TRGOVINA I

1. TRGOVINA I Prof.dr Milorad Unković

2. TRGOVINA-POJAM I KARAKTERISTIKE • 1.TRGOVINA JE STARA PRIVREDNA DELATNOST, SKORO KOLIKO I LJUDSKO DRUŠTVO; • 2.POČINJE UBRZANO DA SE RAZVIJA I MODERNIZUJE U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA, KADA SE BOGATSTVA DEFINIŠU KAO ZBIR ROBA, KADA NASTAJE NIZ NOVIH PROIZVODA I KADA NAGLO RASTE POTROŠNJA INDUSTRIJSKIH PROIZVODA; • 3. NAGLO RASTE PONUDA I TRAŽNJA ROBA, A TRGOVINA DOBIJA ZNAČAJNU ULOGU POSREDNIKA IZMEĐU PROIZVOĐAČA I POTROŠAČA; • 4. TRGOVINA POVEZUJE DIVERZIFIKOVANU POTROŠNJU I SVE VIŠE SPECIJALIZOVANU PROIZVODNJU ZASNOVANU NA PODELI RADA, POSEBNO TEHNIČKOJ; • 5. U TAKVIM USLOVIMA DOŠLE SU DO PUNOG ZNAČAJA FUNKCIJE TRGOVINE (INTERPERSONALNA, INTERLOKALNA, INTERTEMPORALNA). U OKVIRU OVIH FUNKCIJA DOLAZI DO KOMPLETIRANJA ASORTIMANA, ŠIRENJA I MODERNIZACIJE PRODAJNE MREŽE I FORMIRANJA I ČUVANJA ROBNIH ZALIHA (SKLADIŠTA, SILOSI, HLADNJAČE I KOMPLETNI DISTRIBUTIVNI CENTRI). • 6. PARALELNO NASTAJE NAUKA O TRGOVINI I NJENE POSEBNE DISCIPLINE: Trgovinski menadžment, Trgovinski marketing, Istraživanje tržišta, Pozicioniranje trgovinskih preduzeća, Elektronska trgovina;

3. TRGOVINA-POJAM I KARAKTERISTIKE • 7.TRGOVINA SE TRETIRA KAO POSEBNA OBLAST-GRANA NARODNE PRIVREDE, KOJA SE U OKVIRU DRUŠTVENE PODELE RADA BAVI PROMETOM ROBE. MEĐUTIM, PROMETOM ROBE SE BAVI I PROIZVODNJA, PA I POTROŠAČI ORGANIZOVANI U POTROŠAČKE ZADRUGE, I TO NEPOSREDNO, DOK TRGOVINA POSREDUJE IZMEĐU PROIZVOĐAČA I POTROŠAČA, BEZ OBZIRA DA LI ROBU PRODAJE ZA SVOJ ILI ZA TUĐ RAČUN, ODNOSNO BEZ OBZIRA DA LI JE TRGOVINA VLASNIK ROBE ILI ČISTI POSREDNIK; • 8.KADA SAMA PROIZVODNJA OBAVLJA I TRGOVINU, ONDA ONA OBAVLJA POSLOVE DVA DELA DRUŠTVENE REPRODUKCIJE (proizvodnju i promet), A KADA PROMET USTUPA TRGOVINI ONDA SE BAVI SAMO SVOJOM OSNOVNOM DELATNOŠĆU-PROIZVODNJOM. U DRUGOM SLUČAJU, PROIZVOĐAČI PRODAJU ROBU TRGOVCIMA, A TRGOVCI POTROŠAČIMA. NEPOSREDNI ROBNI PROMET VIŠE JE ZASTUPLJEN KOD MAŠINA I OPREME, A MANJE KOD REPROMATERIJALA I ROBE ŠIROKE POTROŠNJE;

4. TRGOVINA-POJAM I KARAKTERISTIKE • 9. TRGOVINA SE VREMENOM RAZVILA U JAKU, SAMOSTALNU I SPECIJALIZOVANU DELATNOST U DRUŠTVENOJ REPRODUKCIJI: POSREDUJE U RAZMENI IZMEĐU PROIZVODNJE, kao početne, I POTROŠNJE, kao završne, FAZE DRUŠTVENE REPRODUKCIJE; • 10. POSREDOVANJE TRGOVINE JE OBOSTRANO KORISNO I PROIZVOĐAČIMA I POTROŠAČIMA. PROIZVOĐAČIMA OLAKŠAVA ILI OMOGUĆUJE PRODAJU PROIZVEDENIH PROIZVODA, A POTROŠAČIMA KVALITETNO ZADOVOLJAVANJE POTREBA. PRODAJA ROBE KRAJNJEM POTROŠAČU, ZA ODREĐENU CENU, DOKAZ JE DA JE PROIZVOĐAČ, RAD I SREDSTVA KORISNO ULOŽIO (PRIZNATO MU JE NA TRŽIŠTU) I DA SE NJEGOV RAD POTVRDIO I KAO VREDNOST I KAO UPOTREBNA VREDNOST. PRELAZEĆI U POTROŠNJU ROBA DEFINITIVNO NAPUŠTA PROMETNU FAZU DRUŠTVENE REPRODUKCIJE; • 11. TRGOVINA, KAO POSEBNA DELATNOST, IMA ZADATAK DA SVOJIM POSREDOVANJEM ORGANIZUJE REDOVNU RAZMENU IZMEĐU PROIZVODNJE I POTROŠNJE. SVOJOM AKTIVNOŠĆU TREBALO BI DA OBEZBEDI PONUDU ROBE U KOLIČINI I ASORTIMANU, KOJU TRŽIŠTE TRAŽI, U VREME KADA SE TRAŽI, NA MESTU GDE SE TRAŽI, I PO CENAMA I DRUGIM USLOVIMA KOJE KUPAC PRIHVATA;

5. TRGOVINA-POJAM I KARAKTERISTIKE • 12. PORED OSNOVNIH, TRGOVINA OBAVLJA I NIZ DOPUNSKIH FUNKCIJA: EKSPEDICIJA ROBE, SKLADIŠTENJE, ČUVANJE, SORTIRANJE, OPLEMENJIVANJE, RAZMERAVANJE, PAKOVANJE. OVE DOPUNSKE FUNKCIJE IMAJU PROIZVODNI KARAKTER I UVEĆAVAJU VREDNOST ROBE I STALNO SE PROŠIRUJU, PA SE POJAVLJUJU: IZRADA I OPRAVKA AMBALAŽE, PRŽENJE I MLEVENJE KAFE, PODEŠAVANJE ODEĆE, SPREMANJE ZIMNICE, DOSTAVLJANJE ROBE U STAN, UGRADNJA OPREME, ELEKTRONSKA TRGOVINA I PLAĆANJE I SLIČNO. Dopunske FUNKCIJE NE DOVODE U PITANJE POSREDOVANJE, KAO OSNOVNU FUNKCIJU TRGOVINE, VEĆ ISTU POMAŽU, olakšavaju i ČINE JE KVALITETNO PRIVLAČNIJOM; • 13. POVEZUJUĆI LJUDE, USKLAĐUJUĆI PROSTOR I VREME, TRGOVINA STALNO PROŠIRUJE TRŽIŠTE, A MARKETING OMOGUĆUJE STALNI RAZVOJ TRŽIŠTA PREMA ŽELJAMA POTROŠAČA, KAO OSNOVNE KARIKE TRŽIŠTA; • 14. U SKLADU SA PREUZIMANJEM PROMETNE FUNKCIJE, TRGOVINA JE STVORILA PROIZVOĐAČIMA MOGUĆNOST DA SE POSVETE PROIZVODNJI, ŠTO BITNO UTIČE NA NJIHOVU PRODUKTIVNOST RADA. TAKOĐE, TRGOVINA JE ZNAČAJNA OBLAST ZA KREIRANJE RADNIH MESTA;

6. TRGOVINA-POJAM I KARAKTERISTIKE • 15. PO R.SEYFFERT-u, TRGOVINA OBAVLJA TRI FUNKCIJE : POSREDNIČKE, ROBNE I PODEŠAVANJE PRODAJE NA TRŽIŠTU. U ROBNU FUNKCIJU UBRAJA: KVALITATIVNU, KVANTITATIVNU I IZBOR ASORTIMANA ROBE (R. Seyffert, Wirtschchaftslehre des handels, Opladen, 1972.); • 16. OBERPARLEITER RAZLIKUJE ŠEST FUNKCIJA TRGOVINE: PROSTORNU, VREMENSKU, KOLIČINSKU, IZBOR ASORTIMANA, FUNKCIJU KREDITIRANJA I FUNKCIJU PRIVREDNE PROPAGANDE (K.Oberparleiter, Funktionen und Risiken des Warenhandles, Wien, 1955.); • 17. KOTLER FUNKCIJE TRGOVINE KLASIFIKUJE NA SLEDEĆI NAČIN: • 1) KONTAKTNE (pronalaženje kupaca i prodavaca), • 2) ROBNE (podešavanje robe zahtevima tržišta), • 3) CENOVNE (izbor cene koja je dovoljno visoka da omogući rentabilno poslovanje i dovoljno niska da privuče kupca), • 4) PROPAGANDNE, • 5) FIZIČKO-DISTRIBUTIVNE (prevoz i smeštaj robe), • 6) ZAVRŠNE (ostvarivanje cilja procesa marketinga)(F. Kotler, Marketing Management-Analysis, Planing and Control, 1972.)

