Poglavlje IV Poslovne finansije

1. Poglavlje IV Poslovne finansije doc. dr Sandra Mašić

2. Finansiranje poslovanja preduzeća • Finansiranje u širem smislu – pribavljanje sredstava za tekuće poslovanje. • Finansiranje u užem smislu – pribavljanje sredstava za nova ulaganja. • Osnovna klasifikacija izvora sredstava za finansiranje: • Sopstveni izvori • Pozajmljeni izvori.

3. Pravila finansiranja • Pravila komponovanja strukture finansiranja i s druge strane sredstava firme. • Ona određuju: • Strukturu izvora sredstava prema poreklu i roku rasploživosti, što čini tzv. “vertikalna pravila finansiranja”, • b) Odnose pojedinih delova sredstava posmatranih po roku imobilizacije i pojedinih delova izvora sredstava posmatranih po roku raspoloživosti, što čini tzv. “horizontalna pravila finansiranja”

4. Vertikalna pravila finansiranja Vertikalna pravila finansiranja – polaze od pretpostavke da se kroz strukturu izvora sredstava obezbeđuje sigurnost poverioca, rentabilnost uloženih sredstava i nezavisnost firme kao dužnika. • Razlikujemo: • Pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu; • (finansijski leveridž) • 2) Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu; • (u formi preporuke) • 3) Pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu (uslovljeno je strukturom imovine).

5. Horizontalna pravila finansiranja Horizontalna pravila finansiranja – polaze od pretpostavke da se kroz relacije pojedinih delova sredstava obezbedi likvidnost preduzeća. • Razlikujemo: • Zlatno bankarsko pravilo finansiranja • (podudarnost aktivnih i pasivnih kreditnih poslova banaka, radi održavanja likvidnosti poslovanja) • 2) Zlatna bilansna pravila finansiranja • Bilansno pravilo u užem smislu – zahteva da stalna imovina bude finansirana iz dugoročnih izvora, a obrtna imovina iz kratkoročnih izvora. • Bilansno pravilo u širem smislu – zahteva da pored stalne imovine i deo obrtne imovine bude finansiran iz dugoročnih izvora. • 3) Ostala pravila finansiranja • (a) Pravilo finansiranja 1 : 1 (“acid test), i • (b) Pravilo finansiranja 2 : 1 (“current ratio”).

6. Oblici finansiranja preduzeća Investiciono finansiranje Finansiranje obrtnog kapitala Emisija akcija Spontani izvori Eksterni izvori Emisija obveznica Bankarski kredit Trgovački kredit Faktoring Bank. krediti Nebankarski krediti Akumulirani rashodi Forfeting Liznig opreme Komerciljalni papiri

7. Oblici finansiranja preduzeća Investiciono finansiranje Finansiranje obrtnog kapitala Spontani izvori Eksterni izvori Bankarski kredit Trgovački kredit Faktoring Nebankarski krediti Akumulirani rashodi Forfeting Komerciljalni papiri

8. Finansiranje obrtnog kapitala Polazni princip je da se privremeno potreban obtni kapital finansira iz kratkoročnih izvora, a permanentno potreban obtrni kapital iz dugoročnih izvora – bankarsko pravilo u širem smislu. Kratkoročni bankarski zajmovi se odobravaju za povremene zalihe, za viškove potreživanja od kupaca, a takvi krediti bili bi samolikvidirajući, tj. bili bi otplaćeni kada zalihe i viškovi potraživanja prestanu da postoje.

9. Spontani izvori Prema spontanosti nastanka izvora finansiranja proizlazi podela na spontane izvore i ugovorene izvore finansiranja, poput kratkoročnih bankarskih kredita. Obaveze prema dobavljačima i akumulirani rashodi su spontani izvori finansiranja jer nastaju iz svakodnevnih transakcija firme.

10. Trgovački kredit • Obaveze prema dobavljačima – trgovački kredit od dobavljača • - kratkoročni način finansiranja, uobičajen za sva preduzeća. • neformalan, jednostavan i jeftin način finansiranja. • odloženo plaćanje robe, nakon isporuke. • Bitno je ispitati prednosti trgovačkog kredita naspram trškova, a trošak ovog kredita je nekorišćenje mogućeg gotovinskog popusta. • Dobavljač mnogo manje kritično gleda na ponekad zakasnelo plaćanje nego bankar.

