Губар Lymantria dispar l

1. ГУБАР- Lymantria dispar L. (Lepidoptera: Erebidae) КАРАКТЕРИСТИКЕ ВРСТЕ, МОНИТОРИНГ, ПРИРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉИ И СУЗБИЈАЊЕ Др Мара Табаковић-Тошић, научни саветник Мастер Марија Милосављевић, истраживач сарадник Институт за шумарство Београд Април-јун 2018. године

2. Ред лептира (Lepidoptera) Фамилија Erebidae Латинско име врсте Lymantria dispar L. Синоними Phalaena dispar (L.) Ocneria dispar (L.) Porthetria dispar (L.) Српско име врсте губар, главоња

3. СТАДИЈУМ ОДРАСЛОГ ИНСЕКТА – ИМАГО – ЛЕПТИР Јасно изражен полни диморфизам. Женке: Дужина тела око 30 мм, жућкастобеле, здепастог тела и дебелог абдомена. Предња крила са танким, вијугавим, попречним пругама и шаром у облику латиничног слова V, а задња једнобојно беличасто-жута. Бочне ивице крила са црним мрљама. Доњи део абдомена прекривен дебелим слојем жућкастих длачица којима женка прекрива јајна легла. На крају абдомена смештена мирисна жлезда, која лучи сексуални феромон. Иако женке имају добро развијена крила (распон око 70 мм), због тежине трбуха (абдомена), врло слабо лете. Мужјаци: Знатно мањи од женке, дужина тела око 15 мм. Крила (распон 35 мм) сивосмеђе боје, која варира од тамније ка светлијој. На предњим, велики број смеђих пруга и линија, као и препознатљива шара у облику латиничног слова V. Задња крила једнобојно смеђа, са тамнијим ивицама. Пипци двојно перасти. За разлику од женки, мужјаци су добри летачи.

4. СТАДИЈУМ ЈАЈЕТА Јаја релативно мала (1 мм), округласта, у почетку светло ружичаста, касније постају тамнија и сјајна. Положена су заједно (обично по 300-600) у вишеслојним јајним леглима, покривеним длачицама са абдомена (трбуха) женки.

5. СТАДИЈУМ ЛАРВЕ – ГУСЕНИЦЕ Ларве из којих ће се развити мужјаци, пролазе кроз 5 ступњева (4 пресвлачења), а оне од којих ће постати женке, имају по једно пресвлачење, више (6 ступњева). I СТУПАЊ Ларва првог ступња, величине до 7 мм, једнобојна, тамносмеђа, готово црна, са црном, сјајном, главеном чауром, ширине око 0,8 мм, те густим, дугим, црним длачицама, које излазе из тамних брадавица, распоређених по целом телу. Из леђних брадавица полазе и кратке, на средини ампуласто проширене, а на врху зашиљене, длачице, које су у вези са отровним жлездама смештеним у њиховом корену. По пиљењу, ларве неколико дана мирују на леглу (гусеницу у огледалу).

6. II СТУПАЊ Главена чаура (просечно широка 1,2 мм) и даље црна, али губи сјај. Са тела нестају жарне длачице. На трбушним сегментима појављују се брадавице - осмотерије, и то на прва четири су парне, на петом их нема, а на шестом и седмом су непарне и знатно крупније. Све брадавице су исте боје. На петом трбушном сегменту јасно уочљива звездаста жута пега. Често се слична пега налази и на грудима. Дужина тела гусенице пред друго пресвлачење, односно пред прелазак у III ступањ, просечно износи 10,5 мм. III СТУПАЊ На главеној чаури (просечна ширина 2,0 мм) се јавља жути цртеж, више или мање изражен. Првих пет пари леђних брадавица добија дефинитивну, плаву боју, наредних шест црвену, док су брадавице на преаналном сегменту такође плаве. На леђима и боковима тела јављају се уздужне светле пруге, док основа тела остаје углавном црна. Дужина тела пред треће пресвлачење 16,8 мм.

7. IV СТУПАЊ Главена чаура (просечна ширина 3,3 мм) претежно жута са карактеристичним црним цртежом у облику обрнутог латиничног слова V. Кожа постаје светлија услед појаве многобројних, узаних, светлосивих пега. Брадавице остају непромењене. Дужина тела гусенице пред четврто пресвлачење, односно пред прелазак у V ступањ, просечно износи 23,7 мм. V СТУПАЊ Главена чаура (просечна ширина 4,5 мм) тамнија због многобројних тамних групица пега на темену и боковима и шира од предњих грудних сегмената. Кожа у пределу груди постаје светлија Дужина тела пред пето пресвлачење 43 мм. VI СТУПАЊ Искључиво женке. Главена чаура (просечна ширина 6 мм) још тамнија – бројне тамне пеге често спојене. Дужина тела пред прелазак у стадијум лутке 70 мм.

