univer z itet u kragujevcu tehni ki fakultet a ak diplomski rad n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
UNIVER Z ITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK DIPLOMSKI RAD PowerPoint Presentation
Download Presentation
UNIVER Z ITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK DIPLOMSKI RAD

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 43

UNIVER Z ITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK DIPLOMSKI RAD - PowerPoint PPT Presentation


  • 207 Views
  • Uploaded on

UNIVER Z ITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK DIPLOMSKI RAD. Realizacija frekventn og regulator a sa mikrokontrolerom MC3PHAC i invertorom STGIPS10K60A. Student: Mentor: Petar Kolarski 256/2005 dr Miroslav Bjekić Čačak, oktobar 2011. 1. U VOD. TEORIJSKI DEO:

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'UNIVER Z ITET U KRAGUJEVCU TEHNIČKI FAKULTET ČAČAK DIPLOMSKI RAD' - melyssa-mosley


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
univer z itet u kragujevcu tehni ki fakultet a ak diplomski rad
UNIVERZITET U KRAGUJEVCUTEHNIČKI FAKULTET ČAČAKDIPLOMSKI RAD

Realizacija frekventnog regulatora

samikrokontrolerom MC3PHACi invertorom STGIPS10K60A

Student: Mentor:PetarKolarski 256/2005 drMiroslav BjekićČačak, oktobar 2011.

1 u vod
1.UVOD

TEORIJSKI DEO:

  • Istorijski razvoj (istorijski osvrt na razvoj emp),
  • Asinhroni elektromotori (kratak prikaz teorije asinhronog elektromotora),
  • Frekventna regulacija (vrste, podela).

PRAKTIČNI DEO:

  • Frekventni regulator (glavni deo diplomskog; konkretan regulator).

ZAVRŠNE NAPOMENE (primena i problemi).

ZAKLJUČAK

DODATAK (laboratorijska vežba).

PRILOG (kataloški podaci).

2 istorijski razvoj
2. ISTORIJSKI RAZVOJ

Akademik Boris Semjonovič Jakobi (Moritz Hermann von Jacobi) je 13. septembra 1838 godine, na reci Nevi, uspešno testirao barku koju je pokretao elektromotor jednosmerne struje. Barka dužine oko 9 metara sa 14 putnika se kretala uzvodno, brzinom od oko 4,5 km/h.

Izvor energije je bila baterija elektrohemijskih elemenata, koja je napajala motor jednosmerne struje.

Jakobijev motor iz 1838 g.

B. S. Jakobi

  • Učešće emp u ukupnoj instalisanoj snazi svih pogona:
  • 1890-te: oko 5% ,
  • krajem 20-tih godina XX-og veka oko 75%,
  • danas preko 90%.
3 asinhroni elektromotori
3.ASINHRONI ELEKTROMOTORI

Stator:

  • sa namotanim rotorom (klizno-kolutni),
  • sa kaveznim (kratkospojenim) rotorom.

Ekvivalentna šema asinhronog elektromotora

Rotor:

slide5

Veza između momenta na osovini, snage i obrtaja je data izrazom:

Snaga koja se sa statora prenosi na rotor se naziva elektromagnetna snaga:

Izraz za struju rotora svedenu na stator glasi:

slide6

Generatorsko

Protivstrujno

Motorni rad

kočenje

kočenje

Uvrštavanjem izraza za I2’ u izraz za Pem , a zatim tog izraza u izraz za Mem , dobija se:

Elektromehanička karakteristika elektromotora

slide7

Vrednost maksimalnog (prevalnog) momenta za motorski režim rada se dobija iz uslova da je (dM/ds)=0:

Količnik M/Mmax se naziva Klosova formula:

pri čemu je:

i:

slide8

Kod motora srednjih i velikih snaga je R1<<X1, pa je ε≈ 0. Rezultat je uprošćena Klosova jednačina:

Proizvođači elektromotora u katalozima obično navode vrednosti za ns , nn , Mn , kao i podatak o preopteretivosti motora:

