1 / 22

FINANSIRANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE NA NACIONALNOM I LOKALNOM NIVOU 

FINANSIRANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE NA NACIONALNOM I LOKALNOM NIVOU . Dragoljub Todi ć. Podteme:. stanje i praktični problemi u funkcionisanju lokalnih eko fondova , saradnja lokalne samouprave sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije,

tex
Download Presentation

FINANSIRANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE NA NACIONALNOM I LOKALNOM NIVOU 

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. FINANSIRANJE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE NA NACIONALNOM I LOKALNOM NIVOU  Dragoljub Todić

  2. Podteme: • stanje i praktični problemi u funkcionisanju lokalnih eko fondova, • saradnja lokalne samouprave sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije, • položaj organizacija civilnog društva u ovoj oblasti, • položaj i uloga privrednog sektora, • uloga fondova i ciljevi nacionalne politike u oblasti životne sredine • uloga fondova i podsticanje procesa usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU i njihovog sprovođenja • fondoviievropske integracije ... • ...

  3. Sadržaj i okviri rasprave • Dosadašnje aktivnosti i postojeće procene • Pitanja za diskusiju

  4. Kriterijumi: • Transparentnost rada • Kriterijumi za dodelu sredstava • Odgovornost za korišćenje sredstava • Međusobna (ne)usaglašenost procedura • Izveštaji o radu • Fond i/ili fondovi – kao deo ukupnog sistema upravljanja u oblasti životne sredine • Fond i/ili fondovi – kao deo procesa evropskih integracija • Ciljevi Fonda kao deo ciljeva zaštite životne sredine • ….

  5. Postojeće procene • Nacionalni program zaštite životne sredine • Strategija održivog razvoja • Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine • Ostali strateški dokumenti … • Izveštaji i stanju životne sredine ... • Izveštaji Evropske komisije ...

  6. Nacionalni program zaštite životne sredine • 6. Nedelotvoran sistem finansiranja zaštite životne sredine i nedostatak ekonomskih podsticaja. (jedan od sedam opštih uzroka postojećih problema u oblasti životne sredine) • Izvori finansiranja zaštite životne sredine su budžet Republike Srbije, prihodi od naknada i taksi za zaštitu životne sredine i inostrana pomoć (donacije, krediti). Nivo budžetskih ulaganja u životnu sredinu je nizak, u proseku (period 2001-2008) iznosi 0,3% BDP godišnje. Prihodi od naknada i taksi su značajni, i deo su sredstava Fonda. Finansiranje od strane industrije i privatnog sektora je veoma slabo usled nedostatka ekonomskih podsticaja. Instrumenata finansijskog tržišta (krediti, akcije, obveznice, itd.) skoro da i nema. Sistem ekonomskih instrumenata je nerazvijen i ne omogućava dovoljno ekonomskih podsticaja za smanjenje zagađenja. Str. 43. Videti i str. 117-130.

  7. Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine • 5.2.5 Finansiranje praznina • Finansijska praznina nakon nadoknade troškova mora biti pokrivena iz miksa instrumenata, uključujući: • Bespovratna sredstva EU, IPA fondova tokom kandidature i strukturalnih fondova nakon punog članstva; • Finansijske institucije (Kreditanstalt Für Wiederaufbau (KfW), Evropsku banku za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), Evropsku investicionu banku (EIB) i ostale); • Direktnu podršku od strane donatora projekata uključujući projekte tehničke pomoći; • Industrije/Komercijalne direktne investicije i privatne investitore; • Javni sektor, uključujući centralni budžet; budžete lokalne samouprave; ekonomske instrumente, npr. Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije (FZŽS), Budžetski fond za vode Republike Srbije i Budžetski fond za vode Autonomne pokrajine Vojvodine. Str. 22.

  8. 5.2.6 Glavni zaključci • Sredstva planirana ovom Strategijom u najvećoj meri će biti obezbeđena iz: • -Pretpristupnih fondova EU, kao i iz • -Fonda za zaštitu životne sredine i • -Budžetskog fonda za vode Republike Srbije. • Str. 29.

  9. Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti i: • Kapacitetu za mobilisanje moguće priuštljivosti na nacionalnom nivou • Optimizirajuća nadoknada troškova od krajnjih zagađivača kroz naknade i razne ekonomske instrumente nije samo finansijski poželjna; to je apsolutan zahtev EU „grant” šeme. • EU subvencioniše deo poželjnih investicija koje se ne mogu priuštiti na nacionalnom nivou. U pitanju su bespovratna finansijska sredstva koja se ne mogu nadoknaditi od krajnjih korisnika. Treba da se u što kraćem periodu povećaju nadoknade za korisnike na maksimalno priuštljivu tarifu (MAT). • Glavne institucije koje su uključene u taj proces su JKP na LSU nivou. Stoga, u tom kontekstu, svi napori da se brzo formiraju ekonomski i finansijski održiva JKP treba da budu glavni prioritet Vlade, jer će to biti od velike koristi za Republiku Srbiju kroz pomoć za mobilisanje EU bespovratnih finansijskih sredstava, a takođe će biti i ključ za poboljšanje životnog standarda ljudi u Republici Srbiji. Str. 29.

