GENETIKA
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 39

GENETIKA 1 PowerPoint PPT Presentation


  • 340 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

GENETIKA 1. GENETIKA 1. 1. Genetika je nauka koja proučava nasleđivanje i promenljivost osobina kod živih organizama.

Download Presentation

GENETIKA 1

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Genetika 1

GENETIKA 1

GENETIKA 1


Genetika 1

1

Genetika je nauka koja proučava nasleđivanje i promenljivost osobina kod živih organizama.

Pod pojmom osobina (svojstvo, karakteristika), podrazumeva se bilo koja odlika jednog organizma ili grupe jedinki kao što su oblik dela tela,boja cveta, boja očiju, sposobnost da se ostvari neki fiziološki proces, prisustvo ili odsustvo nekog enzima, brzina trčanja...

Genetika proučava mehanizme prenošenja naslednih faktora sa roditelja na potomke.


Genetika 1

2

19-ti vek, Mendelov eksperiment sa graškom.

1909, danski naučnik Wilhelm Johannsen je nasledne faktore nazvao genima.

1911, geni su linearno raspoređeni u hromozomima

Sve do početka četrdesetih godina 20-og veka, smatralo se da su proteini nasledni materijal živih bića.

1944, utvrđeno je da je DNK nasledni materijal i da se preko nje osobine prenose sa roditelja na potomke.

1953, naučnici James Watson i Francis Crick su konstruisali model građe molekula DNK.

Prema ovom modelu molekul DNK se sastoji od 2 polinukleotidna lanca koji se uvijaju jedan oko drugog.

Delovi molekula DNK su geni.


Genetika 1

3

Gregor Johann Mendel

Rođen kao Johann Mendel, 22 jula 1822 u mestu Heinzendorf u tadašnjem

Austrijskom carstvu.Sada je to deo Češke republike.

Po nacionalnosti je bio Nemac.

1843 dolazi u manastir u gradu Brno gde uzima ime Gregor.

Mendel je prvi koristio genetički eksperiment.

Od 1856 -1863 proučavao je nasleđivanje raznih osobina kod graška

(Pisum sativum) koji je zasadio u manastirskoj bašti.

Uradio je eksperimente sa oko 28 000 biljaka.

Uveo je termine: nasledni faktori, dominantna osobina, recesivna osobina.

Pre Mendela se smatralo da je nasleđivanje osobina kontrolisano svakom kapljicom telesne tečnosti organizma i da se usled ”mešanja” telesnih tečnosti roditelja ne može predvideti kakve će se osobine pojaviti kod potomaka.

Mendel je dokazao da se razviće svake osobine nalazi pod kontrolom naslednih faktora koji ne gube svoj integritet (ne stapaju se) već se neizmenjeni prenose sa roditelja na potomke.

Svoj rad o nasleđivanju je objavio 1866 ali, značaj ovog rada nije shvaćen i priznat za vreme njegovog života već tek 1900-te godine kada su neki drugi naučnici radeći eksperimente sa biljkama došli do sličnih zaključaka (npr. danski botaničar Hugo DeVries ).

Gregor Mendel je umro u Brnu 6 januara 1884.

Austrian Empire (1804-1867)

Austro-Hungarian Empire (1867-1918)


Genetika 1

4

Mendelov eksperiment sa graškom

Da bi eksperiment bio uspešan Mendel je prvo morao da odgaji čiste linije.

Čista linija podrazumeva da se kod jedinki određene osobine ispoljavaju na isti način kroz generacije.

Genetički eksperimentiomogućavaju utvđivanje nasledne prirode i poreklo promenljivosti određenih osobina kod organizama. Obično se u genetičkom eksperimentu vrši ukrštanje jedinki kod kojih se određena osobina ispoljava na različit način pa se onda prati pojava razlika kod potomaka u toku nekoliko generacija.

Generacijaje period od nastanka organizma (od začeća) do dostizanja polne zrelosti kada je taj organizam sposoban da stvara svoje potomke.

One of the reasons that Mendel carried out his breeding experiments with pea plants was that he could observe inheritance patterns in up to two generations a year.

Geneticists today usually carry out their breeding experiments with species that reproduce much more rapidly so that the amount of time and money required is significantly reduced.