11. Akumulirani rashodi • Akumulirani rashodi – još uvek neizmirene obaveze u pogledu isplate plata, poreza, kamata, dividendi. • Ova stavka se povećava i smanjuje shodno aktivnostima firme. • Besplatan način finansiranja za firmu. • Ali nije nezavisan izvor finansiranja jer država traži polaćanje poreza na vreme, a plate je moguće odložiti na štetu radnika.

12. Eksterni izvori Bankarski kredit Najpovoljniji oblik ovog finansiranja su kreditne linije (revolving lines of credit), po kojima firma povlači onoliko sredstava kratkoročnog kredita koliko joj je potrebno, ali do dogovorenog limita. Prednosti: - relativno duži rok trajanja i sigurnost kompanije u pogledu korišćenja kredita - fleksibilno usklađivanje korišćenog kredita prema potrebama - plaćanje kamate na iskorišćen izvos kredita, a ne na ceo iznos do limita.

13. Uslovi za dobijanje bankarskih kredita za obrtna sredstva: • kompanija mora da bude kreditno sposobna • dostavljanje dokumentacije iz koje se to vidi • vrši se analiza finansijskih pokazatelja poslovanja, uz analizu kreditne istorije firme, ukoliko je stari klijent banke • Za banku je potrebno da oceni da li je kredit za banku prihvatljiv sa aspketa kreditnog rizika ili ne.

14. 6c’s of credit – 6 K kredita K – Karakter – spremnost i želja da se vrati dug K – Kapacitet zaduženja – procena sposobnosti da se pozajmljeno vraća iz tekućeg dohotka u periodu otplate kredita K – Kapital – neto imovina dužnika, kao rezerva solventnosti K – Kolateral – realno pokriće K – Kondicija – makroekonomski ili sektorski ekonomski uslovi K – Kontrola

15. Faktoring Nebankarski krediti Potraživanje od kupaca se prodaje posredničkoj organizaciji – faktoru. Faktoring organizacija plaća 80% potraživanja odmah, a 20% nakon naplate potraživanja, zadržavajući 3% vrednosti potraživanja kao proviziju (cena kreditiranja).

16. Nebankarski krediti Forfeting Banka forfeter preuzima od svog klijenta potraživanje koje ima prema trećem licu, uz prenos instrumenata za naplatu (npr. menica). Banka klijentu isplaćuje nominalnu vrednost potraživanja, uz odbitak kamate koja zavisi od rizika za banku, boniteta dužnika i troškova koje banka ima prilikom naplate potraživanja.

17. Faktoring vs. Forfeting • Potraživanje preuzima faktoring firma • Rizik preuzima faktoring firma • Radi se o kratkoročnim potraživanjima • Kamata koja se naplaćuje je niža • Rizik naplate potraživanja je manji • Potraživanje preuzima forfeting banka • Rizik preuzima forfeting banaka • Radi se o dugoročnim potraživanjima • Kamata koja se naplaćuje je viša • Rizik naplate potraživanja je veći

18. Nebankarski krediti Komerciljalni papiri Kratkoročne prenosive HoV Rok dospeća 1 - 6 meseci Kupuju ih oni koji imaju slobodna kratkoročna sredstva Obično se drže do dospeća, usled kratkih rokova Visina kamatne stope koju plaća emitent papira zavisi od kreditnog rejtinga emitenta, pri čemu se polazi od neke referentne kamatne stope, kao što je to LIBOR, te se dodaje marža.

19. Oblici finansiranja preduzeća Investiciono finansiranje Finansiranje obrtnog kapitala Emisija akcija Emisija obveznica Bank. krediti Liznig opreme

20. Emisija akcija • Akcijski kapital je stalan, permanentan izvor finansiranja, pa se koristi za dugoročna ulaganja. • Obične akcije donose vlasnička i upravljačka prava srazmerno učešću u ukupnoj strukturi akcionarske kompanije. • Daju dve vrste prinosa za akcionare: • Dividenda • Kapitalna dobit – u vidu porasta tržišne vrednosti akcija. • U slučaju bankrotstva korporacije holderi običnih akcija se poslednji izmiruju iz likvidacione mase, i to kada se isplate obaveze prema zaposlenima, državi, kreditorima, holderima obveznica i preferencijalnih akcija.

21. Preferencijalne akcije • Nemaju upravljačka prava (nonvoting shares) • Imaju fiksnu dividendu, slično kao obveznice • Imaju prioriret naplate u odnosu na obične akcije

22. PRISTUP TRŽIŠTU KAPITALA Kod ocene da li kompanije mogu dobiti listing, berze kapitala imaju sledeće osnovne kriterijume: - visina aktive kompanije - visina godišnjih prihoda - visina godišnjih profita - a postoje i konkretni kriterijumi samih berzi. Da bi kompanija bila na listing berze mora da bude akcionarsko društvo, a potom ona odlučuje da li želi da bude “zatvorena” (private company) ili “otvorena” kompanija (public company).

