Zaštita biodiverziteta životinja

1. Profesor: Marinković Snežana Učenik: Mojsilović Ljubodrag Zaštita biodiverziteta životinja

2. Uvod • Postepeno izumiranje jednih i nastajanje drugih vrsta predstavlja evolutivni proces. Međutim, brzina izumiranja mnogih vrsta se poslednjih decenija drastično ubrzala i stručnjaci veruju da se sada odvija najveći proces izumiranja vrsta od nestanka dinosaurusa pre 65 miliona godina.

3. Nestanakpojedinihvrstanarušavaekosistemeivodipolaganonjihovojrazgradnjiisigurnompropadanju. Nepovratnigubitakbiodiverzitetaimatrajniuticajnaopstanakpreostalihvrsta, uključujućituičoveka.  Samo za poslednjih 200 godina iščezlo je preko 600 vrsta životinja . Ubijanjem ptica grabljivica, ali i svih predatorskih vrsta na najdirektniji način se doprinosi poremećaju različitih ekosistema s obzirom na ključnu ulogu grabljivica u regulisanju brojnosti vrsta glodara i insekata.

4. „Mi uništavamo život na Zemlji“ reči su stručnjaka za životnu okolinu u Ujedinjenim Nacijama • Period od početka dominacije ljudske vrste okarakterisan je sve većim smanjenjem biodiverziteta. • svakojčetvrtojvrstisisarapretiistrebljenje • procenjuje se daće ovim tempom do 2050. nestati 30% svih poznatih vrsta • najugroženije vrste su: majmuni, tigrovi, velike pande, slonovi, tibetanske antilope, različite vrste krokodila, zmija i kornjača • veliki broj vrsta je zauvek nestao • Pored toga što se vidi kao raznovrsnost života, vrsta, staništa i gena biodiverzitet predstavlja i meru zdravlja svakog ekosistema. Svet ne sme i ne moze da dopusti da se njegova bogatstva u vidu raznovrsnosti vrsta i života gube.

5. Šta možemo da učinimo? Multidisciplinarno, intenzivno proučavanje biodiverziteta Evidentiranje ugroženih vrsta flore i faune Edukacija i promocija u cilju razvijanja svesti javnosti o značaju i neophodnosti očuvanja biodiverziteta Realizacija projekata aktivne i pasivne zaštite specijskog i ekosistemskog diverziteta

6. Beloglavi sup (Gyps fulvus) • Specijalni rezervat prirode „Uvac“ je stavljen pod zaštitu, prevashodno da bi se očuvao i razmnožio beloglavi sup, najveća ptica koja živi u Srbiji. • Beloglavi sup je retka vrsta orla lešinara, raspona krila do tri metra. • Ženka nosi samo jedno jaje i na njemu leže oba roditelja osam nedelja. • Gnježđenje se obavlja uglavnom na krečnjačkim stenama. • Supovi polno sazrevaju sa oko pet godina. • Uloga beloglavog supa u lancu ishrane u ekosistemu je jedinstvena i nezamenljiva – isključiva hrana su mu uginule životinje, čime sprečava širenje zaraza. • Ova retka vrsta je pre dvadesetak godina bila pred izumiranjem. • Godišnje se beloglavim supovima u prirodu iznese preko 50 tona hrane.Zahvaljujući tome, brojnost beloglavih supova se povećala na 300 jedinki.

7. BELOREPAN(Haliaeetusalbicilla) • OPIS VRSTE: Najkrupnijagrabljivica u Evropi. Rasponkrilamožedostićičak 2,5 metara. Imakarakterističanklinast rep. • RASPROSTRANJENJE: Severni, centralniiistočnideoEvrope . • STANIŠTE I EKOLOGIJA VRSTE: Nastanjujeprimorjaidrugavodenastaništa. Gnezde se nastarijimvisokimstablima u lišćarskimšumama. Najpogodnijamestazaizgradnjugnezdasustablacrneibeletopole, hrasta, jasenaivrbe. • ISHRANA: Hrani se pretežnoribomivodenimpticama, a zavremezimskihmesecijedeiostatkeuginulihživotinja .

