Finansiranje deficita

1. Finansiranje deficita

2. Fiskalni deficit • Budžetski deficit predstavlja višak budžetskih rashoda centralne države u odnosu na prihode • Konsolidovani fiskalni deficit predstavlja višak konsolidovanih javnih rashoda u odnosu na konsolidovne javne prihode • Primarni fiskalni deficit predstavlja razliku između konsolidovanih javnih prihoda i konsolidovnih javnih rashoda umanjenih za troškove kamata • Visina fiskalnog deficita i javnog duga u nekoj zmlji obično se iskazuje kao % BDP

3. Računanje fiskalnog deficita • Pri računjanju fiskalnog deficita • u prihode se ne uključuju prihodi od privatizacije, prodaje imovine i zaduživanja • u rashode se ne uključuju rashodi za otplatu glavnice duga i državni krediti • Teško je dosledno primeniti prethodne kriterijume: • u slučaju kredita koji se slabo naplaćuju nije jasno da li se radi o kreditima ili subvencijama • da li prihode od licenci treba tretirati kao deo prihoda zavisi od toga da li seu redovni ili vanredni, kao i od njihove vrednosti (mobilna telefonija)

4. Izračunavanje fiskalnog deficita

5. Javni dug • Javni dug predstavlja ukupan iznos obaveza konsolidovanog sektora države u određenom trenutku • Javni dug je varijabla stanja, dok je deficit varijabla toka • Javni dug u određenom trenutku, po pravilu, predstavlja zbir svih ranijih fiskalnih deficita - moguća su odstupnja od ove definicije (primer Srbije) • Javni dug je zbir duga centralne države, fondova socijalnog osiguranja, pokrajina i lokalnih zajednica • Javni dug može biti: • direktni: država je neposredni dužnik • indirektni: država je garant obaveza javnog preduzeća

6. Struktura državnog sektora u Srbiji Centralni nivo države Budžet Republike Fondovi obaveznog socijalnog osiguranja Regulatorna tela: NBS, agencija za zaštitu konkurencije i dr. Javna preduzeća: EPS, PTT i dr Indirektni korisnici: škole, bolnice i dr. Subcentralni (lokalni) nivo države Autonomne pokrajine Gradovi i opštine Lokalna javna preduzeća Lokalne agencije Indirektni korisnici: vrtići, ustanove socijalne zaštite

7. Tumačenje podataka u vezi sa deficitom, suficitom i javnim dugom • Javni dug uključuje dugove svih nivoa država prema Centralnoj banci • Javni dug (konsolidovani) ne uključuju dugove između različitih budžetskih institucija • Inflacije može da obezvredi javni dug nominovan u domaćoj valuti • Primer: • dug na početku godine iznosi 1 mlrd dinara, • inflacija u toku godine iznosi 10% • na kraju godine realna vrednost duga je smanjenja za 10% • usled inflacije država je ostvarila “inflacioni porez”, koji bi mogao da se tretira kao javni prihod

8. Javni dug i devizni kurs • Ako je dug nominovan u stranoj valuti tada: • aprecijacije realnog kursa, smanjuje odnos duga prema BDP, čime se olakšava vraćenje duga, • deprecijacija realnog kursa, povećava odnos duga prema BDP, čime se otežava vraćanje duga • Podsećanje: realni kurs je jednak: ER=E×(P*/P) gde je sa ER označen realni kurs, sa E nominalni kurs, sa P* svetske cene, a sa P domaće cene

9. Javni dug i kapitalni rashodi • U većini država (uključujući SAD, Srbiju i dr.) kapitalni rashodi se sabiraju sa tekućim rashodima • Kupovinom ili izgradnjom kapitalnog dobra: • menja se struktura državne imovina, • imovina se smanjuje postepeno kroz proces amortizacije • Postoje predlozi da se izrađuje poseban kapitalni budžet države u okviru koga bi se prikazala državna imovina i izvori njenog finansiranja – kao u bilansu stanja preduzeća • U tekućem budžetu prikazala bi se samo amortizacija – kao u bilansu uspeha preduzeća