Fruit flies and bacteria are commonly used for this purpose now.

Fruit flies reproduce in about 2 weeks from birth, while bacteria, such as E. coli found in our digestive systems, reproduce in only 3-5 hours.

Grašak -Pisum sativum


Genetika 1

5

Osobine graška koje je Mendel pratio

Mendel je pratio sedam osobina graška. Odabrao je osobine koje se mogu ispoljiti na dva načina.

1 2 3 4 5 6 7


Genetika 1

6

Monohibridno nasleđivanje

Prati se jedna osobina.

1. Oblik semena

Kod graška seme može biti okruglo ili naborano.

Mendel je odgajio liniju biljaka koje su u svakoj generaciji davale okruglo seme i liniju biljaka koje su uvek davale naborano seme.

Biljke koje su uvek davale okruglo i biljke koje su uvek davale naborano seme su roditeljska generacija (parentalna generacija), obeležava se slovom P.

Grašak je samooplodna biljka, cvetovi graška imaju i prašnike i tučak.

Jedinke roditeljske generacije Mendel je ukrštao tako što bi uklonio prašnike sa cvetova biljaka koje su davale naborano seme a potom bi na tučkove tih cvetova stavljao polenov prah biljaka koje su davale okruglo seme. Na ovaj način je sprečavao samooplođenje i bio je siguran da će dobijeno seme nastati kombinovanjem naslednih faktora dve različite linije.

unakrsno oprašivanje

Kao rezultat ovog ukrštanja dobio je semena koja

predstavljaju prvu generaciju potomaka.

Prva filijalna generacija, obeležava se sa F1.

Sva semena dobijena ovim ukrštanjem bila su okrugla.

P:

x

F1:

100% okruglo seme

filius, filia = sin,ćerka


Genetika 1

7

Posejao je ova semena i iz njih su izrasle biljke (F1). Kada su se pojavili cvetovi dozvolio je samooplođenje.

Iz ovako oplođenih cvetova razvilo se seme, to je F2 generacija.

Ova semena su bila okrugla i naborana, broj okruglih je bio znatno veći. Mendel je skupio sva ta semena, razdvojio ih po obliku i prebrojao.

Brojna zastupljenost je bila: 5474 okruglih i 1850 naboranih. Odnos je bio 3 : 1

samooprašivanje

F1:

x

F1=P2

sada su jedinke F1 generacijeroditeljska generacija

F2:

75% okruglo 25% naborano

Prateći i druge osobine Mendel je utvrdio da se u F1 generaciji uvek ispoljava samo jedna osobina.

U F2 generaciji su bile zastupljene obe osobine ali je jedna od njih za oko tri puta bila češća od druge.

Zaključio je da tu postoji određeno pravilo i pokušao je da ga objasni.

U to vreme se još nije znalo za gene pa je Mendel koristio izraz- nasledni faktor.


Genetika 1

8

Razviće svake osobine kontroliše određeni nasledni faktor.

U svakoj biljci F1 generacije se nalaze oba faktora ali se samo jedan ispoljava pa ga je zato Mendel nazvao dominantnim i obeležio ga je velikim slovom A.

Drugi nasledni faktor koji se nije ispoljio u F1 generaciji Mendel je nazvao recesivnim faktorom i obeležio ga je malim slovom a.

Recesivan faktor je ”sakriven” u F1 generaciji, nije nestao ali ga je dominantan faktor ”pokrio”.

P: AA x aa

g: A A a a

F1: Aa Aa Aa Aa

F1: Aa x Aa

g: A a A a

F2: AA Aa Aa aa

¾okruglo ¼ naborano

75% 25%

AA = okruglo seme

Aa = okruglo seme

aa = naborano seme


Genetika 1

9

Nasledni faktori se razdvajaju prilikom formiranja gameta.

Polovina gameta će imati faktor A a druga polovina gameta će imati faktor a.

Nasledni faktori se slobodno kombinuju (nezavisno jedan od drugoga) i nastaje F2 generacija.

U F2 generaciji se ispoljava i recesivan nasledni faktor (a), pojavljuje se osobina koju ovaj faktor

određuje ali u manjoj zastupljenosti u odnosu na osobinu koju određuje dominantan nasledni faktor (A).