  10. 5.2.6 Glavni zaključci • Kapacitetu da se obezbedi brza i potpuna mobilizacija dostupnih EU finansijskih sredstava • U okviru IPA III, IV i V realizovaće se znatno ulaganje u kapacitete lokalnih institucija. Ipak, treba primetiti da će očekivani iznosi ostati otprilike isti (200 miliona evra na godišnjem nivou, uz oko 40 miliona evra za životnu sredinu). • Projekti će i dalje biti veliki, uz jasno uspostavljene prioritete i neće biti brojni. Tokom 2012. i 2013. godine, najveći akcenat će biti usmeren na proceduralne inovacije koje sa sobom nosi DIS, zahteve da se doprinese definisanju operativnih planova (OP) u životnoj sredini, kao i na potrebu da se obezbede adekvatni implementacioni planovi za posebne direktive za pregovore u vezi sa Poglavljem 27. • Od momenta pristupanja EU pa nadalje, akcenat će, ipak, proizilaziti iz povećanih dostupnih fondova. Može se očekivati da će se finansiranje povećati sa 1,4 milijardi evra u proteklih 7 godina, na 1,4 milijardi evra godišnje. • Do sada možemo da primetimo da je ta faza „iznenadila” sve zemlje koje su postale članice 2004. godine, i to ne samo kada je reč o osnovnim kapacitetima u programiranju, planiranju i opisanim ekonomskim političkim funkcijama. • Oportunitetni trošak takvih nedostataka u planiranju je bio prilično visok, koji je bio potkrepljen nedostatkom ko-finansijskih planova.

  11. 5.2.6 Glavni zaključci • Od daljeg razvoja Fonda za zaštitu životne sredine, Budžetskog fonda za vode Republike Srbije i Budžetskog fonda za vode Autonomne pokrajine Vojvodine se očekuje obezbeđenje znatnog podsticaja sredstvima javnog sektora za projekte u životnoj sredini; • U okviru predviđenog scenarija, dodatna podrška javnog sektora, koja ne podrazumeva izdvajanja iz postojećih izvora, će zahtevati dodatnih 962 miliona evra u 2019. godini i • Od 2019. godine pa nadalje, kombinacija povećanih bespovratnih finansijskih sredstava (po prijemu u članstvo u EU) i povećane priuštljivosti će omogućiti znatan kapacitet za otplatu prethodne finansijske i šire podrške u oblasti životne sredine.

  12. Radne grupe • Primena NEAS-a bez sektorskih strategija i implementacionih planova (za pojedine direktive) nije dovoljna da bi se garantovala uspešna aproksimacija i sigurna pozicija pri pregovorima o pristupanju. • Radne grupe (RG): Horizontalno zakonodavstvo, Kvalitet vazduha i klimatske promene, Industrijsko zagađenje i buka, Zaštita prirode, Hemikalije i genetski modifikovani organizmi (GMO), Voda, Otpad. • U svakoj radnoj grupi planirano učešće lokalne samouprave, osim RG za Hemikalije i GMO • Jedino u RG za upravljanje vodama i upravljanje otpadom predviđeno učešće JKP • Jedino u RG za upravljanje otpadom predviđeno učešće predstavnika NVO(str. 34-42)

  13. Sektorske strategije • Horizontalni sektor (lok. sam. a “pored toga, u dosta slučajeva će biti poželjno da se pozovu predstavnici institucija iz javnog sektora na koje će regulacija odnositi – obično su to industrija i organizacije civilnog društva, kao i predstavnici drugih reprezentativnih organizacija.” str. 15. • Sektor hemikalija i GMO (lok. sam, + “poželjno” i ostali – ista formulacija kao kod horizontalnog sektora, str. 17) • Sektor zaštite prirode (predstavnik lok. Sam. + “Pored zastupljenosti institucija iz javnog sektora, u mnogim slučajevima će biti potrebno pozvati i predstavnike strana na koje se regulativa odnosi – obično su to industrija i organizacije civilnog društva, kao i predstavnici drugih reprezentativnih organizacija.”, str. 14).