8. СТАДИЈУМ ЛУТКЕ Тамносмеђе, готово црне, обрасле жућкастим длачицама и смештене у ретко опреденим коконима. Лутке из којих ће се развити мужјаци су мање, у односу на оне из којих ће излетети женке.

9. РАСПРОСТРАЊЕЊЕ И ШТЕТНОСТ Најзначајнија штеточина лишћарских шума умереног појаса. Обухвата четири континента (Африку, Азију, Северну Америку и Европу). У Европи распрострањен од средње Скандинавије до обала Медитерана. Балканско полуострво је подручје које је, услед повољних услова средине за развој ове штеточине (првенствено климатских), изложено највећим штетама и домаћин је честим градацијама. Аутохтона и полифагна врста (преко 500 врста биљки хранитељки). Велике репродуктивне моћи. Знатне еколошке пластичности. Често се јавља у градацијама (знатно повећан популациони ниво).

10. ДИНАМИКА ПОПУЛАЦИЈЕ Да би се благовремено могле спровести шумско-заштитне мере, неопходно је познавање динамике популације штетног организма – инсекта. Узроци масовног размножавања су различити – биолошка и генетичка својства штетног организма, стање шуме, понуда хране, климатски услови ... У нормалним условима, природни непријатељи – птице, инсекти - предатори и паразитоиди, микроспоридије, вируси, бактерије, паразитске нематоде, гљиве, одржавају природну равнотежу сваког шумског екосистема. Када, из било којег разлога, равнотежа постане лабилна, штетни организам може изаћи из уравнотеженог стања, пренамножи се и шуми нанесе велике штете. Промена густине популације, која настаје током године, може бити интраануална или интрациклична, ако је животни циклус инсекта краћи од једне године. Промене густине популације које прелазе временско раздобље једне генерације и трају дуже – флуктуација или динамика популације. Популација – заједница, скупина, хомотипских организама, са заједничким скупом наследних фактора, који насељавају одређени простор (биотоп), припадају одређеном екосистему, а јединке су повезане репродуктивним односима (размножавање). Основни атрибути сваке популације су густина, просторни распоред, стопа наталитета и морталитета, узрастна структура, потенцијал и ток растења и одржавања. Густина популације – број јединки једне врсте на јединици насељене површине или запремине (биомасе), у датом времену. Највећи индекс размножавања и одржавања популације омогућује њену оптималну густину.

11. Густина популације зависи од више фактора, а примарни су плодност или стваралачка снага (потенцијал размножавања), односно, сексуални индекс, као и смртност или морталитет. На смртност и одржавање утичу бројни абиотички и биотички фактори, једним именом названи ГРАДОГЕНИ ФАКТОРИ, а који су ауторегулативни и чине организовану целину. Сексуални индекс је број лутки женки подељен са укупним бројем узоркованих лутки 19 (ж) : 34 (ж+м) = 0,56 (СИ)

12. У динамици популације губара, у промени његове бројности, разликују се четири фазе: ЛАТЕНЦА [нормална бројност; женке на скривеним местима полажу велика јајна легла (800-1000 и више јаја); гусенице солитарне, активне ноћу, дању мирују скривене; хризалидирају на скривеним местима; након еклозије, женка остаје на истом месту и ту, после оплодње, полаже јаја] ПРОГРАДАЦИЈА [поступно расте број јединки; полагање јаја на отвореним местима (на деблу, од основе до 6 м висине); легла по облику, димензијама и броју јаја, слична онима у фази латенце; гусенице активне 24 сата и имају изражен инстикт удруживања, посебно уочљив пред хризалидацију, када граде заједничка луткина гнезда]

13. КУЛМИНАЦИЈА [достигнут максималан број јединки; јајна легла положена дуж целог стабла, по гранама у крунама, жбунастој вегетацији, камењу, на земљи, стамбеним објектима, оградама и сл.; у односу на претходно описане фазе, легла мањих димензија (садрже, углавном, 200-400 јаја) која су у већем проценту паразитирана] РЕТРОГРАДАЦИЈА [број јединки нагло опада; слично претходној фази – јајних легала има свуда по шуми, али она су још мањих димензија, а број јаја у њима се креће од 100 до 200; у време ројења, бројни су мужјаци, док су женке врло ретке; сексуални индекс нагло опада и са нормалних 0,50, често опада на око 0,10]

