1 / 23

Sudsko-psihijatrijski aspekt mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja usled upotrebe droga

D r Verica Arsenijević, neuropsihijatar Paraćin, 17.03.2012. Sudsko-psihijatrijski aspekt mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja usled upotrebe droga. Priroda bolesti zavisnosti često korisnike droga dovodi pred lice pravde

ursa
Download Presentation

Sudsko-psihijatrijski aspekt mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja usled upotrebe droga

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Dr Verica Arsenijević, neuropsihijatar Paraćin, 17.03.2012. Sudsko-psihijatrijski aspekt mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja usled upotrebe droga

  2. Priroda bolesti zavisnosti često korisnike droga dovodi pred lice pravde • Karakteristike bolesti grubo menjaju sistem vrednosti i psihičko stanje zavisnika • Ponašanje je uglavnom determinisano psihopatološkim fenomenima • Sudski psihijatar se angažuje sa zadatkom procene da li ima bolesnog stanja i procene uračunljivosti ili druge sposobnosti pravnog značaja

  3. PSIHIJATRIJSKI ASPEKT URAČUNLJIVOSTI • a) Utvrđivanje duševnog zdravlja izvršioca u vreme izvršenja krivičnog dela - biološka osnova (ne) uračunljivosti, tj. postojanje ili odsustvo duševnih oboljenja, poremećaja ili zaostalosti u vreme vršenja delikta • b) Procena psihičkih sposobnosti u odnosu na krivično delo, posebno sposobnosti shvatanja značaja dela i upravljanja svojim postupcima

  4. NEURAČUNLJIVOST • Nije uračunljiv učinilac koji u vreme izvršenja krivičnog dela nije mogao shvatiti značaj svog dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima usled trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog duševnog razvoja

  5. BITNO SMANJENA URAČUNLJIVOST • Učinilac krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog stanja iz stava 1. ovog člana može se blaže kazniti

  6. ACTIONES LIBERAE IN CAUSA • Krivično je odgovoran učinilac krivičnog dela koji upotrebom alkohola, droga ili na drugi način dovede sebe u stanje u kome nije mogao shvatiti značaj svog dela ili upravljati svojim postupcima, ako je pre nego što se doveo u to stanje delo bilo obuhvaćeno njegovim umišljajem ili je u odnosu na krivično delo kod njega postojao nehat, a zakon za takvo delo predviđa krivičnu odgovornost i za nehat. • Obično pijanstvo, sporadična upotreba droga ili druge okolnosti • Kod zavisnika uzimanje alkohola ili droge je fenomen poremećaja i ne treba biti osnov za primenu ovog principa

  7. URAČUNLJIVOST • Pravni pojam • Takvo stanje učinioca krivičnog dela da u vreme delikta nije postojao neki od navedenih mentalnih poremećaja i da je bio sposoban da shvati značaj svog dela ( sposobnost rasuđivanja ) i da upravlja svojim postupcima ( sposobnost odlučivanja )

  8. NEUSKLAĐENOST PRAVNE I PSIHIJATRIJSKE KLASIFIKACIJE • Pravno određenje mentalnih poremećaja: Trajno ili privremeno duševno oboljenje, privremena duševna pormećenost ili zaostalost u duševnom razvoju • Anahrono, otežava poziciju veštaka psihijatra • Da li je zavisnost od droga trajno ili privremeno duševno oboljenje? • Trajnost, odnosno privremenost određuje uspeh terapije i uspostavljanje i trajanje apstinencije • Razmisliti o dopuni i preformulaciji pravnih odrednica mentalnih pormećaja i izdvajanju bolesti zavisnosti kao posebne kategorije

  9. KRIVIČNO-PRAVNI ASPEKT • Najčešće procena uračunljivosti • Neodoljiva potreba za ponovljenim uzimanjem droge • Žudnja, tj. prinuda da se droga nabavi i ponovo uzme po svaku cenu • Promena vrednosnog sistema i ponašanja, celokupna aktivnost se usmerava ka nalaženju načina da se do supstance dođe • Izmenjene etične i socijalne norme

  10. PRIRODA I VRSTA KRIVIČNIH DELA • Pravi zavisnici – imovinski delikti ( krađa ili teška krađa ), prevare, falsifikovanja, nasilničko ponašanje, ređe delikti protiv života i dela • Druga grupa – proizvodnja i stavljanje u promet droga ( mreža lica uključenih u ovaj posao koji nekada jesu, ali češće nisu zavisnici)

  11. SAGLEDAVANJE URAČUNLJIVOSTI • Detaljna procena ličnosti i njenih premorbidnih karakteristika • Sagledavanje porodičnih i socijalnih momenata • Da li se radi o zavisniku, koju vrstu psihoaktivne supstance je koristio i kakva je evolucija bolesti u konkretnom slučaju • U kojoj fazi bolesti se izvršilac nalazio u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i način i okolnosti njegovog izvršenja

  12. NAJČEŠĆE OKOLNOSTI • Pod dejstvom psihoaktivne supstance – vrsta supstance, uzeta doza, vreme uzimanja u odnosu na vreme izvršenja dela, psihička i telesna konstitucija izvršioca – uračunljivost umanjena, nekada do neuračunljivosti ( kompromitovani i intelektualni i voljno-motivacioni procesi ) • Individualna obrada i procena

