1 / 17

Š TA JE BI Z NIS PLAN?

KRITIČAN OSVRT NA OBUKU KADROVA U MENADŽMENTU I ZA IZRADU BIZNIS PLANA U SRBIJI POČETKOM XXI VEKA Z. Karastojković Visoka tehnička škola strukovnih studija, bul. Dr Zorana Đinđića 152a, 11070 Novi Beograd,. Š TA JE BI Z NIS PLAN?.

natala
Download Presentation

Š TA JE BI Z NIS PLAN?

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. KRITIČAN OSVRT NA OBUKU KADROVA U MENADŽMENTU I ZA IZRADU BIZNIS PLANA U SRBIJI POČETKOM XXI VEKAZ. Karastojković Visoka tehnička škola strukovnih studija, bul. Dr Zorana Đinđića 152a, 11070 Novi Beograd,

  2. ŠTA JE BIZNIS PLAN? • Biznis plan je pisani dokument (elaborat) o: planiranom poslovanju preduzeća (šta će biti cilj poslovanja preduzeća), načinu obezbeđenja potrebnih sredstava (za nabavku mašina/uređaja, alata, repromaterijala i sl.), finansijkim efektima takvog poslovanja i pod kojim će se uslovima (i da li će) stići do željenog cilja. • Biznis plan je potreban svakom preduzeću, koje planira da poboljša ili promeni postojeće poslovanje (proizvodnju, pružanje usluga i dr.), a naročito novoj firmi, koja počinje da se bavi nekim poslom 1-4.

  3. Ključne reči: biznis plan,ugledni ekonomisti , prazne tabele • Svaki biznis plan je prepun brojki ali osnovnu pažnju bi trebalo usmeriti na ključne informacije/kriterijume za ocenu budućeg poslovanja. Za potencijalnog investitora su važna saznanja kao.: broj novootvorenih radnih mesta, način i mesto nabavke reprometarijala, plasman, finansijski efekti poslovanja, visina kredita, visina hipoteke i s tim u vezi prepoznavanje rizika u budućem poslovanju. • U citiranoj literaturi 1-3 tehnologija se ozbiljno ne spominje - a i zašto bi kada se u ovoj zemlji svi živi bave i razumeju u tehnologiju!? • Pa gde je problem i kako se objašnjavaju problemi poslovanja malih i srednjih preduzeća na literaturnom nivou?

  4. OKRUZENJE (VEST OD MARTA 08.)

  5. MEDIJI SU PREPUNI EKONOMIJE, MENADŽMENTA, BIZNISA... PA DA VIDIMO KAKO SE ODVIJA OBUKA ZA MENADŽMENT I ZA BIZNIS PLAN U SRPSKOJ STRUČNOJ LITERATURI Problemi se kod nas, izgleda, rešavaju tako što se uopšte ne rešavaju-(N.Prokić, prof. FDU-Beograd). Dokaz za to su navedeni literaturni izvori 1-3 u kojima figurišu prazne tabele. Prazne tabele se mogu tumačiti (i tumače se) kompleksnom prirodom finansijskog toka poslovanja i tome slično, ali naravno da to uopšte nije prihvatljivo objašnjenje. Pa šta će studenti naučiti iz praznih tabela? Samo "prazno" da razmišljaju!?

  6. PRIMER br. 1. Autor: Z. Brnjas: Kako pripremiti biznis plan? - Metodološki vodič za pripremu biznis plana 1], Beograd 2002.g. (skenirano sa str. 112-113.)

  7. Isti autor - PRIMER br. 2.: (autor se po sopstvenom kazivanju bavi ovom problematikom preko 20 godina), skenirano sa str. 120.

  8. NA ŠTA SVE OVO LIČI? Po meni, liči na sledeće: • Sin pošao u školu pa pita oca: Tata, tata, koliko je visoka Ajfelova kula? Otac: Ne znam sine. Sin (drugo pitanje): Tata, ko je pronašao sijalicu? Otac: Ne znam sine. Sin (treće pitanje): Tata, gde je najdublji okean? Otac: Ne znam sine. Sin: Pa tata izvini što te pitam! Otac: Ništa, ništa sine.Ako ne pitaš u životi ništa nećeš naučiti!

  9. Na koricama istog “metodolo[kog vodiča“ 1 doslovno stoji:

  10. prazne tabele se javljaju i u literaturnim izvorima:[2] Menadžment investicija, videti npr. strane 129-186.[3] Kako napraviti biznis plan, inovacioni kurs (obim materijala je 52 strane), NICEF Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003.g, čiji su autori profesori ekonomskog fakulteta u Beogradu (Lj. Savić, B. Paunović, D. Pokrajčić i D. Cvjetičanin); Poslednji autor je: redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, bio ministar Finansija tadašnje SRJ u Miloševićevo vreme, rektor BK UniverzitetaKAO ŠTO SE VIDI, AUTORI NAVEDENIH VODIČA I MATERIJALA PRIPADAJU (HTELI DA PRIZNAMO ILI NE) NAŠOJ ELITI, DAKLE AUTORI NISU NITI ŽIKA OBREĆKOVI’NITI MILE TRANZICIJA!!

  11. ŠIRI POGLED: • Pre 20-tak godina u SAD je jedan student u okviru svog diplomskog rada napravio (virtuelni) projekat atomske bombe. Tome može da zahvali (pre)bogatoj stručnoj literaturi. • PITANJE br.1.: Šta može student menadžmenta da uradi iz praznih tabela koje figurišu u našoj literaturi? • ODGOVOR Z. KARASTOJKOVIĆA: Ništa. Čak ni dnevni promet kupusa na Bajlonijevoj pijaci! • PITANJE br.2. Da li su iz praznih tabela učili procenitelji vrednosti NIS-a pa su tako procenili da vrednost NIS-a iznosi: 1,2; 0,4 ili 2,2mlrd$. Za poslednju procenu svi mi (iz budžeta) smo platili 480 000 eura.Pokažite mi neki posao koji su inženjeri tako “jeftino” naplatili! • Ja lično nemam ništa protiv ekonomista: slušajući njih, izgleda da sam se u svojoj kući mnogo krstio, pa je moj sin upisao teologiju…

  12. A GDE SU "CRNCI" INŽENJERI? Jedan nasumice izabran primer nekog inženjerskog metalurškog problema prikazujem na donjoj slici, koji je kao mnogo prost, dok je u ekonomiji sve užasno komplikovano!

  13. Dokle nas je dovelo takvo ponašanje? • Ovo što sledi je, kako bi filmadžije rekle, autorski pogled Zorana Karastojkovića na stvoreni imidž u svetu:

  14. PITANJE ZA SVE NAS: • Zar ne treba da se zamislimo nad ovakvim stvarima? • Ja, Zoran Karastojković, ovim sam hteo da podignem svoj glas protiv neznanja i praznih priča (ovde tabela)…, a vi kako hoćete… • Elita društva se ne stvara na opisan način, možete reći prodavanjem magle!

  15. UMESTO ZAKLJUČKA: Toliko veliki kontrast, a po autorovom mišljenju radi se o velikom neznanju, zaista se retko sreće u bilo kojoj grani tehnike ili industrije. Da li bi veliki J.J.-Zmaj, da je bio menadžer, ikada napisao: "dižite škole, deca vas mole"!? Pa kome trebaju takve škole? Izgleda samo srpskim menadžerima... U završnoj sceni filma “Marš na Drinu” Ljuba Tadić, alias kapetan Kursula izgovara čuvenu rečenicu (psovku): “Drino, …”. Ja, Z.K., mogu samo da kažem: “Srpska ekonomijo …”.

More Related