slide1 n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Održivi razvoj i zaštita vodnih resursa u Republici Srbiji -vodosnabdevanje- PowerPoint Presentation
Download Presentation
Održivi razvoj i zaštita vodnih resursa u Republici Srbiji -vodosnabdevanje-

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 62

Održivi razvoj i zaštita vodnih resursa u Republici Srbiji -vodosnabdevanje- - PowerPoint PPT Presentation


  • 206 Views
  • Uploaded on

Održivi razvoj i zaštita vodnih resursa u Republici Srbiji -vodosnabdevanje-. Petar Dokmanovi ć, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu Zoran Nikić , Šumarski fakultet u Beogradu. B azni dokum enti za strategiju upravljanja vodnim resursima i dugoročno vodosnabdevanje u Srbiji su:

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Održivi razvoj i zaštita vodnih resursa u Republici Srbiji -vodosnabdevanje-' - arthur-casey


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide1

Održivi razvoj i zaštita

vodnih resursa u Republici Srbiji

-vodosnabdevanje-

Petar Dokmanović, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu

Zoran Nikić, Šumarski fakultet u Beogradu

slide2

Bazni dokumenti za strategiju upravljanja vodnim resursima i dugoročno vodosnabdevanje u Srbiji su:

  • Prostorni plan Srbije(PPS) - iz 2010.
  • Vodoprivredna osnova Srbije(VOS) - iz 2002.
  • .
slide3

BITNI IZVODI IZ PPS-a

  • Nepovoljna prostorna neravnomernost voda - Vodom su najsiromašnija najnaseljenija nizinska područja, sa najboljim zemljišnim resursima (Pomoravlje, Kolubara, Šumadija, Vojvodina, južna Srbija)
  • Nepovoljni vodni režimi - 60-70% godišnjeg protoka je u bujičnim povodnjima, posle čega nastupe dugotrajni periodi malih voda.
  • Suma proticaja domaćih malih voda je veoma mala. Nužno je korišćenje tranzitnih voda i bez njih se ne mogu zatvoriti vodoprivredni bilansi.
  • I podzemne vode su nedovoljne u odnosu na narasle potrebe. Postoje problemi nadeksploatacije i neadekvatne zaštite izdani i izvorišta podzemnih voda
  • Kvalitetne podzemne vode koristiće se samo za naselja i tehnologije koje zahtevaju vodu najvišeg kvaliteta.
  • Osnovni cilj je integralno uređenje, zaštita i korišćenje voda na području Srbije, tretiranog kao jedinstveni vodoprivredni prostor.
slide4

BITNI IZVODI IZ PPS-a

Atribut „integralno” označava realizaciju višenamenskih vodoprivrednih sistema,

kojima se, izmedju ostalog, obezbedjuje:

-Integralno upravljanje vodama na nivou većih rečnih slivova

-Ekonomska cena vode kao mera racionalizacije potrošnje

-Poštovanje principa: korisnik plaća i zagađivač plaća

-U snabdevanju vodom prioritet se daje lokalnim izvorištima, a nedostajuće količine se

obezbeđuju iz velikih regionalnih sistema

-Zbog nepovoljnih vodnih režima ključni objekti će biti površinske vodoakumulacije.

Prostora za njihovu gradnju nema dovoljno, te se moraju zaštititi za tu namenu

-Akumulacije regulišu talase velikih voda i protoke u malovodnim periodima

slide5

BITNI IZVODI IZ PPS-a

Neki od strateških prioriteta u oblasti razvoja vodoprivredne infrastrukture do 2014. godine su:

- obnova mreža svih vodovoda (smanjenje gubitaka na manje od 20%),

- stavljanje u funkciju akumulacija Stubo-Rovni, Selova, Arilje(Svračkovo)

slide7

BITNI IZVODI IZ PPS-a

PODZEMNE VODE

-Najveći deo potrebnih količina podzemnih voda se obezbeđuje iz plitkih aluvijalnih naslaga velikih vodotoka (Sava, Dunav, Velika Morava, Tisa,Nišava i dr), pri čemu se radi o vodama nižeg

kvaliteta

-Pukotinska sredina, ima veliko rasprostranjenje, ali slabe filtracione karakteristike. Pogodna za individualno vodosnabdevanje zbog dobrog kvaliteta sirove vode, sa malo dorade

-Karstna sredina je prostorno relativno skromno prisutna. Drenira se preko većihvrela koja su uglavnom već kaptirana za vodosnabdevanje naselja, dokznačajan deo predstavlja resurs koji se tek dodatnim radovima može privestiupotrebi.

-Neogene naslage suznačajan izvor podzemnih voda, posebno u Vojvodini, ali problem eksploatcije predstavlja dubina bunara (120-250m)

slide9

BITNI IZVODI IZ PPS-a

PODZEMNE VODE

  • Osnovni cilj je plansko i održivo korišćenje podzemnih voda, uzadekvatne mere zaštite, za vodosnabdevanje i flaširanje, kao izvora geotermalne energije i za unapređenje banjskog turizma
  • Operativni ciljevi:
  • - intenziviranje i okončanje osnovnih hidrogeoloških istraživanja;
  • - definisanje rezervi i kvaliteta podzemnih voda;
  • - sistematska zaštita izvorišta.
  • Koncepcija korišćenja podzemnih voda podrazumeva:
  • - sprečavanje neplanskog korišćenja i podzemnih voda;
  • - sistematično iskorišćavanje termalnih i mineralnih voda, kao izvora obnovljive energije i kao faktora razvoj banjskog turizma.
  • Strateški prioriteti do 2014. godine su:
  • - izrada hidrogeoloških i inženjerskogeoloških karata 1:100.000 ito prvenstveno listova na planiranim koridorima važnijih saobraćajnica idrugih infrastrukturnih objekata;
  • - studija o hidrogeološkom bonitetu prostora, sa prioritetom zaterene na trasama važnijih koridora.
slide10

BITNI IZVODI IZ VOS-a

Tabela: Akumulacije veće od 10 miliona m3 planirane za izgradnjudo 2021. godine

slide11

BITNI IZVODI IZ VOS-a

Definisane su norme potrošnje vode

u komunalnom snabdevanju:

GRAD: bruto 600 l/stan/dan

RURAL: bruto 500 l/stan/dan

slide12

BITNI IZVODI IZ VOS-a

Jedan od prioriteta je saniranje erozije u cilju zaštite vodoprivrednih objekata od nanosa.