7. TRGOVINA-NASTANAK I RAZVOJ • TRGOVINA PREDSTAVLJA JEDNU OD NAJSTARIJIH PRIVREDNIH DELATNOSTI. NASTALA JE U PRVOBITNOJ LJUDSKOJ ZAJEDNICI ODMAH POSLE NASTANKA STOČARSTVA, KADA SU JEDNA PLEMENA SA DRUGIMA RAZMENJIVALI RAZLIČITE ŽIVOTINJE U NATURALNOM OBLIKU. NJENO OSAMOSTALJENJE, VEZUJE SE ZA TREĆU VELIKU DRUŠTVENU PODELU RADA. PRE TOGA VLADALA JE TRAMPA. POJAVA NOVCA, KAO OPŠTEG EKVIVALENTA, RAZVIJENA MEĐUNARODNA PODELA RADA I SVE VEĆA I RAZNOVRSNIJA PROIZVODNJA I POTROŠNJA DOVELI SU DO NASTANKA PRAVE NOVČANE TRGOVINE. • U PRVIM FAZAMA RAZVOJA, TRGOVINOM SU SE BAVILE, UGLAVNOM ZANATLIJE, KOJE SU ZA NOVAC ZARAĐEN PRODAJOM SVOJIH PROIZVODA, NABAVLJALI ALAT, SIROVINE, POTROŠNU ROBU. KASNIJE SE U PROMET UKLJUČUJU I TRGOVCI, PA NASTAJE TRGOVINA KAO ZASEBNA DELATNOST. • KAO TRGOVCI PRVO SE POJAVLJUJU VLASTODRŠCI (knezovi, starešine plemena, kojima trgovina služi kao dopunska delatnost i za lično bogaćenje). KASNIJE SE POJEDINI VLASTODRŠCI POČINJU BAVITI TRGOVINOM KAO JEDINOM DELATNOŠĆU, A NEKADA TE POSLOVE PRENOSE NA DRUGA LICA-ČISTE TRGOVCE. • TRGOVINA JE ŠIRILA TRŽIŠTE I DOPRINELA STVARANJU GRADOVA. MNOGI GRADOVI DOŽIVELI SU USPON I POLITIČKU SAMOSTALNOST ZAHVALJUJUĆI TRGOVINI ( VENECIJA, ĐENOVA, DUBROVNIK). TRGOVINA, VREMENOM POSTAJE I POSREDNIK IZMEĐU ZEMALJA. ZAHVALJUJUĆI MORSKIM PUTEVIMA, POSEBNO JE BILA RAZVIJENA TRGOVINA NA PODRUČJU MEDITERANA.

8. TRGOVINA-NASTANAK I RAZVOJ • TAKOĐE, TRGOVCI IZ RIMA PUTOVALI SU SVE DO INDIJE, PRODAVALI SU PROIZVODE SVOJE ZEMLJE, NABAVLJALI DEFICITARNE PROIZVODE I PROIZVODE KOJIH NIJE BILO U NJIHOVOJ ZEMLJI. TAKO SE POSREDSTVOM TRGOVINE RAZVIJALA MEĐUNARODNA RAZMENA, KOJA JE PORED EKONOMSKIH, IMALA I POLITIČKE I KULTURNE DIMENZIJE. • MOŽE SE SLOBODNO KONSTATOVATI DA JE, SVE DO POJAVE KAPITALIZMA, PROIZVODNJA IMALA NATURALNI KARAKTER. ROBNONOVČANA RAZMENA BILA JE U POVOJU I SKROMNIH DIMENZIJA. OSIM NEDOVOLJNO RAZVIJENE PROIZVODNJE, OGRANIČENJE ZA POJAVU PRAVE TRGOVINE PREDSTAVLJALA JE RASCEPKANOST FEUDALNOG TRŽIŠTA I LOŠE SAOBRAĆAJNE VEZE. ROBNONOVČANA RAZMENA, POSREDSTVOM TRGOVINE, SVODILA SE NA MANJI BROJ PROIZVODA (zanatski proizvodi, oružje, ulje, začini, mirisi, svila i slično). • SA NASTANKOM KAPITALIZMA ŠIRE SE MOGUĆNOSTI ZA TRGOVINU. OVE MOGUĆNOSTI, PRE SVEGA SE SVODE NA: • 1) TERITORIJALNO PROŠIRENJE TRŽIŠTA, A SAMIM TIM I ROBNONOVČANE RAZMENE ŠTO SE POSEBNO DESILO PO OTKRIĆU AMERIKE, • 2) RAZVOJ KAPITALISTIČKE ROBNE PROIZVODNJE NA BAZI STALNOG USAVRŠAVANJA TEHNIKE I TEHNOLOGIJE.

9. TRGOVINA-NASTANAK I RAZVOJ • 1. TERITORIJALNO PROŠIRENJE TRŽIŠTA, PORED OTKRIĆA AMERIKE, PRVENSTVENO MOŽE ZAHVALITI RAZVOJU SAOBRAĆAJA. PREMA RAČUNICAMA ISTORIČARA SAV GODIŠNJI PROMET IZMEĐU ITALIJE I SREDNJE EVROPE PRI KRAJU XV VEKA, NE BI NAPUNIO NI DVA DANAŠNJA TERETNA VOZA. TEK POBOLJŠANJE SAOBRAĆAJA U POGLEDU BRZINE I JEFTINOĆE OMOGUĆILO JE VEĆI OBRT TRGOVINI. SAOBRAĆAJ JE VEKOVIMA BIO SASTAVNI DEO TRGOVINE, A U SAMOSTALNU DELATNOST IZDVOJEN JE TEK U XIX VEKU. • 2. MASOVNA PROIZVODNJA U KAPITALIZMU USLOVLJENA JE PRODOROM MAŠINA I MAŠINSKOG RADA. ŠIROKE MASE NARODA POSTAJU POTROŠAČI TRGOVINE, A NE SAMO PRIVILEGOVANI SLOJ KAO U DOBA FEUDALIZMA. • STVARANJE KRUPNIH NACIONALNIH DRŽAVA UKIDA TERITORIJALNE STEGE FEUDALIZMA, A OTKRIĆE AMERIKE PREBACUJE TEŽIŠTE SVETSKE TRGOVINE SA MEDITERANA NA ATLANTIK. • PROSTORNOM ŠIRENJU TRGOVINE NAJVIŠE JE DOPRINEO RAZVOJ KOPNENOG I POMORSKOG SAOBRAĆAJA, POSLE PRONALASKA PARNE MAŠINE, A KASNIJE ELEKTROMOTORA, EKSPLOZIVNOG I DIZEL MOTORA.

