1 / 12

Olaf Remer

Olaf Remer. Brzina svetlosti. - Dugo se mislilo da je brzina svetlosti beskonačno velika. - Pokušaji da se izmeri brzina svetlosti,bili su neuspešni. - Brzina svetlosti je velika i na Zemlji ne postoje dovoljno velika rastojanja pomoću kojih bi moglo da se registruje prostiranje svetlosti.

lisbet
Download Presentation

Olaf Remer

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Olaf Remer

  2. Brzina svetlosti - Dugo se mislilo da je brzina svetlosti beskonačno velika. - Pokušaji da se izmeri brzina svetlosti,bili su neuspešni. - Brzina svetlosti je velika i na Zemlji ne postoje dovoljno velika rastojanja pomoću kojih bi moglo da se registruje prostiranje svetlosti.

  3. - Olaf Remer - danski astronom – 1675. godine posmatrao je pomračenje jednog Jupiterovog meseca. - Ulazak meseca u senku Jupitera nije u istom vremenskom intervalu. - Uporedio vremenske intervale – kasni 1.000 sekundi

  4. - Razlog kašnjenja – nije usporenje Jupiterovog meseca,već zato što svetlosni zrak prelazi mnogo veću put (prečnik Zemljine putanje oko Sunca) Svetlost se najbrže prostire u vakuumu.

  5. - Brzina svetlosti je najveća poznata brzina u prirodi. - Brzina svetlosti u vazduhu je približna brzini svetlosti u vakuumu,dok je u drugim sredinama znatno manja. - Što je u nekoj sredini brzina svetlosti manjata sredina je optički gušća.

  6. - Brzina zvuka u vazduhu je za oko 9·105 puta manja od brzine svetlosti. - Zbog toga je daleko lakše uočavanje, praćenje i merenje određenih pojava kod zvuka nego kod svetlosti. - I zato, da bi se lakše i bolje razumele izvesne pojave vezane za svetlost, koje tretira Specijalna teorija relativnosti, dobro je da pre pristupanja analizi ove teorije razmotrimo prostiranje zvuka u vazduhu i da izvršimo upoređenje sa prostiranjem svetlosti u vakuumu.

  7. - Danski astronom Olaf Remer je 1675. godine izmerio periode četiri satelita, ali je dobio drugačije rezultate kada ih je opet izmerio nakon šest meseci! - Remer je izmerio vremenski interval potreban jednom od Jupiterovih meseca od trenutka izlaska meseca iz senke Jupitera do njegovog dolaska ispred Jupitera, a zatim natrag u isti položaj. -Odredio je da taj period iznosi približno 42,5 sati kada se Zemlja nalazi u tački svoje orbite koja je najbliža Jupiteru.

  8. - Nakon šest meseci Zemlja će se naći na suprotnoj strani orbite oko Sunca, tj biće na najvećem rastojanju od Jupitera, a Jupiter će se na svojoj putanji pomeriti zanemarljivo malo. - Remer je sada takođe očekivao da se pomračenja Jupiterovog meseca opet dešavaju u intervalima od po 42,5 sati, ali situacija je bila malo drugačija. - On je našao da se pomračenja dešavaju sa sve većim i većim zakašnjenjem kako se Zemlja udaljavala od Jupitera, i nakon šest meseci, kada je ona bila najdalja, ovo zakašnjenje je iznosilo 1000 sekundi.

  9. - Jedinilogičanzaključakkoji je Remer mogaodadonese bio je daovododatnovremepredstavljavremepotrebnosvetlostidapređedodatnorastojanjeizmeđuZemljeiJupitera, odnosnodapređerastojanjeprekoprečnikaZemljineorbite. - U to vremeverovalo se daprečnikZemljineorbiteiznosi 284 miliona, umestotačnih 300 miliona, kilometaratakodasuRemerovipodacidalisuvišemaluvrednostzabrzinusvetlosti. Ipak, Remerovametoda je ušla u istorijukaoprvouspešnoodređivanjebrzinesvetlosti.

  10. Slađana Agoč 8.d

More Related