Za realizaciju planiranih građevinskih radova za zaštitu prioritetnih akumulacija bilo bi potrebno oko40 godina. Što se tiče bioloških radova, za realizaciju bi bilo potrebno oko70 godina.

slide13

KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS

Oba dokumenta supodložna reviziji i usklađivanju sa principima integralnog upravljanja i održivog razvoja (vodnih) resursa, kao i novim saznanjima i podacima istraživanja i monitoringa (kvantiteta i kvaliteta) voda.

Najveći deo planiranih aktivnosti u sektoru voda nije i neće biti sproveden u zadatim rokovima – niti je to ostvarivano u poslednjih 30-ak godina.

slide14

KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS

  • Suštinske primedbe iz domena vodosnabdevanja:
  • Izrazito predimenzionirane norme potrošnje vode
  • Nerealne demografske prognoze iz 70-80-ih godina
  • Favorizovanje izgradnje velikog broja površinskih akumulacija
  • Zapostavljanje raspoloživihresursa podzemnih voda
slide15

KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS

Realna demografija u Srbiji

Realna demografija u Srbiji

Strategija se bazira i na demografskim prognozama iz 70-ih i 80-ih godina

Popis stanovništva 1961. godine: Ukupno - 6,979,154

Popis stanovništva 1971, godine: Ukupno - 7.642.227

Popis stanovništva 1981. godine: Ukupno - 8.446.591

Popis stanovništva 1991. godine: Ukupno - 9.313.676

Danas: 7.500.000

slide16

KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS

REALNE NORME KOMUNALNE POTROSNJE VODE

slide17

KRITIČKI OSVRT NA PPS I VOS

MALO JEDNOSTAVNOG RAČUNA:

7500000 st x 0,22* m3/st/dan = 1650000 m3/dan = 19 m3/s

* 0,15(NJeP) + 25% (JaP) + 20%(Gubici) = 0.22 m3/s

-Prema podacima PPS iz podzemlja se za vodosnabdevanje zahvata 27,35 m3/s

-Kada se iz gornje statistike izuzmu grad Beograd (3,5 m3/s i 1400000 stanovnika) i Vojvodina (6,7 m3/s i 2100000 stanovnika) i Kosmet (1,2 m3/s), sledi da

4.000.000 stanovnika troši oko 17 m3/s vode (1468800 m3/dan) odnosno oko 0,37 m3/st/dan što je za 67% više od ciljanih 0.22 m3/st/dan (oko 11 m3/s).

Ne zna se koliki deo ide na snabdevanje industrijskih postrojenja - ako je to, npr, ¼, opet ostaje 0,28 m3/st/dan….

Zvanican stav vodoprivrede da podzemnih voda

nema dovoljno evidentno je pogresan.

slide18

VAŽNO JE ISTAČI DA SE U SRBIJI VODA I DALJE NENAMENSKI TROSI: ZALIVANJE BASTI, CURENJE SLAVINA I VODOKOTLICA – ZATO STO JE JEFTINA

  • VODOVODNE MREZE SU U JAKO LOSEM STANJU. PROCENE PROSECNIH GUBITAKA IDU I DO 50 % - OPET ZATO STO JE VODA JEFTINA
slide19

Raspoloživiresursi podzemnih voda (PV)

  • Osnovna Hidrogeološka Karta (OHGK) jedna je od osnovnih planskih podloga
  • Danas, na žalost, u okviru celokupne dokumentacije realizovane OHGK Srbije, postoji samo jedan odštampani list 1:100 000 (što čini manje od 2% državne teritorije), kao i relativno obimna i nepotpuno interpretirana dokumentacija započetih i nedovršenih listova OHGK, od kojih je samo manji broj u završnoj fazi realizacije.
  • To je izuzetno slab bilans za više od četvrt veka aktivnosti na izradi OHGK 1:100 000
  • Rezultati do danas realizovanih osnovnih i detaljnih hidrogeoloških istraživanja na teritoriji Srbije pružaju indicije da resursi PVpredstavljaju dobar osnov za vodosnabdevanje na najvećem delu teritorije Srbije. Međutim, ovi rezultati nisu sistematizovani u formi OHGK (odnosno, nacionalne baze podataka PV), što za posledicu ima nepoznavanje i neadekvatno vodoprivredno vrednovanje resursa PV.
slide20

Raspoloživiresursi podzemnih voda

  • Stoga je i strateško opredeljenjeza veštačke vodo-akumulacije, pravdano nepoznavanjem, pa time i neraspoloživošću resursa PV
  • Gradnja ovih sistema, u skladu sa strategijom vodosnabdevanja definisanom i ozakonjenom još 1970-ih godina, obezbeđivala je (pokazalo se) nedogledno duge i skupe poslove gradnje brana, akumulacija i pratećih radova na infrastrukturi i adaptaciji pripadajućih prostora, najvećim delom finansirane iz državnog budžeta. Dosadašnji obim i efekti realizacije ovih sistema daleko su ispod planiranih, ali je ovakva strategija “prepisana” i u VOS-u i u PPS-u.
  • Važno je istaći i višedecenijsku sistemsku neuređenost u domenu administriranja resursima PV, a pre svega odsustva funkcionalne veze (u duhu principa integralnog upravljanja svim prirodnim resursima) između državnih administrirajućih resora za oblasti geologije i vodoprivrede.
  • U narednom periodu treba stvoriti mehanizme za mnogo bržu i efikasniju izradu OHGK Srbije, kako bi ista postala relevantna i zvanična vodoprivredna podloga i osnova za održivo upravljanje vodnim resursima i planiranje vodosnabdevanja.
slide21