10. TRGOVINA-NASTANAK I RAZVOJ • OVAKVI PROCESI OMOGUĆILI SU MASOVNU PROIZVODNJU I DELOVALI SU NA RAZVOJ UNUTRAŠNJE I SPOLJNE TRGOVINE, PROŠIRUJUĆI ISTU NA SVA PODRUČJA GDE LJUDI ŽIVE I RADE. KAPITALIZAM IZ ZANATSKO-KOOPERATIVNOG PRERASTA U MANUFAKTURNI KAPITALIZAM SA USAVRŠAVANJEM ORUĐA ZA RAD I UVOĐENJEM NOVIH MAŠINA I SAOBRAĆAJNIH SREDSTAVA. TO JE REVOLUCIJA ZAMENE RUČNOG RADA MAŠINSKIM I PROCES TEHNIČKOG FORMIRANJA KAPITALIZMA, KOJI SE ODIGRAO IZMEĐU DRUGE POLOVINE XVIII I PRVE POLOVINE XIX VEKA. OVAJ PERIOD OZNAČAVA SE I KAO PRVA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA. NASTAJE MASOVNA, RAZNOVRSNA, JEFTINA I SVIM SLOJEVIMA STANOVNIŠTVA DOSTUPNA PROIZVODNJA. • OVAKVA MASOVNA PROIZVODNJA TRAŽILA JE I MASOVNU DISTRIBUCIJU I PROMET ROBA. TRGOVINA DOBIJA NEZAMENJIV ZNAČAJ I ZA PROIZVOĐAČE I ZA POTROŠAČE. • POŠTO JE U FEUDALNOM I PRVIM DECENIJAMA KAPITALIZMA TRGOVINA BILA NERAZVIJENA, POSTALA JE USKO GRLO ZA ŠIRENJE PROIZVODNJE. ZBOG TOGA JE SREDINOM XIX VEKA NASTUPIO PROCES TEHNOLOŠKO-ORGANIZACIONIH PROMENA U TRGOVINI. TOME SU DOPRINELI URBANIZACIJA NASELJA, DIVERSIFIKACIJA POTROŠNJE I TEHNOLOŠKI PROGRES.

11. TRGOVINA-NASTANAK I RAZVOJ • U OKVIRU TEHNOLOŠKO-ORGANIZACIONIH PROMENA U TRGOVINI, PRVO NASTAJU ROBNE KUĆE, KAO POSLEDICA NASTANKA SREDNJE KLASE, I TO SE NAZIVA PRVOMREVOLUCIJOM U TRGOVINI. U PITANJU JE MALOPRODAJA VELIKIH RAZMERA NA PRINCIPU SAMOIZBORA. ONE SU “KAO FABRIKE TRGOVINE” BILE U STANJU DA APSORBUJU MASOVNU PROIZVODNJU, UZ ISTOVREMEN SAMOIZBOR I SMANJENJE TROŠKOVA PROMETA, ZBOG MASOVNOSTI. SA ROBNIM KUĆAMA UDARENI SU TEMELJI MODERNE TRGOVINE. OVO NIJE JEDINA REVOLUCIJA U TRGOVINI. ŠIRENJEM BOGATSTVA NA VEĆINU STANOVNIŠTVA, NASTAJU SUPERETE POVRŠINE DO 400 M2,, SUPERMARKETI POVRŠINE 400-2 000 M2 I HIPERMARKETI PREKO 2000 M2, A TAKOĐE DISKONTNI CENTRI I VELIKOPRODAJA-CASH AND CARRY. ONI PROŠIRUJU ASORTIMAN SA NEKOLIKO STOTINA NA VIŠE HILJADA ARTIKALA. • SAMOUSLUŽNI OBJEKTI I SAMOUSLUŽIVANJE OZNAČAVAJU DRUGU REVOLUCIJU U TRGOVINI.

12. TRGOVINA-NASTANAK I RAZVOJ • TREĆU REVOLUCIJU ČINE KOMPLEKSNE VIŠEFILIJALNE TRGOVINSKE KORPORACIJE A POSEBNO TRGOVINSKI CENTRI. U PITANJU JE KONCENTRACIJA, ISTOVREMENO, MALOPRODAJE I VELEPRODAJE I NIZA PRATEĆIH DELATNOSTI NA JEDNOM MESTU. ONI SU DOVELI DO KONCENTRACIJE ROBNOG PROMETA, PODIZANJA NIVOA TRGOVINSKIH USLUGA, PORASTA PRODUKTIVNOSTI I SMANJENJA TROŠKOVA. U OKVIRU POJEDINIH TRGOVINSKIH (SHOPPING) CENTARA, POSLUJU NA DESETINE MALOPRODAJNIH OBJEKATA (KLASIČNIH PRODAVNICA, SAMOUSLUGA, ROBNIH KUĆA, SUPER I HIPER MARKETI), ZATIM OBJEKTI ZA PRUŽANJE UGOSTITELJSKIH USLUGA, ZANATSKIH USLUGA, OBJEKTI ZA KULTURU I FIZIČKU KULTURU-REKREACIJU. VELIKI TRGOVINSKI CENTRI GRADE SE PO OBODIMA GRADOVA, DOSTIŽU POVRŠINU I DO 100 000 m2 I OMOGUĆUJU OGROMNU KONCENTRACIJU PROMETA NA JEDNOM MESTU. • ZNAČAJ TRGOVINE IZRAŽAVA SE U NJENOM UČEŠĆU U BDP, NACIONALNOM DOHOTKU I BROJU ZAPOSLENIH. TRGOVINA JE RADNO INTENZIVNA DELATNOST I PROSEČNO U SVETU ZAPOŠLJAVA 17% UKUPNOG BROJA RADNIKA I UČESTVUJE SA OKO 20% U STVARANJU SVETSKOG BDP-A.

13. MEĐUZAVISNOST PRIVREDNOG RAZVOJA I TRGOVINE • U KLARK-FIŠEROVOJ PODELI PRIVREDNIH SEKTORA NA PRIMARNE, SEKUNDARNE I TERCIJALNE, PRIMARNI SEKTORI DOMINIRAJU U PRVOJ FAZI RAZVOJA I NAJVIŠE ANGAŽUJU RASPOLOŽIVI KAPITAL I RADNU SNAGU. U DRUGOJ FAZI KOJA POČINJE SA KAPITALIZMOM, DOMINIRA INDUSTRIJA, A KAPITAL I TEHNOLOGIJA ČINE GLAVNE FAKTORE RAZVOJA. U TREĆOJ FAZI DOMINIRAJU USLUGE, A GLAVNI FAKTOR RAZVOJA SU RAD, VISOKO OBRAZOVANJE I TEHNOLOGIJA. TERCIJALNI SEKTOR STALNO RASTE I IZNOSI OKO 70% BDP I ZAPOSLENOSTI U RAZVIJENIM ZEMLJAMA, A TRGOVINA JE JEDNA OD NAJVAŽNIJIH GRANA TERCIJALNOG SEKTORA I U UKUPNIM USLUGAMA UČESTVUJE SA 25%. • TRGOVINA SVOJE FUNKCIJE POSEBNO ISPOLJAVA KROZ MARKETING BEZ KOGA NEMA RAZVOJA. • REVOLUCIONARNE PROMENE U SISTEMU MARKETINGA I DISTRIBUCIJE ODRAŽAVAJU OSNOVNI KARAKTER POSTINDUSTRIJSKOG DRUŠTVA U SAVREMENOM KAPITALIZMU.

14. FAKTORI RAZVOJA TRGOVINE • U SAVREMENOJ ANALIZI FAKTORA KOJI UTIČU NA RAZVOJ TRGOVINE PRIMENJUJE SE TZV. PEST ANALIZA (POLITIKA, EKONOMIJA, SOCIJALA, TEHNOLOGIJA); OVDE SU TI FAKTORI PRIKAZANI U RASLOJENIJEM OBLIKU; • FAKTORI OD KOJIH ZAVISI DINAMIČAN RAZVOJ TRGOVINE SU: • -EKONOMSKI RAZVOJ, AGREGATNA PROIZVODNJA I DOHODAK, LIČNI I DRUŠTVENI STANDARD; • -NAUČNA DOSTIGNUĆA I TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI PROGRES; • -DEMOGRAFSKO-SOCIJALNA KRETANJA; • -TRŽIŠTE I KONKURENCIJA, UKLJUČIV IZVOZ I UVOZ (SPOLJNU TRGOVINU); • -PONAŠANJE POTROŠAČA; • -PROMENE U DRUŠTVENO-EKONOMSKOM SISTEMU I EKONOMSKOJ POLITICI.

