СЛАЂАНА ВИЛОТИЋ ИНСПЕКТОР-ПРОСВЈЕТНИ САВЈЕТНИК ЈУН-АВГУСТ 2012. ГОДИНЕ s.vilotic@rpz-rs

1. РЕПУБЛИЧКИ ПЕДАГОШКИ ЗАВОД САВЈЕТОВАЊЕ ЗА НАСТАВНИКЕ РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ Екст. пров. ДНЕВНИ РЕД СЛАЂАНА ВИЛОТИЋ ИНСПЕКТОР-ПРОСВЈЕТНИ САВЈЕТНИК ЈУН-АВГУСТ 2012. ГОДИНЕ s.vilotic@rpz-rs.org

2. ЗАДАЦИ ОБЈЕКТИВНОГ ТИПА КАО ИНСТРУМЕНТ ПРОВЈЕРЕ ШКОЛСКОГ ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА Оцјена је искључиво у функцији повратне информације ученику, његовом родитељу, одјељењу и наставнику о томе колико је ученик напредовао у зони наредног развоја у свим сегментима способности (интелектуалном, социјалном, емоционалном...).

3. Терминолошкаразграничења Школско постигнуће ученика често се идентификује са школским успјехом, претпостављајући да су школске оцјене поуздан и објективан показатељ школских постигнућа. • Праћење подразумијева континуирано уочавање и биљежење запажања о: 1) развоју интереса, мотивације и способности ученика, 2) знањима и постигнућима у усвајању садржаја наставног предмета,3) односу према раду, постављеним задацима и васпитним вриједностима и 4) постигнутом нивоу компетенција и исхода дефинисаних наставним планом и програмом. • Провјеравање подразумијева процјену нивоа знања и постигнућа у наставном предмету или подручју, као и у свим облицима рада у школи током школске године. • Оцјењивање је • Континуиран поступак којим наставник, на основу ширег и комплексног познавања ученика, оцјењује квалитативну и квантитативну страну његовог рада и залагања, према утврђеним прописима, односно прати васпитно-образовни рад и развој ученика и процјењује васпитно-образовни ниво и напредовање ученика. • Процјењивањеучениковогпостигнућаунастави, тј. одређивањемјеста, положајаодређеногучениканаљествициоцјена.

4. Циљеви образовања Когнитивно подручје знање, схватање примјена, анализа, синтеза, вредновање Психомoторно подручје (имитација, манипулација, прецизирање, анaлиза и синтеза, натурализација) Афективно/кoнативно/ васпитно пoдручје (примање, реаговање, заузимање ставa, систематизација, карaктеризовање) ПОДРУЧЈАПРАЋЕЊА, ВРЈЕДНОВАЊАИОЦЈЕЊИВАЊА

5. УСМЕНОПРОВЈЕРАВАЊЕ • припадасубјективномоблику • оцјењивањаи зависиискључивоодучитеља. • Карактеристике: • поред чињеничногзнања, сазнаје се итоколикојеученикустањудасвојемислиизразииформулише ријечима, далисеизражавапрецизно, итокакоиколикојесхватиоградивоикакозна да га објаснити и упoтријеби, • може сеутицатинаодговарањеученика, • испитујусемањидијеловинаставногсадржаја, • мoже се уoчити квалитaтивна разлика. Врсте провјере школског постигнућа ученика

6. ОПИС СКАЛЕ ОЦЈЕНА,

7. Врсте провјере школског постигнућа ученика • ПИСМЕНО ПРОВЈЕРАВАЊЕ • припадаобјективном облику • провјеравањазнања и утврђујерелативнопостигнућепојединцау односупремарезултатуосталихчлановаодјељења. • Карактеристике: • ученицимапостављениистизадаци,одговориупоредиви, • истирежимрада и вријемеодговарањазасвеученике, • критеријијасноодређени,оцјењивањеобјективније, • обухваћеновишеградива, • временскиекономично.