Raspoloživiresursi podzemnih voda

  • Nacrt novog Uputstva za izradu OHGK Srbije, u kome je metodika rada značajno ubrzana, a troškovi osetno redukovani, izradjen je 2010. godine. Na žalost, do danas nije ozvaničen.
  • Nacrt strategije osnovnih hidrogeoloških istraživanja (2012), u koji su inkorporirani osnovni principi novog (nacrta) Uputstva - značajno brža i efikasnija izrada OHGK - do danas nije formalno usvojen.
  • * *
  • Pored PV pogodnih za vodosnabdevanje, značajan resurs su i mineralne i termalne vode, koje, takođe, nisu adekvatno arhivirane niti administrirane, a značajan su osnov za unapredjenje banjskog turizma i korišćenja zelene toplotne energije.
slide22

Raspoloživiresursi podzemnih voda

  • Resursi PV nisu u fokusu nijednog nacionalnog zakonskog akta, niti je staranje o njima pod isključivom i potpuno definisanom ingerencijom nekog resora državne uprave.
  • Najvažniji zakonski akti kojima se uređuje ”oblast” PV su:
  • -Zakon o geološkim istraživanjima,
  • -Zakon o vodama,
  • -Zakon o korišćenju i zaštiti izvorišta vodosnabdevanja,
  • -Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi PV i
  • -Pravilnik o određivanju i održavanju zona sanitarne zaštite i dr.
  • Odredjene ingerenciju nad PV imaju:
  • -Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranje,
  • -Ministarstvo šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede,
  • -Ministarstvo zdravlja i dr.
  • Osnovni nedostatak:zakonski akti, proistekli iz različitih resora državne uprave, nemajumeđusobnu jasnu komunikaciju i potpunu funkcionalnu usklađenost,što je neophodno za uspostavljanje održivog vodnog menadžmenta.
slide23

Raspoloživiresursi podzemnih voda

  • Važno je istaći i to da na teritoriji Srbije postoji veliki broj (procene su u opsegu od nekoliko hiljada do oko 10.000) nelegalnih bušenih (dubljih) bunara, pretežno u ruralnim i suburbanim prostorima, koji su izrađivani najčešće za potrebe individualnog vodosnabdevanja domaćinstava, manjih pogona ili za navodnjavanjezemljišta. Poslednjih godina aktuelni su i bunari koji predstavljaju osnov za klimatizaciju prostora posredstvom toplotnih pumpi.
  • Izrada ovakvih, „divljih“ bunara posledica je, između ostalog, i navedenih „slabosti sistema“ u pogledu efikasnog (brzog, jeftinog) rešavanja problema organizovanog vodosnabdevanja tamo gde on postoji.
  • Postoje brojni loši aspekti njihovog funkcionisanja, zbog kojih je potrebno sprovesti opsežnu kampanju njihovog evidentiranja i stavljanja pod kontrolu. Osnovni su:
  • -nekontrolisana i nenamenska eksploatacija PV jeekonomski gubitak za državu
  • -ovakvi bunari, s obzirom na nepoznate hidrogeološke i konstruktivne karakteristike, predstavljaju potencijalna žarišta zagađenja i prenosioce zagađujućih materija

Višedecenijskočekanje da se obezbedesredstva za velike

investicije u regionalne sistemene rešava probleme.

slide24

Raspoloživiresursi podzemnih voda

  • Lokalna izvorišta PV za vodosnabdevanjenisu niti će biti lako iscrpljena (iako PPS i VOS to sugerišu) - podzemne vode su obnovljiv resurs, posebno u aluvijalnim i karstnim izdanima. U praksi postojeproblemi neadekvatnog režima eksploatacije i nestručnog upravljanja izvorištima, ali se to može rešavati i značajno popraviti proširenjem postojećih ili lociranjem novih izvorišta podzemnih voda i/ili popravkom, uglavnom loših, vodovodnih mreža, kao i uvođenjem savremenih upravljačkih standarda.
  • I pored nefunkcionisanja OHGK, na osnovu dosadašnjih saznanja, može se izvesti dosta reprezentativna ocena o rezervama – raspoloživim resursima podzemnih voda.
  • U nastavku su date ocene rezerviPV na teritoriji Srbije ili pojedinim delovima teritorije, po tipovima hidrogeoloških sredina (izdani). Najveći deo prikazanih rezultata proistekao je iz nacionalnog projekta Истраживање, оптимално коришћење и одрживо управљање подземним водним ресурсима Србије
  • (RGF, GZS, IJČ, 2007-2011),koji, na žalost, nije okončan, zbog nedostatka sredstava.
slide25

Raspoloživiresursi podzemnih voda

ALUVIJALNE I TERASNE IZDANI

Ukupne rezerve podzemnih voda

na teritoriji Srbije bez AP iznose:

16,66 m3/s

slide26

Raspoloživiresursi podzemnih voda

  • KARSTNE IZDANI ISTOČNE SRBIJE
  • Ukupna površina rasprostranjenja iznosi 4037 km2. Od toga površina otkrivenog karsta iznosi 3607 km2 .
  • Suma srednjih godišnjih izdašnosti svih izvora u karstu Karpato-balkanida iznosi 20,041 m3/s.
  • Realno raspoložive rezerve (kada se od potencijalno raspoloživih oduzmu sva aktivna izvorišta) za buduće potrebe vodosnabdevanja iznose12,51 m3/s.
  • Ovako definisane rezerve podrazumevaju izvodjenje regulacije izdani, u zonama gde je dosadašnjim istraživanjima utvrdjeno da za to postoje pogodni uslovi.
slide27

Raspoloživiresursi podzemnih voda

KARSTNE IZDANI ZAPADNE SRBIJE

Podaci preuzeti iz referata: M.Komatina, Z. Nikić (2009) PODZEMNE VODE ZAPADNO-SRBIJANSKOG KARSTA I MOGUĆNOSTI DOPUNSKOG VODOSNABDEVANJA OPŠTINA U UZVODNOM DELU SLIVA REKE ZAPADNE