8. BELOREPAN(Haliaeetusalbicilla) • FAKTORI UGROŽAVANJA: Uznemiravanje, seča starih stabala, korišćenje pesticida u poljoprivredi i šumarstvu. • AKTUELNO STANJE: U Srbiji se orao belorepan najčešće sreće u Vojvodini, uz velike ravničarske reke bogate plenom. Glavna gnezdilišta su u zoni Gornjeg Podunavlja . • AKTIVNE MERE ZAŠTITE: U Evropi su ostvareni pozitivni rezultati na povećanju populacije formiranjem hranilišta. Kod nas su takva namenska hranilišta otvorena na Fruškoj Gori, na Vršačkim planinama i u Deliblatskoj peščari. Najstarije hranilište kod nas na Fruškoj gori uspostavljen je još 2004. godine i od tada aktivno funkcioniše. Hrana se pretežno iznosi u jesenjem i zimskom periodu. U sklopu hranilišta je 2008. godine, na bezbednoj udaljenosti od mesta gde se ostavlja hrana, izgrađena osmatračnica za posmatranje ptica i dešavanja. Potreba za takvim mestima dokazuje podatak da je prilikom jednog obilaska na hranilištu registrovan i orao krstaš u grupi sa 8 belorepana.

9. TEKUNICA(Citelluscitellus) • OPIS VRSTE: Sisar iz reda glodara. Veoma ljupka životinja, kratkog repa , malenih ušiju i krupnih očiju, smeđesive boje. • RASPROSTRANJENJE: Jugoistočni deo srednje Evrope. • STANIŠTE: Tipični stanovnik stepskih predela a nastanjuje i pašnjake uz puteve, nasipe i ostala neobrađivana zemljišta. • ISHRANA: Kao biljojed hrani se zelenim delovima, cvetom i semenom, kao i lukovicama zeljastih biljaka. • FAKTORI UGROŽAVANJA: Nestajanje i fragmentacija

10. TEKUNICA(Citelluscitellus) • AKTUELNO STANJE: Veličina nacionalne populacije ove vrste je u opadanju, uzrokovano povlačenjem ekstenzivnog stočarstva, a posebno ovčarstva tokom poslednjih decenija. Tipična stepa, kao njeno izvorno stanište, očuvana je još samo fragmentarno, na veoma malim površinama. Nestajanje ove vrste nije samo osiromašenje genetskog fonda sisara, već i ugrožavanje opstanka određenih ptica grabljivica za koje je tekunica hrana od vitalnog značaja. Tako gubitak jedne karike u lancu ishrane dovodi i do značajnog smanjenja ukupne biološke raznovrsnosti. • AKTIVNE MERE ZAŠTITE: Kao i u većini evropskih zemalja, tekunica je u Srbiji zaštićena kao strogo zaštićena divlja vrsta, a nalazi se i na preliminarnoj listi vrsta kičmenjaka za Crvenu knjigu Srbije. Očuvanje ove vrste, kod nas, moguće je jedino zaštitom njenih staništa i lokalnih populacija, kako kroz posebne programe zaštite biodiverziteta, tako i preko adekvatnog upravljanja i korišćenja već zaštićenih prirodnih dobara. Organizovana akcija čišćenja pašnjaka na Fruškoj gori predstavlja jednu od najznačajnijih poduhvata aktivne zaštite biodiverziteta kod nas.

11. ŠARENI DAŽDEVNJAK (Salamandrasalamandra) • OPIS VRSTE: Prosečne dužine od 15 cm do 25 . Telo je crne boje pokriveno krupnim žutim ili narandžastim pegama sa leđne i bočnih strana. Na površini glatke i sjajne kože uočavaju se mnogobrojne otrovne žlezde koje luče otrovne materije (neurotoksine) koji izazivaju zapaljenje sluzokože, a kod manjih životinja izazivaju i smrt.  • RASPROSTRANJENJE: Holandija, Slovenija, Španija, Hrvatska, Italija, Srbija itd. • STANIŠTE: Šumska staništa sa dosta hladovine i u blizini vode,najčešće brdskih potoka i izvora. Najveći deo vremena provode ispod stena i panjeva ili se kriju po pukotinama, rupama i ispod korenja velikog drveća. Takvo stanište im pruža zaštitu i dovoljnu vlažnost. • ISHRANA: Gliste, puževi, insekti i njihove larve, račići.