8. ПИСМЕНО ПРОВЈЕРАВАЊЕ • Задаци објективногтипасу задаци у којима је тачан одговор једнозначно одређен и могу се објективно процијенити. • ТестимамноговећамјернаобиљежјаодЗОТ-а. Мјернаобиљежјатестасудосљедност, ваљаност, објективностиосјетљивост. Тестједосљедануколикоупоновљенојситуацијисистимученицимадајеистерезултате. Ваљаностнампоказујеукојој мјеритестмјерионоштосењимежелимјерити. Објективносттестајеобиљежједарезултатмјерењанезависиод испитивача, тј. учитеља. Тестћебитиосјетљивијиакојеразликаизмеђунајнижихинајвишихрезултатавећа. • Задациесејскогтипанеприпадајунизу задатакаобјективногтипа. • Онисесастојеодвишепитањакојаомогућујуслободнијеиопширнијеодговарањекаоислободнијеизражавање. Мањкавостјештојеоцјењивањесубјективноидуготрајно.

9. ТИПОВИ ЗАДАТАКА ОБЈЕКТИВНОГ ТИПА Задациобјективногтипа супожељниуситуацијама кадаједовољнодаученикпрепознајеградиво, кадаученике усмјеравамонаконкретнорјешавање проблема, завјежбањеипримјенуградива, служезаучење и погоднисузапримјенумотивацијепостигнућанаградивутезасамовредновање ученика. • 1. Задаци структурисања и упоређивања. • 2. Задаци препознавања. • 3. Задаци надопуњавања. • 4. Отворени проблемски задаци. • 5. Задаци алтернативног избора. • 6. Задаци вишеструког избора. • 7. Задаци процјењивања. • 8. Комбиновани задаци. Модел ЗОТ-а (Завод за вредновање квалитета) www. ceo.edu.rs

10. Специфичностиу изради ЗОТ-а 1.Задаци структурисања и упоређивања-синтеза Сврстај у табелу!2. Сврстај по реду!3. Упореди двије дате величине (појма)!4. Среди табелу!5. Изједначи лијеву и десну страну!6. Слова са цртежа (карте) поредај поред одговарајућих објашњења!7. Прикажи однос! 2. Задаци препознавања-знање 8. Препознај на слици (карти)!9. Препознај у тексту! (нпр. придјеве)10. Заокружи на цртежу!11. Означи дијелове цртежа (по датом критеријуму)!12. Заокружи слово испред тачног одговора! 3. Задаци надопуњавања- разумијевање 13. Замијени звјездицу (бројем, словом, ријечју и слично).14. Допуни реченицу!15. Допуни табелу!16. Шта недостаје у низу?17. Крај сљедећих почетних слова испиши ријечи које почињу тим словом!

11. Специфичностиу изради ЗОТ-а 4. Отворени проблемски задаци-разумијевање 18. Одговори на питање!19. Пронађи у тексту!20. Наброј!21. Пронађи на карти (слици)!22. Попуни табелу!23. Среди формулу!24. Нађи заједничко својство!25. Нацртај скицу (схему, когнитивну мапу)!26. Опиши!27. Шта значи кад кажемо!28. Објасни зашто!29. Разради тезу!30. Уради! Направи! 5. Задаци алтернативног избора-вредновање 31. Који од двају одговора (рјешења, тврдње) је тачан? 32. Поред сваког појма (односа, величине и слично) су дана два рјешења (тврдње,одговора). Подвуци тачну тврдњу, одговор!33. Градове са списка поредај тако штоћеш испод слова А сврстати оне који су у БиХ;напиши државу и градове испод слова Б и Ц! 6. Задаци вишеструког избора-вредновање  34. Заокружи тачне одговоре међу набројаним!35. Од приложених елемената (одговора, тврдњи и слично) допуни низ (реченицу, текст,табелу и слично)!36. На сљедећу тврдњу се односе неки од набројаних података. Заокружи (подвуци) их!37. Изабери одговарајуће слике!38. Горе поредане ријечи сврстај у табелу!39. У квадратићиспред текста запиши редни број тачног одговора!