Mendelova pravila nasleđivanja:

1. Pravilo rastavljanja

2. Pravilo slobodnog kombinovanja

A - dominantan nasledni faktor, dovodi do razvića okruglog semena

Okruglo seme je dominantna osobina

a - recesivan nasledni faktor, dovodi do razvića naboranog semena.

Naborano seme je recesivna osobina.

Recesivan nasledni faktor ne može da se ispolji ako je u

paru sa dominantnim faktorom (Aa)

Recesivna osobina se ispoljava ako su oba faktora recesivna (aa).


Genetika 1

n

2 = broj fenotipova

3 = broj genotipova

n=broj osobina koje se prate

n

1

2 = 2 fenotipa

3 = 3 genotipa

1

10

GENOTIP – FENOTIP

Pod fenotipom se podrazumeva određena osobina npr. boja cveta, boja očiju...

Genotip,predstavlja kombinaciju naslednih faktora koji dovode do razvića određene osobine.

(u širem smislu genotip predstavlja skup svih gena)

Fenotip je stvarni izgled organizma nastao delovanjem naslednih faktora u određenim uslovima sredine.

okruglo seme, naborano seme = fenotipovi

Aa Aa aa = genotipovi

Genotipovi AA i Aa dovode do razvića okruglog semena.

Genotip aa dovodi do razvića naboranog semena.

Okruglo seme je dominantan fenotip.

Naborano seme je recesivan fenotip.

monohibridno nasleđivanje n=1

An organism’s phenotype is its physical appearance.

An organism’s genotype is its genetic makeup.


Genetika 1

11

2. Boja semena

BB bb

Bb

100% žuto

BB Bb Bb bb

75% žuto 25% zeleno

FENOTIP

GENOTIP

Žuto seme je dominantan fenotip. Određuju ga dva genotipa: BB Bb

Zeleno seme je recesivan fenotip. Određuje ga jedan genotip: bb

B - dominantan alel

b - recesivan alel


Genetika 1

12

Dominantni i recesivni geni (aleli)

Šta su aleli ?

Genski aleli su različiti oblici jednog istog gena.

Primer:

Gen koji određuje boju cveta kod graška ima dva alela, jedan alel dovodi do razvića ljubičastog cveta a drugi do razvićabelog.

Aleli se nalaze na homologim hromozomima.

Homologi hromozomi su hromozomi istog oblika i veličine, jedan je iz jajne ćelije a drugi iz polenovog zrna.

(spermatozoida)

alel za ljubičast cvet

alel za beo cvet

Par homologih hromozoma

Dominant alleles overpower recessive alleles.

Dominant traits overpower recessive traits.


Genetika 1

13

Homozigot, heterozigot?

C

C

C

c

c

c

Dominantan homozigot

oba homologa hromozoma

imaju dominantan alel

Recesivan homozigot

oba homologa hromozoma

imaju recesivan alel

Heterozigot

jedan hromozom ima dominantan

a drugi ima recesivan alel

Ukrštanjem čistih linija (dominantan homozigot x recesivan homozigot) dobija se

potomstvo koje je heterozigotno i kod kojeg se ispoljava dominantno svojstvo.


Genetika 1

14

3. Boja cveta

Kada polen biljaka koje imaju beo cvet oplodi jajne ćelije cvetova ljubičaste boje nastaće prva generacija hibrida koji će svi imati ljubičast cvet. Rezultat je isti i kada se polen ljubičastog cveta prebaci na tučak belog cveta.

Gen koji određuje boju cveta ima dva alela:

C alel koji određuje ljubičastu boju

c alel koji određuje belu boju

P: CC x cc

F1:CcCcCcCc

U F1 generaciji sve biljke će imati ljubičast cvet.


Genetika 1

15

Flower color alleles

C dominant allele

crecessive allele

F1: Cc x Cc

F2:CCCcCccc

Postoje tri genotipa: CC Cc cc

CC i Cc dovode do razvića ljubičastog cveta

cc dovodi do razvića belog cveta

Ukrštanjem F1 x F1 (samooplođenje) dobiće se F2 generacija

u kojoj će 75% cvetova bili ljubičaste boje a 25% cvetova bele boje.

