Cenovni mehanizmi prilagođavanja platnog bilansa

1. Cenovni mehanizmi prilagođavanja platnog bilansa Maršal-Lernerov uslov

2. Maršal-Lernerov uslov definiše potrebne uslove za stabilnost deviznog tržišta. • Na ovom mestu ćemo prikazati pojednostavljenu interpretaciju ovog uslova, s ciljem da se shvati njegova suština. • Ako su krive izvozne ponude i uvozne tražnje beskonačno elastične, Maršal-Lernerov uslov kazuje da će devizni kurs i devizno tržište biti sta-bilni u slučaju kada je zbir cenovne elastičnosti uvozne tražnje i cenovne elastičnosti izvozne tražnje, u apsolutnom izrazu veći od 1, odnosno ako je: • |ηX + ηM|>1, (5.1)

3. pri čemu je ηX elastičnost izvozne tražnje (inostrana tražnja za proi-zvodima domaće zemlje), a ηM elastičnost uvozne tražnje domaće zemlje. • Ako je ispunjen uslov iz jednačine (5.1), realna depresijacija ili devalvacija domaće valute će dovesti do poboljšanja trgovinskog bilansa (smanjivanje deficita ili povećanje suficita). • Ukoliko je zbir cenovnih elastičnosti manji od 1, devizno tržište i devizni kurs će biti nestabilni, a ako je jednak 1, depresijacija ili apresijacija valute neće uticati na trgovinski bilans. • Možemo primetiti da uslovi koji treba da budu ispunjeni za poboljšanje platnog bilansa, ujedno predstavljaju i uslove stabilnosti deviznog tržišta.

4. Ako pretpostavimo da je elastičnost izvozne tražnje jednaka nuli, izvoz posle devalvacije ili depresijacije neće biti manji od ranije vrednosti, posmatrano u domaćoj valuti. • U slučaju kada je elastičnost uvozne tražnje veća od 1, vrednost uvoza će opasti, tako da će suma elastičnosti biti veća od 1, što znači da će doći do popravljanja trgovinskog bilansa. • U slučaju kada je elastičnost uvozne tražnje na nul-tom nivou, vrednost uvoza, iskazana u domaćoj valuti, će porasti u istom relativnom iznosu kao što je procenat devalvacije ili depresijacije.

5. Da bi u ovom slučaju došlo do popravljanja trgovinskog bilansa, vrednost izvoza u nacionalnoj valuti mora porasti više nego što je procenat devalvacije (depresijacije). • Dakle, elastičnost izvozne tražnje mora biti veća od 1, kako bi se ispunio Maršal-Lernerov uslov, odnosno zbir izvozne i uvozne elastičnosti mora biti veći od 1. • Do popravljanja trgovinskog bilansa može doći i u slučaju kada su obe elastičnosti manje od 1, ali da je njihov zbir veći od 1. U tom slučaju, porast izvoza u domaćoj valuti je nešto veći od porasta vrednosti uvoza, takođe u nacionalnoj valuti.

6. Do istih zaključaka možemo doći ako se vrednosti izvoza i uvoza posmatraju u inostranoj valuti. • U ovom slučaju, devalvacija (ili depresijacija) domaće valute neće uticati na krivu izvozne tražnje. • Međutim, zbog poskupljenja uvoza, devalvacija domaće valute će dovesti do smanjivanja uvozne tražnje, odnosno kriva uvozne tražnje će biti na nižem nivou. • Dakle, trgovinski bilans se popravlja.

7. Male zemlje u svetskoj privredi nisu u mogućnosti da utiču na svetske cene, zbog čega im za popravljanje trgovinskog bilansa preostaju promene količina. • U slučaju “malih” zemalja smatra se da su izvozne i uvozne cene egzogene veličine, iskazane u inostranim valutama. • Pod “malom” zemljom se podrazumeva zemlja ko-ja svojom izvoznom ponudom i izvoznom tražnjom ne može da utiče na svetske cene odgovarajućih proizvoda.

8. Devalvacija domaće valute može dovesti do smanjivanja izvoznih cena u inostranoj valuti (radi povećanja izvozne konkurentnosti). • Ukoliko je kriva izvozne tražnje elastična (elastičnost veća od 1), smanjivanje izvoznih cena u inostranoj valuti od, na primer, 1% će dovesti do porasta izvozne tražnje koji je veći od 1, tako da će porasti vrednost izvoza u inostranoj valuti. • U ovom slučaju je važna i elastičnost ponude domaćeg izvoza, jer je potrebno da se poveća količina domaćeg izvoza.

9. Vrednost uvoza u inostranoj valuti, zbog devalvacije, može da ostane ista ili da se smanji. • U ovom slučaju, porast izvoza u inostranoj valuti i smanjivanje uvoza, takođe u inostranoj valuti, dovode do popravljanja trgovinskog bilansa.