БУНЕ И УСТАНЦИ 1804 – 18 7 8.

1. БУНЕ И УСТАНЦИ 1804 – 1878.

4. Турскоцарство– крајем 18. вијека УзроцикризеТурскогцарства 1. Осамостаљивањејањичара 2. Задуживањекодевропскихдржава 3. Насљеђивањеспахилука –читлучење ( читлук – насљедниспахилук ) 4. Престанакосвајачкихратова

5. Балканпочетком 19.вијека

6. РеформезаБеоградскипашалук СултанСелим III Реформатор Србимапризнато : ПротјеривањејањичараизБеоградскогпашалука; 2. Слободавјероисповестиитрговине; 3. Плаћањетачноутврђеногхарачатурскомсултану; Успостављенајесрпскавојска.

7. ЂорђеПетровићКарађорђеВрховнивождЂорђеПетровићКарађорђеВрховнивожд

8. Војска

10. Терорјањичара - припремезаустанак • ЈањичарисевраћајууБеоград и уводестраховладу; • Пашалук – подијељенначетиридијела; • Београдскивезир – урукамадахија; • Србигубеповластице –новивеликипорези; • Србисултануслалижалбенанасиљедахија; • немаодговора – истакнутикнезови – АлексаНенадовићначелу – отпочињуприпремезаустанак; • оружјенабављајуизАустрије.

12. Сјечакнезова ( јануар 1804 ) Поводзаустанак • Покушајдахијадаспријечиустанак • сјечакнезова • погубљењеоко 70 најистакнутијихкнезова • Сјечакнезова– убрзаваразвојустанкауШумадијииПашалуку • преосталикнезовиимноштвонародабјежиушуме • СарадњасахајдуцимаСтојанаГлаваша – основаниоружаниодреди

13. Првисрпскиустанак (1804-1813) • ПОЧЕТАКУСТАНКА 15. фебруара “СРЕТЕЊЕ“1804.год. скупуОрашцу одлукаодизањубуне • ЂорђеПетровићКарађорђе– вођаустанка • буназахватазападнуСрбијувође: • ПротаМатејаНенадовић, • ЈаковНенадовић, • ЛукаЛазаревић • УисточнојСрбијивођесу: • МиленкоСтојковићи • ПетарДобрњац

14. Мјестоустанка- Марићевајаруга

15. ИзборКарађорђаза Вожда СтарјешинеустанкабирајунаскупууОрашцу 15.фебруара 1804.годиневођуустанка БиојетоЂорђеПетровићзвани: ЦрниЂорђе-Карађорђе ТеодосијеМарићевићмупоручује: ” Штотине знашмићемотиказати; а штовелишдасиљутизао, даоћешодмадаубијеш, баштакавсадитреба.”

17. БИТКЕ – ИВАНКОВАЦ, ДЕЛИГРАД, МИШАР • Првабиткаизмеђусултанаиустаника(наИванковцукодПараћина ( 1805) )– почетаксрпско-турскограта – Србидобијајубитку; • УбојевиманаМишаруиДелиграду (1806)побјеђујусултановувојску; • СрбиизАустријесудолазилидасеборекаодобровољци

18. ХајдукВељкоПетровић, најпопуларнијијунакПрвогсрпскогустанка (око 1780, Леновац, округтимочки — око 20. јула1813, Неготин ХајдукВељкоПетровић

19. БОЈНАЧЕГРУ 1809.године • У прољеће 1809. год. пробијенфронткодНиша- изгинулоје3000 српскихратникасавојводомСтеваномСинђелићем (битка на Чегру); • НаређењеХуршид-паше – одсрпскихглавајеизграђенаЋеле-кула– споменикзвјерствајединственусвијету

20. Стеван Синђелић и Ћеле кула

22. СтеванСинђелић(*1770—†19. мај1809)биојесрпскивојсковођауПрвомсрпскомустанку.ПогинуојеубојунаЧегру ,дигавшиуваздухшанацпунТурака.