10. Argumenti za i protiv izrade državnog kapitalnog budžeta • Argumenti u prilog izrade kapitalnog budžeta države su: • sprečavanje zlupotreba- prikazivanje prihoda od prodaje državne imovine kao redovnog prihoda • povećala bi se racionalnost pri zaduživanju države • Argumenti protiv izrade kapitalnog budžeta države su: • teško je razlikovati tekuće i kapitalne rashode: kako tretirati rashode za obrazovanje, kupovinu raketa ili socijanu zaštitu? • ove teškoće otvaraju prostor za značajne proizvoljnosti i zloupotrebe

11. Materijalna imovine države i javni dug; implicitne obaveze države • Nije ispravno podatke o javnom dugu države posmatrati nezavisno od imovine kojom država raspolaže: • u dati nivo duga država je u povoljnijem položaju ako raspolaže vrednijom imovinom • postoji analogija sa domaćinstvom ili preduzećem, • Osim javnog duga država se zakonski obavezuje na određena plaćanja u budućnosti (penzije, zdravstvenu zaštitu i dr) • za svaku od navedenih obaveze moguće je izračunati njenu sadašnju vrednost • zbog toga neki smatraju da u javni dug treba ukluučiti i i sadašnju vrednost implicitnih obaveza • Postoji razlika između javnog duga i implicitnih obaveza države - implicitne obaveze se mogu zakonom smanjiti, ali je malo verovatno da se dogodi njihova značajnije smanjenje

12. Raspodela tereta javnog duga • Važno pitanje je ko snosi teret javnog duga • mogući odgovor je da teret duga snose buduće generacije • međutim moguće je da deo tereta snose i sadašnje generacije, kao i da terte snosi samo deo jedne generacije • na raspodelu tereta utiče i način upotrebe pozajmljenih sredstva

13. Lernerov stav • Prema Lerneru unutrašnji javni dug ne stvara teret budućim generacijama • kada dug dospe jedan deo buduće generacije plaća dug, a drugi ostvaruje dohodak • unutrašnji javni dug ne menja nivo potrošnje buduće generacije posmatrane kao celine • Raspodela tereta spoljnog javnog duga zavisi od upotrebe pozajmljenih sredstva: • ako se dugom finansira tekuća potrošnja teret snose buduće generacije, • ako se dugom finansiraju kapitalni rashodi raspodela tereta zavisi od toga da li je prinos na investicije veći ili manji od graničnih troškova pozajmljenih sredstava

14. Model preklapajućih generacija • Lerner generaciju definiše kao skup svih ljudi koji žive u određenom periodu • Preciznija definicija generacije bi bila da ona obuhvata ljude koji su rođeni približno iste godine • Primer: • pretpostavimo da u isto vreme žive tri generacije: mladi, sredovečni i stari • svaka generacija traje 20 godine i svaki pojedinac u toku generacije zaradi i potroši 12 hiljada USD • ako se država zadužuje na period od 20 godina kako ra raspodeljuje teret duga?

15. Model preklapajućih generacija

16. Generacijsko računovodstvo • Preciznija procena raspodela tereta i koristi fiskalne politike po generacijama moguća je na osnovu metoda generacijskog računovodstva • Metod generacijskog računovodstva • iz svake generacije izabere se tipičan pojedinac • za svakog od njih računa se “neto porez” kao razlika sadašnje vrednosti plaćenih poreza i sadašnje vrednost svih koristi od države • poređenjem neto poreza različitih generacija može se steći predstava o tome kako se vrši međugeneracijska preraspodela • Organičenja navedenog metoda: buduće poreske i kamatne stope su neizvesne, zanemaruje se imovina koju jedna generacije ostavlja drugoj i dr.