  14. Sektorske strategije • Kvalitet vazduha i klimatske promene (uključuju i lok. sam. i privredu i OCD, str. 12) • Sektor industrijskog zagađenja i buke (lok. Samouprava, privreda i OCD, str. 9-10) • Sektor upravljanja otpadom (predstavnici “izabranih LSU”, OCD, JKP, str. 53) • Sektor upravljanja vodama – “U slučaju LSU, jedan predstavnik LSU i JKP treba da budu uključeni. Pored toga, u mnogim slučajevima bilo bi poželjno da se pored predstavnika institucija javnog sektora pozovu i oni na koje se propis odnosi – uglavnom industrija i predstavnici OCD kao i druge organizacije.” str. 39. • Za svaku direktivu posebna radna grupa – str. 40-41. NEMA PREDSTAVNIKA LOK. SAMOUPRAVE

  15. Izveštaj EK (za 2008) • Povećani su budžetski resursi za zaštitu životne sredine, ali oni su još uvek mali. • Fond za zaštitu životne sredine je aktivan u kofinansiranju projekata, posebno u oblasti upravljanja otpadom, sanitarne zaštite i kontrole kvaliteta vazduha. Str. 49.

  16. Izveštaj EK (za 2009) • Fond za zaštitu životne sredine je aktivan, posebno u oblasti upravljanja otpadom i opasnim otpadom, sanacije, remedijacije zemljišta i praćenja kvaliteta vazduha. Str. 49. • Međutim, institucionalni kapacitet i tehnički i kadrovski resursi i dalje su nedovoljni, naročito na lokalnom nivou. Potrebna je bolja koordinacija sa centralnim nivoom i biće potrebno posvetiti veću pažnju sprovođenju propisa. Direkcija za vode u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i dalje nema dovoljno zaposlenih, a njen instititucionalni kapacitet je neodgovarajući. Podela nadležnosti za upravljanje vodama i dalje je razuđena. Uopšteno govoreći, kapacitet za upravljanje vodama je i dalje slab. (str. 50)

  17. Izveštaj EK (za 2010) • Međutim, neophodno je dodatno uspostaviti postupke za definisanje troškova proizvoda, kao i kriterijume i postupke za Fond za zaštitu životne sredine, radi finansiranja ponovnog korišćenja i reciklaže otpada. Str. 39. • Visoke naknade za zagađivanje vode treba da se uplaćuju Fondu za zaštitu životne sredine i da se koriste za izgradnju postrojenja za obradu otpadnih voda. Str. 39.

  18. Izveštaj EK (za 2010) • Fond za zaštitu životne sredine je i dalje aktivan. Međutim, i dalje su mu neophodni kapaciteti za obezbeđivanje adekvatne primene Strategije za integrisano praćenje. Budžetska sredstva za zaštitu životne sredine su i dalje mala. • Neophodno je ojačati institucionalne kapacitete, posebno na lokalnom nivou. Neophodna je bolja koordinacija sa centralnim nivoom, kao i dalja primena zakonskih propisa. Str. 40.

  19. Izveštaj EK (za 2011) • Nadalje, finansiranje poslova upravljanja životnom sredinom na nivou opština je nedovoljno i zahteva njihovo značajno povećanje kako bi se opravdala i održala decentralizacija. 146. • Treba izvršiti reviziju načina upravljanja zaštićenim oblastima. Pre svega finansiranje poslova očuvanja treba učiniti nezavisnim od upotrebe resursa. 149.

  20. Izveštaj EK (za 2011) • Nema posebnih napomena o Fondu ??? !!! • (osim u delu koji se odnosi na upravljanje otpadom, str. 148)

  21. (Moguća) pitanja za diskusiju: • 1. Fond i/ili fondovi – kao deo ukupnog sistema upravljanja u oblasti životne sredine • 2. Ciljevi Fonda kao deo ciljeva zaštite životne sredine • 3. Efektivnost i efikasnost postojećeg sistema finansiranja sa stanovišta ciljeva u oblasti životne sredine • 4. Transparentnost rada … • 5. Preciznost kriterijuma za dodelu sredstava • 6. Odgovornost korisnika sredstava fonda i upravljača fonda

  22. (Moguća) pitanja za diskusiju: • 7. Međusobna (ne)usaglašenost procedura • 8. Međusobni odnosi Fonda, pokrajinskog fonda i budžetskih fondova opština … • 9. Odnos sa fondovima u drugim oblastima (energetika, poljoprivreda, inovacije, razvoj,… ) • 10. Odnos fondova sa drugim načinima finansiranja • 11. Fond i/ili fondovi i procenjeni troškovi aproksimacije • 12. Fond i/ili fondovi – kao deo procesa evropskih integracija • 13. Fond i/ili fondovi i uloga u pregovorima o pristupanju EU … • 14. … … … … … … … … … … … … … … … … … … … …

More Related