14. Година Период трајања градације Редни број 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Почетак 1862. 1870. 1882. 1889. 1898. 1906. 1911. 1922. 1930. 1939. 1947. 1953. 1963. 1970. 1984. 1995. 2003. 2010. Крај 1865. 1875. 1885. 1894. 1900. 1908. 1914. 1926. 1935. 1942. 1949. 1957. 1966. 1973. 1987. 1998. 2007. 2014. 4 6 4 6 3 3 4 5 6 4 3 5 4 4 4 4 4 4 Градације губара у Србији у периоду 1862-2014. године

15. У периоду од 155 година у Србији било 18 градација губара. Пренамножења се нису јављала у правилним временским размацима. на основу повећања броја легала по јединици површине и достигнуте бројности у фазама ерупције и кулминације, два типа градација: Акутна - траје краће (4-5 година), број јајних легала по хектару износи више десетина хиљада, а ларве изазивају тотални голобрст у шумама Хронична - максимални број јајних легала по хектару не прелази 2 до 3 хиљаде, што се тумачи недостизањем кулминационе фазе, па до голобрста на већим површинама не долази Дужина трајања пренамножења зависи и од надморске висине: до 500 м.н.в. 3-5 година од 500 до 1200 м.н.в. 2-3 године од 1200 до1600 м.н.в. губар је члан биоценозе ако постоје биљке хранитељке. ГРАДАЦИЈЕ НА ЈЕДНОМ ПРОСТОРУ ТРАЈУ НАЈМАЊЕ ДВЕ, А НАЈВИШЕ 5-6 ГОДИНА.

16. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII БИОНОМИЈА ЕКОЛОГИЈА Презимљује у стадијуму јајета, у којем је већ скоро завршено ембрионално развиће. У нашим условима пиљење почиње крајем марта и почетком априла, с тим што прво излазе гусенице из горњег слоја јаја, вишеслојног легла. Шест до седам дана, гусенице остају заједно на леглу. Младе гусенице могу ветровима да буду пренете и до 20 км даље, што доприноси брзом ширењу и заузимању великих површина. Када на једном стаблу обрсте лишће, селе се на друга. У стадијуму гусенице проведе око два месеца, након чега траже погодно место за хризалидацију, те се ту преобразе у лутке, пошто су 2-3 дана мировале. Стадијум лутке траје око две недеље. Како се пиљење и пораст гусеница не одвијају истовремено и еклозија лептира је развучена на период од месец дана, с тим што се мужјаци јављују 5-6 дана пре женки, јер у ларвеном развићу имају један ступањ мање. Лептири се појављују у другој половини јуна, те лете све до почетка августа. Женке, сат времена по еклозији, луче сексуални мирис (феромон), који привлачи полно зреле мужјаке, након чега наступа копулација. Након парења, женка полаже јаја на истом месту где се излегла. Ембрионално развиће почиње одмах по полагању јаја и скоро се завршава за 23-25 дана, када се прекида, да би се наставило и потпуно завршило за 7-10 дана наредног пролећа.

17. ШТЕТЕ ОД ГУБАРА Дефолијације изазване исхраном гусеница доводе до: губитка у прирасту изостанка плодоношења физиолошког слабљења и сушења стабала стварања повољних услова за напад фитопатогених микроорганизама, гљива и ксилофагих инсеката нарушавања естетике простора

18. МОНИТОРИНГ ГУБАРА У ОКВИРУ ПОСЛОВА ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА У ОБЛАСТИ ДИЈАГНОСТИКЕ ШТЕТНИХ ОРГАНИЗАМА И ЗАШТИТЕ ЗДРАВЉА ШУМСКОГ БИЉА ЦИЉЕВИ: 1. Утврђивање присуства јајних легала, гусеница, лутки и лептира 2. Окуларна, ± субјективна, оцена бројности 3. Одређивање степена опасности којим су шуме угрожене Примењују се МЕТОДЕ РЕКОГНОСЦИРАЊА 4. Одређивање популационе густине – бројности 5. Реална оцена степена угрожености шуме Примењују се разне, специјализоване за поједине групе штетних организама, МЕТОДЕ КВАНТИТАТИВНИХ ПОПУЛАЦИОНИХ ИСТРАЖИВАЊА