17. Neoklasični model • Prethodni modeli zanemaruju: • uticaj zaduživanja države na privatne investicije • uticaj povećanje poreza na štednju i ponudu rada • Neoklasični model ističe uticaj zaduživanja države na rast kamatnih stopa na finansijskom tržištu i smanjenje privatnih investicija usled toga • hipoteza o istiskivanju: zaduživanjem države istiskuju se privatne investicije • Ako je tačna ova hipoteza onda zaduživanje države smanjuje akumulaciju kapitala i buduće dohotke, čime se teret duga prevaljuje na buduće generacije • Postoje mehanizmi koji bi mogli da ublaže istiskivanje: • država može produktivno da investira pozajmljena sredstva • povećanje kamatnih stope može da privuče kapital iz inostranstva

18. Neoklasični model: empirijska verifikacija • Ako postoji pozitivna korelacije između visine deficita i visine kamatnih stopa to potvrđuje hipotezu o istiskivanju • Problem je što na visinu kamatnih stopa utiču i drugi faktori, kao što su ciklična kolebanje privrede • Prema nekim istraživanjima povećanje fiskalnog deficita za 1% BDP utiče na rast kamatnih stopa za 0,3 procentna poena • Prema nekim ekonometrijskim istraživanjima svi prošli fiskalni deficiti u SAD uticali su na smanjenje BDP 3-6 procenata

19. Rikardijanski model • Baro tvrdi da kada se država zadužuju pripadnici stare generacije više štede sa ciljem da mladima ostave veću imovinu • Posledice rikardijanske ekvivalencije: • zaduživanje ne menja potrošnju bilo koje generacije, • finansiranje porezima ili zaduživanjam je u suštini identično, • fiskalna politika je irelevantna. • Barovljeva hipoteza se osporava zbog nerealnosti pretpostavki: • veza između sadašnjih deficita i budućih poreza nije predvidiva, • ljudi su kratkovidi, • međugeneracijski altruizam nije toliko značajan.

20. Rikardijanski model • Barovljeva hipoteza se osporava i sa stanovišta tačnosti njenih predviđanja: • ako privatna štednja ne raste kada se povećava fiskalni deficit hipoteza je pogrešna, • rezultati ekonometrijskih istraživanja o vezi između fiskalnog deficita i privatne štednje su divergentni, • nije sigurno da li se i u kojoj meri ljudi ponašaju u skladu sa ovom hipotezom.

21. Povećanje poreza ili zaduživanje: princip dobijenih koristi i međungeneracijska pravičnost? • Ukoliko se pojavi fiskalni deficit, a pri tome nije moguće ili nije poželjno smanjiti javnu potrošnju, vlada se nalazi pred izborom: da li da poveća poreze ili da se zadužuje? • Postoje veći broj kriterijuma na osnovu kojih je moguće doneti odluku o oporezivanju ili zaduživanju: • princip dobijenih koristi: generacija koja ima koristi od državnih programa treba i da finansira te programe • međugeneracijska pravičnost: opravdan je transfer dohotaka od bogatijih ka siromašnijim generacijama

22. Povećanje poreza ili zaduživanje: efikasnost i višak poreskog tereta? • Kriterijum efikasnosti: treba odabrati rešenje koje stvara manji višak poreskog tereta • Sa stanovišta viška poreskog tereta releventno je da: • finansiranje porezima implicira jedno veliko povećanje poreza u periodu kada nastaju rashodi, • finansiranje zaduživanjem implicira niz malih povećanje poreza u periodu kada se dug vraća. • Ako se finansiranje vrši povećanjem poreza na rad višak poreskog tereta je: 1/2εwLt2, gde je ε kompenzovana elastičnost ponude rada, w bruto zarada, L broj sati rada, a t poreska stopa.

23. Odnos između poreske stope i viška tereta Višak tereta χ2 χ1 Poreska stopa t1 t2

24. Povećanje poreza ili zaduživanje:efikasnost i višak poreskog tereta? • sa stanovišta minimizacije viška poreskog tereta efikasnije je zaduživanje nego povećanje poreza • međutim u meri u kojoj smanjuje akumulaciju kapitala zaduživanje stvara dodatni višak tereta • višak tereta se stvara ako je količina kapitala manja od optimalne • ukoliko je efekat istiskivanja visok tada je efikasnije finansiranje porezima • zbog nepostojanja pouzdane procene o značaju istiskivanja nije moguće odrediti da li je efikasnije finansiranje porezima ili zaduživanjem