(25% dominantnih homozigota, 50% heterozigota i 25% recesivnih homozigota)

Fenotip

ljubičasta boja

ljubičasta boja

ljubičasta boja

bela boja

3:1

cc

recesivan

homozigot

Genotip

CC

dominantan

homozigot

Cc

heterozigot

Cc

heterozigot

1:2:1


Genetika 1

16

Samooprašivanje


Genetika 1

17

Each true-breeding plant of the parental generation has identical alleles, CCor cc.

Gametes (circles) each contain only one allele for the flower-color gene.

In this case, every gamete produced by one parent has the same allele.

P Generation

Phenotype:Genotype:

Purple flowersCC

White flowerscc

Gametes:

c

C

Union of the parental gametes produces

F1 hybrids having a Cc combination.

Because the purple-flower allele is dominant,

all these hybrids have purple flowers.

When the hybrid plants produce gametes, the two alleles segregate,half the gametes receiving the C allele and the other half the c allele.

F1 Generation

Phenotype:Genotype:

Purple flowersCc

Gametes:

c

C

This box, a Punnett square, shows all possible combinations of alleles in offspring that result from an F1 F1 (CcCc) cross.

Each square represents an equally probable product of fertilization. For example, the bottom left box shows the genetic combination resulting from a c egg fertilized by a Csperm.

Random combination of the gametes results in the 3:1 ratio that Mendel observed in the

F2 generation.

c

C

F1 sperm

F2 Generation

C

Cc

CC

F1 eggs

c

cc

Cc

Phenotype:

3

: 1


Genetika 1

18

4. Položaj cveta

5. Oblik mahune

6. Boja mahune

7. Visina stabljike

TT x tt

Tt x Tt

TT TtTt tt


Genetika 1

19

Dihibridno nasleđivanje

Prate se dve osobine (ukrštaju se biljke koje se razlikuju u dve osobine).

Mendel je pratio nasleđivanje oblika i boje semena, visinu biljke i boju cveta itd.

U roditeljskoj generaciji je ukrstio biljke koje su uvek davale okruglo seme žute boje sa biljkama koje su

davale naborano seme zelene boje.

Iz oplođenih cvetova su se razvila semena (F1 generacija) koja su sva bila okrugla i žuta.

To znači da su obe ove osobine dominantne.

Kada je posejao ova semena nikle su biljke (F1 gen) kod kojih je dozvolio samooplođenje. Dobijena su

semena (F2 generacija) kod kojih su se pojavile i varijante koje nisu postojale u roditeljskoj generaciji.

primer za dihib.nasleđ.

udžbenik, str 45.

Ako oblik semena označimo slovom A

a boju semena slovom B, onda će biljke roditeljske generacije biti: AABB i aabb.

A = okruglo B = žuto

a = naborano b = zeleno

AABB = okruglo žuto seme

aabb = naborano zeleno seme

P:

x

F1:

x

F1:

F2:

zelena i žuta naborana semena


Genetika 1

20

P: AABB x aabb

g: AB ab

F1: AaBb

F1: AaBb x AaBb

g: AB, Ab, aB, ab

F2: AABB AAbb aaBB aabb

AABb Aabb aaBb

AaBB

AaBb

Biljka sa genotipom AABB će stvarati gamete koji će sadržati oba dominantna alela (AB), a biljka koja ima genotip aabb stvaraće gamete koji će imati recesivne alele za obe osobine (ab).

Spajanjem gameta nastaju hibridi, F1 generacija= AaBb.

Kombinacijom 4 tipa gameta nastaje F2 generacija.

polenova zrna

jajne

ćelije

9⁄16

3⁄16

3⁄16

1⁄16

okr/žuto

nab/zel

okr/zel

nab/žuto

4 fenotipa, odnos 9:3:3:1

9 genotipova

16 kombinacija, neke se ponavljaju


Genetika 1

bf

gam.

bf

21

Zadatak

Koji gen određuje oblik a koji boju?

Koje osobine su dominantne?

četvrtast oblik - okrugao oblik

zelena boja - žuta boja

Koliko tipova gameta ima majka a koliko otac ?

Napiši koje kombinacije alela postoje u gametima.

