SPECIFIČNOSTI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA BANAKA - PowerPoint PPT Presentation

specifi nosti finansijskog izve tavanja banaka n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
SPECIFIČNOSTI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA BANAKA PowerPoint Presentation
Download Presentation
SPECIFIČNOSTI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA BANAKA

play fullscreen
1 / 75
SPECIFIČNOSTI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA BANAKA
203 Views
Download Presentation
persephone
Download Presentation

SPECIFIČNOSTI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA BANAKA

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. SPECIFIČNOSTI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA BANAKA DR KATA ŠKARIĆ JOVANOVIĆ

  2. Faktori koji uslovljavaju posebnosti u finansijskom izveštavanju banaka • Specifičnosti operacija banaka • Poseban značaj banaka za normalno funkcionisanje privrednog sistema zemlje • Širok krug korisnika finansijskih izveštaja banaka • Specifične informacione potrebe ovih korisnika

  3. Delatnost banke • Prikupljanje depozita i njihovo plasiranje putem pozajmljivanja. • Poslovne transakcije banaka su bitno različite od onih koje se obavljaju u preduzećima. • Zbog različitosti operacija, različiti su računovodstveni i izveštajni zahtevi.

  4. Značaj banaka- preduzeća, država, pojedinci koriste banke kao depozitare ili kreditore, ili što je češće kao jedno i drugo. • Banke igraju glavnu ulogu u održavanju poverenja u monetarni sistem.

  5. Korisnici finansijskih izveštaja banaka očekuju da iz finansijskih izveštaja banaka dokuče informacije potrebne za razumevanje specifičnih bankarskih poslova. • U korisnike se ubrajaju: • - centralna banka, • - preduzeća, koja su komitenti banke • - druge banke • - država, • - pojedinci, • - zaposleni i dr.

  6. Koje informacije su od posebnog interesa za korisnike finansijskih izveštaja banaka? To su informacije o: • Likvidnosti • Solventnosti • Rizicima koji su u vezi sa sredstvima i obavezama iskazanim u Bilansu stanja, ali i u vanbilansnim pozicijama • Prihodima • Rashodima i • Rezultatu

  7. Uticaj delatnosti banke na sadržinu bilansa stanja • Osnovna aktivnost banke prikupljanje slobodnih finansijskih sredstava radi njihovog plasiranja.

  8. Sredstva banke • 1. gotovina i depoziti • 2. hartije od vrednosti • 3. plasmani • 4. ostala imovina

  9. Izvori sredstava banke • 1. depoziti • 2. obaveze • 3. Osnovni kapital

  10. Aktiva banke • Gotovina i depoziti • Obuhvata sredstva u trezoru banke i depozite kod drugih banaka, gotovinska sredstva u procesu naplate i rezerve kod centralne banke • Ova sredstva se označavaju i kao primarna rezerva

  11. Ova sredstva su prvi stepen zaštite od povlačenja depozita, ali su ona istovremeno i prvi izvor sredstava koji banka koristi kada se pojave klijenti sa zahtevima za odobrenje kredita.

  12. Cilj banke je da nema visoke iznose gotovine jer ona ne donosi prihode.

  13. Hartije od vrednosti • Hartije od vrednosti kojima se trguje • Hartije od vrednosi koje se drže do roka dospeća • Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju • Hartije od vrednosti koje su označene kao HOV po fer vrednosti kroz bilans uspeha

  14. Hartije od vrednosti kojima se trguje • Likvidni porfelj hartija od vrednosti. Kratkoročne hartije od vrednosti državne ili korporativne, oročeni depoziti koji nose kamatu, komercijalni zapisi i sl. • One se po likvidnosti nalaze na sredini izmedju gotovinskih sredstava po vidjenju i odobrenih kredita – plasmana. Po osnovu njih banka ostvaruje prihode ali se drže primarno zbog lake pretvorljivosti u gotovinu.

  15. Reč je o kratkoročnim poverilačkim hartijama od vrednosti koja mogu biti prodata u kratkom roku ili pak držana do roka dospeća.

  16. Ova sredstva se označavaju i kao sekundarna rezerva likvidnosti banke.

  17. Investicione hartije od vrednosti • Ulaganja u hartije od vrednosti pored toga što se želi formirati sekundarna rezerva likvdnosti može imati za cilj i ostvarenje prihoda, tako da se u literaturi ulaganja u finansijska sredstva dele na likvidni i prihodovni deo.

