T RŽIŠTE RADA

1. TRŽIŠTE RADA PREDAVANJE 13 Prof. dr Jovo Jednak

2. TRŽIŠTE RADA • Da li ste se zapitali zašto jedan prosečni diplomirani stručnjak zarađuje oko 300 do 800 evra, dok neko sa diplomom srednje škole zarađuje samo 150 do 400 evra.

3. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • Slično krivama tražnje, za finalnim dobrima i uslugama, koje su rezultat proizvodnog procesa, krive tražnje sa inputima proizvodnje su opadajuće. • Za razliku od tražnje za dobrima i uslugama, tržanja za inputima proizvodnje jeizvedena tražnja. • Ona zavisi od obima proizvodnje nekog preduzeća i troškova inputa. • Na primer, Majkrosoftova tražnja za programima je izvedena tražnja, koja zavisi ne samo od plata preduzeća, već i od količine softwera koji Majkrosoft planira prodati.

4. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • 1. Neoklasična ekonomska teorija raspodelu svodi na teoriju razmene, odnosno granične produktivnosti inputa proizvodnje • Kriva tražnje za pojedinim inputima određena je njihovom graničnom proizvodnjom • Drugim rečima, svaki input proizvodnje učestvuje u stvaranju bruto domaćeg proizvoda, pa svakom inputu pripada i odgovarajući dohodak: • radu najamnina, kapitalu profit, a zemljišturenta. • Pri tome: najamnina je jednaka graničnom proizvodu rada; profit graničnom proizvodu kapitala, a renta graničnomproizvodu zemlje

5. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • Uuslovima potpune konkurencije kod tržišta inputa, granični prihod od prodaje dodatne jedinice autputa (MRP), • jednak je produktu cene (P) togproizvoda i njegovog graničnog proizvoda (MP),odnosno: MRP = P x MP

6. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje

7. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • Angažovanje inputa u proizvodnji teče sve dotle • dok je granični proizvod (granični proizvod x cena) svakog pojedinog inputa proizvodnje veći od njegovog graničnog troška, odnosno od cene određenog inputa proizvodnje. • To znači, da je: • a) nadnica = graničnom proizvodu rada; • b) renta = graničnom proizvodu zemlje, i • c) profit = graničnom proizvodu kapitala.

8. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • 2. Tražnja za inputima proizvodnje, (kada je samo jedan input promenljiv). • ...želimo saznati da li je isplativo zaposliti još jednog dodatnog radnika. • To bi bilo profitabilno samo ako dodatni (granični) auput tog radnika bude veći od njegovog troška. • Dodatni prihod koji ostvaruje dodatna jedinica radne snage naziva se vrednost dodatnog (graničnog) proizvoda rada (MRPL). • Preduzeće bi trebalo zapošljavati dodatnu radnu snagu sve dok je MRPLekvivalentan platama (nadnicama), w. • Otuda i pitanje, kako se meri MRPL?

9. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • To je dodatna količina proizvodnje koja se ostvaruje angažovanjem (dodavanjem) dodatne jedinice rada, pomnožena s dodatnim prihodom od prodaje dodatne jedinice proizvodnje (autputa). • Dodatna količina proizvodnje po jedinici rada (MPL) određena je odnosom ∆Q / ∆L, dok je granični prihod (MR), jednak ∆R / ∆Q. Iz ovoga proističe da je: • MRPL = (MPL) (MR).

10. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • Na konkurentnom tržištu autputa preduzeće prodaje svoje proizvode po ceni (P). • Granični prihod od prodaje dodatne jedinice autputa, tada je jednak P, odnosno MR = P. • U ovom slučaju vrednost graničnog proizvoda rada jednaka je graničnom proizvodu rada i ceni proizvoda: MRPL = (MPL) (P). • Grafički se prikazuje.

11. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje Grafikon br. 13-1. Vrednost graničnog proizvoda Na konkurentnom tržištu gde je proizvođač prihvatač cena tražnja kupaca za inputima zadana je krivom vrednosti graničnog proizvoda. Kriva MRP je opadajuća, jer granični proizvod rada opada sa povećanjem radnih sati. I u monopolističkim uslovima, tražnja za inputima je određena krivom MRP, koja je opadajuća i zbog opadanja graničnog proizvoda rada i zbog opadajućeg graničnog prihoda.

12. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • dokle je god MRPL veće od plate (w), preduzeće bi trebalo zaposliti dodatnu jedinicu radne snage. • Ukoliko je vrednost graničnog proizvoda manja od plate, preduzeće bi trebalo otpustiti zaposlene. • Tek kada je vrednost graničnog proizvoda jednaka plati, odnosno MRPL = w, preduzeće ostvaruje maksimalnuprofitabilnost. • Ovaj uslov ilustruje grafikon 13-2 , gde je kriva tražnje za radom (DL) jednaka MRPL.

13. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje Grafikon br. 13-2. Zapošljavanje radne snagena konkurentskom tržištu Na konkurentnom tržištu rada, preduzeće je suočeno sa savršeno elastičnom ponudom rada (SL,), te može zaposliti broj radne snage (L*) uz platu (w*). Tražnja za radom (DL) određena je i vrednošću graničnog proizvoda rada (MRPL). Preduzeće maksimizira profit u tački E gde je vrednost graničnog proizvoda rada jednaka plati.

14. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje Grafikon br. 13-3. Primene u ponudi rada – smanjenje plata U uslovima privređivanja kada je preduzeće suočeno sa ponudom rada S1, ono smanjuje L1 jedinica rada, uz platu w1. Međutim, kada se plata smanji, i ponuda rada se menja u S2 tako da preduzeće maksimira profit, kada se niža plata w2 izjednači sa graničnim prihodom rada, (uz L2 jedinice rada).

15. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • Sada možemo zaključiti: • uslov maksimiziranja profita, gde je vrednost graničnog proizvoda rada jednaka plati odnosno MRPL= w, je ekvivalalantan uslov da je granični prihod jednak graničnom trošku, odnosno MR = MC. • Dakle, zapošljavanje radne snage i odabir autputa ud strane preduzeća prati isto pravilo: • inputi i autputi se odabiru tako da je granični prihod (odprodaje autputa) jednak graničnom trošku (od kupnje inputa). • Ovaj princip važii za konkurantna i nakonkurentna tržišta.

16. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • 3. Ponuda inputa na konkurentnom tržištu. Grafikon br. 13-4. Kriva ponude inputa na konkuretntnom tržištu Na konkurentnom tržištu preduzeće može kupiti inputa koliko želi, ali bez uticaja na cenu. Stoga se suočava sa elastičnom krivom ponude tog inputa. Cena je određena presekom krivih ponude i tražnje inputa. Na panou a, tražena industrijska količina platna jednaka je ponuđenoj količini po ceni od 10 evra po metru. Na panou b, preduzeće se suočava sa horizontalnom krivom graničnih izdataka (troška) po ceni od 10 evra, po metru platana.

17. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • kriva ponude (AE) s kojom se suočava preduzeće, pano b je ustvari krivaprosečnih troškova - izdataka (isto kao što je kriva tražnje sa kojom se suočava preduzeće njegova kriva prosečnih prihoda), • zato što pretstavlja cenu po jedinici koju preduzeće plaća - kupuje dobro. • S druge strane, kriva graničnih izdataka pretstavlja trošak dodatne jedinice koju preduzeće kupuje (kriva graničnih izdataka na tržištu inputa je analogna krivi graničnih prihoda na tržištu autputa). • Kada je tržište konkurentno, krive graničnih i prosečnih izdataka su horizontalne (identične) za konkurentno preduzeće na tržištu autputa.

18. Cena inputa se stanovišta vrednosti granične proizvodnje • Preduzeće kupuje inpute proizvodnje sve dok krive vrednosti graničnog proizvoda leži iznad krive graničnog izdatka. • Tako preduzeće može povećati profit kupovinom tog inputa zato što korist dodatne jedinice (MRP) prevazilazi njegove troškove (ME). • Međutim, kada se kriva vrednosti graničnog proizvoda nalazi ispod krive graničnog izdatka, neke jedinice donose manje koristi nego što je trošak. • Prema tome, maksimiranje profita zahteva da vrednost graničnog proizvoda bude jednaka graničnom trošku, • odnosno:ME = MRP.

19. Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitentni trošak • U oglasima mnogih novina možete pročitati različite oglase • dva oglasa dale dve različite osobe, različitih sklonosti, jasno odražavaju želju i spremnost da rade • Oni su jednostavno spremni da rade i to je njihova „ponuda rada”.

20. Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitentni trošak • Ponuda predstavlja broj sati koje stanovništvo (domaćinstva) želi da radi na poslovnim aktivnostima koje donose zaradu (platu, najamninu, nadnicu i sl.): u fabrikama, na poljoprivrednim parcelama, u trgovini, državnoj administraciji ili novim neprofitnim ustanovama. • Glavneodrednice ponude rada su • (1) brojnost stanovništva i • (2) način na koji oni provode svoje vreme

21. Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitentni trošak • 1. Stanovništvoje veoma bitan input stvaranja nacionalnog dohotka. Brojnost stanovništva određena je natalitetom, mortalitetom i imigracijom. • 2.Način na koji stanovništvo provodi raspoloživo vreme možemo posmatrati sa aspekta radnih aktivnosti, u toku, recimo, nedelje, meseca, godine itd. • svaki pojedinac treba da odluči koliko će da radi, a koliko će vremena posvetiti dokolici i razonodi, odnosno koliko će ponuditi radnih časova preduzeću, a koliko će sati posvetiti dokolici i razonodi.

22. Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitentni trošak • 3. Dohodak naspram dokolici (slobodnom vremenu). • Realna plata predstavlja odnos nominalne plate, podeljene sa cenama roba i usluga w / P, što pokazuje realnu kupovnu moć.

23. Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitentni trošak Slika br. 13-1. Ponuda rada Količina neke robe i usluga koje se nude na prodaju stalno raste sa rastom njihove cene. Ponuda rada reagujena isti način. Pri plati (zaradi) w1 količina rada jeq1, tačka A. Pri većoj plati (zaradi), w2, radnici su spremniji da rade veći broj sati u nedelji, tj. da ponude veću količinu rada, q2. No, može doći i do smanjenja ponude rada, iznad tačke C, kada pojedinci izaberu više dokolice, a manje rada.

24. Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitentni trošak • 4. Tržišna ponuda rada • Kod ponude rada takođe postoji: (1) individualnai (2) tržišna kriva ponude rada. Tržišna kriva ponude rada nastaje sabiranjem svih pojedinačnih ponuda rada. • Ponuda rada na tržištu se odnosi na sve sate koje su ljudi spremni da provedu radeći za različite plate. I to se takođe kreće naviše. • Kako rastu plate, ne samo da su već angažovani radnici spremni da rade duže, nego se i novi radnici pojavljuju na tržištu rada.

25. Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitentni trošak • Tržišna ponuda rada je ukupna količina rada koju su radnici spremni i u stanju da ponude za različite plate, odnosno zarade u datom vremenskom periodu, ceteris paribus

26. Tražnja za radom – izvedena tražnja • 1. Tražnja za radom je količina rada koju su poslodavci spremni i u stanju da angažuju po različitim platama, odnosno, zaradama, u datom periodu. • 2.Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje, rekli smozavise od tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. robama i uslugama koje ti inputi proizvode. • Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za proizvodima tog rada.

27. Tražnja za radom – izvedena tražnja Slika br. 13-2. Tražnja za radom Što je veća plata (zarada) manja je količina potrebnog rada (ceteris paribus). Pri plati (zaradi), w1 potreban je rad L1. Ako plata (zarada) pada do w2, traži se veća količina rada L2. Kriva tražnje za radom sledi zakon opadajuće tražnje.

28. Tražnja za radom – izvedena tražnja • 3. Plata ili zarada. • količina rada koja se traži zavisiće od cene tog rada, što mi u našem žargonu nazivamo platom, a drugi to poistovećuju sa zaradom.

29. Granični fizički proizvod, granični prihod, proizvodai granična produktivnost rada • 1. Granični fizički proizvod. • Vrednost radnika za njegovu firmu meri se njegovim graničnim fizičkim proizvodom, • a to je promena ukupnog učinka u odnosu na promenu količine inputa, odnosno koji se javlja kada se primi sledeći radnik. • U većini slučajeva granični fizički proizvod opada sa angažovanjem više radnika.

30. Granični fizički proizvod, granični prihod, proizvodai granična produktivnost rada • 2. Granični prihod proizvoda • Novčana vrednost ukupnog doprinosa učinku zove se granični prihod proizvoda, a to je promena u ukupnom prihodu koja se javlja kada se angažuje dodatna jedinica rada. To je, u stvari, promena ukupnog prihoda uz dodatnu jedinicu rada, odnosno:

31. Granični fizički proizvod, granični prihod, proizvodai granična produktivnost rada • 3. Zakon smanjenja prihoda i granična produktivnost rada. • Kritični koncept ovde je granična produktivnost rada. To znači: • a) ako je marginalna produktivnost veća od plate (cene rada), preduzetniku novouposleni radnik donosi profit i zato će ga preduzetnik zaposliti; • b) ako je marginalna produktivnost manja od plate, tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli nekog novog radnika, jer bi imao veće troškove od prihoda, čime bi smanjio profit, pa nema zapošljavanja.

