1 / 63

NASLEĐIVANJE KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA

NASLEĐIVANJE KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA. Većina ekonomski važnih svojstava (količina mleka, količina mlečne masti, prirast, konverziaj hrane, prinos vune itd.) pripada kvantitativnim svojstvima. Fenotipska ispoljenost ovih svojstava zavisi od:

barton
Download Presentation

NASLEĐIVANJE KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. NASLEĐIVANJE KVANTITATIVNIH SVOJSTAVA

  2. Većina ekonomski važnih svojstava (količina mleka, količina mlečne masti, prirast, konverziaj hrane, prinos vune itd.) pripada kvantitativnim svojstvima. Fenotipska ispoljenost ovih svojstava zavisi od: a)većeg broja (minor ili aditivnih) gena sa slabim pojedinačnim efektom (poligeni tip nasleđivanja) b ) faktora spoljne sredine

  3. Populacija  +1δ +2δ +3δ

  4. F = G + E F – fenotip G – genotip E- faktori spoljne sredine

  5. FENOTIP I FENOTIPSKI PARAMETRI Fenotip je spoljašnji izgled ili rezultati merenja kvantitativnih osobina, kao rezultat interakcije genotipa i spoljne sredine.

  6. Fenotipski parametri su statistički parametri koji opisuju distribuciju frekvencija rezultata merenja svojstava u populaciji.

  7. SVOJSTVO S S V% Min Max Količina mleka Dnevni prirast Prinos vune

  8. NAČINI DELOVANJA POLIGENA (ADITIVNIH ILI MINOR GENA) Delovanje poligena može biti: -         aditivno -         dominantno -         epistatično

  9. Delovanje gena je aditivno kad fenotip koji oni daju predstavlja zbir negativnih i pozitivnih efekata pojedinačnih gena. Aditivni efekat gena je u tesnoj vezi sa oplemenjivačkom vrednošću grla.

  10. Dominantno delovanje gena je posledica interakcije alela unutar lokusa. Dominantnost može biti: -         delimična -         puna -         overdominantnost Na dominantnom efektu gena se zasniva pojava heterozisa

  11. Epistatično delovanje gena je posledica interakcije između lokusa.

  12. B A a b Dominans Epistasis

  13. FAKTORI SPOLJNE SREDINE I KVANTITATIVNE OSOBINE Uticaji faktora spoljne sredine na kvantitativne osobine mogu biti: -     trenutni – uticaji ishrane, nege, zdravstvenog stanja itd. koji se eliminišu kada se posmatra srednja vrednost -       trajni – uticaji farme, godine, sezone itd. koji se eliminišu izborom metoda testiranja i matematičko statističkim metodama -    materinski uticaji koji se eliminišu izborom metoda testiranja i matematičko statističkim metodama

  14. MATERINSKI EFEKAT • Svaki doprinos na fenotip individue na koji direktno utiče fenotip njihove majke. • Citoplazmatični efekat • - bez ekstranuklearne DNK • - sa ekstranuklearnom DNK • Prenatalni materinski efekat • Transfer antitela majke potomcima • Postnatalni materinski efekat

  15. Naslednost i promenjivost (interakcija genotip-okolina) Naslednost - proces razvića novih organizama koji su slični svojim roditeljima i precima. Promenjivost – razlike koje postoje između roditelja i potomaka (nastale kao posledica promena u NASLEDNOJ OSNOVI i uticajem FAKTORA OKOLINE koji se neprekidno menjaju u toku razvića jedinke).

  16. Naslednost i faktori okoline • Vinters-ov krug • Krug predstavlja individualnu naslednu mogućnost i ograničenost • Faktori okoline su mnogobrojni: klima, ishrana, način držanja i sl. • Samo u optimalnim uslovima sredine moguće je potpuno ispoljavanje genetskog potencijala.

  17. Nasledno variranje • Primer: Prinos mleka u zavisnosti od genotipa Rasa A Rasa B Rasa C

  18. Nasledno variranje

  19. Nasledno variranje Nasledno variranje ima značaja za: • evoluciju • eksperimente u oblasti genetike • stvaranje novih rasa

  20. Nenasledno variranje • Primer: Prinos mleka u zavisnosti od faktora okoline (farma) Rasa A- visoka mlečnost Farma 1 Farma 2 Farma 3

  21. Nenasledno variranje • Nenasledno variranje značajno je za poljoprivrednu proizvodnju.

  22. G E N E T S K I P A R A M E T R I HERITABILNOST REPITABILNOST GENETIČKE KORELACIJE FENOTIPSKE KORELACIJE KORELACIJE OKOLINE VARIJANSE I KOVARIJANSE

  23. Služe za: ·Izučavanje izvora varijabilnosti – pre svega genetske ·        Proučavanje prirodne akcije gena koji determinišu određena svojstva ·    Izbor pravca oplemenjivanja ·        Procenu oplemenjivačkih vrednosti priplodnjaka i plotkinja ·Izbor metoda selekcije sa odgovarajućim efektom tj. genetičkim trendom ·        Modeliranje kriterijuma selekcije ·        Proučavanje interakcije između genotipa životinje i okoline

