vrsta. • Seča šuma da bi se obezbedilo stanište za širenje ove zajednice a samim tim i opstanak ugroženih taksona (Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije)

19. B stepski tipAsoc. Festucetum-Potentilletum arenariae • Festuca valesiaca var. pseudovina

20. - pod stalnim uticajem ispaše (opadanje vitalnosti pojedinih vrsta usled stalnog vegetativnog razmnožavanja),opada uticaj vrste Chrysopogon gryllus • stalna degradacija usled pašarenja • Subasocijacije su zapravo različiti stepeni degradacije • Potentilla arenaria i Adonis vernalis

21. C močvarni tipAsoc. Salicetum rosmarinifoliae • Salix repens ssp. rosmarinifolia • Calamagrostis epigeios • Inula salicina • Holoschoenus vulgaris • Molinia coerulea • Equisetum palustre

22. Higrofilne zajednice –fragmentarno razvijene • U jugoistočnom delu D.P. • Blizina podzemnih voda -1,5-1m, između dina. • Opadanje podzemne vode i isušivanje • Danas su močvarni elementi vegetacije ispresecani sa livadski-stepskim pa čak i peščarskim elementima vegetacije.

23. C močvarni tipAsoc. Molinietum coeruleae • Molinia coerulea • Gentiana pneumonanthe • Sanguisorba officinalis • Serrulata tinctoria Serrulata tinctoria Gentiana pneumonanthe Molinia coerulea

24. Sa stepskim elementima • Zajednica u povlačenju • Zamfir bara i Popova bara –naziv se zadržao iz perioda kada je postojala voda na ovim lokalitetima

25. D šumski tip Asoc. Querceto-Tilietum tomentosae • Tilia tomentosa • Quercus pubescens • Prunus mahaleb • Quercus robur • Acer campestre • Fraxinus ornus

26. Duž cele D.P. sastojine bagrema (Robinia pseudacacia) • U rejonu Grebenca i Dubovca sastojine Pinus nigra i P. silvestris • Ostale sađene vrste: Populus canadensis, Fraxinus americana, Juniperus virginiana. • Asoc. Querceto-Tilietum tomentosae –fragmenti autohtonih šuma (šuma hrasta lužnjaka, medunca sa lipom). • Specifična podloga – udaljene podzemne vode, propustljivost peska, kondenzacija vode na površini u toku noći. • Prelazni tip između termofilnih i mezofilnih šuma. • Fitogeografski položaj: Srednje-evropska provicija • Pontijski, mediteranski, submediteranski, srednjeevropski florni elementi, evroazijski, kosmopoiti. • Značajno prisustvo endema.

36. Paeonia officinalis subsp. banatica (banatski božur) - samo sa dva poznata staništa na lokalitetu Flamunda

37. Rindera umbellata (šerpet) – danubijski element kome su na terenima Deliblatske peščare jedina staništa u Vojvodini.

38. Paeonia tenuifolia (stepski božur) – predstavlja odliku i ukras Deliblatsk peščare , sa jednom formom, koja ima nešto šire režnjeve i koja se javlja samo na retkim staništima

39. Adonis vernalis (gorocvet) - pontsko-centralnoazijska vrsta, takođe ukras i obeležje pejzaža Deliblatske peščare. Znatno je proređen masovnom eksploatacijom kao važne lekovite biljke za farmaceutsku industriju u toku i neposredno posle II Svetskog rata.

40. Prunus tenella (bedemić) – pontsko-centralnoazijska vrsta, sa malobrojnim staništima na Deliblatskoj peščari, kao i u celoj Vojvodini. Ovaj žbunić lepih cvetova potencijalno je ugrožen od izletnika, a ranije je korišten kao medicinska i aromatična vrsta.

41. Fritillaria orientalis (kockavica) – vrlo retka vrsta u flori Deliblatske peščare. Zbog veoma lepih cvetova ugrožena je od cve brojnijih izletnika, naročito oko Devojačkog bunara, a preti joj opasnost i od kolekcionara. U flori Vojvodine nije zabeležena na drugim staništima izvan područja Deliblatske peščare.

42. Pulsatilla vulgaris (velika sasa) – izuzetno lepa i zbog toga veom ugrožena biljka u vreme cvetanja.

43. Iris pumila (niska perunika) i Iris variegata (šarena perunika) – biljke veoma dekorativnog izgleda u vreme cvetanja, kada daju osnovni ton aspektu predela u rano proleće, odnosno u rano leto.

44. Stipa joannis (kovilje) – značajno je obeležje stepskih staništa Deliblatske peščare.

45. Anacamptis pyramidalis,Spiranthes aestivalis,Orchis morio,Orchis simia, Ophrys sphegoides, Cephalanthera rubra, Neottia nidus avis – brojne vrste iz familije Orchidaceae.

46. Artemisia pancicii (Pančićev pelen) – dosta retka vrsta, u Vojvodini vezana samo za terene Deliblatske peščare, od velikog naučnog značaja.

47. Sedum sartorianum (žednjak) – submezijsko-subpanonska vrsta.

48. Vinca herbacea (zimzelen polegli) – pontsko-panonska vrsta.

49. Colchicum arenarium (peščarski mrazovac) – retka vrsta Deliblatske peščare, panonski element.

50. Crocus variegatus (prugasti šafran) – pontski element i dr.