25. Povećanje poreza ili zaduživanje: makroeknomski argumenti? • Makroekonomski argumenti: prema doktrini funkcionalnih finansija fiskalna politika se koristi za održavanje agregatne tražnje na željenom niovu bez obzira na nivo deficita i javnog duga • Ova doktrina je osporavana: • teorijski: na osnovu Barovog modela međugeneracijskog altruizma, • zbog neizvesnosti koaj postoji u dinamičkoj vezi između fiskalne politike i zaposlenosti

26. Povećanje poreza ili zaduživanje: moralni i politički kriterijumi? • Postoji moralni stav prema kome je zaduživanje države nemoralno • ovo je normantivni stav kao i stav o principu dobijenih koristi prema kome je zaduživanje ponekad moralno • Na osnovu teorije javnog izbora sledi da se potcenjuju troškovi državnih projekata, a da se precenjuju koristi od njih • Uravnoteženi budžet vrši pritisak ka boljoj proceni troškova i koristi o državnih projekata • Fridman smatra • država troši sve što prikupi kroz poreze, • javnost je osetljivija na visinu fiskalnog deficita nego na visinu javne potrošnje, • stoga su niski porezi efikasan način za kontrolu državne potrošnje.

27. Javni dug Republike Srbije

28. Institucionalni okvir • Pravni okvir za zaduživanje države definisan je Zakonom o javnom dugu i pravilima o fiskalnoj odgovornosti sadržanim u Zakonu o budžetskom sistemu • Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovana) obaveze države prema domaćim i stranim licima • Javni dug prema Zakonu o javnom dugu obuhvata: • direktni i indirektni dug Republike Srbije, • Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzeća za koje su izdate države garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i Železnica Srbije) • dug organizacija socijalnog osiguranja • U Zakonu o javnom dugu samo deo duga lokalnih zajednica (za koji postoje državne garancije) je uključen u javni dug, dok se praviliima o fiskalnoj odgovornosti ceo dug lokalnih zajednica tretira kao deo javnog duga,

29. Institucionalni okvir • Pravilima o fiskalnoj odgovornosti postavljena su opšta ograničenja na visinu javnog duga i fiskanog deficita u Srbiji: • maksimalni odnos javnog duga prema BDP (bez duga po osnovu restitucije ograničen je na 45% BDP) • definisana je obaveza da se pri usvajanju zakona o restituciji vodi računa o održivosti javnog duga, • fiskalni deficit u srednjem roku iznosi 1% BDP

30. Institucionalni okvir • Zakon o javnom dugu dozvoljava zaduživanje lokalnih zajednica u okviru propisanih ograničenja: • da bi se zadužile lokalne zajednice moraju dobiti pozitivno mišljenje Ministarstva finansija • dug po osnovu deficita tekuće likvidnosti ne sme preći 5% prihoda lokalnog budžeta iz prethodne godine • dugoročno zaduživanje je dozvoljeno samo za potrebe finansiranja javnih investcija ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničenja: • stanje dugoročnog duga ne sme preći 50% budžeta lokalne zajednice u prethodnoj godini, • rashodi za plaćanje glavnica i kamate ne mogu preći 15% tekućih prihoda lokalnog budžeta u odredjenoj godini • lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije

31. Poreklo javnog duga Srbije • Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2013. godine) formiran je: • preuzimanjem obaveza država njenih prethodnica (najveći deo duga) • uključuje i pretvaranje garancija bivše SFRJ po osnovu devizne štednje u direktni dug Republike Srbije • zaduživanjem države Srbije u periodu 2001-2008. godina, • pretvaranjem docnji u izmirenju budžetskih obaveza iz 90-tih godina u javni dug • deo javnog duga Republike Srbije nastao je i preuzimanjem privatnih dugova piramidalnih banaka prema gradjanima • Prirast javnog duga u BDP Srbije od kraja 2008 do 2013. u Srbije je, uz Sloveniju najveći u CEE