19. ОПШТЕ МЕТОДЕ ПРЕГЛЕДА САСТОЈИНА 1. МЕТОДЕ РЕКОГНОСЦИРАЊА а) Панорамски визуелни прегледи - Брзи преглед што већих површина - Из ваздуха (беспилотна летелица; камера) - Са земље - голобрст, изостанак листања, промена боје вегетативних органа и сл. 25 25 25 25 б) Експедициони или маршрутни преглед – допуна методу сталних огледних површина, када је губар у латенци, а обавезно у периоду градације приликом прегледа свих одељења у нападнутом шумском комплексу Екипа од 3-5 чланова, кретање праволинијско, у дубину шуме, паралелно (размак од 5 до 10 м) - Прегледа се свако стабло које се нађе на путу Пре прегледа, потребно је дефинисати оптималан број стабала које прегледа један члан екипе

20. ц) Прегледи у круговима - Детаљан увид - Одређивање позиције кругова (на карти газдинске јединице или друге веће шумске површине) - На контролисаној површини, одељењу или групи одељења истих карактеристика, поставља се по 5 мањих (укупно 100 стабала) или већих (укупно 100 стабала) кругова - прегледа се свако стабло - Да би се добило у брзини, обраћа се пажња само на најопштије, најлакше видљиве симптоме напада, или оне који су карактеристични за присуство губара

21. МЕТОДЕ КВАНТИТАТИВНИХ ПОПУЛАЦИОНИХ ИСТРАЖИВАЊА а) сталне и привремене огледне површине  Одређивање популационих нивоа – бројности појединих доступних развојних ступњева губара  Сталне огледне површине се постављају на местима где се у претходном периоду појављивао губар (25х25 или 50х50 м);  Привремене огледне површине се постављају у годинама, када се на основу података са сталних огледних површина, процени да постоји опасност од градације губара (10х10 м)  Границе обележити круговима око стабала, на прсној висини  Обројчити сва стабла унутар границе сталне огледне површине  Ажурирати постојећу електронску базу података  Вишегодишњи низ података омогућава лако уочавање почетка повећања бројности и предвиђање даљих дешавања  На 30 стабала, на прсној висини, постављају се вештачке нише (комад мртве коре или јутане вреће, димензије 20 х 40 цм)  Испод вештачких ниша скривају се гусенице током дана, хризалидирају, лептири радо полажу јаја, сакупљају се паразитоиди …

22. МЕТОДЕ КВАНТИТАТИВНИХ ПОПУЛАЦИОНИХ ИСТРАЖИВАЊА ГУБАРА а) У стадијуму јајета  Бројање јајних легала почетком јесени и њихово прерачунавање по јединици површине (1 хектар)  МЕТОДЕ РЕКОГНОСЦИРАЊА – МАРШРУТНИ ПРЕГЛЕД И КВАНТИТАТИВНИХ ПОПУЛАЦИОНИХ ИСТРАЖИВАЊА – сталне и привремене огледне површине Интензитет напада слаб средњи јак Број јајних легала/хектар до 10 11-100 101-500 врло јак преко 500  Са сваке прегледане огледне површине узорковати по 10 јајних легала, појединачно их упаковати, означити и послати Институту на лабораторијску анализу б) У стадијуму гусенице и лутке  У пролећном и летњем периоду, на прегледаним огледним површинама узорковати по 100 живих гусеница и лутки, доставити их Институту на даље гајење и анализу здравственог стања

23. ДРУГИ НАЧИН УТВРЂИВАЊА ГУСТИНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ (МЕТОД КОЈИ СЕ ПРИМЕЊУЈЕ У ХРВАТСКОЈ, БУГАРСКОЈ, МАЂАРСКОЈ, РУСИЈИ, АМЕРИЦИ …) Густина популације утврђује се на основу анализе јајних легала. Прегледају се све састојине старије од 30 година. У одељењу се постави дијагонала и на њој се прегледају сва стабла, од основе до крошње. По потреби, ако се легла налазе и на гранама у крошњи, може се користити двоглед. Утврђује се број нападнутих стабала, као и број положених јајних легала на њима. У каменитим подручјима, обележе се контролне површине и на њима се прегледају сва стабла, као и друга погодна места за полагање јаја. Преглед се обавља у време мировања вегетације. За прогнозирање штете, у обзир се узима проценат нападнутих стабала (1%, 1 – 5 %, 5 – 20%, 20 – 50 %, preko 50%) и број јаја по стаблу (150 – 3300 jaja po stablu). Број јаја се израчунава на основу њиховог просечног броја у леглу.