32. Granični fizički proizvod, granični prihod, proizvodai granična produktivnost rada • Dakle, pravilo o zapošljavanju radnika glasi:preduzetnik zapošljava nove radnike sve dok je njihova marginalna produktivnost veća od njihovih plata. • Poslednji zaposleni radnik ima platu koja je jednaka marginalnoj produktivnosti rada. • Sa njegovim zaposlenjem privatni preduzetnik niti povećava svoj profit niti ga smanjuje. • To je granična linija zaposlenosti.

33. Granični fizički proizvod, granični prihod, proizvodai granična produktivnost rada Slika br. 13-3. Tražnja za radom je predodređena graničnom produktivnošću rada Vertikalni odsečci predstavljaju dodatni proizvod prvom, drugom... jedinicom rada. Pri plati od 60 evra, preduzetnik će zaposliti L radnika, od 0 do 10(10 radnika x 6 evra = 60 evra.

34. Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda i prihoda • 1. Smanjenje graničnog fizičkog proizovda. Slika br. 13-4. Smanjenje graničnogfizičkog proizvoda Granični fizički proizvod rada je povećanje ukupne proizvodnje do koje dolazi kada se angažuje jedan dodatni radnik. Granični fizički proizvod ima tendenciju pada kada se angažuju dodatni radnici. Ovaj pad se javlja zato što svaki sledeći radnik ima manje povoljne uslove za rad. .

35. Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda i prihoda Tabela br. 13-1. Međuodnos berača malina, ukupnog autputa i graničnog fizičkogproizvoda Sa povećanim brojem berača, povećava se ukupni autput, dostiže maksimum i počinje opadati, dok se granični proizvod posle angažovanja drugog berača neprekidno smanjuje.

36. Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda i prihoda

37. Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda i prihoda • 2. Smanjenje graničnog prihoda proizvoda. • Kako opada granični fizički proizvod, tako se smanjuje i granični prihod proizvoda. • Pad graničnog prihoda proizvoda odražava pad graničnog fizičkog proizvoda. • granični fizički proizvod varijabilnog inputa opada što se više koristi data količina (fiksnih) inputa

38. Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda i prihoda Slika br. 13-5. Kriva graničnog prihoda proizvoda je kriva tražnje za radomPoslodavac je spreman da plati radniku rad do granice njegovog graničnog prihoda proizvoda. U tom slučaju uzgajivač će rado angažovati drugog radnika, jer granični prihod proizvoda tog radnika (tačka B) premašuje platu – cena rada (6 evra). Peti radnik neće biti angažovan po toj plati, jer je granični prihod proizvoda tog radnika (tačka D) manji od6 evra. Kriva graničnog prihoda proizvoda je kriva tražnje za radom.

39. Ravnoteža na tržištu rada, ravnotežna plata, ravnotežna zaposlenost i promene učinaka na tržištu • 1. Ravnotežna plata – cena rada. • Presek krive ponude i tražnje predodređuje ravnotežnu platu. • Ravnotežna plata (cena rada), je plata pri kojoj je količina ponuđenog rada u datom periodu jednaka količini tražnog rada.

40. Ravnoteža na tržištu rada, ravnotežna plata, ravnotežna zaposlenost i promene učinaka na tržištu Slika br. 13-6. Ravnoteža na tržištu rada – konkurentsko tržište Presek tržišne ponude i tražnje određuje ravnotežnu platu na konkurentskom tržištu rada. Sve firme iz te oblasti mogu angažovati onoliko radnika koliko žele po toj ravnotežnoj plati. Slično tome, svako ko je spreman i sposoban da radi za platu we može da nađe posao.

41. Ravnoteža na tržištu rada, ravnotežna plata, ravnotežna zaposlenost i promene učinaka na tržištu • 2. Ravnotežna zaposlenost. Grafikon br. 13-5. Ravnoteža na tržištu rada – monopolističko tržište Kada proizvođač ima monopolsku moć, “granična vrednost” radnika, VM veća je od platewM . Zbog toga se zaposli premali broj radnika. Tačka E određuje količinu rada koju preduzeće unajmljuje i iznos plate koji pripada (plaća se) radnicima.

