RIZICI DEVIZNOG KURSA

1. RIZICI DEVIZNOG KURSA

2. Svi subjekti koji su uključeni u međunarodno poslovanje izloženi su riziku deviznog kursa. • Pretpostavimo da uvoznik iz SAD kupi 100 automobila marke Mercedes u Nemačkoj po ceni od 30.000 evra po komadu, uz odloženo plaćanje na 3 meseca. • Ukupan iznos koji on mora isplatiti izvozniku (prodavcu) iz Nemačke za tri meseca je 3 miliona evra. • Ukoliko je devizni kurs u momentu sklapanja posla 1,5 $/€, kupac bi po ovom kursu mogao da kupi 3 miliona evra za 4,5 miliona dolara. • Pretpostavimo da američki kupac očekuje da će uvezene automobile prodati za tri meseca po ceni od 50.000 $. • Dakle, on očekuje da kupci automobila isplate cenu tek za tri meseca. Pri ovoj ceni on ostvaruje zaradu u iznosu od 5.000 $ po jednom automobilu.

3. Postavlja se pitanje kolika će biti zarada američkog uvoznika, ukoliko u naredna tri meseca dođe do devalvacije dolara? • Očigledno je da se on izlaže riziku promene deviznog kursa $/€ u roku od tri meseca. • Ako u tom periodu, na primer, dolar depresira tako da promptni kurs nakon tri meseca bude 1,8 $/€, američki uvoznik će morati da izdvoji 5,4 miliona dolara da bi kupio 3 miliona evra za plaćanje uvoza. • Videli smo da je američki uvoznik automobile prodao na tržištu SAD po ceni od 50.000 dolara po komadu, i naplatio 5 miliona dolara. • Pošto je u međuvremenu dolar deprecirao, nakon tri meseca mu je potrebno 5,4 miliona dolara da bi kupio 3 miliona evra. • Očigledno je da američki uvoznik ne samo što nije ostvario nikakav profit, već će morati da doda 400.000 $ kako bi kupio potreban iznos evra za plaćanje nemačkom izvozniku.

4. Sa sličnim problem se suočava američki izvoznik na tržište Evropske unije. • Pretpostavimo da izvoznik izvozi robu u Austriju i da očekuje da naplati 1 milion evra za tri meseca. • Izvoznik je izvoznu kalkulaciju napravio po deviznom kursu od 1,5 $/€, i očekuje da po ovom kursu ostvari prodaju od 1,5 miliona dolara, koja mu donosi profit u iznosu od sto hiljada dolara. • Dakle, njegovi troškovi iznose 1,4 miliona dolara. Za tri meseca kada očekuje da naplati izvozni posao, izvoznik je izložen riziku promene deviznog kursa. • Pretpostavimo da u tom periodu dolar apresira, i da je devizni kurs posle tri meseca 1,2 $/€. • Sada izvoznik naplaćenih 1 milion evra može razmeniti za dolare i dobiti 1,2 miliona dolara.

5. Lako se zapaža da on sada ne uspeva da pokrije troškove koji iznose 1,4 miliona dolara, a kamo li da ostvari profit. • U slučaju da devizni kurs u posmatranom periodu depresira i iznosi nakon tri meseca 1,8 $/€, izvoznik bi ostvaren 1 milion evra od izvoza razmenio za dolare i dobio 1,8 miliona dolara. • Imajući u vidu da njegov trošak izvezene robe iznosi 1,4 miliona dolara, izvoznik bi sada ostvario profit od četiri stotine hiljada dolara. • Dakle, zarada bi bila četiri puta veća nego zarada pri deviznom kursu od 1,5 $/€. • Zbog mogućnosti da nastupi promena deviznog kursa, izvoznici će takođe nastojati da se zaštite od ovog rizika.

6. Na isti problem nailazimo ukoliko posmatramo američkog investitora koji kupuje tromesečne obveznice Dojč banke. • Da bi kupio ove obveznice, investitor prvo mora da kupi evre po promptnom deviznom kursu. Investitor je motivisan da kupi ove obveznice jer one donose veći prinos od investiranja u obveznice američkog trezora. • Ovaj investitor se takođe izlaže riziku da za tri meseca dolar apresira u toj meri da se razlika u prinosima američkih i nemačkih obveznica ne samo istopi, već da investitor možda ostvari i gubitak.

7. Prethodni primeri pokazuju da promptni devizni kursevi tokom vremena mogu da se menjaju i tako bitno utiču na ekonomski položaj subjekata međunardnih plaćanja. • Uvek kada se plaćanja odvijaju u neko buduće vreme, postoji rizik deviznog kursa ili tzv. otvorena pozicija. • Odomaćen izraz u stručnoj literaturi za ovu vrstu deviznog rizika je transakciona izloženost (transaction exposure). • Spomenimo da osim transakcione izloženosti promeni deviznog kursa, postoje i: • tzv. operativna izloženost (operating exposure) ili, drugačije nazvana, ekonomska izloženost (economic exposure), i • računovodstvena izloženost (accounting exposure), odnosno drugačije označena kao translaciona izloženost (translation exposure).

8. Operativna izloženost, koja se ponekad označava kao ekonomska, konkurentska ili strateška izloženost, meri promene sadašnje vrednosti preduzeća koje nastaju usled budućih operativnih gotovinskih tokova dohotka (income stream), koji su prouzrokovani neočekivanim promenama deviznog kursa. • Moglo bi se reći da operativna izloženost pokazuje uticaj promena deviznog kursa na konkurentski položaj posmatranog preduzeća u odnosu na ostala preduzeća. Operativna i transakciona izloženost su povezane sa budućim tokovima gotovine.

9. Računovodstvena izloženost koja se označava i kao translaciona izloženost, nastaje zbog toga šte se finansijski izveštaji inostranih filijala – koji se iskazuju u inostranoj valuti – moraju iskazati u domaćoj valuti kada preduzeće priprema konsolidovani finansijski izveštaj (bilans stanja i bilans uspeha). • Ovaj računovodstveni postupak se nazova translacija. Translaciona izloženost može dovesti do povećanja ili smanjenja neto vrednosti preduzeća i ostvarenog dohotka, zbog promene deviznog kursa. • Preduzeća koja posluju sa inostranstvom žele da izbegnu rizik deviznog kursa, koristeći različite mehanizme. U nastavku teksta ćemo ukazati na instrumente zaštite od transakcionog rizika.