Phenotype:

Genotype:

Bbff

BbFf

Ukrštanjem različitih gameta kod dece se mogu ispoljiti ove osobine u različitim kombinacijama.

Za odgovarajuće fenotipove napiši genotipove koji postoje kod dece:

četvrtast – zelen okrugao - zelen

četvrstast – žut okrugao - žut


Genetika 1

22

Tipovi nasleđivanja kod biljaka, životinja, ljudi

Od interakcija alela određenog gena zavisi kako će se ispoljiti osobina koju taj gen determiniše.

Interakcija genskih alela može biti: dominantno-recesivna, intermedijarna, kodominantna.

1. Dominantno-recesivno nasleđivanje(do sada navedeni primeri)

2. Intermedijarno nasleđivanje (nepotpuna dominansa)

3. Kodominantno nasleđivanje osobina


Genetika 1

23

Intermedijarno nasleđivanje

(nepotpuna dominansa)

P generacija

crven

A1A1

beo

A2A2

A1

A2

gameti

P: A1A1 x A2A2

F1: A1A2 A1A2 A1A2 A1A2

100% roze

F1: A1A2 x A1A2

F2: A1A1 A1A2 A1A2 A2A2

25% crven 50% roze 25% beo

F1generacija

roze

A1A2

gameti

A1

A2

A1

A2

gameti

polenova zrna

F2generacija

A1

A1A2

A1A1

jajne ćelije

A2

A2A2

A1A2

udžbenik, strana 46


Genetika 1

24

Zevalica - Antirrhinum sp.

Incomplete dominance

When a dominant allele does not mask completely the phenotypic expression of the recessive allele in a heterozygote.

F1 hybridshave an appearance somewhat inbetween the phenotypes of the two parental varieties.

Example: flower snapdragon


Genetika 1

25

Kodominantno nasleđivanje

Do sada smo radili osobine koje su bile određene jednim genom koji je imao dva alela.

Postoje geni koji mogu imati više alela -multipni aleli.

Gen od kojeg zavisi tip krvne grupe ima 3 alela.

Aleli: A, B, O

Od kombinacije ovih alela zavisi koju ćemo krvnu grupu imati.

Ako se na oba homologa hromozoma nalazi alel A osoba će imati A krvnu grupu.

Ako se na oba homologa hromozoma nalazi alel B osoba će imati B krvnu grupu.

Ako se na oba homologa hromozoma nalazi alel O osoba će imati O krvnu grupu.

Ako se na jednom homologom hromozomu nalazi alel A a na drugom alel O, osoba će imati A krvnu grupu.

Ako se na jednom homologom hromozomu nalazi alel B a na drugom alel O, osoba će imati B krvnu grupu.

Ako se na jednom homologom hromozomu nalazi alel A a na drugom alel B, osoba će imati AB krvnu grupu

Aleli A i B su dominantni u odnosu na alel O.

Aleli A i B su međusobno kodominantni - oba alela dolaze do izražaja.

Gen određuje stvaranje određenog proteina, taj protein ulazi u građu antigena, od antigena zavisi koja će biti krvna grupa. Osobe sa AB krvnom grupom stvaraju dve vrste antigena.

Multiple Alleles

Some genes may have more than two alternative alleles

Classic example: Blood types


Genetika 1

26

Determination of ABO blood group by multiple alleles

Genotipovi su napisani na slici desno

(isti prikaz je i u udžbeniku) ali jednostavnije je ovako:

A krvna grupa ima dva genotipa: AA AO

B krvna grupa ima dva genotipa: BB BO

AB krvna grupa ima jedan genotip: AB

O krvna grupa ima jedan genotip: OO

Codominance


Genetika 1

27

Majka ima A krvnu grupu (heterozigot). Otac ima B krvnu grupu (homozigot).

Koje krvne grupe se mogu očekivati kod njihove dece?

spermatozoidi

P: AO x BB

F1: AB AB BO BO

jajne

ćelije

50% 50%

AB krvna grupa B krvna grupa

Roditelji imaju A krvnu grupu. Da li njihovo dete može imati O krvnu grupu ?

Primer za kodominantno nasleđivanje je i tzv. MN sistem krvnih grupa kod ljudi.

Postoji jedan gen sa dva alela, alel M i alel N.