15. TRGOVINA I EKONOMSKI RAZVOJ • EKONOMSKI RAZVOJ I PROIZVODNJA SU OSNOVA RAZVOJA TRGOVINE. EKONOMSKI RAZVOJ DAJE I POVEĆAVA ROBNE FONDOVE KOJI SU VAŽNI ZA EKONOMIJU OBIMA U TRGOVINI. NE MOŽE SE TRGOVATI ROBAMA KOJIH NEMA. PROIZVODNJA STALNO UVODI NOVE PROIZVODE, PA ONI POSTAJU I PREDMET TRGOVINE, A ISTO TAKO IZBACUJE PROIZVODE KOJI SU ZASTARELI, PREVAZIĐENI I NEPOTREBNI. PROIZVODNJA IZRAŽENA BRUTO DRUŠTVENIM PROIZVODOM, APSOLUTNO I PO GLAVI STANOVNIKA, OSNOVA JE BOGATSTVA NARODA I KUPOVNE MOĆI, OD KOJIH ZAVISI KAPACITET TRGOVINE I MOGUĆNOSTI PRODAJE PROIZVODA. VAŽNA JE, TAKOĐE, STRUKTURA POTROŠNJE I RASPODELA DOHOTKA NA ŠTEDNJU I INVESTICIJE. • PORAST DOHOTKA PO GLAVI STANOVNIKA STIMULIŠE TRAŽNJU ZA VEĆIM OBIMOM I RAZNOVRSNIJIM ASORTIMANOM PROIZVODA. TO OMOGUĆUJE EFIKASNOST I EFEKTIVNOST RADA U TRGOVINI. IZVESNO JE DA VIŠI NIVO EKONOMSKOG RAZVOJA KORESPONDIRA SA SLOŽENOM STRUKTUROM TRGOVINSKE MREŽE I RASTOM VELIČINE TRGOVINSKIH OBJEKATA. INTENZIVNI RAZVOJ PROIZVODNJE I IZVOZNE KONKURENTNOSTI I VIŠI NIVO

16. TRGOVINA I EKONOMSKI RAZVOJ • NAUČNA DOSTIGNUĆA I TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI PROGRES OBEZBEĐUJU NEOPHODNE USLOVE I SREDSTVA ZA OTKLANJANJE BARIJERA RASTA I OGRANIČENJA I VELIČINI TRGOVINSKIH PREDUZEĆA. PRIMERA RADI, VIŠI NIVO OBRAZOVANJA STVARA MENADŽERE KOJI SU KVALIFIKOVANI ZA OBAVLJANJE KOMPLEKSNIH PROCESA PROIZVODNJE I DISTRIBUCIJE. • SAD ZA NAUČNA ISTRAŽIVANJA IZDVAJAJU 3,4% UKUPNOG PROMETA, ODNOSNO 45% UKUPNOG PROFITA U TRGOVINI. TEHNOLOŠKI NAPREDUJE, NE SAMO TRGOVINA I STRUKTURA NJENIH OBJEKATA, NEGO ONA VUČE I RAZVOJ GRAĐEVINARSTVA I SREDSTAVA MASOVNIH KOMUNIKACIJA. PREKO 90% NAUČNIKA KOJI SU IKADA POSTOJALI U SVETU I DANAS JE U ŽIVOTU. POLOVINA POTROŠENE ELEKTRIČNE ENERGIJE U ZADNJIH 2 000 GODINA, POTROŠENA JE U ZADNJIH 100 GODINA. DA NE GOVORIMO ŠTA SVE RAZNI OBLICI ELEKTRONIKE ZNAČE ZA ELEKTRONSKO OPREMANJE I RAZVOJ TRGOVINE. • TRANSPORT I KOMUNIKACIJE I NJIHOV MODERNI RAZVOJ OMOGUĆAVAJU MASOVAN PROMET. SA RAZVOJEM OVIH SISTEMA POVEĆAVA SE MOBILNOST FINALNIH POTROŠAČA, PROŠIRUJU SE TRŽIŠNA PODRUČJA PRODAJNIH OBJEKATA, INTENZIVIRA SE KONKURENCIJA U TRGOVINI, EFIKASNIJE SE SAVLAĐUJU PROSTORNE I VREMENSKE RAZLIKE IZMEĐU PROIZVODNJE I POTROŠNJE I U CELINI PODSTIČE RAZVOJ VEĆIH TRGOVINSKIH PREDUZEĆA I VEĆIH PRODAJNIH OBJEKATA.

17. TRGOVINA-NAUČNA DOSTIGNUĆA I TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI PROGRES • RAZVOJEM TEHNOLOGIJE UVODE SE NOVI PROIZVODI, POVEĆAVA SE PRODUKTIVNOST RADA, EKONOMIJA TROŠKOVA, AKUMULACIJA ZA RAZVOJ, LIČNI I DRUŠTVENI STANDARD STANOVNIŠTVA I ZAPOSLENIH. • UŠLI SMO U VEK AUTOMATIZACIJE I ELEKTRONSKE TRGOVINE, ŠTO JE OMOGUĆILO MASOVNU POTROŠNJU I JOŠ MASOVNIJU TRGOVINU. PORED VOJSKE I BANAKA, INFORMATIKA I TEHNOLOGIJA JE NAJVIŠE PRODRLA U TRGOVINU, U VIDU SISTEMA:ON LINE TRGOVINA, ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA (EDI), UNIVERZALNO KODIRANJE PROIZVODA (EAN), KONTROLA ZALIHA (JUST IN TIME), ELEKTRONSKE TERMINALE NAPLATE (POS SISTEM), UZ NEZAOBILAZNU PRIMENU INTERNET TEHNOLOGIJE. SVE TO JE OMOGUĆILO POTPUNU KONTROLU NABAVKE, ZALIHA, SKLADIŠTENJA I PRODAJE.

18. TRGOVINA I DEMOGRAFSKO-SOCIJALNI FAKTOR U OKVIRU SOCIJALNIH FAKTORA NA TRGOVINU POSEBNO UTIČU: • -UKUPAN BROJ STANOVNIKA KAO KUPOVNA SNAGA; • -IZMENE U STRUKTURI STANOVNIKA (STAROST, OBRAZOVANJE, RELIGIJA, KULTURA, ODNOS BROJA MUŠKOG I ŽENSKOG STANOVNIŠTVA, MOBILNOST STANOVNIŠTVA), POSEBNO ODNOS GRAD-SELO, JER SELO NAJVEĆI BROJ POTREBA ZADOVOLJAVA IZ SOPSTVENE PROIZVODNJE, A KUPUJE OKO 1/3 ARTIKALA UKUPNE POTROŠNJE. TAKOĐE JE VAŽNA STRUKTURA POTROŠNJE STANOVNIŠTVA, KOLIKO SE TROŠI NA STANOVANJE, KOLIKO NA HRANU, KOLIKO NA ODEVANJE, KOLIKO NA ENERGIJU, PUTOVANJA I SLIČNO, ŠTO JE POSEBNO VAŽNO U KONCEPTU MARKETINGA. • KONCENTRACIJA STANOVNIŠTVA U GRADOVE I OSTALI DEMOGRAFSKI FAKTORI DOPRINOSE RAZVOJU TRGOVINSKIH INSTITUCIJA I OSTVARIVANJU EFEKATA EKONOMIJE, UKLJUČIV I EKONOMIJU OBIMA, U SFERI PROMETA.

19. TRŽIŠTE I KONKURENCIJA ZARAZVOJ TRGOVINE I DRUGIH KANALA MARKETINGA VAŽNA JE NJIHOVA MEĐUSOBNA KONKURENCIJA I KONKURENTNO OKRUŽENJE. POSTOJE SLEDEĆI TIPOVI KONKURENCIJE: • -VERTIKALNA KONKURENCIJA; • -HORIZONTALNA KONKURENCIJA; • -INTERTIPNA KONKURENCIJA; • -KONKURENCIJA IZMEĐU VELIKIH MARKETING SISTEMA • VERTIKALNA KONKURENCIJA JE KONKURENCIJA IZMEĐU PROIZVODNJE, VELEPRODAJE I MALOPRODAJE. TO JE KONKURENCIJA KANALA IZ RAZLIČITIH NIVOA TRGOVINE, A ZAVISI OD SPOSOBNOSTI MENADŽMENTA POJEDINIH KANALA U VERTIKALNOM LANCU. OVAJ TIP KONKURENCIJE DOMINIRA NA SAVREMENOM GLOBALNOM TRŽIŠTU.

20. TRŽIŠTE I KONKURENCIJA • HORIZONTALNA KONKURENCIJA PREDSTAVLJA KONKURENCIJU ISTOG OBLIKA TRGOVINE (NA PRIMER ROBNE KUĆE, SUPERMARKETI, DISKONTNI CENTRI), UNUTAR ISTOG ILI IZMEĐU NEZAVISNIH PREDUZEĆA. • INTERTIPNA KONKURENCIJA OBAVLJA SE IZMEĐU RAZLIČITIH TIPOVA PREDUZEĆA, KOJA IMAJU RAZLIČITE “PAKETE PONUDE”. TO MOŽE BITI KONKURENCIJA, NA PRIMER, IZMEĐU ROBNIH KUĆA I HIPERMARKETA, ILI “CASH AND CARRY” GROSISTA I KLASIČNE VELIKOPRODAJE KAD SE RADI O ISTOM ASORTIMANU ROBE. • KONKURENCIJA IZMEĐU VELIKIH MARKETING SISTEMA PREDSTAVLJA NAJJAČI OBLIK KONKURENCIJE U TRGOVINI. OVDE KONKURIŠU NA PRIMER, METRO, VERO, MERKATOR, DELTA I SLIČNO CELOM SNAGOM FIRMI. BORBA JE KO ĆE OSVOJITI VIŠE TRŽIŠTA, POTROŠAČA I PROFITA. IZMEĐU VELIKIH SISTEMA ČEŠĆA JE KONKURENCIJA NEGO SARADNJA (POSLOVNE ALIJANSE), MADA I SARADNJA NIJE NEUOBIČAJENA.