,

i

Uvrštavanjem

u uprošćenu Klosovu jednačinu, dobija se vrednost momenta pri zadatoj brzini obrtanja rotora.

slide9

Promenu klizanja (odnosno brzine obrtanja rotora) pri konstantnom momentu moguće realizovati pomoću:

  • upravljanja sa strane rotora:
    • promenom otpora R2,
    • uvođenjem dodatne ems u kolo rotora.
  • upravljanja sa strane statora:
    • promenom impendanse u kolu statora (R1 i X1),
    • promenom napona U1,
    • promenom frekvencije f1.
  • Ovim diplomskim radom obuhvaćeno je upravljanje trofaznim asinhronim motorom promenom frekvencije napona napajanja.
slide10

4. FREKVENTNA REGULACIJA ELEKTROMOTORNOG POGONA

Danas postoji desetak različitih metoda regulacije, koje se mogu svrstati u dve grupe:

skalarna, i

vektorska.

Klasifikacija metoda frekventne regulacije asinhronih elektromotora

slide11

4.1. Vektorska regulacija

    • Početkom 70-tih godina XX-og veka nastaju teorijske osnove vektorske regulacije: Karl Hase (K.Hasse) za indirektnu i Ferdinand Blaške (F. Blaschke) za direktnu metodu kontrole fluksa rotora(Field Oriented Control-FOC).
    • Polovinom 80-tih godina Takahaši (Takahashi) i Dependbrok (Dependbrok) kreiraju matematičke modele za usavršene tipove vektorske kontrole: direktna kontrolamomenta (Direct Torque Control-DTC), odnosno direktna samokontrola (Direct Self Control-DSC). Ovi modeli su osnov svakog savremenog regulatora kada je reč o rešenjima zahtevnim u pogledu dinamike.
    • Znatno preciznije upravljanje i bolje dinamičke performanse (brži odziv na promene i širi opseg brzine rotora) od regulatora sa skalarnom regulacijom.
slide12

4.2. Skalarna regulacija

  • Najstariji (i najjednostavniji) tip frekventne regulacije.
  • Zasniva se na kontroli odnosa amplitude i frekvencije napona napajanja elektromotora, čime se kontroliše moment.
  • Vrste: sa otvorenom i sa zatvorenom petljom (povratnom spregom).
  • Promena frekvencije uzrokuje promenu brzine obrtanja rotora i utiče na struju motora. Niža frekvencija => veća struja, veći fluks, veće zagrevanje motora.
  • Neophodno je kontrolisati fluks:
slide13

Naponska ograničenja:

  • Uboost> U1> U1n=> oblast konstantnog fluksa.

Naponsko-frekventna karakteristika

Naponsko-frekventna karakteristika skalarnog regulatora

slide14

U1> U1n => oblast slabljenja fluksa.

Mehaničke karakteristike za sinhrone brzine više od prirodne

slide15

Ustart> U1 > Uboost=> kompenzacija pada napona na otporu R1.

Mehaničke karakteristike za sinhrone brzine niže od prirodne

slide16

4.3 Energetska blok-šema frekventnog regulatora

  • Mostni ispravljački blok
  • Diodni ispravljač, monofazni ili trofazni.
  • Blok jednosmerne struje
  • Filterski elektrolitski kondenzator, sklop za zaštitu filterskog kondenzatora, otpornik za pražnjenje filterskog kondenzatora i sklop za otporno kočenje.
slide17

Regulator

  • Mikrokontroler (specijalizovani ili univerzalni), sa pomoćnim sklopovima (oscilator, PWM generator, sklopovi za zaštitu, za merenje napona, struje faza i td).
  • Najčešće se koristi PWM modulacija sa nosećom učestanošću (Carrier Based-CBPWM), tj. sinusoidalna (SPWM).

Blok-šema SPWM generatora

slide18

Generisanje PWM signala

Napon PWM T1 pobuđuje gornji tranzistor u polumostu jedne faze invertora, a napon PWM T2 donji tranzistor u istom polumostu iste faze.

slide19

Najveći nedostatak ovakvog PWM signala je ograničenje amplitude linijskog napona na izlazu iz invertora na 86% od vrednosti jednosmernog napona.

