POSLOVNI I FINANSIJSKI RIZIK I DEJSTVO LEVERIDŽA

1. POSLOVNI I FINANSIJSKI RIZIK I DEJSTVO LEVERIDŽA Dragana Draganac

2. Struktura • Poslovni rizik i poslovni leverage • Finansijski rizik i finansijski leverage • Totalni rizik i kombinovani leverage • Metodologija

3. Poslovni rizik i poslovni leverage • Poslovni dobitak se menja brže nego što se menja obim prodaje. Relativni odnos u intenzitetu tih promena meri se poslovnim leveridžom. • Uzrok: Prisustvo fiksnih troškova. • Veliki broj faktora utiče na promene obima realizacije: a)makroekonomski uticaji; b) političko i socijalno okruženje; c) struktura i atraktivnost grane; d) konkurentska pozicija preduzeća u grani. • Na datom nivou obima prodaje ukupni fiksni troškovi su pokriveni, pa rast obima prodaje dovodi samo do proporcionalnog rasta varijabilnih troškova, a fiksni troškovi po jedinici opadaju.

4. Poslovni rizik i poslovni leverage • Pretpostavka analize poslovnog rizika: Varijabilni troškovi su proporcionalno varijabilni, a fiksni troškovi su apsolutno fiksni. • Ako je visok nivo fiksnih troškova, kad obim realizacije raste, poslovni dobitak intenzivnije raste, ali kada obim aktivnosti opada, poslovni dobitak intenzivnije opada. • Ako je obim realizacije blizu prelomne tačke rentabilnosti, onda male fluktuacije u obimu realizacije dovode do poslovnog gubitka. • Poslovni rizik je, u velikoj meri, unapred zadat granskom pripadnošću preduzeća. • Prelomna tačka rentabilnosti = Fiksni troškovi / Stopa marginalnog dobitka

5. Prelomna tačka rentabilnosti • Ukupni prihodi (UP) = Ukupni troškovi (UT) • q*p = FT + q*v (q = količina, p = cena, FT = fiksni troškovi, v = varijabilni troškovi po jedinici). • q*(p – v) = FT • q = FT / (p - v) / *p • q*p = Prelomna tačka rentabilnosti- PTR (vrednosno) = • PTR ostaje nepromenjena sa promenom obima realizacije. • Prelomna tačka likvidnosti – PTL ( troškovi koji ne zahtevaju izdavanje gotovine). Zato je PTL uglavnom ispod PTR. Između PTL i PRL, preduzeće je nerentabilno, ali je likvidno. (troškovi amortizacije).

6. Poslovni rizik i poslovni leverage • Faktor poslovnog leveridža (FPL) možemo izračunati na dva načina: 1. FPL = 2. FPL = • NAPOMENA: Drugu formulu primenjivati uvek na postojeći obim prodaje (tj.aktivnosti). • Interpretacija: Uzmimo da je faktor poslovnog leveridža jednak 2. Poslovni dobitak će se povećati za 2%, ukoliko se obim prodaje poveća za 1% . I obrnuto, poslovni dobitak će se smanjiti za 2%, ako se obim prodaje smanji za 1% . Što je veći FPL, veći je i poslovni rizik.

7. Poslovni rizik i poslovni leverage • Koristimo bilans uspeha sastavljen na bazi sistema obračuna po varijabilnim troškovima. • Primer 1: Dat je bilans stanja i bilans uspeha preduzeća “X” (apstrahovan je porez na dobit):

8. Poslovni rizik i poslovni leverage • Izračunati faktor poslovnog leveridža na oba načina i interpretirati dobijeni rezultat u jednoj rečenici. Pretpostaviti da je došlo do rasta obima prodaje od 20% . • Konačno rešenje: FPL = 2,33 • Interpretacija • Primer 2: Za preduzeće „B“ poznati su sledeći podaci:neto prihodi od realizacije=4.800, fiksni troškovi=600, varijabilni troškovi=2.400, kamate na dugove=210. Izračunati faktor poslovnog leveridža na oba načina i interpretirati dobijeni rezultat u jednoj rečenici. Pretpostaviti da je došlo do rasta obima prodaje od 10% . • Konačno rešenje: FPL = 1,33 • Interpretacija