  24. HERITABILNOST KOEFICIJENT NASLEDNOSTI h2

  25. Jay L. Lush.

  26. U širem smislu

  27. U izrazu regresije heritabilnost predstavlja očekivanu promenu u aditivnoj genetskoj vrednosti potomaka za svaku jedinicu promene u fenotipu roditelja: h2 = bAP

  28. Vrednosti heritabilnosti se mogu kretati u intervalu od 0 do 1.

  29. Heritabilnost između svojstava se razlikuje: • Niskonasledna , sa vrednošću 0,0-0,10 ili 0-10% • Srednjenasledna, sa vrednošću 0,1-0,4 ili 10-40% • Visokonasledna, preko 0,4 ili 40% Heritabilnost nije biološkakonstanta

  30. Metode za izračunavanje heritabilnosti na osnovu: • sličnosti između srodnika • h2 = 2( regresija potomaka na jednog od roditelja )= 2b • h2 = ( regresija potomaka na prosek roditelja )= b • h2 = 4 (interklasna korelacija unutar polusrodnika )= 4t • h2 = 2 (interklasna korelacija unutar punih srodnika )= 2t • aktuelnih selekcijskih ogleda • izučavanja monozigotnih blizanaca

  31. METOD INTRAKLASNE KORELACIJE

  32. STATISTIČKI DEO METODA INTRAKLASNE KORELACIJE Yik =  + Ai + Eik gde je: Yik – opažanje (merenje) na k-toj individui (potomku) i-tog oca - opšta srednja vrednost posmatrane osobine Ai – uticaj i-tog oca Eik– nekontrolisani izvori varijabilnosti

  33. IZVORI VARIJABILNOSTI STEPENI SLOBODE SUME KVADRATA SREDINE KVADRATA E2 IZMEĐU OČEVA S-1 SKs MKs 2w+k2S IZMEĐU POTOMAKA UNUTAR OČEVA n.-S SKw MKw 2w Tabela 1: Analiza varijanse s - broj očeva n.- ukupan broj potomaka ni- broj potomaka po očevima k- koeficijent korekcije za nejednak broj potomaka po očevima ni=k kod jednakog broja potomaka po očevima

  34. SUME KVADRATA OČEVA POTOMSTVA

  35. SREDINE KVADRATA OČEVA POTOMSTVA

  36. VARIJANSE OČEVA

  37. POTOMSTVA

  38. UKUPNA FENOTIPSKA VARIJANSA =+

  39. INTRAKLASNI KORELACIONI KOEFICIJENT HERITABILNOST h2=4*t

  40. STANDARDNA GREŠKA HERITABILNOSTI

  41. RAZLIKE U SLUČAJU NEJEDNAKOG BROJA POTOMAKA PO OČEVIMA STANDARDNA GREŠKA HERITABILNOSTI

  42. Koeficijent ponovljivosti(Repeatability-Repitabilitet) Definicija: • Repitabilitet (R) predstavlja vrednost intraklasnog koeficijenta korelacije između ponovljenih merenja iste osobine (laktacija, osobine plodnosti, proizvodnja jaja, vune ) i individue. Po pravilu pokazuje veću vrednost od heritabiliteta i predstavlja njegovu gornju granicu (uticaj spoljne sredine na ispoljavanje osobina). • Vrednost R se kreće od 0-1

  43. Koeficijent ponovljivosti(Repeatability-Repitabilitet) Izračunavanje Postupakom analize varijanse. Ukupna varijansa se rasčlanjava na varijabilnost između i unutar merenja. Za izračunavanje R nije potrebno grupisati grla po srodstvu Metod analize varijanse

  44. Za ocenu celokupne genetske varijanse, pri čemu moramouvažiti, da 2G ocenjuje i deo varijanse spoljne sredine Za proveru tačnosti merenja te izbor tehnike merenja Za korekciju h2. Heritabilnost obično ocenjujemo na osnovu jednog merenja. Ako je na raspolaganju veći broj merenja h2 je veća. Tada h2 množimo faktorom Primena

  45. Korelacije Koeficijent korelacije rxy • Pokazuje stepen slaganja između dve promenjive veličine. Korelacije: Fenotipske Genetske Okoline Genetske korelacije uslovljene su: • Plejotropijom – pojava da isti geni utiču na ispoljavanje više osobina. • Ukopčanošću gena – koja potiče od blizine lokusa na istom hromozomu na kojima se nalaze geni koji utuču na ispoljavanje 2 osobine. Koeficijent korelacije ima vrednosti od -1 do +1.

  46. Korelacije • Koeficijent korelacije • Greška koeficijenta korelacije

  47. Fenotipske i genetske korelacije između važnijih osobina domaćih životinja

  48. Principiiefekatselekcije

  49. Selekcija • Najznačajniji faktor promene frekvencije gena • Selekcijom se ne stvaraju novi geni već se povećava frekvencija poželjnih, a smanjuje frekvencija nepoželjnih gena. • Doprinos svake od odabranih individua zavisi od broja potomaka.

More Related