Talasni oblici napona na izlazu iz invertora

  • napon između izlaza jedne faze i negativnog pola jednosmernog napona,
  • napon između izlaza jedne faze invertora i neutralne tačke,
  • napon između dva izlaza invertora, tj. linijski napon.
slide20

Najjednostavnije rešenje je superpozicija napona čija se frekvencija podudara sa frekvencijom trećeg harmonika modulišućeg napona. To je PWM sa trećim harmonikom (Third Harmonic PWM - THIPWM).

Napon na ulazu u PWM generator u slučaju THIPWM

Ovaj napon sadrži treći harmonik, pa je upotreba ovakvih regulatora ograničena na motore čiji su namotaji vezani u trougao.

slide21

Invertor

  • Sklop koji jednosmernu struju pretvara u naizmeničnu. Sastavljen je od više tranzistora u mostnom (monofazni) ili u polumostnom spoju (trofazni),tipa MOSFET (Metal Oxid Semiconductor Field Effect Transistor) ili IGBT (Insulated Gate Bipolar Transistor).

Trofazni polumostni invertorski stepen

slide22

Tokom rada motora, tranzistori jednog polumosta rade naizmenično: kada je gornji u zasićenju (provodi), donji mora biti u stanju zakočenja i obrnuto. U slučaju da oba tranzistora istovremeno provode, to bi za jednosmerni napon napajanja bio kratak spoj. Problem se onemogućava: hardverski i softverski.

  • Hardverska blokada tranzistora (Interlocking Function).

Talasni oblici napona na ulazima i izlazima pobudnog stepena

slide23

Vreme mirovanja izlaznih tranzistora (Dead Time-TD).

  • Vreme isključenja (toff) invertorskih tranzistora je duže od vremena uključenja (ton). Otkaz IGBT se sprečava primenom kašnjenja trenutka uključenja svakog tranzistorau invertoru.
slide24

5. FREKVENTNI REGULATOR

U okviru ovog rada realizovan je frekventni regulator sa skalarnom regulacijom sa otvorenom petljom, pomoću specijalizovanog mikrokontrolera MC3PHAC (Freescale Semiconductor) i inteligentnog invertorskog modula STGIPS10K60A (ST Microelectronics).

5.1. Mikrokontroler MC3PHAC

Mikrokontroler visokih performansi, posebno konstruisan za regulaciju trofaznih motora u pogonima koji pretežno rade u stacionarnim režimima, pri različitim obrtajima rotora. MC3 u sebi sadrži:

8-bitni mikrokontroler (HC08, Motorola),

6-kanalni PWM modulator,

4-kanalni analogno/digitalni konvertor,

24-kanalni digitalni filter,

PLL oscilator,

sklop za podnaponsku zaštitu,

sklop za blokadu rada izlaza,

sklop za otporno kočenje,

sklop za serijsku komunikaciju.

Modul regulatora

slide25

Režimi rada

Samostalni i kontolisani režimu (pomoću serijske komunikacije i softvera Free Master).

Generisanje trofaznih talasnih oblika

MC3PHAC generiše šest PWM signala, tipa THIPWM. Noseću frekvenciju (fPWM) je moguće birati između 4 ponuđene vrednosti: 5,291[kHz], 10,582[kHz], 15,873[kHz] i 21,164[kHz].

Kontrola brzine rotora

Brzina obrtanja rotora se može menjati u bilo kom trenutku, od 1 do 128[Hz] ako je postavljen most JP1, odnosno do 64[Hz] ako nije postavljen.

Kontrola ubrzanja i usporavanja

Ubrzanje se može menjati od 0,5 [Hz/s] do 128[Hz/s]. Vrednost ubrzanja rotora je istovremeno i vrednost usporavanja.

slide26

Pobuda gornjih IGB tranzistora

Mikrokontroler pre svakog pokretanja motora najpre generiše povorku PWM impulsa samo za donje IGBT, kako bi omogućio rad butstrep kola.