  18. Finansijska sredstva – prihodovni deo • Hartije od vrednosti koje se drže do roka dospeća • Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju • Hartije od vrednosti označene po fer vrednosti kroz bilans uspeha

  19. Prvenstveni motiv držanja ovih hartija od vrednosti je ostvarenje prihoda u vidu kamata ili dividendi

  20. Ako banka ima ulogu dilera na finansikom tržištu ona će tada imati i tzv. Trgovačku knjigu koja će obuhvatati ona finansijska sredstva koja su stečena radi prodaje u kratkom roku i zarade na razlici u kusu – Hartije od vrednosti koje se drže radi prodaje.

  21. Plasmani banke • Moguće klasifikacije: • Prema klijentima • Prema obezbeđenju • Prema ročnosti • Prema vrsti kamate – fiksna ili varijabilna

  22. Prema klijentima • Zajmovi dati privredi • Potrošački zajmovi – zajmovi dati stanovništvu • Hipotekarni zajmovi • Zajmovi dati drugima bankama, osiguravajućim društvima i drugim institucijama,

  23. Najveći deo aktive upravo čine ova sredstva. • Od bruto iznosa plasmana se oduzimaju gubici i iskazuje se neto iznos.

  24. Gubici koji nastaju u vezi sa nenaplatom zajmova zbog pogoršanog boniteta dužnika se priznaju u godini u kojoj nastaju. U izveštaju o finansijskom položaju /bilansu stanja/ za iznos ovih gubitaka se umanjuju odobreni zajmovi i iskazuje se neto iznos zajmova.

  25. Stalna sredstva banke • Gradjevinski objekti • Oprema • Poslovni inventar

  26. Ostale nekretnine u vlasništvu banke • direktna ili indirektna ulaganja u nekretnine • naknade za nenaplative zajmove • Banke nemaju interes da ulažu u nekretnine

  27. Pasiva banke • Depoziti • Privrede • Stanovništva • Drugih banaka • vlade

  28. Vrste depozita: • Beskamatni po vidjenju • Štedni depoziti sa minimalnom kamatom • Oročeni depoziti

  29. Obaveze banaka • Krediti uzeti od drugih banaka • Emitovane obveznice • Prioritetne akcije sa obavezom otkupa • Rezervisanja za gubitke po osnovu kreditnog rizika

  30. Sopstveni kapital • Karakteristika banaka nisko učešće sopstvenog kapitala do 20%. • Struktura sopstvenog kapitala jednaka strukturi sopstvenog kapitala bilo kog drugog akcionarskog društva.

  31. Vanbilansne pozicije • Vrednost vanbilasnih pozicija često premašuje višestruko bilansiranu aktivu i pasivu. • Date garancije • Neiskorišćene kreditne obaveze

  32. Reč je o pozicijama po osnovu kojih se banka izlaže dodatnim rizicima, a one se ne pojavljuju adekvatno objavljene.

  33. Tako, na primer, po osnovu datih garancija kojima banka garantuje povraćaj klijentovog kredita primljenog od treće strane banka može biti izložena značajnom kreditnom riziku.

  34. Bilans uspeha – Izveštaj o ukupnom rezultatu • U bilansu uspeha prihodi i rashodi treba da budu grupisani prema njihovoj prirodi i treba objaviti iznose glavnih prihoda i rashoda. • Za glavne vrste prihoda i rashoda treba primeniti dakle bruto princip pri izveštavanju.

  35. Prihodi banke • Kamate • Dividende • Provizije • Dobici po osnovu prodaje HoV • Dobici po osnovu povećanja fer vrednosi HoV

  36. Bilans uspeha • Prema IFRS-7 bilansa uspeha mora da sadrži informacije o: • 1. Prihodima od kamata i sličnim prihodima • 2. Rashodima od kamata i sličnim rashodima • 3. Prihodima od dividendi • 4. Prihodima od naknada i provizija • 5. Rashodima od naknada i provizija • 6. Dobicima umanjenim za gubitke koji proističu iz trgovine HOV • 7. Dobici umanjenim za gubitke koji proističu iz plasmana u HOV • 8. drugim poslovnim prihodima • 9. gubicima po zajmovima i avansima • 10. opštim administrativnim rashodima i • 11. opštim operativnim rashodima