24. ЛАБОРАТОРИЈСКА КВАНТИТАТИВНА И КВАЛИТАТИВНА АНАЛИЗА ЈАЈНИХ ЛЕГАЛА  10 легала са једне огледне површине  Облик и димензије  Чишћење јаја од длачица  Утврђивање укупног броја јаја  Утврђивање броја оплођених и неоплођених, виталних и паразитираних јаја  Израчунавање просечних вредности за узорак  Одређивање приоритета за сузбијање (просечни број виталних јаја у леглу: I - преко 350, II - 201-350, III - до 200)

25. Просечно јаја у леглу Оплођена Витална Паразитирана Број легала Просечан број легала по јединици површине (1 hа) Одељење ГЈ КО мзв Неоплођена Укупно ШУ N % N % N % N 4* – 736** 3 – 192 6d 4b 4d 5b 40b 40а 5b 50а 69d 82g 1b 8d 5а 36а 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 ДОСТАВЉЕНО 10 СТАРИХ ЛЕГАЛА 64 22,3 17 177 37,3 150 35,2 125 25,1 66 20,2 125 22,6 73 16,8 127 23,4 51 84 19,0 120 19,8 125 19,2 144 25,4 127 20,9 206 296 62,4 275 64,5 372 74,8 260 79,5 424 76,7 360 82,8 364 67,2 357 80,6 483 79,8 522 80,3 416 73,4 476 78,4 71,8 5,6 0,2 0,2 287 474 426 497 327 553 435 542 443 605 650 567 607 Јастребац 1 – 3 2 – 96 3 – 283 2 – 40 3 – 200 3 – 150 2 – 16 3 – 256 4 – 564 3 – 219 4 – 2368 4 – 2880 1 1 0 1 4 2 Котленик 0 0,3 0,7 0,5 9,4 0,4 0,3 0,5 1,2 0,7 Столови - Рибница Краљево 2 2 3 7 4 Столови - Ибар Гледићке шуме *Интензитет напада: 1 – слаб, 2 – средњи, 3 – јак, 4 – врло јак ** број легала/hа

26. ЛАБОРАТОРИЈСКО ИСПИТИВАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ ПИЉЕЊА  По 100 виталних јаја из одабраних легала  гајење у епруветама у контролисаним условима  Свакодневно бележење броја испиљених гусеница

27. ИСПИТИВАЊЕ ПРИСУСТВА И БРОЈНОСТИ ПРИРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА ЈАЈА, ЛАРВИ И ЛУТКИ ГУБАРА - Гајење у контролисаним условима средине: клима комора, температура ваздуха 21°C, режим светлости: 16 сати дан, 8 сати ноћ - Влажност обезбеђена влажним филтер папиром или натопљеном куглицом вате - Исхрана ларви свежим лишћем храста - Кокони паразитоида гаје се до излетања одраслих јединки - Детерминација врста - Израчунавање процента паразитираности јаја, гусеница, лутки

28. Стадиј губара Стадиј губара Природни непријатељи Значај Природни непријатељи Значај ПРЕДАТОР +++ Forficula auricularia [Dermaptera] ++ Dermestes erichsoni [Coleoptera] ++ Megatoma pubescens [Coleoptera] + Ctesias serra [Coleoptera] ++ Julistus floralis [Coleoptera] +++ Podisus maculiventris [Heteroptera] ++ Carabus latus [Coleoptera] ++ Xylodrepa quadripunctata [Coleoptera] + Carabus cancellatus [Coleoptera] + Carabus intricatus [Coleoptera] + Calosoma sycophanta [Coleoptera] ++ +++ ++ + ++ +++ + + + ++ ++ +++ Trombidium holosericeum [Acari] Dermestes lardarius [Coleoptera] Megatoma pici [Coleoptera] Megatoma undata [Coleoptera] Globicornis nigripes [Coleoptera] Malachus bipustulatus [Coleoptera] Formica rufa [Hymenoptera] Silpha quadripunctata [Coleoptera] Carabus coriaceus [Coleoptera] Carabus cavernosus [Coleoptera] Carabus scabriusculus [Coleoptera] Calosoma inquisitor [Coleoptera] јаје јаје јаје јаје јаје јаје јаје ларва ларва ларва ларва лар/лут јаје јаје јаје јаје јаје јаје јаје ларва ларва ларва лар/лут Forficula auricularia Calosoma inquisitor Trombidium holosericeum Malachus bipustulatus Calosoma sycophanta