21. KULTURA I PONAŠANJE POTROŠAČA • U POSLEDNJE VREME OGRANIČAVA SE FORMIRANJE I DEJSTVO MONOPOLA U TRGOVINI KAKO ONI NE BI NEPOVOLJNO UTICALI NA POTROŠAČE I PROIZVOĐAČE. • PO ZAHTEVIMA PROIZVODNJE I POTROŠNJE, A POSEBNO POD PRITISKOM KONKURENCIJE, TRGOVINA SVOJU DELATNOST OBAVLJA OD MESTA GDE PROIZVOĐAČI PLASIRAJU SVOJE PROIZVODE U MESTO GDE POTROŠAČI ISPOLJAVAJU SVOJE UKUSE I PREFERENCIJE. TEŽIŠTE SAVREMENE TRGOVINE JE NA POZICIJI POTROŠAČA I NJIHOVIH POTREBA I ZAHTEVA. TRGOVINA SE JAVLJA KAO KLJUČNA KARIKA PREMA POTROŠAČIMA I U KANALIMA MARKETINGA.

22. KULTURA I PONAŠANJE POTROŠAČA IZUČAVANJU POTROŠAČA MORA SE PRIĆI SVESTRANO, UZIMAJUĆI, PORED EKONOMSKIH (STANDARDI BOGATSTVA) I FAKTORE SOCIOLOŠKOG, PSIHOLOŠKOG I KULTURNOG KARAKTERA. SMATRA SE DA POTROŠAČI IMAJU JAČU SNAGU U ODNOSU NA PROIZVOĐAČE U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA: • -KADA JE VELIKI OBIM NJIHOVE POJEDINAČNE KUPOVINE; • -KADA JE PONUDA VEĆA OD TRAŽNJE ROBE; • -KADA POTROŠAČI RASPOLAŽU SA VELIKIM BROJEM TRŽIŠNIH INFORMACIJA. SMATRA SE DA TRGOVINA IMA JAČU SNAGU U ODNOSU NA PROIZVOĐAČE U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA: • -KADA SU TROŠKOVI TRGOVINE NIŽI; • -KADA JE KONKURENCIJA IZMEĐU PROIZVOĐAČA VISOKA; • -KADA JE OBIM PRODAJE RAVNOMERNO RASPOREĐEN IZMEĐU PROIZVOĐAČA.

23. KULTURA I PONAŠANJE POTROŠAČA • POTROŠAČI IMAJU SVE VEĆI UTICAJ I NA SAME TRGOVCE. ONI TRAŽE BRZE I KVALITETNE USLUGE, EFIKASNIJE I BRŽE USLUŽIVANJE. ONI IMAJU SVE MANJE VREMENA ZA KUPOVINE. ISTRAŽIVANJA OBAVLJENJA U SAD POKAZUJU DA JE U POSLEDNJIH PETNAEST GODINA, BROJ POSETA POTROŠAČA TRGOVINSKIM CENTRIMA SMANJEN OD 15 NA 3 I TO SAMO 1,6 PROSEČNO U TOKU JEDNOG MESECA. ZBOG TOGA TRGOVINA TEŽI DA MAKSIMALNO ZADOVOLJI POTROŠAČE, DA ONI UŽIVAJU U MAKSIMALNOJ SATISFAKCIJI PRILIKOM KUPOVINA I DA SE ZADRŽE POSEBNO NAJLOJALNIJI POTROŠAČI.

24. POLITIČKI, PRIVREDNI I PRAVNI SISTEM • POLITIČKI FAKTORI (POLITIČKI SISTEM), KROZ POLITIČKE PARTIJE I DRUŠTVENE INSTITUCIJE IMA ZNAČAJNU ULOGU U USPOSTAVLJANJU EKONOMSKE STABILNOSTI I U IZGRADNJI KONKURENTNE TRGOVINSKE MREŽE. • PRIVREDNI SISTEM OPREDELJUJE KARAKTER TRGOVINE I NAČIN NJENOG ORGANIZOVANJA. IAKO ROBNA PROIZVODNJA I TRŽIŠTE ČINE USLOV SAMOSTALNOSTI PRIVREDNIH SUBJEKATA, IPAK SE NE MOGU MIMOIĆI ODREĐENA SISTEMSKA REŠENJA I MERE EKONOMSKE POLITIKE, KOJE SU ČESTO I ADMINISTRATIVNOG KARAKTERA, RADI USPOSTAVLJANJA SKLADNIH ODNOSA PONUDE I TRAŽNJE. • PRAVNI SISTEM OPREDELJUJE OKVIRE SLOBODE PREDUZETNIŠTVA, KAO I UTICAJ POJEDINIH UČESNIKA U TRGOVINI. POSEBNU ULOGU IMA PRAVNA REGULATIVA U ODNOSU NA RAZVOJ TRŽIŠTA I TRGOVINE. TO SE POSEBNO ODNOSI NA MOGUĆNOST ULASKA STRANIH LANACA NA DOMAĆE TRŽIŠTE, DRŽAVNU INTERVENCIJU U VEZI SA IZGRADNJOM ODREĐENIH TRGOVINSKIH OBJEKATA I RAZVOJ KONKURENCIJE, ZASNOVANE NA ZAŠTITI POTROŠAČA.

25. TRGOVINA-PRIVREDNI SISTEM I EKONOMSKA POLITIKA • ZA RAZVOJ TRGOVINE NAJZNAČAJNIJI SU SISTEM I POLITIKA CENA, KREDITNO-MONETARNI SISTEM I POLITIKA, SISTEM I POLITIKA PROŠIRENE REPRODUKCIJE, SPOLJNOTRGOVINSKI SISTEM I POLITIKA, FISKALNI SISTEM I POLITIKA. PREDUZEĆA MORAJU STALNO PROVERAVATI USLOVE PRIVREĐIVANJA I PRILIKOM OCENE KONJUNKTURE I PRILIKOM INVESTIRANJA I TEKUĆE POTROŠNJE. • DRŽAVNA INTERVENCIJA POSEBNO JE OSETLJIVA KOD PROPISIVANJA CENA I MARŽI. OVDE JE NAJZNAČAJNIJE DA LI VLADA KONKURENCIJA ILI MONOPOLI I KOLIKI JE BROJ PRIVREDNIH SUBJEKATA KOJI PRODAJU I KUPUJU, A POSEBNO KAKO SU RASPOREĐENI MALOPRODAJNI OBJEKTI I TRŽIŠNE INSTITUCIJE.

26. TROŠKOVI PROMETA I EFIKASNOST TRGOVINSKIH PREDUZEĆA TRGOVINA JE IZUZETNO UTICAJNA NA KONKURENTNOST PRIVREDE. U VEĆINI PROIZVODNJE TROŠKOVI PROMETA DANAS UČESTVUJU I DO 50% UKUPNIH TROŠKOVA REPRODUKCIJE. U TROŠKOVIMA PROMETA ZARADE UČESTVUJU SA OKO 1/3 UKUPNIH TROŠKOVA PROMETA, POŠTO JE TRGOVINA RADNO-INTENZIVNA DELATNOST. VISINA TROŠKOVA PROMETA ZAVISI OD: • -EFIKASNOSTI TRGOVINE I NJENIH MARŽI I RABATA; • -BROJA POSREDNIKA U TRGOVINI; • -TRANSPORTNIH TROŠKOVA. TROŠKOVI TRGOVINE SE DELE NA FIKSNE, VARIJABILNE I FIKSNO-VARIJABILNE

27. TEORIJE TRGOVINE • U KNJIŽEVNIM I FILOZOFSKIM DELIMA ANTIČKIH MISLILACA TRGOVINA JE TRETIRANA KAO PARAZITSKA DELATNOST. OVA JEDNOSTRANOST U TRETIRANJU TRGOVINE PROVLAČI SE KROZ CEO SREDNJI VEK, SREĆE SE ČAK I KOD FIZIOKRATA, PA I KOD MERKANTILISTA KADA JE U PITANJU UNUTRAŠNJA TRGOVINA. • TRGOVINA JE DOBILA SVOJE PRAVO TUMAČENJE I ZNAČAJNO MESTO TEK U KAPITALIZMU, ČIJI SE RAZVOJ I PROGRES NIJE MOGAO NI ZAMISLITI BEZ TRŽIŠTA I TRGOVINE. • TEK SU TEORETIČARI KLASIČNE POLITIČKE EKONOMIJE (SMIT, RIKARDO I MIL), TRGOVINI PRIŠLI SA STANOVIŠTA NJENE PRAVE ULOGE I NAUČNOG PRISTUPA. SMIT JE OBJASNIO NJENO MESTO I ULOGU SA STANOVIŠTA PODELE RADA. • MARKS JE IMAO POZITIVAN ODNOS PREMA TRGOVINI I PROTUMAČIO JE PRAVILNO NJENU NEZAMENLJIVU ULOGU U DRUŠTVENOJ REPRODUKCIJI, KROZ ODNOS INDUSTRIJSKOG I TRGOVINSKOG KAPITALA.