12. ŠARENI DAŽDEVNJAK (Salamandrasalamandra) • FAKTORI UGROŽAVANJA: Uništavanje prirodnih staništa, zagađenost površinskih voda, klimatske promene,  sakupljanje u komercijalne svrhe, unošenje alohtonih predatorskih vrsta. Brojnost ove vrste je u opadanju. U Republici Srbiji nalazi se na  listi strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. • AKTIVNE MERE ZAŠTITE: Očuvanje prirodnih staništa, reintrodukcija vrste na prostore sa kojih je ona iščezla i monitoring vrste.

13. Mere zaštite • Prvi zvaničan korak u zaštiti ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i ekosistema predstavlja takozvana administrativno-pravna zaštita, koja podrazumeva donošenje različitih pravnih akata (zakoni, uredbe, naredbe, deklaracije, kodeksi, konvencije, rezolucije, strategije) na nacionalnom ili međunarodnom nivou, na osnovu kojih se različitim vrstama u zavisnosti od njihovog stepena i karaktera ugroženosti dodeljuje odgovarajući nivo pravne zaštite. • Najkonkretniji pravni akt kojim se štite najugroženije vrste svakako predstavlja "Uredba o zaštiti prirodnih retkosti" kojom je 427 životinjskih vrsta i njihovih staništa na području Srbije stavljeno pod najstrožiju zaštitu. • Jošjedan tip zaštite je sprečavanjeiublažavanjepritiskanaekosisteme.

14. Zaključak • Gubitak biodiverziteta je jedan od najvećih problema 21. veka. Nestajanje vrsta i ekosistema, kao i gubitak genetičke raznovrsnosti pokreće lančanu reakciju koja vodi ka drastičnim posledicama. • Zajedno sa klimatskim promenama, gubitak biodiverziteta predstavlja najkritičniju globalnu pretnju životnoj sredini i može dovesti do značajnih ekonomskih i socijalnih gubitaka. • Naime, pored svoje suštinske vrednosti za prirodu, biodiverzitet je važan i kao resurs za ljudsko društvo, uključujući socijalni i ekonomski značaj biodiverziteta za poljoprivredu, šumarstvo, turizam, upravljanje vodnim resursima, zdravlje ljudi, kvalitet života, razvoj seoskih područja. Ali i još mnogo više od toga...

15. Čovek i šimpanza imali su zajedničkog pretka pre 5 miliona godina i 99.2% genakojikodirajuproteinekodovedvevrste je jednako

16. Čovekimišdivergiralisu pre 75 miliona godina...

17. ...a riba fugu i čovek pre 450 miliona godina

18. Isto tako krava i grašak dele jednog čukunčukunčukundedu koji je živeo pre 1,2 milijarde godina...

19. Čovek je biće koje je izašlo iz prirode. Ona je naš neraskidiv deo baš kao što smo i mi njen. Eoni evolucije razdvojili su prirodu na više od 30 miliona vrsta. Homo sapiens je samo jedna od njih. Ipak čovek poseduje razum. On mu daje moć i načine da odlučuje o sudbini toliko različitih stvorenja, a nadasve moć da utiče na budućnost. Veliki broj vrsta je već nestao zauvek ali mnogo je veći broj onih koje mogu biti sačuvane. Ova planeta kojom mi ljudi sada tako dominantno gospodarimo je dovoljna za sve vrste. Njena lepota i njeno bogatstvo dolazi upravo iz naših različitosti. U našoj je moći da je učinimo mestom za sve nas jer... biološki gledano svi smo mi braća.