Naponsko/frekventna karakteristika

U slučaju MC3 napon porasta (Uboost) se definiše kao napon napajanja motora pri brzini obrtanja rotora od 0[Hz].

Naponsko-frekventna karakteristika MC3

slide27

Promenljivi polaritet PWM napona

Polaritet se određuje tokom inicijalizacije, zajedno sa sinhronom frekvencijom napona napajanja motora (fs).

Kombinacije polariteta i osnovne frekvencije

Vreme mirovanja IGB tranzistora (TD)

Minimalna vrednost vremena mirovanja je 0,5[μs]. Za promenu ovog vremena neophodan je reset.

slide28

Zaštita

      • Spoljašnja
      • zaštita od previsokog napona UDC ,
      • zaštita od prevelike struje IDC ,
      • zaštita od previsoke temperature izlaznih tranzistora invertora.
      • Unutrašnja
      • zaštita od nestanka takt-signala,
      • zaštita od niskog napona napajanja mikrokontrolera (UDD <4,5[V]),
      • zaštita od niskog i visokog jednosmernog napona (0,5 UDCn < UDC< 1,28 UDCn).
  • Dinamička kontrola bruma jednosmernog napona sabirnice (UDC)
  • MC3 stalno meri UDC i vrši korekciju PWM napona na svojim izlazima.
slide29

Kontrola rekuperacije

  • Pri rekuperativnom kočenju višak energije za posledicu ima povišenje napona na elektrolitskom kondenzatoru. Problem se rešava na dva načina:
      • Automatska kontrola kočenja
  • Ako prilikom naglog usporavanja napon na filterskom kondenzatoru (UDC) ipak poraste preko 110% od UDCn, MC3 će smanjiti usporavanje.
      • Otporno kočenje
  • Ako prilikom naglog usporavanja napon na filterskom kondenzatoru (UDC) poraste preko 110% od UDCnbiće aktiviran sklop za otporno kočenje.
slide30

Šeme

Kontroler

slide34

5.2. Invertor STGIPS10K60A

STGIPS10K60A je invertorski modul nove generacije (SLLIMM - Small Low-Loss Intelligent Molded Module), namenjen za pobudu trofaznih indukcionih elektromotora male snage (do oko 2[kW]). Odabrani hladnjak omogućava trajan rad modula sa motorom do 1[kW].

STGIPS10K60A

Idealno je za primenu u aparatima za domaćinstvo kao što su veš - mašine, frižideri i klima - uređaji.

Integrisano kolo sadrži u sebi:

6 IGBT, po dva u svakom polumostu,

3 pobudna stepena sa kontrolnom logikom,

NTC otpornik.

slide35

IGB tranzistori

  • Po dva snažna IGBT u polumostnom spoju čine izlazni stepen svake fazeinvertora. IGBT-i mogu da izdrže kratak spoj u trajanju do najviše 5[μs].
  • Pobudni stepen
  • Napaja se naponom UCC=15[V] i sadrži kontrolna logička kola za:
      • podnaponsku zaštitu napona UCCi napona na butstrep kondenzatoru (UCb),
      • blokadu izlaznih tranzistora.

Butstrep kolo

slide36

Butstrep dioda je brza ispravljačka dioda i deo je integrisanog kola. Kondenzator se dodaje kao diskretna komponenta (keramički ili metal-film kondenzator). Treba ga smestiti što bliže integrisanom kolu.

NTC otpornik

Služi za određivanje trenutne temperature izlaznog stepena invertora, u cilju zaštite modula od pregrevanja. Zavisnost otpora NTC otpornika od temperature je dataizrazom:

R(T) = R25 x ℮ B x (1/T – 1/298)

slide37

1

2

3

4

5

6

Na štampanoj ploči invertora se nalaze:

butstrep kondenzatori,

invertor STGIPS10K60A,

sklop za zaštitu i pražnjenje mrežnog kondenzatora,

mrežni elektrolitski kondenzator,

mrežni mostni ispravljač,

izlazni MOSFET kočnice,

mrežni osigurač,

stepen za napajanje mikrokontrolera i invertora (UCC ),

sklop za otporno kočenje,

otporni delitelj za NTC otpornik.