28. TEORIJE TRGOVINE POZNATI MISLIOCI ANTIČKE GRČKE I U TZV. RIMSKOJ EPOHI (PLATON, ARISTOTEL, CICERON) SMATRALI SU TRGOVINU PARAZITSKOM DELATNOŠĆU. ETIČKI GLEDANO, PREMA TRGOVINI JE IZRAŽAVAN SAMO PREZIR I OTVORENO NEPRIJATELJSTVO. PO PLATONU SU LAŽ I PREVARA GLAVNO OBELEŽJE TRGOVINE. • CICERON TRGOVINU SMATRA PRLJAVOM DELATNOŠĆU I PROGLAŠAVA JE SREDSTVOM NEPOŠTENOG BOGAĆENJA. JEDINO JE ARISTOTEL, DONEKLE UOČIO NUŽNOST TRGOVINE. PO NJEMU JE RAZMENA DOBRA SAMO AKO SLUŽI SVOJOJ SVRSI I AKO SE RADI O RAZMENI EKVIVALENATA. AKO SU OVE VREDNOSTI RAZLIČITE, JEDAN OD SUDIONIKA JE OŠTEĆEN. UPOTREBNU VREDNOST ARISTOTEL SMATRA PRAVOM, A PROMETNU NEPRAVOM I SPOREDNOM. • I CRKVA JE IMALA ODBOJAN STAV PREMA TRGOVINI BOG MERKUR JE PO RIMSKOJ MITOLOGIJI, ISTOVREMENO ZAŠTITNIK TRGOVACA I LOPOVA.

29. TEORIJE TRGOVINE-CRKVENA DOKTRINA SREDNJEG VEKA • OVA DOKTRINA NASTALA JE POD UTICAJEM KATOLIČKE I PROTESTANTSKE CRKVE. ČAK SE I MARTIN LUTER ZALAGAO:”DA SE IMA TRGOVATI PO PRAVEDNOJ CENI”. TRGOVINA JE TRETIRANA KAO ZANIMANJE KOJE SE NE MOŽE BOGU DOPASTI. TRGOVINSKA KALKULACIJA, KOJA JE U SEBI SADRŽAVALA DOBIT, NIJE BILA U SAGLASNOSTI SA CRKVENIM TEORIJAMA O“PRAVEDNOJ CENI”. • KATOLIČKI I PROTESTANTSKI PISCI SU OMALOVAŽAVALI TRGOVINU I TRAŽILI NJENO UKIDANJE KAO GLAVNOG IZVORA ZARADE I LAKOMOSTI. I PORED TOGA, TRGOVINA JE BILA U STALNOM PORASTU, A DO ODSTUPANJA OD PRAVEDNE CENE DOLAZI ZBOG NUŽNOSTI DA SE PRIZNAJU TROŠKOVI TRANSPORTA. TEK KAD JE RAZBIJENA OVA DOGMA, POČEO SE PRIZNAVATI UTICAJ PONUDE I TRAŽNJE NA FORMIRANJE CENA. • POZITIVNIJI STAV O TRGOVINI I NJENOJ ULOZI IMALA JE MUSLIMANSKA RELIGIJA, S OBZIROM DA SE I SAM PROROK MUHAMED BAVIO TRGOVINOM. PO KURANU JE ZABRANJENO NAPLAĆIVATI KAMATU. ONA SE MOŽE NAPLAĆIVATI SAMO KROZ UČEŠĆE U PROFITU PROJEKTA U KOJI JE ANGAŽOVANI KAPITAL ULOŽEN. ZABRANJENE SU I KONVERZIJE VALUTA IZUZEV KROZ POSLOVE IZVOZA I UVOZA.

30. FIZIOKRATSKA DOKTRINA O TRGOVINI • OMALOVAŽAVANJE TRGOVINE PROSTIRALO SE KROZ CEO SREDNJI VEK, POSEBNO OD STRANE KATOLIČKE I PROTESTANTSKE CRKVE. POSLEDNJI KOJI SU OMALOVAŽAVALI TRGOVINU BILI SU FIZIOKRATI (XVIII vek). PO NJIMA PRODUKTIVAN JE SAMO ONAJ RAD KOJI DONOSI ČIST PRINOS, A TO JE POLJOPRIVREDA. TRGOVINA I INDUSTRIJA, PO NJIMA, NE DOPRINOSI STVARANJU BOGATSTVA. POSREDNIČKA TRGOVINA, PO NJIHOVOM MIŠLJENJU, NE PROIZVODI BOGATSTVO. KORISNA JE SAMO TRGOVINA U KOJOJ PROIZVODI NEPOSREDNO PRELAZE IZ RUKU ZEMLJORADNIKA U RUKE POTROŠAČA, JER BI ONI PROPALI AKO BI OSTALI KOD ZEMLJORADNIKA. • SOCIJALISTI UTOPISTI (FURIJE, OVEN I PRUDON) SVOJE TEORIJE DALI SU U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA I TAKOĐE SU IMALI NEGATIVAN STAV PREMA TRGOVINI.

31. SOCIJALISTI-UTOPISTI O TRGOVINI • KARL FURIJE (1777-1837) SUŠTINSKI ANTAGONIZAM U KAPITALIZMU VIDI U BORBI IZMEĐU PROIZVOĐAČA I TRGOVACA. TRGOVINA JE, PO NJEMU, UMETNIČKA LAŽ, PA JE ZAHTEVAO I PREDLAGAO OŠTRA SREDSTVA PROTIV NJENIH PREVARA I ŠPEKULACIJA. ZALAGAO SE ZA UKIDANJE TRGOVINE I RAZMENU BEZ POSREDNIKA. • ROBERT OVEN (1771-1837), POKUŠAO JE DA ORGANIZUJE RAZMENU U SKLADU SA TEORIJOM RADNE VREDNOSTI. OVA RAZMENA ODVIJALA BI SE NEPOSREDNO, BEZ NOVCA I TRGOVINE. ON JE OSNOVAO JEDNU VRSTU BERZE POD NAZIVOM “NACIONALNI BAZAR PRAVEDNE RAZMENE RADA”. OVAJ BAZAR ORGANIZOVAO JE OTKUP I PRODAJU ROBE. PONUĐAČ ROBE DOBIJAO JE PROTIVVREDNOST U OBLIKU TZV.RADNOG NOVCA. TO JE BILA PRIZNANICA ZA ONOLIKI BROJ RADNIH ČASOVA, KOLIKO JE PREMA PROCENI, BILO POTREBNO ZA PROIZVODNJU USTUPLJENE ROBE. NA OSNOVU OVE PRIZNANICE, NJEN POSEDNIK MOGAO JE DOBITI DRUGU ROBU U ISTOJ VREDNOSTI. OVAKO NEZGRAPAN METOD RAZMENE JE BRZO PAO, JER GA JE BILO NEMOGUĆE ORGANIZOVATI U PRAKSI.