32. Kretanje javnog duga u periodu 2000-2013 • Javni dug Srbije je opao sa 14,2 na 8,7 mlrd evra u periodu 2001-08. • Uzroci smanjenja javnog duga: • otpis 66% duga prema Pariskom i 62% prema Londonskom klubu • vraćanje oko 1,3 mlrd evra po osnovu devizne štednje i domaćih dugova po osnovu docnji • vraćanje dugova stranim poveriocima • relativno skromno novo zaduživanje - deficit je finansiran prihodima od privatizacije • U periodu 2008. i 2013 godine javni dug je značajno porastao i u EUR i kao % BDP: • učešće duga u BDP povećano je za oko 35 p.p, dok je apsolutni nivo duga povećan za 12,5 mlrd evra, • povećanju duga najviše je doprinelo finansiranje fiskalnog deficita (oko 70%), potom odobravanje garancija javnim i državnim preduzećima, ali i negativna razlika (r*-g), pokrivanjem gubitaka državnih banaka • zabrinjevajuća tendencija: fiskalni deficiat u Srbiji od 2011. godine raste, dok u skoro svih drugim evrospkeim zemljama opada

33. Javni dug Srbije, mlrd. evra

34. Javni dug Srbije, % BDP

35. Struktura javnog duga u 2013. godini • Spoljni dug učestvuje sa oko 61% a unutrašnji sa oko 39% u javnom dugu • Devizni dug učestvuje sa 81% u ukupnom javnom dugu (2007. godine oko 97%) • Devizni dug obuhvata osim spoljnog duga i veći deo unutrašnjeg duga (deviznu štednju, zajam za preporod Srbije) • Oko 57% unutrašnjeg duga se odnosi na deviznu štednju građana(pre4 godine oko 70%)

36. Struktura javnog duga u 2013. godini • U strukturi javnog duga dominira dug sa fiksnim kamatnim stopama (73%), • Što znači da je rizik promene kamatnih stopa relativno nizak • Indirektni dug učestvuje sa oko 15% u ukupnom javnom dugu Srbije • Ućešće indirektnog duga u ukupnom javnom dugu značajno raste

37. Javni dug Srbije - očekivane tendencije • Javni dug Srbije krajem 2013. godine dostiže iznos od oko 20,5 mlrd evra, ili 64% BDP • U narednim godinama očekuje se rast javnog duga zbog: • očekivanog visokog fiskalnog deficita u iznosu od 7,1% BDP u 2014. godini do oko 3% u 2016. godini • Zbog finansiranja deficita javni dug će u 2014 godini porasti za oko 2,5 mlrd evra – osim u slučaju znatnijih prihoda od privatizacije • Rast javnog duga u odnosu na BDP u najboljem slučaju će biti zustavljen u 2016. godini

38. Održivost javnog duga Srbije • Odnos duga prema BDP je sada visok • Srbija je prema ovom kriterijumu u grupi visoko zaduženih zemalja • odnos javnog duga prema BDP u 2009-2013. je značajno porastao • Tokom prethodnih pet godina rashodi za kamate su značajno porasli • U 2013. godini rashodi za kamate se procenjuju na 2,5% BDP • U narednoj godini blizu 3% BDP

39. Održivost javnog duga • Rizici: • najveći deo duga je devizni pa je značajan rizik deprecijacije dinara • Srbija javne prihode iz kojih servisira duga ostvaruje u dinarima • značajno usporavanje ili pad BDP povećalo bi teškoće u finansiranju svih javnih rashoda, pa i rashoda po osnovu servisiranja javnog duga • kreditni rejting Srbije je nizak usled čega se država teško zadužuje kako za finansiranje deficita tako i za refinansiranje starih dugova

40. Održivost javnog duga • Očekuje se rast niova javnog duga u evrima, ali i rast njegovog odnosa prema BDP : • uz srednji scenario rasta BDP i pridržavanje fiskalnih pravila, uz prihode od privatizacije i izostanak značajnije realne deprecijacije dinara, dug bi se stabilizovao na niovu ispod 70% BDP, a potom bi počeo da opada, • sa rastom odnosa duga prema BDP rastu i troškovi servisiranja duga • dug od oko 60% BDP nije primeren Srbiji jer implicira rashode za kamate od oko 3% BDP