42. Ravnoteža na tržištu rada, ravnotežna plata, ravnotežna zaposlenost i promene učinaka na tržištu • 3. Promena učinka na tržištu. • a) Promene vezene za produktivnost • Ako produktivnost rada raste, i plate mogu da rastu, ali ne na uštrb zaposlenosti. • Povećana produktivnost podrazumeva da radnici mogu da prime veće plate ne žrtvujući poslove, ili da se može povećati zaposlenost bez smanjenja plata.Oduvek je povećana produktivnost bila najvažniji izvor za rast plata i životnog standarda.

43. Ravnoteža na tržištu rada, ravnotežna plata, ravnotežna zaposlenost i promene učinaka na tržištu • b) Promena cene. Slika br. 13-7. Povećanje produktivnosti rada Odluka o plati i zaposlenosti zavisi od graničnog prihoda proizvoda. Ako se poveća produktivnost, kriva tražnje za radom se pomera naviše (od D1 do D2), podižući vrednost MRP svih radnika. Uzgajivač sada može da podigne plate (tačka w) ili da angažuje više radnika (tačka E’).

44. Minimalne plate, minimalna cena rada i nepoželjni efekti tražnje i ponude rada • 1. Minimalne plate i minimalna cena rada. • Kolektivne ugovore za minimalne plate za odgovarajuću kategoriju rada. Preduzetnici i poslodavne strukture ne bi smeli isplaćivati plate ispod definisanog minimuma. Ako preduzeće ne bi moglo da isplati minimalne plate zbog teškoća u poslovanju, onda sledi smanjenje broja zaposlenih radnika, sanacija ili stečaj. • Minimalne plate se definišu kolektivnim ugovorima

45. Minimalne plate, minimalna cena rada i nepoželjni efekti tražnje i ponude rada Slika br. 13-8. Efekti minimalne plate Minimalna plata povećava količinu ponuđenog rada, ali smanjuje tražnju za radom. Neki radnici (qa) na kraju dobiju veću platu, ali drugi su (qb-qa) i dalje nezaposleni ili gube posao.

46. Minimalne plate, minimalna cena rada i nepoželjni efekti tražnje i ponude rada • Za našu analizu najbitniji je svakako odnos: a) cena rada i b) mogućnost povećanja zaposlenosti. • Naime, previsoka cena rada izaziva pad za poslenosti (prva alternativa), ili se odlučiti za nižu cenu rada radi zadržavanja ili povećanja broja zaposlenih (druga alternativa).

47. Minimalne plate, minimalna cena rada i nepoželjni efekti tražnje i ponude rada • 2. Neželjeni efekti tražnje rada. • 3. Neželjni efekti ponude

48. Minimalne plate, minimalna cena rada i nepoželjni efekti tražnje i ponude rada Grafikon br. 13-6. Nedostatak visoko – obrazovanog kadra u Srpskoj vojsci Kada osoblje u vojsci prima platu w*, tržište rada je u ravnoteži. No, kada je plata ispod w*, na nivou w0, pojavljuje se nedostatak osoblja (od taćke A do B), s obzirom da je tražnja veća od ponude.

49. Uticaj radničkih sindikata na tržišno određivanje plata • 1. Uticaj sindikata na ravnotežnu platu. • Radnička udruženja (sindikati) su još jedna snaga koja pokušava da ukine ravnotežnu platu. • Radnici u određenoj industriji mogu da odluče da preduzmu kolektivnu akciju da im se poveća plata. Da bi to ostvarili, oni obrazuju udruženje i kolektivno pregovaraju sa poslodavcima i vladom.

50. Uticaj radničkih sindikata na tržišno određivanje plata Slika br. 13-9. Uticaj sindikata na efektivne plate Da nema udruženja (sindikata), prosečna plata bi bila na nivou we. Ukoliko bi udruženja preuzela kontrolu na tržištu, ona bi tražila povećanje plata do wu. Veća plata smanjuje zaposlenost sa nivoa L1 na L2. Radnici sa organizovanog (udruženog) tržišta tražiće posao na tržištu neudruženog (neorganizovanog) rada. Tako će se kriva ponude pomeriti udesno. Rezultat bi bio smanjenje plata (na nivou wn) na tržištu organizovanog rada. Plate na tržištu organizovanog rada postaće veće nego na tržištu neudruženog rada.