32. SOCIJALISTI-UTOPISTI O TRGOVINI • I P.J.PRUDON JE PRIHVATIO TEORIJU RADNE VREDNOSTI. OSNOVAO JE SVOJU BANKU U KOJOJ JE VRŠIO RAZMENU PROIZVODA ZA PROIZVOD. ZA RAZLIKU OD FURIJEA, PO NJEMU SVE ZLO POTIČE OD NOVCA. • SVI PREDHODNI TEORETIČARI (SVE DO SMITA) TRETIRALI SU TRGOVINU KAO STERILNU I PARAZITSKU DELATNOST, KOJA SE SVODILA NA “JEFTINO KUPI, PA SKUPO PRODAJ”, A TIME NA OTIMAČINU I PLJAČKU. POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI, POSEBNO SU IMALI: -MERKANTILISTI, -ADAM SMIT, -B.SEJ, -K.MARKS

33. POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI • MERKANTILISTI SU JEDINO BOGATSTVO NARODA VIDELI U TRGOVINI (MERKANTIS=TRGOVINA) I TO SPOLJNOJ. SPOLJNA TRGOVINA OMOGUĆAVA IZVOZ I ZARADU ZLATA I SREBRA, KOJI SU SMATRANI JEDINIM DRUŠTVENIM BOGATSTVOM. TEORIJA ZAHVATA XVI DO SREDINE XIX VEKA. • U SVOM KAPITALNOM DELU”ISTRAŽIVANJE PRIRODE I UZROKA BOGATSTVA NARODA”, ADAM SMIT JE POSTAVIO TEORIJSKU OSNOVU ZA RAZUMEVANJE MESTA I ULOGE TRGOVINE U STRUKTURI NARODNE PRIVREDE. DO INTERESOVANJA ZA TRGOVINU DOŠAO JE PREKO NOVE PODELE RADA. ZA TRGOVINU, PO NJEMU, JE POTREBAN NOVAC, A NE TRAMPA. NOVAC, KAO OPŠTI EKVIVALENT NAJVIŠE DOPRINOSI RAZVOJU TRGOVINE. • ŠTO SE TIČE PODELE RADA, DA BI SE PROIZVELE OBIČNE MAKAZE, TREBA DA SJEDINE SVOJ RAD: RUDAR, TOPIONIČAR RUDE, PRERAĐIVAČ METALA I DRUGI. NA TOJ OSNOVI NASTAJE SPECIJALIZACIJA I KOOPERACIJA U TRGOVINI. U TOM KONTEKSTU PODELA RADA POSTAJE FAKTOR PRODUKTIVNOSTI I PORASTA BOGATSTVA

34. POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI • ZAHVALJUJUĆI PODELI RADA ČOVEK SVE VEĆI DEO POTREBA PODMIRUJE ZAMENOM VIŠKA PROIZVODA SOPSTVENOG RADA ZA PROIZVODE RADA DRUGIH LJUDI. “NA TAJ NAČIN SVAKI ČOVEK ŽIVI OD ZAMENJIVANJA I POSTAJE, NA NEKI NAČIN, TRGOVAC, A DRUŠTVO POSTAJE USTVARI TRGOVAČKO DRUŠTVO.” • KORISNOST I FUNKCIJE TRGOVINE PO SMITU: • SMIT JE TRGOVINU PODELIO NA TRGOVINU NA MALO I TRGOVINU NA VELIKO. PO NJEMU PODELA RADA I TRGOVINA POVEĆAVAJU PRODUKTIVNOST RADA. OBIM PODELE RADA OGRANIČEN JE OBIMOM RAZMENE (TRŽIŠTA). KAD JE TRŽIŠTE VEOMA MALO NE POSTOJI MOGUĆNOST ZAMENE JEDNOG PROIZVODA ZA DRUGI. TRGOVINU NA VELIKO SMIT JE OZNAČIO KAO PREMEŠTANJE ROBE SA MESTA PROIZVODNJE NA MESTO POTROŠNJE, A TRGOVINU NA MALO KAO MOGUĆNOST DA POTROŠAČI U SVOM MESTU BIRAJU I KUPUJU ROBE IZ DANA U DAN U POTREBNIM KOLIČINAMA. • ZARAČUNAVANJE RAZLIKE U CENI, PO SMITI, NIJE NEMORALNO, ŠTO SU SMATRALI RANIJI MISLIOCI, JER TOM RAZLIKOM TRGOVINA MORA DA POKRIJE TROŠKOVE KAPITALA KOJI JE ULOŽILA U NABAVKU I PRODAJU ROBE.

35. POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI • ON JE DAO INTERESANTNE TEZE I O KONKURENCIJI. PO NJEMU JE KONKURENCIJA U TRGOVINI DOBRA I ZA PROIZVOĐAČE I ZA POTROŠAČE. UMNOŽAVANJE TRGOVACA ”MOŽE DA ŠKODI SAMO NJIMA JER IH KONKURENCIJA PRIMORAVA DA PRODAJU JEFTINIJE”. NE BI BILO U INTERESU POTROŠAČA AKO BI TRGOVINU MONOPOLISALI JEDAN ILI DVA TRGOVCA. • U ODNOSU NA PRETHODNE TEORETIČARE KOJI SU TRGOVINU SMATRALI STERILNOM DELATNOŠĆU, SMIT JE U KONTEKSTU PODELE RADA, TRGOVINU SMATRAO PRODUKTIVNOM DELATNOŠĆU. TAKO SE STERILNOST PRETVORILA U PRODUKTIVNOST TRGOVINE. NAUKA JE PRIHVATILA SMITOVU TEZU DA ZAOSTAJANJE TRANSPORTA I TRGOVINE SMANJUJE PROIZVODNJU I POTROŠNJU I OGRANIČAVA JE NA LOKALNE PROSTORE. TIME JE ON UOČIO MEĐUZAVISNOST PROIZVODNJE, RAZMENE I TRANSPORTA I NJIHOVOG UZAJAMNOG UTICAJA NA TRŽIŠTE. SMIT JE IZRADIO NAUČNI PRISTUP UTICAJA MEHANIZMA PONUDE I TRAŽNJE NA FORMIRANJE CENA.

36. POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI • SEJ JE, NA BAZI SMITOVE DOKTRINE, UOČIO DA RAZLIKA SPOLJNE I UNUTRAŠNJE TRGOVINE NIJE U FUNKCIJI TRGOVINE, NEGO U POGLEDU NACIONALNE TERITORIJE. TO JE SUPROTNO MERKANTILISTIČKIM SHVATANJIMA KOJI SU DOVODILI U PITANJE UNUTRAŠNJU TRGOVINU, KOJA, PO NJIMA, NE STVARA BOGATSTVA. ON JE POLEMISAO I SA FIZIOKRATAMA, KOJI SU IMALI NEPOVOLJAN STAV O TRGOVINI, A SEJ TRGOVINU SMATRA PRODUKTIVNOM DELATNOŠĆU, KOJA PROIZVODNJI DOPRINOSI NA ISTI NAČIN KAO POLJOPRIVREDA I MANUFAKTURA. PO SEJU, AKO SU PROIZVODI KVALITETNI PRODAJU SE LAKO, PROIZVODNJA SAMA BRZO STVARA TRAŽNJU NA TRŽIŠTU. TO JE ČUVENI SEJOV ZAKON TRGOVINE I TRŽIŠTA (TZV.TRŽIŠTE PRODAVCA).

37. POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI-MARKSOV DOPRINOS TEORIJI TRGOVINE • MARKS JE IMAO POZITIVAN STAV PREMA TRGOVINI I NJENOJ ULOZI U DRUŠTVENOJ REPRODUKCIJI. U NJEGOVIM RADOVIMA NALAZIMO TRI TEORIJSKA OBRAZLOŽENJA O ZNAČAJU I ULOZI TRGOVINE: NUŽNOST TRGOVINE KAO NOSIOCA PROMETA, PREDNOST TRGOVINE U ODNOSU NA DRUGE NOSIOCE PROMETA, I NAJZAD KARAKTER RADA U TRGOVINI. • SVOJE EPOHALNO DELO-KAPITAL, MARKS JE POČEO ANALIZOM ROBE. ROBNA PROIZVODNJA USLOVLJENA JE DRUŠTVENOM PODELOM RADA, PIŠE MARKS. RADOVI POJEDINACA IZRAŽENI SU U RAZLIČITIM UPOTREBNIM VREDNOSTIMA. DA BI ZADOVOLJILI SVOJE RAZNOVRSNE POTREBE, PROIZVOĐAČI U ROBNOJ PROIZVODNJI RAZMENJUJU SVOJE PROIZVODE. OVA RAZMENA OBAVLJA SE NA TRŽIŠTU POSREDSTVOM NOVCA KAO OPŠTEG EKVIVALENTA. RAZMENA JE USLOVLJENA KAKO POTREBAMA PROIZVODNJE TAKO I POTREBAMA POTROŠNJE. PUTEM RAZMENE PROIZVOĐAČ REALIZUJE SVOJE PROIZVODE, A POTROŠAČ ZADOVOLJAVA SVOJE POTREBE.

38. POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI- MARKSOV DOPRINOS TEORIJI TRGOVINE • ZA PROIZVOĐAČA TRGOVINA I TRŽIŠTE JE “SMRTNI SKOK” ILI “FETIŠIZAM ROBE” OD KOGA ZAVISI DA LI ĆE SE POTVRDITI DRUŠTVENA SUPSTANCA VREDNOSTI I STVORITI USLOVI ZA NJENO OBNAVLJANJE. SA STANOVIŠTA POTROŠAČA, RAZMENOM SE POTVRĐUJE UPOTREBNA VREDNOST ROBE, KAO PREDMETNI NOSILAC NJENE VREDNOSTI. IZ NUŽNOSTI RAZMENE PROIZILAZI NUŽNOST PROMETNE FUNKCIJE DRUŠTVENE REPRODUKCIJE. • “U ROBNOJ PROIZVODNJI PROMET JE ISTO TAKO POTREBAN, KAO I SAMA PROIZVODNJA, DAKLE AGENTI PROMETA ISTO TAKO SU POTREBNI KAO I AGENTI PROIZVODNJE!(KAPITAL,BIGZ, BEOGRAD, 1979. STR.811.) • INDUSTRIJSKI KAPITAL, U SVOM KRUŽNOM TOKU PROLAZI NAIZMENIČNO KROZ FAZU PROMETA (NABAVKA), ZATIM KROZ FAZU PROIZVODNJE I PONOVO KROZ FAZU PROMETA (PRODAJA). U PROMETU SE KAPITAL NALAZI U ROBNOM I NOVČANOM OBLIKU. PROMETNU FUNKCIJU INDUSTRIJSKI KAPITALISTA MOŽE OBAVLJATI SAM, A MOŽE JE POVERITI SPECIJALIZOVANOM TRGOVCU, ŠTO MU SE VIŠE ISPLATI.

39. POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI-MARKSOV DOPRINOS TEORIJI TRGOVINE • PREDNOSTI TRGOVINE KAO NOSIOCA PROMETA, OGLEDAJU U SLEDEĆEM: METAMORFOZOM ROBNOG KAPITALA (R-N), TRGOVAC OMOGUĆAVA PROIZVOĐAČU DA IZVRŠI TU METAMORFOZU, DA NABAVI SIROVINE I DRUGE FAKTORE PROIZVODNJE (N-R) I TAKO OSTVARI KONTINUITET PROIZVODNJE I REPRODUKCIJE UOPŠTE (N-R-P-R1-N1). ISTOVREMENO, TRGOVINA OMOGUĆUJE SMANJENJE VELIČINE KAPITALA KOJI JE ANGAŽOVAN U PROMETU I BRŽU PRODAJU ROBE (PRETVARANJE ROBNOG U NOVČANI KAPITAL), PA SAMIM TIM I SKRAĆIVANJE VREMENA OBRTA TRGOVINSKOG KAPITALA. BEZ PROMETA, KAO IZDVOJENE DELATNOSTI, BIO BI SMANJEN OBIM INDUSTRIJSKOG KAPITALA, A TIME I OBIM PROIZVODNJE, ILI ANGAŽOVANJE DODATNIH SREDSTAVA RADI OBAVLJANJA PROMETNE FUNKCIJE.

40. POZITIVNA MIŠLJENJA O TRGOVINI-MARKSOV DOPRINOS TEORIJI TRGOVINE • PRENOSEĆI PROMETNU FUNKCIJU NA TRGOVCA, PROIZVOĐAČ MORA JEDAN DEO PROFITA USTUPITI TRGOVCU. MEĐUTIM, UKUPNI ANGAŽOVANI KAPITAL ZA PROIZVOĐAČA JE MANJI, A MANJE SE TROŠI I RADNOG VREMENA ZA OBAVLJANJE PROMETNOG PROCESA. “GUBITAK NA PROFITU JE U SUŠTINI MANJI NEGO ŠTO BI UOPŠTE BIO” (KAPITAL I-III, BIGZ, 1979. STR.1378). MARKS PIŠE DA TRGOVAC MOŽE SVOJIM OPERACIJAMA DA SKRATI VREME KUPOVINE I PRODAJE ZA MNOGE PROIZVOĐAČE I DA GA “TREBA SMATRATI KAO MAŠINU KOJA SMANJUJE BESKONAČAN UTROŠAK RADNE SNAGE ILI POMAŽE DA SE OSLOBODI VREME ZA PROIZVODNJU” (KAPITAL, STR.814-815)”TRGOVAC RADI KAO I SVAKO DRUGI, ALI SUŠTINA NJEGOVOG RADA NE STVARA VREDNOST NI PROIZVOD...KORIST OD NJEGA SASTOJI SE U TOME ŠTO U OVOJ NEPROIZVODNOJ FUNKCIJI VEZUJE MANJI DEO DRUŠTVENE RADNE SNAGE KAPITALA I RADNOG VREMENA” (STR.815) • TRGOVINA, PO MARKSU, SVOJE MESTO NIJE IZBORILA NA SAMILOSTI, VEĆ NA ULOZI U OSTVARIVANJU EKONOMSKIH INTERESA ROBNIH PROIZVOĐAČA.

41. TRGOVINA-KARAKTER RADA • O KARAKTERU RADA U TRGOVINI MARKS JE GOVORIO U FUNKCIJI VREMENA PROMETA, TROŠKOVA PROMETA, KAPITALA TRGOVINE ROBOM, TRGOVAČKOG PROFITA I SLIČNO. RAZLIKA JE DA LI SE GOVORI O ČISTOJ PROMETNOJ FUNKCIJI ILI ONA UKLJUČUJE I TRANSPORT, DORADU, SMEŠTAJ ROBE I ČUVANJE ROBNIH REZERVI. OVE DODATNE FUNKCIJE DAJU TRGOVINI PROIZVODNI KARAKTER. OVO JE POSEBNO ZNAČAJNO ŠTO MARKS SMATRA DA SE U ČISTOM PROMETU NE PROIZVODI VREDNOST NI VIŠAK VREDNOSTI, NEGO SE SAMO ZBIVAJU PROMENE ISTE MASE VREDNOSTI. • IAKO, U ČISTOM PROMETU, PO MARKSU, TRGOVINA NE STVARA NI VREDNOST NI VIŠAK VREDNOSTI, ONA DOPRINOSI NJIHOVOM STVARANJU:”UKOLIKO DOPRINOSI SKRAĆENJU VREMENA PROMETA (MISLI NA TRGOVINSKI KAPITAL-MU), ON MOŽE NEPOSREDNO POMOĆI DA SE UVEĆA VIŠAK VREDNOSTI KOJI PROIZVODI INDUSTRIJSKI KAPITALISTA. UKOLIKO POMAŽE DA SE TRŽIŠTE PROŠIRI I OMOGUĆI PODELU RADA MEĐU KAPITALISTIMA, DAKLE OSPOSOBLJAVA KAPITAL DA RADI U VEĆEM RAZMERU, NJEGOVA FUNKCIJA UNAPREĐUJE PROIZVODNOST INDUSTRIJSKOG KAPITALA I NJEGOVU AKUMULACIJU.

42. TRGOVINA-KARAKTER RADA • UKOLIKO SKRAĆUJE VREME OBRTA, ON POVEĆAVA SRAZMERU VIŠKA VREDNOSTI PREMA PREDUJMLJENOM KAPITALU, DAKLE PROFITNU SNAGU. UKOLIKO ZA OBLAST PROMETA VEZUJE MANJI DEO KAPITALA, KAO NOVČANI KAPITAL, ON UVEĆAVA ONAJ DEO KAPITALA KOJI SE DIREKTNO PRIMENJUJE U PROIZVODNJI,”(KAPITAL I-III, BIGZ,1979, STR.1369). VIDI SE DA, PO MARKSU, TRGOVINSKI KAPITAL UTIČE INDIREKTNO NA STVARANJE VIŠKA VREDNOSTI PREKO POVEĆANJA PRODUKTIVNOSTI RADA I EKONOMIJE POSLOVANJA INDUSTRIJSKOG KAPITALA. AKO PROMETNA FAZA DOBRO NE FUNKCIONIŠE, NASTAJU POREMEĆAJI U CELINI DRUŠTVENE REPRODUKCIJE. KOD DODATNIH FUNKCIJA (TRANSPORT, DORADA, SKLADIŠTENJE ROBE I ČUVANJE ZALIHA) TRGOVINA DIREKTNO STVARA VREDNOST I VIŠAK VREDNOSTI.