Покрет Школа без насиља - 7 година трајања п рограма (од 2005. г.)

2. Истраживања безбедности ученика у школском окружењу и променама које доноси програм Школа без насиљаДијана ПлутДраган ПопадићЉиљана ЛазаревићДејан Виденовић

3. Покрет Школа без насиља -7година трајања програма (од 2005. г.) -213 основних школа (15% свих ОШ) , 9 средњих школа -75места у Србији -38 школа на листи чекања -210 000 ученика, 15 000 наставника -60 активних ментора -86партнерских школа које подржава 37 школа из мреже -145школа које су добиле плакету (са данашњим “слављеницима”) -само 5 школа је изашло из програма

4. Има ли разлика између појединих фаза програма? Није уочена систематска разлика у угрожености деце насиљем између појединих фаза програма ШБН. На уласку у програм школе су имале различит иницијални ниво насиља (подаци о 194 школе)

5. Важан податак са иницијалног истраживања је да између школа постоје велике разлике у степену угрожености деце насиљем. У неким школама је сваки осми ученик био, током протекла три месеца, више пута изложен било вређању, било ударању, било сплеткарењу. У другим школама на поновљену изложеност насиљу жалило се четири пута више ученика (скоро сваки други).

6. Трагамо за националниминдикаторимаза праћење насиља ► Шта су национални индикатори за праћење насиља? -Показатељи на основу којих судимо о угрожености школе насиљем (поступци и осећања деце и одраслих и школске мере). -Интересује нас насилно понашање и деце и одраслих. ►За шта ће се користити национални индикатори ? -самопроцена школа о угрожености насиљем и мерама које школа предузима; -на наципоналном нивоу: праћење тренда угрожености; -регистровање школа под ризиком; -поређења са регионом и даље. ► Отворити рубрике за ту врсту података у ЈИСП-у

7. БШО образац - Образац за процену безбедностиученика у школском окружењу □ БШО образац: наше хипотезе о томе шта је битно за превенцију и реаговање на насиље □ Прати се : - превентивне активности - документација школе - процена деце и родитеља о степену угрожености (мини истраживања) Структура обрасца: пет области А. Осигуравање физичког окружења школе (хардверски пакет) Б. Превентивне активности школе (софтверски пакет) В. Стање према проценама ученика (реално !?) Г. Документација школе о тежим насилним инцидентима Д. Интервентне мере

8. Шта су индикатори? А. Безбедност физичког окружења -видео надзор -осветљеност -дежурства и обезбеђење

9. Б. Превентивно деловање школе (11) Како у школи функционише Тим за заштиту? (12) Да ли у школи “живи” Програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања (интеграција, прилагођавање, ажурирање)? (13) Да ли ученици знају која су школска правила ? (14) Колико је активан вршњачки тим? (15) У којој мери школа организује активности за превенцију насиља (ЧОС, програми, контрола беса, родитељи)? (16) У којој мери школа организује активности за јачање кохезије и припадности школи? (17) Колико се у школи ради са децом која су насилна? (18,19) Колико помоћи ученици траже и добијају од одраслих? (20) Колико су родитељи укључени? (21) Колико су наставници обучени зареаговање и превенцију? (22) Колико школа сарађује са спољашњом мрежом?

10. В. Безбедност школског окружења према проценама ученика Школско истраживање (п23): раније - сада -трпљење насилног понашања вршњака -насилне групе у школи -школске туче -доступност дроге -доношење опасних предмета за туче

11. Г. Насилни инциденти према евиденцији школе -Школско истраживање: упитници и документација -озбиљна повређивања у школи -туче између школа -уништавање школске имовине и документације -крађе и разбојништва -насилно понашање према наставницима -оправдани и неоправданиизостанци

12. Д. Интервентне мере у школи -Мере изречене ученицима: раније - сада -укори одељенског старешине и одељенског већа -укори директора и наставничког већа -Мере изречене наставницима -Мере просветне инспекције -мере -одговор школе

13. Сумирање: -превентивне активности -будност школе, реаговање, -суочавање, праћење, документовање, самокориговање