Masiv Tare

slide28

Raspoloživiresursi podzemnih voda

Karst SI padina Zlatibora i sliva Djetinje

slide29

Karst istočne padine Zlatibora i sliva Rzav

Karst Zlatara, Kitonje i Kozomare

slide30

Karst Pešterske visoravni iokoline

Ukupno procenjene raspoložive rezerve KARSTNIH IZDANI zapadne Srbije su

oko 4 m3/s, na bazi procenjenih minimalnih izdašnosti vrela, bez regulacije.

slide31

Raspoloživiresursi podzemnih voda

NEOGENE IZDANI (Hidrogeološki kompleksi) bez AP

Šematizovani profil izdani pod pritiskom u okviru basena

(Todd & Mays, 2005)

slide32

Pregledna hidrogeološka karta Srbije južno od Save i Dunava 1.neogeni hidrogeološki kompleksi, 2. aluvijalne izdani, 3. karstne izdani 4. pukotinske izdani 5. pretežno vodonepropusne stene

slide33

Raspoloživiresursi podzemnih voda

-Površina rasprostrnjenja neogenih basena: 14.500 km2

-Istraženi deo: 3450 km2 (oko 24%)

-Eksploatacione rezerve istraženog dela: 13 m3/s

-Procenjene eksploatacione rezerve neistraženog dela: 3,6 m3/s

-Ukupne procenjene veličine eksploatacionih rezervi podzemnih voda neogenih izdani u Srbiji (bez AP):16,6 m3/s

slide34

Raspoloživiresursi podzemnih voda

  • UKUPNE Eksploatacione Rezerve Podzemnih Voda, u okviru značajnijih izdani, u Srbiji (bez AP), iznose oko 50 m3/s.
  • Bilansom nisu obuhvaćene pukotinske izdani koje se, u načelu, u svojim plićim delovima, odlikuju slabijom vodonosnošću i manje su interesantne sa aspekta vodosnabdevanja, osim za mala naselja. Značaj ovih izdani (dublji delovi i rasedne zone) leži u mineralnim i termalnim vodama.
slide35

Raspoloživiresursi podzemnih voda

REGULACIJA(KARSTNIH) IZDANI

  • Mogu da se izdvoje tri osnovne metoderegulacije izdani, odnosno, povećanja kapaciteta izvorišta PV:
  • 1/Veštačko prihranjivanje izdani; 2/Vešt. povećanje nivoa PV i 3/Vešt. sniženje nivoa PV
  • Prema domaćim iskustvima, veštačko sniženje nivoa PV karstne izdani predstavlja najcesce izvodljiv vid regulacije i održivo rešenje vodosnabdevanja i eksploatacije resursa PV.
  • U načelu, svaki zahvat PV, koje nisu prirodno dostupne, predstavlja veštačko sniženje nivoa: sniženje nivoa bunarom ili sniženje kote prirodnog isticanja karstnog vrela galerijom.
  • Osnovni cilj je prevazilaženje nepovoljnog prirodnog režima izdašnosti karstne izdani i obezbeđenje nedostajuće količine PV tokom sušnog perioda. Ova sezonska ”pozajmica” treba da bude odmerena i usklađena sa bilansnim proračunima, kako bi se nastali deficit PV, tokom suše, kompenzovao tokom vlažnih perioda godine i izbegla nadeksploatacija izdani.
  • Mogu da se izdvojesledeće metode regulacije sniženjem nivoa PV:
  • -kroz otvor na vrelu, potapanjem pumpe ili odgovarajuće vodozahvatne strukture
  • -vertikalnim bušenim bunarima,u zaleđu vrelaili u široj zoni rasprostranjenja izdani
  • -horizontalnom vodozahvatnom galerijom
  • Svaki od ovih pristupa ima za cilj dosezanje dubokih i vodom uvek zasićenih karstnih kanala.
slide36

Raspoloživiresursi podzemnih voda

Regulaciji karstne izdani prethode detaljna hidrogeološka istraživanja, koja treba da potvrde i da je baza karstifikacije dublja (niža) u odnosu na prirodni punkt isticanja, što je osnovni preduslov za manipulaciju rezervama PV.

Karst aquifer with deep karstification base drained by an ascending spring (Q1) and subsurface outflow (Q2). Static (Q st) groundwater reserves are available for additional withdrawal (Stevanovic, 2009)

slide37

Raspoloživiresursi podzemnih voda

  • Regulisanim sniženjem nivoa vertikalnim bušenim bunarima ostvareni su pozitivni efekti u karstu istočne Srbije:
  • Minimalna izdašnost Zlotskog vrela (kaptiranog za vodosnabdevanje Bora) od 60 l/s povećana je na oko 140 l/s
  • Minimalna izdašnost vrela Barbaroš (vodosnabdevanje Negotina) od oko 30 l/s povećana je na oko 75 l/s
  • Minimalna izdašnost vrela Mrljiš (vodosnabdevanje Bora) od oko 70-80 l/s povećana je na oko 250-320 l/s (Sl. 11.1.6.)
  • Minimalna izdašnost vrela Modro Oko (vodosnabdevanje Niša) od oko 100 l/s povećana je na oko 260-280 l/s (Sl. 11.1.7).
  • Minimalna izdašnost vrela Nemanja (vodosnabdevanje Ćuprije) od oko 10 l/s povećana je na oko 30-35 l/s.
slide38

Wells surrounding Mrljis karst spring. Very small drawdown (1m on average) enabling pumping rate to be three times the natural spring discharge

Modro Oko vauclusian spring in Krupac – eastern Serbia (Dimkic D. et al, 2005)

1- Well and exploratory boreholes

2 - pump and pipeline

3- groundwater flow direction

slide39

Local hydrogeological profile across the Mlava Spring and main channel- Žagubica basin