  37. Kako izgleda bilans uspeha naših banaka? • Prihodi od kamata • Rashodi od kamata • Dobitak po osnovu kamata- neto prihod od kamata • Prihodi od naknada • Rashodi od naknada • Dobitak po osnovu naknada i provizija • Neto prihodi od kursnih razlika • Neto rashodi od kursnih razlika

  38. Prihodi od dividendi učešća • Ostali poslovni prihodi • Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja • Ostali poslovni rashodi • Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza • Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza • Dobit iz redovnog poslovanja

  39. Dobitak pre oporezivanja • Rashodi po osnovu poreza na dobit • Dobit posle oporezivanja

  40. Ostali ukupan rezultat • Prihodi/rashodi od revalorizacije stalne imovine • Kursne razlike po osnovu učešća u kapitalu banaka u inostranstvu • Aktuarski dobici/gubici • Dobici/gubici po osnovu hedža gotovinskog toka • Poreski rashodi po osnovu ovih stavki • Neto ostali ukupan rezultat

  41. Dobitak/gubitak koji se odnosi na većinske vlasnike • Dobitak/ gubitak koji se odnosi na manjiske vlasnike

  42. Šta su glavni prihodi banaka? • Prihodi od kamata, naknada, provizija i drugi rezultati poslovanja, kao što je dividenda na primer. • Svaka vrsta prihoda se objavljuje zasebno i ako je potrebno po segmentima.

  43. Prihodi od kamata • Prihodi od kamata mogu u najvećom meri nastaju po onovu odobrenih kredita, a jedan manji iznos nastaje po osnovu posedovanja kreditnih hartija od vrednosti. • Visina ovih prihoda zavisi od ugovorene kamatne stope i visine plasmana.

  44. Prihodi od naknada i provizija • Naknade i provizije banka naplaćuje po osnovu pružanja usluga klijentima. To su na primer: naknade za vodjenje tekućih računa, naknade za izdate garancije, naknade za održavanje kreditnih kartica, i dr.

  45. Koji su glavni rashodi? • Rashodi po osnovu kamata, naknada, provizija i gubici na prodaji HOV kao i gubici na plasmanima i avansima, gubici po osnovu obezvređenja ulaganja i opšti administrativni rashodi.

  46. O prihodima i rashodima po osnovu kamata izveštava se odvojeno da bi se omogućio uvid u visinu neto kamate. • U vezi sa kamatom uprava treba da obezbedi komentar o visini prosečnih kamatnih stopa, prosečnim sredstvima koja donose kamatu i prosečnim obavezama na koje se plaća kamata.

  47. Na neto osnovi se izveštava o: • - prodaji i promenama u iskazanom iznosu HOV; • - prodaji plasmana u HOV na berzi; • - trgovanja stranim valutama.

  48. Ako banka dobija od države pomoć koja se sastoji u držanju depozita države na koje se plaća kamata niža od tržišne o tome se mora izvestiti. • Treba objaviti visinu depozita, olakšicu i uticaj te olakšice na neto rezultat banke.

  49. Aktiva 1. Gotovina i salda kod centralne banke 2. Blagajnički zapisi i druge obv.koje se mogu diskontovati kod NB 3. Državne i druge hartije od vrednosti koje se drže radi prodaje. 4. Plasmane, krediti i avanse date drugim bankama. 5. Druge plasmane na novč.tržištu 6. Zajmove i avanse komitentima i 7. Plasmane u hartije od vrednosti Pasiva 1. Depoziti od drugih banaka 2. Drugi depoziti na novčanom tržištu 3. Iznosi koji se duguju drugim deponentima 4. Certifikati o depozitu 5. Promisorne note i druge obaveze po HOV 6. Druga pozajmljena sredstva Koje informacije mora prema IFRS-7 da sadrži bilans stanja

  50. Bilans stanja naših banaka • Aktiva • Gotovina i gotovinski ekvivalenti • Depoziti kod NB • Potraživanja za kamate i naknade • Plasmani bankama • Plasmani klijentima • HOV i drugi plasmani kojima se trguje • Učešće u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju • Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha • Nematerijalna ulaganja • Osnovna sredstva • Ostala sredstva i AVR • Odložena poreska sredstva