29. Стадиј губара Стадиј губара Природни непријатељи Значај Природни непријатељи Значај ПАРАЗИТОИД +++ + ++ ++ + +++ + ++ + + + + +++ + +++ + + +++ Anastatus japonicus [Hymenoptera] Ooencyrtus tardus [Hymenoptera] Eremioscelio lymantriae [Hymenoptera] Phobocampe disparis [Hymenoptera] Apanteles glomeratus [Hymenoptera] Cotesia melanoscela [Hymenoptera] Cotesia scabricula [Hymenoptera] Protapanteles liparidis [Hymenoptera] Protapanteles fulvipes [Hymenoptera] Meteorus gyrator [Hymenoptera] Cirrospilus pictus [Hymenoptera] Euplectrus liparidis [Hymenoptera] Exorista larvarum [Diptera] Phorocera agilis [Diptera] Compsilura concinnata [Diptera] Carcelia lucorum [Diptera] Senometopia susurrans [Diptera] Blepharipa pratensis [Diptera] јаје јаје јаје ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва Ooencyrtus kuwanae [Hymenoptera] Ooencyrtus masii [Hymenoptera] Casinaria tenuiventris [Hymenoptera] Phobocampe pulchella [Hymenoptera] Apanteles lacteicolor [Hymenoptera] Cotesia ocneriae [Hymenoptera] Cotesia spuria [Hymenoptera] Protapanteles porthetrie[Hymenoptera] Meteorus versicolor [Hymenoptera] Eulophus slovacus [Hymenoptera] Elachertus charondas [Hymenoptera] Sympiesis sericeicornis [Hymenoptera] Parasetigena silvestris [Diptera] Blondelia nigripes [Diptera] Drino inconspicua [Diptera] Carcelia gnava [Diptera] Zenillia libatrix [Diptera] Blepharipa schineri [Diptera] јаје јаје ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва ларва +++ + + +++ ++ + + +++ + + + + +++ + + ++ + ++ Compsilura concinnata Exorista larvarum Anastatus japonicus Carcelia gnava Ooencyrtus kuwanae Cotesia melanoscela

30. Стадиј губара Стадиј губара Природни непријатељи Значај Природни непријатељи Значај ПАРАЗИТОИД + + + + +++ +++ ++ Gregopimpla inquisitor [Hymenoptera] Apechtis compunctor [Hymenoptera] Apechtis rufata [Hymenoptera] Pimpla inquisitor [Hymenoptera] Theronia atalantae [Hymenoptera] Lymantrichneumon disparis [Hymenop.] Brachimeria femorata [Hymenoptera] лутка лутка лутка лутка лутка лутка лутка Acropimpla didyma [Hymenoptera] Apechtis capulifera [Hymenoptera] Pimpla instigator [Hymenoptera] Pimpla turionellae [Hymenoptera] Polytribax perspicillator [Hymenoptera] Brachimeria tibialis [Hymenoptera] лутка лутка лутка лутка лутка лутка + + ++ +++ + +++ Gregopimpla inquisitor Pimpla instigator Theronia atalantae Apechtis capulifera Pimpla turionellae Brachimeria femorata Brachimeria tibialis Lymantrichneumon disparis

31. Стадиј губара ПАРАЗИТОИД ИЛИ САПРОФАГ лутка +++ лутка ++ лутка ++ лутка + лутка + Стадиј губара Природни непријатељи Значај Природни непријатељи Значај Agria affinis [Diptera] Kramerea schuetzei [Diptera] Parasarcophaga portshinskyi [Diptera] Parasarcophaga uliginosa [Diptera] Muscina pabulorum [Diptera] Agria monachae [Diptera] Parasarcophaga harpax [Diptera] Parasarcophaga tuberose [Diptera] Robineauella pseudoscoparia [Diptera] Muscina stabulans [Diptera] лутка лутка лутка лутка лутка + ++ + + + Agria affinis Muscina stabulans Стадиј губара Стадиј губара Природни непријатељи Значај Природни непријатељи Значај ПАТОГЕН +++ ? ? Ld nucleopolyhedrosis virus Vairimorpha sp. [Microsporidia] Streptococcus spp. [Lactobacillales] Beauveria bassiana [Hypocreales] ларва ларва ларва Thelohania spp. [Microsporidia] Endoreticulatus sp. [Microsporidia] Entomophaga maimaiga [Entomophtoral] Nematoda ? ? larv/ лут ларва larv/ лут ларва +++ ? Vairimorpha sp. Endoreticulatus sp. Beauveria bassiana Nematoda Entomophaga maimaiga