Schematic cross-section of Krupac and Kavak spring– Pirot basin

slide40

LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

  • U višedecenijskoj međunarodnoj praksi i iskustvima vezanim za gradnju, održavanje i upravljanje veštačkim vodoakumulacijama uočeni su sledeći problemi (UNEP-IETC 1999, WCD 2000), koji su zanemareni u kreiranju vodoprivredne strartegije i posebno aspekta vodosnabdevanja :
    • visoki troškovi istraživanja i gradnje,
    • tendencija ka kašnjenju i značajnom premašivanju projektovanog obima radova i potrebnih finansijskih sredstava,
    • visoki troškovi prenamene zemljišta: raseljavanje stanovništva, delociranje komunalne infrastrukture, izmeštanje kulturno-istorijskih spomenika, radovi na prevenciji erozije zemljišta,
    • sanitarna (ekonomska, ekološka) ograničenja u korišćenju zemljišta u slivu,
    • rizik gradnje u pogledu vododrživosti podloge (posebno u karstnim terenima),
    • geohazard: seozmičke reakcije terena, rušenja ili oštećenja brana, klizišta i odroni izazvani promenama nivoa i zapremina površinskih i podzemnih voda u slivu,
    • visoka ugroženost kvaliteta akumulisanih voda različitim tipovima zagađivanja,
    • izražena tendencija stajaćih akumulisanih voda ka eutrofikaciji zbog unosa fosfornih, azotnih i drugih tipova nutrijenata iz zemljišta u slivu. Brza depozicija nutrijenata, koja, u kombinaciji sa hemijskim i bakteriloškim sastavom taloga (mulja), doprinosi ubrzanom „starenju“ jezera
    • negativan uticaj teških metala iz stena u slivu,
    • značajno povećanje troškova održavanja sistema i proizvodnje vode, zbog neophodnosti preduzimanja mera i radova na „produženju života“ jezera: dodatni antierozioni radovi, mešanje akumulirane vode, uklanjanje toksičnog mulja sa dna jezera i njegovo deponovanje u skladu sa eko-standardom, dodatna ograničenja u korišćenju prostora,
slide41

LOŠA ISKUSTVA VEZANAZA VODOAKUMULACIJE

  • poskupljenje tretmana pijaćih voda zbog lošeg „prirodnog“ kvaliteta jezerske vode,nastanak brojnih ekoloških uticaja kao posledica presecanja i zatvaranja toka reke: negativne promena mikroklime i lokalnih ekosistema: limitirana migracija riba, bujanje algi na račun autohtone flore i faune, gubitak zemljišta i vegetacionog pokrivača,
  • emisija „greenhouse“ gasova, usled truljenja vegetacije i priliva materija iz sliva.
  • Pored svega navedenog, treba imati u vidu i sledeće:
  • Aktuelni prognozni klimatski modeli govore o sve učestalijim ekstremnim klimatskim događajima: duži i topliji sušni periodi i intenzivniji i duži periodi sa (ekstremnim) padavinma (Hardy 2003).
  • Obe pojave će dodatno negativno uticati na kvalitet voda u veštačkim vodo-akumulacijama.
  • Redukovani doticaj sveže vode i visoke temperature u sušnom periodu pogodovaće intenziviranju eutrofikacije. Intenzivnije i duže padavine znače i intenzivniju eroziju i veći unos materija u vodu, što dovodi do bržeg zapunjvanja akumulacije ali i do intenziviranja eutrofikacije.
slide42

LOŠA ISKUSTVA VEZANAZA VODOAKUMULACIJE

Buduća akumulacija ROVNI na reci Jablanici (Valjevo)

Predviđeno je da se, u prvoj fazi realizacije RVS ROVNI, do 2010 godine, koriste lokalna izvorišta podzemnih voda i da se formira vodoakumulacija "Stubo-Rovni", za vodosnabdevanje opština Valjevo, Mionica, Lajkovac, Ub i Lazarevac.

U drugoj fazi realizacije, do 2020 godine, predviđeno je uvođenje vode iz (planirane) vodoakumulacije ’’Struganik’’ na reci Ribnici i još nekoliko manjih vodoakumulacija, čime bi se praktično iscrpele mogućnosti sliva Kolubare.

U periodu posle 2020.godine, radi otklanjanja vodoprivrednih ograničenja i nesmetanog razvoja svih segmenata vodoprivrednog sistema, predviđa se prevođenje vode iz sliva Drine, najpre iz vodoakumulacije ’’Zeleni vir’’, na reci Ljuboviđi, a potom, neposredno iz vodotoka Drine, kao i dopremanje vode iz pravca Velikog Rzava i Uvca?!?!?

Radovi na gradnji brane počeli su 1988. i odvijali su se izuzetno sporo zbog kontinuiteta ekonomske krize i deficita u državnom i opštinskim budžetima. Do kraja 2010. okončano je oko 70% radova i potrošeno 48 miliona EUR (podaci JP Kolubara, 2010). Vrednost preostalih radova u tom momentu bila je 18 mil. EUR, kojima nije obuhvaćeno sledeće:

-injektiranje i adaptacija (u pogledu vodopropusnosti) karstnog terena koji se plavi akumulacijom,

-transfer voda iz susednih slivova u akumulaciju Rovni,

-vodovodna infrastruktura: postrojenja za sanitarne tretmane sirove vode, cevovodi od jezera do ovih postrojenja i od postrojenja do vodnih rezervoara naselja koja su obuhvaćena RVS „Rovni“,

-rekonstrukcija opštinskih vodovodnih mreža.

slide43

ROVNI

Potrebe u vodi svih korisnikaprema projektnoj tehničkoj dokumentaciji su na nivou od 3360 l/s i to sledeće: Valjevo (komunalno vodosnabdevanje, k.v.) 1030 l/s, Lazarevac i Lajkovac (k.v.) 580 l/s, Ub 110 l/s (k.v.), Mionica (k.v.) 80 l/s, TE ''Kolubara B'' (tehn. voda) 1560 l/s.