23. Ћелекула

24. Почетактерора • Турциубијајусрпскератникеирањенике – свемушкарцеод 15 год. панавише – женеидјецуодводеуропство; • Спаљивањесела; • Београд– тржиштеробова – заједандан 1800 лица; • ХиљадеСрбаупућеноуБосну – поклонагамаибеговима; • 100,000 Србамученичкиубијено – трећинатадашњепопулације

25. Карађорђе

26. споменик Карађорђу

27. споменикХајдукуВељкуПетровићу

28. споменикнаЧегру

29. Ћелекула

30. Други српски устанак 1815.године

32. СрбијапослијеПрвогсрпскогустанкаСрбијапослијеПрвогсрпскогустанка • Турциуспоставиливласту Београдскомпашалуку; • Новивезирпашалука; • СулејманпашаСкопљак ( тиранинивеликинепријатељСрба) • Народсевраћаиззбјегова; • Вратилисусекнезови : • МилошОбреновић, • СтанојеГлаваши • ХаџиПроданГлигоријевић • Појачанонасиље, кулук , убиства... СулејманпашаСкопљак

33. УводуДругисрпскиустанак • ПоновномокупацијомСрбијеТурцисуСрбевратилинаположајраје; • Уводисережимизвременавладањадахија – насиље, кулук, убиства. • 1814. год. – околинаЧачка - буна – ХаџиПроданГлигоријевић; • Турцизаробилиипогубилитристаустаника; • Терорјепојачан; • СтанојеГлавашјеубијен; • Србиседижунаоружје.

34. ПочетакДругогсрпскогустанка • Направославнипразник • “Цвети”23.априла1815 год. уТаковуизбиоједругисрпскиустанакподвођствомМилошаОбреновића. • “ Евомене, етовамаратасТурцима” • Послијепропастипрвогсрпскогустанкасрпскинародсенашаоугоремположају. • Турцисуубијалиљуде,палилиселаималтретирали… • МногепородицесупобјеглепрекограницеуСремиБанат.

35. ПОБЈЕДЕУДРУГОМСРПСКОМУСТАНКУ • Устанакјезахватио : • Рудничку, Чачанску , ВаљевскуиКрагујевачкунахијуи брзосепроширионациопашалук. • Ослобођениградови: Обреновац Шабац, Пожаревац Чачак Карановац ( Краљево)

36. ПреговориМилошаиМарашлиАлипаше • Србидобијајуаутономију; • СачинилисуусмениспоразумпокомесууПашалукуСрби добилисљедећаправа: 1. ДанаксакупљајуСрбибезТурскогмијешања. 2. Спахиједобијајусамооноштојепозакону. 3. Милошпостајеврховникнез . - Паралелнојеуспостављенасрпскаитурскавласт. Заставаустаника

37. Јањичар

38. кнезМилошОбреновић

39. konak kneza Miloša u Beogradu

41. БУНЕ И УСТАНЦИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ - У току 1806. године десила се Машићка буна (село Машићи под Козаром)), али је брзо угушена, јер се на устанак дигло само једно село. - Јанчићева буна је био устанак хришћана у Босанској крајини током 1809. године под вођством Јована Јанчића. Буна је избила под утицајем дешавања у устаничкој Србији. Циљ буне било је повезивање са устаницима у Србији. Због лоше организације устанак је угушен неколико недјеља по избијању, а Јован Јанчић је изгубио живот на самом његовом почетку.

42. Средином 19. вијека у источној Херцеговини једну деценију Лука Вукаловић је предводио устанике против турских власти.

44. Пецијина буна У јесен 1858. год. Хајдук Петар Поповић Пеција диже велику буну у Кнешпољу. Након дуге и тешке борбе Турци су успјели устанике натјерати преко ријеке Уне у Хрватску Костајницу, гдје се већина предала аустроугарској војсци. Пеција са још 300 устаника се није предао већ су прешли преко моста назад међу Турке, који су се разбјежали испред Пецијиног ножа.

45. Сви ови устанци су били увод у највећи устанак 1875. године који је трајао три године. Устанак је почео у Херцеговини под називом Невесињска пушка. Брзо се проширио на Босанску Крајину. Устанике у Херцеговини помагала је Црна Гора, а устанике у Босни Србија. Устаници су ослободили српска насеља, а турска војска се повукла у утврђене градове. Турска војска није могла да угуши устанак.

46. Вође устанка: • Богдан Зимоњић, • Стојан Ковачевић, • Мићо Љубибратић, • Петар Пеција Поповић.

48. одијело црногорске војске 1875. год.

49. Оружје из времена устанка

50. Трипко Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Перо Тунгуз, Пеција Поповић, Голуб Бабич, Стојан Ковачевић и Богдан Зимоњић Вође устанка