23. Ukoliko kompanija želi da proda svoje akcije na primarnom tržištu, bira između: • IPO – prodaja akcija širokoj javnosti • Ponude akcija postojećim akcionarima na bazi preče kupovine • Direktnog plasmana – prodaje direktno institucionalnim investitorima, na bazi prethodnog dogovora • IPO (Initial public offering) – prva javna prodaja akcija širokoj javnosti. • Za IPO se opredeljuju uglavnom male, brzorastuće kompanije kojima je potreban dodatni kapital kako bi nastavile poslovni rast.

24. IPO • Pribaviti saglasnost postojećih akcionara • Pronaći investicionu banku koja će preuzeti rizik za ponudu (underwrite) • Registracija kod SEC – Komsije za hartije od vrednosti, a bitan segment je PROSPEKT (daje informacije o emisiji, emitentu, menadžmentu kompanije, finansijskoj poziciji). Pre nego se dobije odobrenje komisije, investitorima se daje preliminarna verzija prospekta – red herring • ROAD SHOW od strane investicione banke i direktora kompanije – serije prezentacija potencijalnim investitorima. Ispituje se tražnja i postavlja okvir za cenu akcija

25. IPOs

26. Uloga investicione banke

27. Emisija obveznica Obveznica je instrument kreditnih odnosa – dugovna HoV To je ugovor na osnovu kojeg investitori pozajmljuju novac kompaniji koja se obavezuje da će holderima obveznice plaćati kamatu u sukcesivnim rokovima i isplatiti nominalnu vrednost o roku dospeća. Vlasnici obveznica su kreditori kompanije – nemaju vlasnička niti upravljačka prava, i ne učestvuju u raspodeli dobiti. Finansiranje emitovanjem obveznica je jeftinije od emitovanja akcija, a glavni razlog je u pogledu rizika koji holderi obveznica imaju, a koji je manji u odnosu na akcionare, te je njihov prinos niži. - kamate na obveznice se plaćaju pre dividendi - imaju pripritet isplate u slučaju likvidacije kompanije.

28. Rejting pokazuje sposobnost emitetnta da vrati glavnicu uvećanu za kamatu. Vezuje se za određenu seriju obveznica, a ne kompaniju u celini.

29. Bankarski krediti • Glavna svrha investicionih bankarskih zajmova je finansiranje ulaganja fiksnog kapitala. • Kod ocene kreditne sposobnosti dužnika naglasak je na formiranju novčanih tokova u periodu otplate zajma. • Investicioni krediti mogu biti: • Srednjeročni – 1 do 3 godine • Dugoročni – 3 do 10 godina, 20 godina • Ročnost kredita bi trebalo da se poklapa sa vremenom na koje kupljena realna aktiva može da bude ekonomski efikasno korišćena.

30. Primer otplate kredita:Iznos kredita: 20.000 EURGrace period: 12 meseciRok otplate: 5 godinaKamatna stopa: 10% na godišnjem nivouPlaćanje anuiteta: polugodišnje Grace (grejs) period je period u kojem korisnik kredita nema obavezu da otplaćuje glavnicu kredita, već samo plaća kamatu na zajam.

31. Kamata stope mogu biti fiksne ili fleksibilne (varijabilne). - fiksne – isti nivo u periodu trajanja otplate kredita - fleksibilne – menjaju se u toku trajanja kreditnog aranžmana, a zansivaju se na odabranoj referentnoj kamatnoj stopi, na koju se dodaje kamatna marža, koja oslikava specifičan kreditni rizik kompanije dužnika

32. Lizing opreme • Lizing ugovor po kojem jedna ugovorna strana stavlja na raspolaganje drugoj ugovornoj strani neku aktivu na određeni vremenski period, uz plaćanje rente. • Korišćenje aktive (automobila, mašina i sl.) bez kupovine. • Plaća se fiksna obavezna davaocu lizinga, koji u slučaju neplaćanja uzima nazad aktivu koja je predmet lizinga. • Kad istekne lizing ugovor postoje 3 opcije: • Vraćanje aktive davaocu • Produženje lizinga • Kupovina aktive, čime se postaje njen vlasnik.