12. 7. Задаци процјењивања-анализа 40. Процијени шта је најважније!41.Чему би највише одговарало!42. Шта мислиш о...? Какав је твој став? 43. Да ли су истините сљедеће тврдње?44. Издвој битно од небитног! 8. Комбиновани задаци-примјена 45. Комбинуј подударне или одговарајуће парове!46. Нацртај симболе и поред њих испиши тумачења!47. Нацртај схему, испиши легенду и текст образложења!48. Представи просторно, распореди и означи!49. Наведи све изворе из којих можемо сазнати нешто о том проблему!50. Нацртај, напиши, испричај, одиграј Специфичности у изради ЗОТ-а

13. Неопходно добрo познавaње садржaја и исходe учења; • Одабратинајважниједијеловеградива, теме; • Објективнодефинисатициљеверадаикритеријеоцјењивања(априорни и статистички); • Одабратиобликезадатака; • Задаткегруписатипообликуисадржају; • Унаприједпланиратипитањаиначиниспитивања; • Испитиватиразличите нивоезнања (задаткепоредатиоднајлакшихпрематежим); • Задaци морају бити језички кoректни,граматички, стилскииправописноисправни; • Упутства за рјешавaње: јасна, разумљива,недвосмислена и примјерeна; Кораци у изради ЗОТ-а

14. Кораци у изради ЗОТ-а • Прилагодити тежину ајтема групи • и циљу коме је намијењен; • Избјегавaти дослoвне изразе из уџбеника; • Избјегавати двосмисленост питања; сугестивност, "замке"; • Конструкција реченице треба да је што једноставнија: скратите сложене реченице раздвојите их на више мањих, ради веће јасноће; • Задациморајубитисамостални (данисуодговориповезанисдругимзадатком); • Употребљавaти квантитативне, а неквалитaтивне фразе (пуно, мало, често…); • Избјегавати ирелевантне путоказе који олакшавају тачан одговор;

15. Укључити све ближе одредбе како бисте обезбиједили разумну основу за разумијевање питања; • Избјегавати стереотипну фразеологију; • Избјегавати непрецизне квалификације и нејасне, неодређене појмове, користити ријечи са прецизним значењем; • Избјегавати замршен или неподесан распоред ријечи; Кораци у изради ЗОТ-а

16. Оставити довољно простора за одговоре и скоровање; • Предвиђање обраде (континуиран преглед); • Вредновање задатака (пондерисање); • Предвиђање начина коректуре нетачних одговора; • Пробно испитивање; • Састављање дефинитивне верзије низа задатака објективног типа- анализа и уједначавање критерија; • Датидовољнопитањаивремена заодговор. Кораци у изради ЗОТ-а

17. ПРИМЈЕНА ЗАДАТАКА ОБЈЕКТИВНОГ ТИПА • Најавитикадаћесепровјераватизнањеиобјаснитиштаикакоћесепровјеравати. • Створитипријатну атмосферутоком провјерезнања. • Непријетитилошомоцјеном.

18. КРИТЕРИЈУМ ОЦЈЕЊИВАЊА И Ученик који веома остварује захтјеве настаног програма. Ученик који значајно остварује захтјеве наставног програма. Ученик који остварује захтјеве наставног програма. Ученик који минималано остварује захтјеве наставног програма. Ученик који не остварује минималне захтјеве. ОЦЈЕНА одличан (5) врлодобар (4) добар (3) довољан (2) недовољан (1) МЈЕРИЛАОЦЈЕНЕ Правилник о оцјењивању ученика

19. ГАУСОВАКРИВАУВРЕДНОВАЊУИОЦЈЕЊИВАЊУГАУСОВАКРИВАУВРЕДНОВАЊУИОЦЈЕЊИВАЊУ “СТРОГ” УЧИТЕЉ Кривуљанагнутапремаслабијимоцјенама Могућиузроци: • * критеријпревисок - већинаученикане може удовољити, • * градивојепретешко - већинаученикане моженаучити, • * учитељнијеуспиопротумачити градиво, • * нејаснапитања(двосмислена) - ученицине могуодговорити – погађају, • * односизмеђуученикаиучитељанијеквалитетан: страх(ометапроцеспраћења, разумијевањаипамћења)илинепоштивање(неозбиљносхватањеучитељаипредмета).