Njihovom kombinovanjem moguća su tri genotipa: MM NN MN

Osobe sa genotipom MM imaju M krvnu grupu

Osobe sa genotipom NN imaju N krvnu grupu

Osobe sa genotipom MN (heterozigoti) imaju MN krvnu grupu.

Aleli M i N su kodominantni.


Genetika 1

28

Kvantitativne osobine - Poligene osobine

Osobine koje smo do sada razmatrali bile su određene jednim genom sa dva alela, ili su bile

određene jednim genom koji ima 3 ili više alela (multipni aleli).

Poligene osobine su određene sa više gena koji mogu imati 2 ili više alela pa je zato je praćenje ovakvih

osobina složenije. Ti geni se ponašaju po Mendelovim pravilima ali broj mogućih kombinacija različitih

alela različitih gena dovodi do širokog spektra ispoljavanja te osobine.

Faktori spoljašnje sredine mogu u manjoj ili većoj meri uticati na ispoljavanje ovih osobina.

Quantitative Traits (Polygenic Inheritance)

Height, weight, human skin color, foot size...


Genetika 1

29

Jedan od prvih dokaza za postajanje poligenih osobina bilo je praćenje boje zrna pšenice.

Ukrštanjem pšenice sa belim i pšenice sa tamno crvenim zrnom dobilo se potomstvo ”srednje” boje (F1).

Ukrštanjem jedinki ”srednje” boje u F2 generaciji pojavilo se 7 različitih fenotipova !

Istraživanje je pokazalo da boju zrna pšenice određuju tri gena sa po dva alela.


Genetika 1

30

Primeri nasleđivanja nekih osobina kod ljudi

Ušna resica

Jedan gen sa dva alela

Odvojena resica – dominantna osobina

Spojena - recesivna osobina

Rupica na obrazima je dominantna osobina

Pegavost

Određuje jedan gen sa dva alela

Postojanje pega – dominantna osobina

Odsustvo pega – recesivna osobina

Rast kose na čelu

Postojanje useka na sredini čela – dominantna osobina

Ravna ivica kose na čelu – recesivna

(Widow’s peak)

Mogućnost uzdužnog savijanja jezika

dominantna osobina

Problem:

istraživanja su pokazala da se kod 30% ispitanih

identičnih (jednojajnih) blizanaca ova osobinarazličito ispoljila!

Jednojajni blizanci imaju isti genotip, pa ipak, jedan blizanac može a drugine može da savije jezik?!


Genetika 1

31

Boja očiju

Smatralo se da je za boju očiju odgovoran jedan gen sa dva alela i da za tu osobinu važe Mendelova

pravila, tamne oči su određene dominantnim alelom, a plave oči recesivnim.

Šta je sa zelenim očima?

Po dominantnosti zelene oči bi bile između tamnih i plavih.

Dešava se da roditelji koji imaju zelene oči imaju decu sa zelenim i plavim očima.

Postoje različiti stavovi kada je boja očiju u pitanju. Jedni naučnici kažu jedno, drugo drugo....

Može se pročitati da su za boju očiju odgovorna dva gena sa po dva alela, tri gena....a postoje i stavovi da uopšte ne postoji gen za boju očiju te da je usled mutacija i rekombinacija naslednog materijala teško

predvideti boju očiju potomaka.

Ako boju očiju određuju dva gena sa dva alela, možemo predvideti nasleđivanje za tamne,zelene i plave oči. Naravno, postoje mnogobrojna odstupanja za koja nije tačno utvrđen mehanizam

nasleđivanja (zeleno žućkaste oči, sivkaste, šućmuraste-reče jedna učenica  )

Ima mnogo objašnjenja ali to prevazilazi nivo gimnazije, koga interesuje može da pročita na postavljenim linkovima na sledećim slajdovima.

Ovde će biti izložen i školski, po svemu sudeći, netačan prikaz, i popularan prikaz (2 gena,4 alela). Popularan u smislu što postoje sajtovi gde se na osnovu tog modela može ”izračunati” boja očiju dece

tzv. Eye calculator.