  13. NAJČEŠĆE OKOLNOSTI • U vreme razvoja simptoma apstinencijalnog sindroma – dominira poremećaj u sferi voljnih procesa, žudnja za narkotikom i prekidom teških simptoma apstinencijalnog sindroma nameće oblike ponašanja koji to omogućavaju ( kvalitet biloške potrebe ); procesi rasuđivanja, tj. shvatanja onoga što se čini su u manjoj meri narušeni - bitno smanjena uračunljivost ili neuračunljivost

  14. NAJČEŠĆE OKOLNOSTI • Faza postojanja psihičke zavisnosti u dužem vremenskom periodu nakon uspostavljene apstinencije ( produženi apstinencijalni sindrom ) – uračunljivost očuvana ili smanjena, ali ne u bitnom stepenu

  15. TEŠKOĆE I DILEME • Povremeno korišćenje droga, količina za sopstvenu upotrebu • Ako nema elemenata zavisnosti, mogućnost povremenog uzimanja droge se ne može sa sigurnošću ni isključiti ni potvrditi • Protok vremena između krrivičnog dela ili lišavanja slobode i vremena obavljanja veštačenja, uspostavljena apstinencija, nedostatak odgovarajuće medicinske dokumentacije • Preporuka da se veštačenja obavljaju u što kraćem periodu nakon pokretanja krivičnog postupka

  16. GRAĐANSKO-PRAVNI ASPEKT • Postupci u kojima se osporavaju pravni poslovi zavisnika, kao i neka njihova prava • Poslovna sposobnost - kompromitovana • Otuđivanje delova svoje ili porodične imovine • Detaljna individualna procena zavisnika, kao i sagledavanje socioekonomskih okolnosti od značaja za predmet veštačenja • Zaštita prava i interesa pacijenata, ali i njihove neposredne okoline • Postupci razvoda brakova i povere dece – timski rad i procena brojnih specifičnih individualnih okolnosti

  17. MERE BEZBEDNOSTI MEDICINSKOG KARAKTERA -1 • Posebna vrsta krivičnih sankcija ( kaznenih mera ) koje se primenjuju prema duševno obolelim izvršiocima krivičnih dela • Osnovna funkcija – zaštita društva od opasnog ponašanja izvršilaca krivičnih dela kod kojih postoji trajno ili privremeno duševno oboljenje, duševna zaostalost ili zavisnost od alkohola ili droga • Postiže se psihijatrijskim lečenjem – otklanjanje ili umanjenje opasnog stanja proisteklog iz poremećaja psihičkog stanja

  18. MERE BEZBEDNOSTI MEDICINSKOG KARAKTERA - 2 • Preventivni karakter – predupređuje se ponavljanje delinkvetnog ponašanja zbog postojanja mentalnih poremećaja • Ostvaruje se humani odnos prema duševno obolelim izvršiocima krivičnih dela – umesto penalnih primenjuju se mere psihijatrijskog lečenja, rehabilitacije i resocijalizacije

  19. MERE BEZBEDNOSTI MEDICINSKOG KARAKTERA -3 • Uslovi za primenu: • Izvršeno krivično delo od strane lica • Veštačenjem utvrđeno postojanje mentalnih poremećaja • Postojanje neuračunljivosti ili bitno smanjene uračunljivosti • Usled psihičkog stanja postoji opasnost po okolinu, tj. mogućnost da se ponovi društveno opasno ponašanje

  20. MERE BEZBEDNOSTI MEDICINSKOG KARAKTERA - vrste • Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi • Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi • Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja alkoholičara i narkomana

  21. MERE BEZBEDNOSTI obaveznog psihijatrijskog lečenja alkoholičara i narkomana • Zavisnici od PAS izdvojeni od ostalih kategorija mentalno abnormalnih delinkvenata – specifična sociopatološka pojava • U hospitalnim uslovima – u zdravstvenoj ili penalnoj ustanovi, ako penalna ustanova ima uslove za ostvarivanje hospitalnog tretmana • Na slobodi – u psihijatrijskim ustanovama, posebno onim koje imaju timove i službe za lečenje bolesti zavisnosti

  22. USLOVI ZA IZRICANJE MERE BEZBEDNOSTI • Da je izvršeno krivično delo • Da je utvrđeno postojanje bolesti zavisnosti ( alkoholizam ili narkomanija ) i da je delikt posledica ovih stanja • Neuračunljivost ili bitno smanjena uračunljivost za izvršeno krivično delo • Postojanje opasnosti da se delinkventno ponašanje ponovi, kao i da se ista može otkloniti nekim od oblika psihijatrijskog tretmana

  23. REALIZACIJA mera bezbednosti • Kada se izvršiocu dela odredi kazna, mera bezbednosti se realizuje u zdravstvenoj ustanovi, a nakon prestanka razloga za lečenjem izvršilac dela može biti upućen na njeno izdržavanje u penalnu ustanovu • Može biti predložena i mera lečenja na slobodi • Mera bezbednosti se može izreći i kada je izrečena uslovna osuda • Moguće je preinačenje mera ( iz ustanove na slobodu i obrnuto) u zavisnosti od toka lečenja i psihičkog stanja delinkventa.

More Related