20. КривуљанагнутапремавишимоцјенамаКривуљанагнутапремавишимоцјенама • Могућиузроци: • преблагикритерији, • учитељуспиомотивисати ученике, • оптималноблагучитељиндивидуализоваонаставу(прилагођавањемогућностимаипотребамадјеце). “БЛАГ” УЧИТЕЉ ГАУСОВАКРИВАУВРЕДНОВАЊУИОЦЈЕЊИВАЊУ

21. ГАУСОВАКРИВАУВРЕДНОВАЊУИОЦЈЕЊИВАЊУГАУСОВАКРИВАУВРЕДНОВАЊУИОЦЈЕЊИВАЊУ УМЈЕРЕНО “СТРОГ” УЧИТЕЉ ПРИМЈЕР: 0%-20% = недовољан 21%-40% = довољан 41%-60% = добар 61%-80% = врло добар 81%-100% = одличан (ЖељкоБурцар)

22. Претварањебројабодовауоцјену • Начин: Процентуално 2.Начин: Бодовно Резултатезнањаученикадобивенеубодовимаизражавамооцјеном. Постигнућеученикаможесеодредити„присилномдистрибуцијом“ (10%најбољихученика – оцјена 5, сљедећих 20%- оцјена 4, средњих 40%- оцјена3, сљедећих 20%- оцјена 2 инајслабијих 10%- оцјена 1).

23. Кодпретежно везаниходговора ОЦЈЕНА% БОДОВА 90 – 100 77 - 89 64 - 76 50 - 63 1 мањеод 50 % Кодпретежно слободниходговора ОЦЈЕНА% БОДОВА 86 – 100 71 – 85 56 – 70 42 – 55 1 мањеод 42 % Учитељисенајвишепридржавају „дјеломичнеприсилне дистрибуције“којасетемељинаодређивањубодовногпрага(нпр.вишеод 50% одукупногбројабодовадајепозитивнуоцјену, асвиученицикојисуизнадцртераспоређујусепремапостоткубодова). МОГУЋЕГРАНИЦЕОЦЈЕНАПИСМЕНОГПРОВЈЕРАВАЊА

24. СкалазапретварањебројабодовауоцјенекористећисеаритметичкомСкалазапретварањебројабодовауоцјенекористећисеаритметичком срединомистандардномдевијацијом Оцјењивачка решетка Докимологија _ Прво сеизрачунааритметичкасредина (уознаци X ), азатимистандардна девијација (уознациσ). Кадасурезултатипровјере знања правилнораспоређени, кажемодасерадионормалнојдистрибуцији, азадаци су примјерениучениковомзнању. Акозадаци вјерноодражавају наставнипрограм, ондаможемозакључитидајеитајпрогрампримјеренученичкиммогућностима

25. Расподјелаоцјена подкривуљомнормалнедистрибуције С обзиромда је у употребискала одпетоцјена, површина израженау процентима, подкривуљомнормалнедистрибуцијезапојединуоцјенуизноси:3,59% површинезаоцјенунедовољан23,84% површинезаоцјенудовољан45,14% површинезаоцјенудобар23,84% површинезаоцјенуврлодобар3,59% површинезаоцјенуодличан.

26. Закључaк Наведенебодовнеграницезапојединуоцјенусамосуоријентацијске, јер давањеоцјенанијестатистичкипоступак. Најбољеједасвакиучитељизради својускалу запретварањебројабодовауоцјене, уважавајућимногефакторе, каонапримјер, сложеностпрограма, сложеностзадатка, односнопитањауиспитномематеријалу,специфичностимаодјељењаисл. Неопхоно: • Благовремено исправитирадове у складу са методолошким правилима. • Коментарисатиоцјену - конкретно, краткоијасно. • Написатиштоједобро, начемутребарадити, тедатиупутства штотребачинитидабиуспјехбиобољи. • Јавнооцјењивањеученика и анализа задатака. • Свакуоцјенуодмахуписатиуименик - родитељииучениктребајудобитиинформацијунавријеме. • Ооцјенаманикаданеинформисатинародитељскимсастанцимавећиндивидуално. 4 Оцјенајеподстицај 3за учењеиразвој! 5 2

27. УЧИТЕЉ “Дошао сам до застрашујућег закључка да сам ја одлучујући елемент у учионици. Мој лични приступ ствара климу. Моје дневно расположење ствара вријеме. Као учитељ, ја посједујем огромну снагу да учиним дјечији живот јадним или радосним. Могу бити алат за тортуру или инструмент инспирације. Могу понизити, орасположити, повриједити или излијечити. У свим ситуацијама, мој одговор одлучује да ли ће криза ескалирати или не и дијете хуманизирати или не“ (Ginott).

28. ХВАЛА ВАМ НА ПАЖЊИ!