9. Finansijski rizik i finansijski leverage • Definisanje finansijskog leveridža: odnos duga i sopstvenih izvora; odnos tržišne vrednosti duga i tržišne vrednosti ukupnog kapitala; odnos rashoda na ime kamate i poslovnog dobitka => za svrhe razmatranja finansijske strukture, strukture kapitala i WACC (prosečne ponderisane cene kapitala). • Finansijski rizik nije unapred predodređen, već zavisi od strukture kapitala. • Pozitivan efekat finansijskog leveridža: stopa prinosa na sopstvena sredstva (SPSK) je viša od stope prinosa na ukupna sredstva (SPUS). To se dešava onda kada je stopa prinosa na ukupna sredstva (SPUS*)viša od kamatne stope. • U suprotnom, prisutan je negativan efekat finansijskog leveridža, treba smanjiti nivo zaduženosti. Poslovni dobitak je niži od rashoda na ime kamate. • tačka indiferencije finansiranja (tačka prestanka zaduživanja) => SPUS* = kamatna stopa

10. Finansijski rizik i finansijski leverage • Uzrok finansijskog rizika: postojanje duga u strukturi kapitala, i fiksnih rashoda na ime kamate, koji se plaćaju po ugovorenoj dinamici. Dakle, rashodi na ime kamate su dodatni sloj fiksnih troškova. • Pitanje: Da li iznos stope prinosa na ukupna sredstva zavisi od finansijske strukture? • Faktor finansijskog leveridža (FFL) možemo izračunati na dva načina: • 1. FFL = % promena neto dobitka (ili % promena dobitka pre oporezivanja) / % promena poslovnog dobitka • 2. FFL = Poslovni dobitak / (Poslovni dobitak – Rashodi kamate) = Poslovni dobitak / Dobitak pre oporezivanja • Interpretacija: Uzmimo da je faktor finansijskog leveridža jednak 1,8. To znači da će se neto dobitak (ili dobitak pre oporezivanja) povećati/smanjiti za 1,8% ako se poslovni dobitak poveća/smanji za 1% . • Poslovni gubitak => FFL se ne može izračunati • NAPOMENA: Drugu formulu primenjivati uvek na postojeći obim prodaje (tj.aktivnosti).

11. Finansijski rizik i finansijski leverage • Primer 3: Za preduzeće “X” iz primera 1 izračunati faktor finansijskog leveridža na oba načina i interpretirati dobijeni rezultat u jednoj rečenici. Pretpostaviti da je došlo do rasta obima prodaje od 20% . • Konačno rešenje : FFL = 1,5 • Interpretacija

12. Efekat finansijskog leveridža • Na primeru preduzeća “X”, utvrditi prirodu efekta finansijskog leveridža i, ukoliko je pozitivan, izračunati, bar na dva načina, efekat finansijskog leveridža. • Rešenje: SPUS = 18,75% ; kamatna stopa = 10% • SPSK = 33,33% ; SPUS* = 18,75% • SPUS* > kamatna stopa • SPSK > SPUS => pozitivan efekat finansijskog leveridža • Efekat finansijskog leveridža = 437,5. Za toliki iznos smo uspeli da povećamo neto dobitak, korišćenjem pozajmljenih izvora finansiranja.

13. Efekat finansijskog leveridža • Neophodno je povezati stopu prinosa na vlasnički kapital (ROE, SPSK), stopu prinosa na ukupna ulaganja (SPUS*) i prosečnu kamatnu stopu. • Ukoliko prosečna kamatna stopa nije eksplicitno data, i nismo u stanju, kao eksterni analitičar, da je utvrdimo, grubo ćemo je aproksimirati na sledeći način (obračunaćemo je na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha): Prosečna kamatna stopa = Troškovi kamata*** / (Dugoročni krediti + Kratkoročni krediti). • ***Ukoliko iz seta finansijskih izveštaja ne možemo sagledati Troškove kamata, umesto njih koristimo ukupne finansijske rashode (takođe, gruba aproksimacija).