Osnovni argumenti koji su afirmisali izgradnju i eksploataciju RVS "Rovni" su:

-Kolubarski region oskudeva u podzemnim vodama kao resursom za komunalno vodosnabdevanje. Ocenjeno je da se može zahvatiti ukupno oko 320 l/s.

-Norma bruto komunalne potrošnje vode u urbanim zonama, projektovana za 2021. godinu, definisana je na oko 600 l/s/stan/dan

-Projektovani demografski trend do 2021. godine ukazivao je na značajan priraštaj stanovništva

Aktuelni parametri vodosnabdevanja Kolubarskog okruga i Lazarevca

slide44

ROVNI

Veoma je izražen rizik od podzemnih oticaja-gubitaka iz površinske akumulacije "Rovni" na delu terena izgrađenom od karstifikovanih krečnjaka, u dolini Sušice, desne pritoke Jablanice.

Dokazane veze voda u karstu Sušice i podzemni oticaj ka vrelima Paklje i Gradca

Kanjon Sušice

slide45

ROVNI

  • Noviji podaci merenja RHMZ Srbije, pokazuju da se, za period 1987-2007. godine, prosek proticaja Jablanice kreće oko 1,15 m3/s. Iz uporednog pregleda proticaja na mernom profilu "Sedlari" i pregradnom mestu brane (profil "Stuborovni"), uočava se prosečna razlika od oko 100-150 l/s. Nakon obezbeđenja biloškog minimuma reke Jablanice, od oko 130 l/s, raspoloživa količina vode za punjenje akumulacije je svega oko 900 l/s.U PROJEKAT SE UŠLO SA 1500 l/s
  • Studija izvodljivosti izrađena je tek 2009. godine, dok Studija uticaja na životnu sredinu nije ni rađena. Ova apsurdna „ekološka amnestija“ obrazložena je time da je to projekat čija je realizacija otpočela pre ozakonjenja obaveze izrade studija uticaja???
  • Kuriozitet vezan za akumulaciju Rovni je taj što je uopšte nema u planskim dokumentima – ona se od 2002. godine vodi kao završena.
  • Brana je završena tek 2010
  • Ne zna se kada će se akumulacijapuniti (i da li će se napuniti)
slide46

LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

BUDUĆA AKUMULACIJA SVRACKOVONA RZAVU

  • Radovinaizgradnjibrane "Svračkovo", usklopuregionalnogvodosistema "Rzav", kojinapajapetopštinazapadneSrbije, započetiprošlogaprila, obustavljenisuveć uoktobru, jersurebalansomrepubličkogbudžetasredstvazatuinvesticiju, dodaljeg, stopirana. Odlukaopočetku radovajedonetaprekokolena, adanisurazmotrenaracionalnijaresenjazahvatanjaPV.
  • Predračun ukupneinvesticijeje6milijardidinarai 91%trebadaobezbediRepublika, aostatakopštinekrozkojeprolazivodosistem "Rzav“, svakapremasvojojkvotipotrošnjevode. Ugovorenirokizgradnjebranejepetgodina. Doobustavegradnje, uloženoje 128 milionadinara.
  • Prema Vodoprivrednoj osnovi Srbije, Zapadnomoravski regionalni sistem za snabdevanje vodom za piće predviđa četiri podsistema, između ostalog podsistem Rzav, namenjen je snabdevanju Arilja, Požege, Lučana, Čačka i G. Milanovca. Za potrebe datih gradova u prvoj fazi, iz akumulacije ''Svrackovoi'', treba da se zahvata prosečno 1200 l/s, a dodatnih 1300 l/s obezbeđivalo bi se iz akumulacije ''Roge''.Predviđene potrebe (2500 l/s), svakako, su osetno precenjene, pa bi ih bilo interesantno uporediti sa današnjom potrošnjom u ovim opstinama.
  • JP RZAV SADA ZAHVATA OKO550 l/s za 5 opstina (Arilje 20000, Lucani 21000, Pozega 32000, GMilanovac 48000, Cacak 100000) sa ukupno 230.000 stanovnika, za koje je, sa definisanom bruto JP od 0,22 m3/s, potrebno 586 l/s. Pitanjekojejevecpostavljano: Akonedostajemalovode, zastosenedopremineiskoriscenavodasaVrutaca, koji, upogleduvodosnabdevanjaradesamanjeod 1/2 kapaciteta.
slide47

SVRACKOVO

“Svrackovo” je deo planiranog HIDROSISTEMA "LIM – ZAPADNA MORAVA“, odnosno prevođenja vode iz sliva Drine (iz LIma) u malovodneprostore centralne Srbije (Kolubara, Šumadija, Pomoravlje), posredstvom ZMoravskog sistema akumulacija.

Predracunska cema realizacije

oko 600 mil. USD

slide48

LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

  • VRUTCI
  • Akumulacija je gradjena 1977-86. Vodoprivredna dozvola istekla je 2009. Ova akumulacija „nelegalno” vodom snabdeva oko 70.000 građana za sta je potrebno oko 180 l/s + industrija (nepoznato) – pretp. ukupno oko 250 l/s.
  • Posle incidenta sa toksinima namece se nekoliko pitanja:
  • -Ko je nadlezan za gazdovanje akumulacijom i kontrolu primene mera sanitarne zastite u definisanim zonama sanitarne zastite ?
  • -Zasto uz jezero (I ZSZ) postoje vikendice i kuce za izdavanje koje se oglasavaju ?
  • -Zasto se dozvoljava kupanje (I ZSZ) ?
  • Ista pitanja mogu da se postave i za vecinu postojecih vodoakumulacija namenjenih komunalnom vodosnabdevanju.
slide49

LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

  • CELIJE (Krusevac)
  • Potrebno je oko 300 l/s (120000 st) za komunalno vodosnbdevanje Krusevca – industrija nepoznata - pretp. ukupno oko 400 l/s.
  • U ruralnoj okolini Krusevca (sliv Ribarske reke) i ruralnoj okolini Trstenika, postoji oko 300 „privatnih” nelegalnih bunara za individulno vodosnabdevanje, navodnjavnje zemljista ili manje pogone – što je posledica sistemske neefikasnosti urešavanju problema vodosnbdevanja, posebno u ruralnim i suburbanim područjima.
  • BARJE (Leskovac)
  • Potrebno je oko 250 l/s (100000 st) za komunalno vodosnbdevanje Leskovca – industrija nepoznata - pretp. ukupno oko 350 l/s.
  • Upravo toliko su obezbedjivala i leskovacka izvorista podzemnih voda, bazirana na kaptiranju neogene izdani, koja su odlicno funkcionisala 40-ak godina, a danas su zatvorena. Zatvaranje izvorista/prekid rada bunara dovelo je do povisenja nivoa podzemnih voda i mestimicnog plavljenja terena.
slide50

LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

  • GRLISTE (Zaječar)
  • Akumulacija Grliste je projektovna za 700-1400 l/s. Potrebno je oko 150 l/s (60000 st) za komunalno vodosnbdevanje ZAJECARA – industrija nepoznata - pretp. ukupno oko 250 l/s, sto je, prema dosadašnjim saznanjima, moglo bude zahvaceno iz podzemlja: neogen zajecarskog basena, karst, aluvion B.Timoka.
  • BUDUCA AKUMULACIJA BOGOVINA
  • Projektovani kapacitet za vodosnbdevanje je oko 1400 l/s, za Boljevac, Bor, Zajecar, Negotin i usputna manja naselja.
  • U medjuvremenu je jedini interesent ostao Bor (ostala naselja su se okrenula bližim izvoristima), za koji se, sa izvorista Mrljis (tzv. „prelazno” resenje, bazirano na uspesnoj regulaciji podzemnh voda karstne izdani) doprema 200-250 l/s podzemnih voda, sto je, sa ostalim borskim izvoristima sasvim dovoljno.
  • Kroz detaljna hidrogeoloska istrazivanja osporena je mogucnost formiranja akumulacije na kotama cak i nizim od projektovane, zbog specificne i, po akumulisanje voda nepovoljne, hidraulike karstne izdani i procenjenih enormnih gubitaka voda.
  • Ova akumulacija i dalje figurira kao jedna od prioritetnih u planskim dokumentima.
slide51

LOŠA ISKUSTVA VEZANA ZA VODOAKUMULACIJE

Buduća AKUMULACIJA SELOVA (Kursumlija)

Kamen temeljac postavljen je 1986. godine. Od 2004. do 2007. godine u ovaj projekat je investirano oko 14 miliona dolara. Jos ovek nije pocelo sa punjenjem, a kad ce ...?

Vodi se kao završena.

AKUMULACIJA NA DIVCIBARAMA

Presusuje i postoji ozbiljan problem kvaliteta vode, posebno, toksicnog mulja (specificna geoloska podloga – ultramafiti i mafiti), koji se talozio 30 godina. Izmedju ostalog, postavlja se pitanje gde ce se i kako deponovati mulj, uz uslov minimalnog impakta na životnu sredinu.

Slicni problemi sa kvalitetom mogući su i sa AKUMULACIJOM NA ZLATIBORU.

slide52

Za naredni period planirana je izgradnja ukupno 30akumulacijapovršinskih vodanamenjenih (i) vodosnabdevanju, gabaritavećeg od 10 milionam3. Projektovani rok u VOS je 2021. godina.

  • U kontekstu sadašnjih ekonomskih i opštih uslova ovako ambiciozan plan može da se oceni kao nemoguć poduhvat- na realizaciju bi se čekalo veoma duuugo.

PITANJA KOJA SE NAMEĆU :

  • Da li je u postojećoji (ne)doglednoj ekonomskoj situaciji, moguće ubrzano finansiranjepripremnih antierozionih, sanitarnih i drugih radovai same izgradnje brana i akumulacija i prateće vodovodne infrastrukture ?
  • Ili se, u pogledu efikasnijeg rešavanja vodosnabdevanja u Srbiji, trebaprikloniti(već funkcionalnom) ekološki i ekonomski održivom konceptu, koji se bazira na podzemnim vodama kao prioritetnom resursu ?
slide53

...PRI ČEMU TREBA UZETI U OBZIR SLEDEĆE:

  • -Veštačke površinske akumulacije u funkciji vodosnabdevanja treba da predstavljaju nužnost samo u slučajevima deficita podzemnih voda.
  • Površinske akumulacije imaju pozitivan ekološki i ekonomski aspekt samo kada su (i) u hidroenergetskoj funkciji.
  • Dosadašnja domaća i inostrana iskustva pokazuju da površinske akumulacije neće predstavljati "trajno rešenje vodosnabdevanja" (što je suštinski argument pobornika njihove izgradnje). Eutrofikacija i drugi (bio)hemijski procesi degradiraju kvalitet akumuliranih voda brže od očekivanja, a procesi zasipanja i smanjivanja efektivnih gabarita akumulacijasu ubrzaniekonomičnost (isplativost gradnje i eksploatacije) ovakvih objekata je na mnogo nižem nivou od planiranog.
slide54

-Akumulacije su (samo) privremena (reda veličine nekoliko decenija) rešenja vodosnabevanja, sa neprimereno visokim cenama izgradnje i održavanja.To bi potvrdile i objektivne studije izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu.

- Nakon efektivnog veka trajanja, (bivše) akumulacije bi predstavljale iozbiljne ekološke, a samim tim i ekonomske balaste za konkretne regione.

- Problem kvaliteta akumulisanih voda, koji se, inače, već iskazuje na postojećim akumulacijama za vodosnabdevanje u Srbiji, generisaće i probleme implementacije ODVEU, prema kojoj, sva vodna telatreba da budu održavana u "dobrom ekološkom statusu".

slide55

PORED VODOSNABDEVANJA.....