What Color Eyes Will Your Children Have?

http://museum.thetech.org/ugenetics/eyeCalc/eyecalculator.html


Genetika 1

majka

otac

otac

majka

P: Aa x Aa

P: aa x aa

g:

a

a

a

ra

g:

a

A

a

A

F1: AAAaAaaa

F1: aaaaaaaa

75% tamne 25% plave

100% plave

32

Primeri nasleđivanja boje očiju - boju određuje jedan gen sa dva alela:

Ovo je prevaziđeno tumačenje jer je više nego očigledan nedostatak objašnjenja nasleđivanja zelene boje očiju.

A -dominantan alel, određuje tamnu boju

a - recesivan alel, određuju plavu boju

P = parentalna, roditeljska generacija

g = gameti (polne ćelije: jajne ćelije i spermatozoidi)

F = filijalna generacija (deca)


Genetika 1

BB ZZ

braon

BB Zp

braon

Bp ZZ

braon

Bp Zp

braon

BB pp

braon

Bp pp

braon

pp ZZ

zelene

pp Zp

zelene

pp pp

plave

33

Primeri nasleđivanja boje očiju - boju određuju dva gena sa po dva alela:

GENOTIP FENOTIP

bey2 gey

Prvi gen je na hromozomu 15. To je EYCL3 (bey2 gen)

Ovaj gen ima dva alela:

alel za tamne oči B

alel za plave oči p

Drugi gen je na hromozomu 19. To je EYCL1 (gey gen)

Ima dva alela:

alel za zelene oči Z

alel za plave oči p

Dominantnost :

1. alel za tamne oči B

2. alel za zelene oči Z

(recesivan u odnosu na B, dominantan u odnosu na p)

3. alel za plave oči p

I ovo je pojednostavljeno objašnjenje nasleđivanja boje očiju

ali svakako je bliže realnosti od primera na prethodnom slajdu.

Preuzeto sa:http://www.athro.com/evo/gen/geframe.html


Genetika 1

gameti

BZ

Bp

pZ

pp

BZ

BB ZZ

BB Zp

Bp ZZ

Bp Zp

Bp

BB Zp

BB pp

Bp Zp

Bp pp

pZ

Bp ZZ

Bp Zp

pp ZZ

pp Zp

pp

Bp Zp

Bp pp

pp Zp

pp pp

34

otac

majka

P:

Bp Zp

Bp Zp

BpZp

Ova žena je od jednog roditelja nasledila hromozom 15 koji

ima alel za braon oči a od drugog roditelja je nasledila hromozom 15 koji ima alel za plave oči.

Hromozom 19, od jednog roditelja je nasledila hromozom koji ima alel za zelene oči a od drugog roditelja hromozom koji ima alel za plave oči. Isto važi i za ovog muškarca.

gamet BZ

jajna ćelija/spermatozoid koji na

hromozomu 15 ima alel za braon oči a na

hromozomu 19 alel za zelene oči.

F1:

12⁄16

3⁄16

1⁄16

75% braon 18,75% zelene 6,25% plave


Genetika 1

spermatozoidi

gameti

Bp

Bp

pp

pp

gameti

BZ

Bp

pZ

pp

pZ

Bp Zp

Bp Zp

pp Zp

pp Zp

pZ

Bp ZZ

Bp Zp

pp ZZ

pp Zp

pp

Bp pp

Bp pp

pp pp

pp pp

pp

Bp Zp

Bp pp

pp Zp

pp pp

jajne

ćelije

pZ

Bp Zp

Bp Zp

pp Zp

pp Zp

pZ

Bp ZZ

Bp Zp

pp ZZ

pp Zp

pp

Bp pp

Bp pp

pp pp

pp pp

pp

Bp Zp

Bp pp

pp Zp

pp pp

35

Kako je moguće da imam plave oči kada moj otac ima braon a moja majka zelene ?

otac

majka

pp Zp

BpZp

P:

Ako je otacBp pp

Preuzeto sa:http://www.thetech.org/genetics/ask.php?id=203


Genetika 1

St Thomas's Abbey in Brno is an Augustinian monastery located in the Czech Republic


Genetika 1

The garden in which Gregor Mendel carried out his famous experiments


Genetika 1

The Augustinian Abbey now hosts the Mendel Museum dedicated to the founder of genetics

prof.Sonja Kovačević


  • Login