14. Efekat finansijskog leveridža • Negativan efekat finansijskog leveridža: Ako je prosečna kamatna stopa veća od SPUS*, SPSK strmoglavo opada, manja je od SPUS što je nepovoljno za preduzeće, koje treba da smanji nivo zaduženosti. Ali, pogrešno je reći da SPSK postaje negativna veličina. • Ukoliko je prisutan pozitivan efekat finansijskog leveridža, on se očitava u tome da raste rentabilnost vlasničkog kapitala, tj. raste SPSK, najpre sporije pa brže. SPUS* > k; SPSK > SPUS.

15. FINANSIJSKI LEVERIDŽ

16. Totalni rizik i kombinovani leverage • Preduzeće posluje pod dejstvom i poslovnog i finansijskog rizika (koji multiplikuju jedan drugog), pa njegovu ukupnu izloženost riziku merimo složenim faktorom kombinovanog leveridža (FKL). • Faktor kombinovanog leveridža = Faktor poslovnog leveridža * Faktor finansijskog leveridža • Faktor kombinovanog leveridža, takođe, možemo izračunati na dva načina: 1. FKL = 2. FKL =

17. Totalni rizik i kombinovani leverage • FKL = • Interpretacija: U hipotetičkom primeru, faktor poslovnog leveridža je bio 2, a faktor finansijskog leveridža 1,8. Faktor kombinovanog leveridža od 3,6 pokazuje da, kada se obim prodaje poveća/smanji za 1%, neto dobitak se poveća/smanji za 3,6% .

18. Totalni rizik i kombinovani leverage • Primer 4: Za preduzeće “X” iz primera 1 izračunati faktor kombinovanog leveridža na oba načina i interpretirati dobijeni rezultat u jednoj rečenici. • Konačno rešenje: FKL =2,33*1,5 = 3,5 • Interpretacija • SPSK nakon povećanja obima prodaje za 20% = 56,67% • % povećanja obima prodaje * FKL = 20% * 3,5 = 70% • Povećana SPSK = 1,7 * Prvobitna SPSK =1,7*33,33% = =56,67%

19. Zadatak • Dati su sledeći podaci za preduzeće „Y“: ukupni dugovi=1.200; sopstveni kapital=800; kamate=70; neto prihodi od realizacije=1.600, varijabilni troškovi=800, fiksni troškovi=200. Pretpostavka je da stanje ukupnih sredstava po bilansu odgovara prosečnom stanju tih sredstava. a) Izračunati faktor poslovnog leveridža na oba moguća načina ( Za sastavljanje bilansa uspeha koristiti sistem obračuna po varijabilnim troškovima. Pretpostaviti povećanje obima aktivnosti od 10%); b) Da li iznos stope prinosa na ukupna sredstva zavisi od finansijske strukture? c) Izračunati faktor finansijskog leveridža na oba moguća načina, kao i efekat finansijskog leveridža. d) Izračunati faktor kombinovanog leveridža na oba moguća načina. e) Sve rezultate interpretirati.

20. Rešenje zadatka

21. Rešenje zadatka a) FPL = 800 / 600 = 1,33 FPL = 13,33% / 10% = 1,33 b) Ne utiče. Zavisi od toga čime se preduzeće bavi i koliko uspešno se time bavi. Objasniti i zašto je tako. c) FFL = 600 / (600 - 70) = 1,13 FFL = 15,09% / 13,33% = 1,13 Efekat finansijskog leveridža SPUS = (600/2.000)*100 = 30% SPSK = (530/800)*100 = 66,25% 66,25% - 30% = 36,25% (spreg) 1.način Prinos na sopstvena sredstva = 800*0,3 = 240 + Efekat finansijskog leveridža = 800*0,3625 = 290 = Neto dobitak 530

22. Rešenje zadatka 2.način Prinos na pozajmljena sredstva = 1.200*0,3 = 360 - Kamata na dugove = 1.200*0,583=70 =Efekat finansijskog leveridža =290 d) FKL = 1,33*1,13 = 1,51 FKL = 15,09% / 10% = 1,51 FKL = 800 / 530 = 1,51