  • Podzemne vode mogu i treba da nađu svoje mesto i u navodnjavanju poljoprivrednog zemljišta, u pojedinim regionima-posebno krozsavremene tehnologijeuzgoja poljo-kultura i navodnjavanja sa racionalnim utroškom vode.
  • Potencijal podzemnih voda, u aktuelnim planskim dokumentima, nije u potrebnoj meri iskazan ni u delatnostima van “užeg vodoprivrednog domena”, a koje čineznačajan privredni potencijal Srbije:
  • ◊banjski, sportsko-rekreativni i geo(eko)-turizam
  • ◊hidrogeotermalna energija
  • ◊komercijalno flaširanje voda
slide56

ZAKLJUČCI

  • Opredeljenje za podzemne vode kao prioritetan resurs u vodosnabdevanju ne implicira potpuno potiskivanje akumulacija površinskih voda - na delovima teritorije siromašnim podzemnim vodama.
  • Površinske akumulacije prioritetno treba da se grade na slivovima sa HE potencijalom, uz obavezu izrade studija izvodljivosti i eko-uticaja, koje su podložne reviziji.
  • Nužno je, u što kraćem roku, oformiti reprezentativne hidrogeološke podloge teritorije Srbijei "uposliti" ih u novim vodoprivrednim i prostornim planovima.
  • Dostupna je obimna hidrogeološka dokumentacija - izveštaji, elaborati, studije i dr., koja, generalno, pokazuje solidan potencijal teritorije Srbije u pogledu resursa podzemnih voda i mogućnosti njihovog korišćenja (ne samo) u vodosnabdevanju.
slide57

Objektivnom valorizacijom resursa podzemnih voda stvara se osnov za ekonomičnije i "ekologičnije" vodoprivredne i prostorne planove.

  • ◊suštinski razlog: ekonomska i ekološka dobrobitdržave i korisnika voda
  • ◊(uslovno) formalni razlog:obavezaimplementacije EU standarda iz domena upravljanja prirodnim resursima i održivog razvoja.

Implementacija principa i standarda ODV EU i iz nje proisteklih “ćerki"

direktiva spada u prioritete. Najznačajnija aktivnost je uspostavljanje i

funkcionisanje nacionalne mreže monitoringa voda.

slide58

Investiranjem u resurse (izvorišta) podzemnih voda, umesto u deo planiranih površinskih akumulacija,ostvaruje se:

  • *Velike finansijske uštede u: desetinama kilometara cevovoda, predimenzioniranim postrojenjima za preradu sirove vode, troškovima adaptacije prostora i raseljavanja, održavanju sistema, efikasnijem iskorišćavanju prostora u slivovima i dr.
  • *Brže rešavanje problema vodosnabdevanja(velika vremenska ušteda)
  • *Mogućnost usmeravanjavećih finansijskih sredstava na:
  • ◊ revitalizaciju i dogradnju komunalnih vodovodnih mreža,
  • ◊izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda,
  • ◊izgradnju/ sanaciju komunalnih kanalizacionih sistema,
  • ◊sanitarno kultivisanje deponija otpada
  • ◊ regulaciju izdani
  • ◊funkcionisanje nacionalne monitoring mreže PV ...i dr.
slide59

Jedan od prioriteta:

-rekonstrukcija i dogradnja vodovodnih mreža-

Gubici u vodovodnim sistemima su ogromni, pa bi se (i samo)njihovim svođenjem u granice standarda(do 20%), ali i proširenjem mreža u suburbana i ruralna područja, uslovivodosnabdevanja osetno poboljšali.

slide60

SUŠTINA

Integralno i održivo upravljanje vodnim resursima na jednom prostoru treba da se bazira na integrisanju svih raspoloživih vodnih resursa i njihovom racionalnom koriščenju za različite korisnike i namene (vodosnabdevanje, navodnjavanje ...), a ne na insistiranju da se svi (različiti) korisnici voda, po svaku cenu, integrišu oko jednog vodnog resursa.

slide61

ŠTA JE JOŠ TREBALO DA SE POMENE,

ALI NIJE BILO VREMENA :

  • EU STANDARDI - POSEBNO ODV I POJEDINE “ĆERKE DIREKTIVE”
  • DELINEACIJA VODNIH TELA U SRBIJI
  • OSNOVNA NAČELA MONITORINGA VODA I KAKO TO URADITI U SRBIJI
  • VOJVODINA i njene specifičnosti i problemi u domenu vodosnabdevanja
  • G I S i “podGISovi”, KOJE NEMAMO
  • KLIMATSKE PROMENE I PROGNOZNI MODELI
  • ZONE I MERE SANITARNE ZAŠTITE IZVORIŠTA ZA VODOSNBDEVANJE-
  • ĆEMU I DA LI PONEKAD UOPŠTE SLUŽE – konflikti interesa oko koriscenja prostora
  • Nekultivisane DEPONIJE i nepreradjivane OTPADNE VODE
  • STANDARDI IZVODJENJA HG ISTRAŽIVANJA I POSEBNO IZRADE BUNARA
  • KOMPLIKOVANE PROCEDURE DOBIJANJA PRAVA NA KORIŠĆENJE PV
  • Neprevazidjeni CENTRALISTIČKI SISTEM ODLUČIVANJA I NEIZBEŽNO LOBIRANJE KOD RASPODELA VELIKIH BUDŽETSKIH SREDSTAVA, BEZ OBJEKTIVNOG UČEŠĆA JAVNOSTI
  • NEPOTPUNO DEFINISANI STANDARDI VEZANI ZA PROCEDURE I SAMU IZRADU STUDIJA IZVODLJIVOSTI I STUDIJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
  • ...............i još po nešto..............
slide62

PODACIG I SINTEGRALNO UPRAVLJANJEODRŽIVI RAZVOJ

HVALA NA PAŽNJI !

Prof.Dr Petar Dokmanović

Departman za hidrogeologiju, RGF, Beograd, Djusina 7

dokmani@rgf.bg.ac.rs