10

9

8

Invertorski modul

7

slide39

6. ZAVRŠNE NAPOMENE

Savremeni industrijski pogoni postaju sve zahtevniji u pogledu mogućnosti regulacije elektromotora. U ovom trenutku, najbolje rešenje su frekventni regulatori.

Regulisani elektromotorni pogoni se uvode zbog:

Automatizacije elektromotornog pogona

Prilagođavanje brzine i momenta tehnološkom procesu i uslovima pogona.

Smanjenja potrošnje električne energije

Najveće uštede energije se postižu kod ventilatora, kompresora i centrifugalnih pumpi.

Zaštite mreže, motora i radne mašine

Smanjenjem polazne struje omogućeno je pokretanje znatno snažnijih elektromotora iz iste mreže.

Zaštite motora: prenaponska, podnaponska, od preopterećenja, od asimetrije napona, ispada jedne faze...

Smanjenjem polazne struje smanjena su dinamička naprezanja motora i radne mašine tokom prelaznih stanja.

slide40

Primena frekventnih regulatora u elektromotornim pogonima donosi i neke probleme kojih nema u neregulisanim pogonima:

Smanjenjem brzine obrtanja rotora smanjuje se hlađenje, odnosno raste temperatura motora.

Frekventni regulator može izazvati pojavu napona viših harmonika u mreži iz koje se napaja, što može izazvati smetnje u radu drugih uređaja.

Usled prisustva viših harmonika dolazi do dodatnog zagrevanja površine rotora i osovine motora, kao i namotaja statora i rotora.

Velika brzina porasta napona (du/dt ≈ 50V/[ns])izaziva dodatna naponska naprezanja izolacije elektromotora.

Zbog nesimetrije napona zvezdišta, brzih promena napona (du/dt) i visoke frekvencijena kojoj radi invertor, javljaju se ležajne struje. Problem se rešava primenom posebnih filtera na izlazu iz regulatora, upotrebom simetričnih energetskih kablova i izolacijom ležajeva.

Unutrašnji prsten ležaja rotora

slide41

7. ZAKLJUČAK

U ovom diplomskom radu je opisan i realizovan konkretan frekventni regulator kojim je moguće ostvariti frekventnu regulaciju trofaznog asinhronog elektromotora. Pored teorijskog dela dat je i opis konkretne konstrukcije invertorskog sklopa i prikazane su detaljne elektronske šeme sa opisom rada svih funkcionalnih celina.

Frekventni regulator je realizovan pomoću dva modula: mikrokontrolerskog i invertorskog (izlaznog).

Frekventni regulator sa MC3PHAC i STGIPS10K60A

slide42

Mikrokontrolerski modul je konstruisan kao prototip i pruža mogućnost projektantnu da eksperimentalnim putem proveri teorijske postavke i izvrši korekcije konstrukcije pre realizacije komercijalnog rešenja frekventnog regulatora.Na samom sklopu je izvedeno 16 priključnih mernih tačaka (TP1 – TP16).

Za potrebe univerzitetske nastave ovakav sklop je višestruko koristan. Omogućava studentima da snime sve bitne signale frekventnog regulatora u različitim režimima rada i da ih uporede sa graficima i karakteristikama koje su upoznali na predavanjima, a otvara i mogućnosti daljeg rada na realizovanom elektronskom sklopu, u vidu osmišljavanja novih seminarskih ili diplomskih radova.

slide43

8. DODATAK

Sastavni deo ovog rada je laboratorijska vežba pod nazivom “Snimanje karakteristika skalarnog frekventnog regulatora i trofaznog asinhronog elektromotora u stacionarnim režimima”. Predviđeno je snimanje dve najznačajnije karakteristike, pri različitim opterećenjima:

naponsko – frekventne, i

momentno – frekventne.

Šema povezivanja