Tema 11 . Mreže i Internet

1. Tema 11.Mreže i Internet Osnovi informacione tehnologije Profesor dr Boško Rodić, dipl. inž.

2. Комуникације и људско друштво – механизам и историја језика Код примитивних народа величина заједнице, која може делотворно да живи, ограничена је тешкоћом преноса језика (информација). Током много хиљада година ова тешкоћа била је довољна да ограничи оптималну величину државе на отприлике неколико милиона људи, а често и на мање. Треба уочити да су се велике империје, које су превазилазиле ову ограничену величину, одржавaле путем побољшаних средстава комуникација.

3. Комуникације и људско друштво – механизам и историја језика Срце персијске империје био је краљевски пут, којим су штафете гласника преносиле краљевску реч. Велика римска имеперија могла је опстати само захваљујући напретку у градњи путева. Ови путеви служили су да преносе не само легије већ и писане императорске наредбе. Са проналаском авиона и радија реч владара досеже с краја на крај земаљске кугле, а многи чиниоци који су раније онемогућавали светску државу више не постоје.

4. Комуникације и људско друштво – механизам и историја језика „Технологија транспорта и телекомуникација смањује раздаљине између народа и то ће неминовно довести до европске интеграције”, говорио је Гебелс 1940. додавши: „ви сте постали чланови једног великог рајха који се спрема да реорганизује Европу, да поруши све границе у њој које још раздвајају европске народе и омогући им да живе лакше и заједно”. Обраћајући се једном скупу нацистичке странке у Нирнбергу 1937. Хитлер је дословно рекао: „Нас више интересује Европа од било које државе, наш народ, наша култура, наша економија развиле су се и могу да наставе са развојем само у једном ширем европском контексту, и ми желимо европску породицу народа”.

5. Комуникације и људско друштво – механизам и историја језика Међутим, најартикулисанија нацистичка мисао поводом овог питања појавиће се 1938. на великој конференцији у Берлину на тему „Europäische Wirtschaftsgemeinschaft”, или дословно „Европска економска заједница”. Министар економије Трећег рајха Валтер Функ је подвукао тада „да је дошло време за економску интеграцију Европе, да је дошао и крај националним валутама и да ће рајхсмарка бити валута те интегрисане Европе”.

6. Комуникације и људско друштво – механизам и историја језика Мусолинијев министар финансија од 1922. до 1925. Алберто де Стефани написао је 1941: „Нације не могу бити чврста основа за пројекат нове интегрисане Европе и због своје разноликости и традиционалне непомирљивости. Европска унија неће бити подложна тим осцилацијама”. Директор и главни уредник листа „Ћивилта фашиста”, Камило Пелици пише 1941: „Једна нова заједничка Европа, од Атлантика до Урала јесте наш циљ. То је мисија која нам предстоји, ми Италијани, Немци и сви европски народи морамо то ускоро и да остваримо. То ће бити једна нова Европа за нова епохална надахнућа”.

7. Комуникације и људско друштво – механизам и историја језика Може се тврдити да савремене комуникације, које нас присиљавају да (чак и) судским путем решавамо међусобне захтеве разних радиодифузних система и ваздушних мрежа, чине светску државу неизбежном. Да бисмо схватили предност преношења информација... Замислимо да један архитекта у Европи нагледа изградњу једне грађевине у Америци... архитекта чак и без примања и слања било каквих материјалних предмета може активно да учествје у подизању грађевине.

8. Комуникације и људско друштво – механизам и историја језика Нека он, као и обично, изради своје пројекте и планове. Чак и данас нема разлога да се радне копије ових пројеката и планова преносе на градилиште на истој хартији на којој су нацртани у архитектонском атељеу. ‘’Ултрафакс’’ пружа могућност да се факсимили потребних докумената пренесу у делићу секунде, апримљене копије биће исто тако добре као и оригинали...

9. Комуникације и људско друштво – механизам и историја језика НОРБЕРТ ВИНЕР 1954. ‘’ЉУДСКА УПОТРЕБА ЉУДСКИХ БИЋА’’ КИБЕРНЕТИКА И ДРУШТВО

10. Телекомуникациона веза • Каблови • Twisted Pair • Коаксијални • Оптички • Бежична • Радио • Микроталасна

11. Питања • Облици преноса. • Типови веза. • Типови линија. • Медији за пренос сигнала. • Комуникациони уређаји.

12. Облици преноса • Развој комуникационих линија пратио је и развој начина комуницирања, односно преноса. Постоје два облика преноса: • асинхрони; • синхрони.

13. Асинхрони пренос Опционални бит парности Почетни бит Битови података Опционални бит података Зауставни бит(ови) Реч податка послата помоћу асинхроног преноса

14. Асинхрони – синхрони пренос Асинхроне комуникације представљају комуникације у којима пренос може да се одвија различитим брзинама и у којима се границе бајтова задају комбинацијама почетних и зауставних битова. Елементи који се преносе разликују се управо захваљујући тим битовима. Насупрот томе, постоје и синхроне комуникације у којим се елементи који се преносе уочавају помоћу сигнала такта или неког другог механизма.. Асинхрони пренос је мање ефикасан од синхроног (временског). Наиме, почетни и зауставни бит(ови) за сваки бајт представљају додатак од 25%.

15. Асинхрони – синхрони пренос Асинхрони пренос је много флексибинији и пружа више могућности за откривање и отклањање грешака од брзог синхроног преноса. Синхроне комуникације зависе од времена. Синхрони пренос се одвија константном брзином иако брзина може бити различита у различитим деловима комуникације (или уколико се промени квалитет везе). У преносу елементи који се преносе препознају се помоћу спољних или сопствених тактних сигнала. Синхроне комуникације могу да остваре врло велике пропусне опсеге, при чему брзине прелазе 100 Mbps. На жалост повећањем брзине смањује се квалитет сигнала, јер трајање бита постаје екстремно мало.

16. Типови веза Симплекс – једносмерни (SX) Полудуплекс – наизменично двосмерни (HDX) Дуплекс – двосмерни (FDX)

17. Типови веза - симплекс Комуникациони режим рада у коме информација може да путује само у једном смеру. Једна страна је (увек иста) предајник а друга пријемник. Пример за такав пренос је радио-предајник и радио-пријемник. Овај начин преноса се врло ретко користи за пренос података. Иначе, пријемник може да пошаље (пошиљаоцу) сигнале за управљање грешке, али не и податке.

18. Типови веза - полудуплекс У полудуплексном (реверзибином) режиму информације се преносе у оба смера, али не истовремено. Прво једна страна шаље а друга прима, а након тога улоге се мењају.

19. Типови веза - дуплекс Подаци се истовремено преносе у оба смера. За овакав начин рада потребна су два кому-никациона канала, сваки за по један смер пре-носа.

20. Типови линија – мреже за пренос података • Мрежа фиксних водова, • Мрежа са комутацијом водова, • Мрежа са комутацијом пакета, • Мрежа са комутацијом порука, • Дигитална мрежа са интегрисаним услугама, • АТМ мрежа.

21. Мрежа фиксних водова Мреже фиксних водова су по правилу фиксне мреже. Рачунарска опрема је повезана фиксн-им водовима, властитим или закупљеним. За-купљени водови се најчешће остварују поп-речним водовима у јавној телефонској мрежи. Мреже фиксних водова су у правилу квали-тетне, али им је цена висока. Трошкови су ве-лики посебно за мреже на великом простору па је потребно интензивно коришћење ради њихове економичности.

22. Мреже са комутацијом За размену података између радних станица, потребне су везе. Ако су везе сталне, оне омогућавају рад свих радних станица истовремено, међутим цена преносних путева је доста висока. Број спојних путева n између N учесника је: n = (N2 – N)/2 За већи број учесника овакав тип мреже је неекономичан. Прикладније је обезбедити привремене везе између уче-сника када желе комуницирати. Такав поступак се ком-утација (преспајање).

23. Мрежа са комутацијом водова Јавна телефонска мрежа Посебна мрежа за пренос података са комутацијом водова Мреже са комутацијом У мрежама са комутацијом број водова једнак је броју учесника, што је сигурно мање него у некомутираној мрежи. Спојни водови учесника су повезани са комутационим центром који успоставља везу између оних учесника који желе комуницирати.

24. Мрежа типа ‘’спреми – и – отпреми’’ Са комутацијом пакета Са комутацијом порука Мреже са комутацијом У мрежи са комутацијом водова успоставља се директна физичка веза док се не заврши комуникација. Код комутације типа ‘’спреми – и – отпреми’’ (“store-and-forward”) у комутационом центру прихватају се похрањују и шаљу подаци према станици којој су упућени, на основу адресе станице, која се налази у заглављу блока података.

25. Мреже са комутацијом водова (јавна) У мрежи са комутацијом водова успоставља се директна физичка веза док се не заврши комуникација. Највише се користи у телефонским системима. Директна је и стална док су учесници у комуникацији. Ако је позивани учесник заузет позиваоц понавља позив док год не добије слободног другог учесника чиме се губи време у предаји (пријему). Учесник који позива не зна кад ће позивани бити слободан. Кад се веза успостави не постоји време кашњења.

26. Посебне мреже са комутацијом водова Недостатке мрежа са фиксним водовима (висока цена) и јавне телефонске мреже (лош квалитет, велика цена за пренос већих количина података на веће удаљености) отклањају посебне мреже за пренос података са комутацијом водова. Мрежа је најчешће изграђена од неколико компоненти: центри за комутацију, концентратори, мултиплексери и удаљени мултиплексери, крајњи међусклоп за терминалску опрему У свету је изграђено више мрежа за пренос података са комутацијом водова. Због високих почетних улагања оне су ограничене на националном и наднационалном нивоу како би велики број прикључака омогућио ефикасну експлоатацију.

27. Мреже са комутацијом порука Мреже са комутацијом порука примају поруке (које могу садржавати податке) у једном или више центара, где се оне привремено похране, а затим се шаљу ка коначном одредишту. Између учесника не постоји директна веза. Руковање се обавља на основу података о поруци који се налазе у заглављу поруке. Центар шаље поруке ка примаоцу, проверава исправност пренетог садржаја и обавештава примаоца. Успост-ављање везе није случајност.

28. Мреже са комутацијом пакета Поруке размењују корисници мреже, оне су јединице информације и варијабилне су дужине која може бити врло велика. Време преноса може бити знатно. Пакети су прилагођени рачунару. Да се постигне кратко време пре-носа они су кратки. Ако пре-нета порука прелази вели-чину пакета она се ‘’сече’’ у мање делове који се пакују у ‘’пакете’’ и тако шаљу кроз мрежу. На одредишту пакети се препакују у проруку. ТЕКСТ ТЕКСТ