14. Извори података за проверу остварености програма у школама ►Упитник који попуњавају ученици (Форма А) ►Упитник који попуњавају представници родитеља ► БШО образац (Безбедност ученика у школском окружењу) који попуњавају чланови школског тима школе ► Подаци “са терена” које прикупљају школски саветници: -посматрање понашања деце -интервјуи -преглед документације ►Извештај ментора о остварености програма у школи

15. Основни подаци о истраживању у склопу самовредновања школе и добијања плакете: Укупно 55 школа: -50 школа из програма Школа без насиља -5 контролних школа Узорак: укупно родитељи: 1976 укупно ученици: 12 670

16. Тешкоће у процесу самовредновања • Мање повољан временски период у којем је истраживање рађено (крај школске године). • Ипак, то је омогућило да “ухватимо” кумулативни ефекат процеса у току године • Унос података

17. Домен А- физичкоокружење- Поређење школа из три групе показује да су све школе учиниле много на обезбеђењу физичког окружења. Најбољи резултат имају, ипак, школе које су добиле плакету.

18. Домен Б1 (самопроцена)- превентивноделовањешколе - Школе које су добиле плакету, према процени запослених, највише су одмакле у процесу спровођења превентивних активности у школи (ове активности наведене су у слајду 9). Мала стандардна девијација (SD) показује да нема много разлика између школа - добитница плакете у нивоу остварености овог задатка.

19. Домен Б2 (ученици)- превентивноделовањешколе - И према одговорима ученика, школе – добитнице плакете су спровеле више превентивних активности. Одговори ученика, међутим, указују на веће разлике између школа.

20. Домен В - безбедностшколскогокружења - Школе – добитнице плакете су освојиле, као група, више поена за праћење угрожености ученика насиљем. Истраживања показују позитиван помак у тим школама. Али, према овом индикатору сертификоване школе се међусобно веома разликују (SD=6.5).

21. Домен Г - насилниинцидентни - Школе које су добиле плакету ажурније региструју озбиљне насилне инциденте, али у тој групи има и највише разлика.

22. Домен Д - интервентнемере у школи- Нема значајних разлика између група школа у погледу интервентних мера које предузимају као облик реаговања на насиље ученика, али и на пропусте школа.

23. Укупанскор Укупан број бодова које су освојиле школе – добитници плакете значајно је већи од бодова које су освојиле школе у друге две категорије. Али, разлике између појединих школа у првој категорији школа су велике. Нису све подједнако успешне у борби против насиља.

24. Изложеност ученика насиљу иницијално истраживање 194 школе Изложеност ученика насиљу иницијално истраживање школа које су добиле плакету. Школе су ушле у програм са различитим почетним нивоом насиља.

25. Изложеност ученика насиљу иницијално истраживање за Школе које су добиле плакету Изложеност ученика насиљу према подацима истраживања у школама које су завршиле све компоненте програма (јун, 2011.г.). Подаци показују да је напредак веома неуједначен. У просеку изложеност ученика насиљу смањена је за 14%.

26. Вербално насиље: исмевање, вређање Смањење за 21% ! У већини школа смањено је вербално насиље између ученика (десна страна графика показује за колико % је насиље смањено). У само неколико школа имамо повећање вербалног насиља.

27. Физичко насиље: ударање, шутирање Смањење за 32% ! Почетни ниво овог облика насиља био је нижи него код вербалног насиља. Школе су успешно смањиле овај облик насиља. Ипак, у неколико школа бележи се пораст.

28. Социјално насиље: Сплеткарење Нема групног смањења ! У неким школама имамо смањење, а у некима пораст социјалног насиља. Одрасли не реагују на ово насиље (вероватно га не уочавају).

29. Физичко насиље запослених у школи према ученицима (ударили, вукли за уво, чупали за косу и сл.): у већини школа поправљање стања (између 1-6% смањење). У неколико школа је горе него раније (ради се о 1-3% више насиља него раније). Просек за ово насиље је у иницијалном истраживању за све школе био 14,5%.

30. Вербално насиље одраслих према ученицима (вређање, погрдна имена, претње): у већини школа поправљање стања (између 1-7% смањење). У неколико школа је горе него раније (ради се о 1-4% више насиља него раније). Просек за ово насиље је у иницијалном истраживању за све школе био 24,4% (једном и више пута доживели).

31. Туче (“да ли си се током школске године потукао-ла са неким из школе”): у већини школа погоршање стања (између 1-19% је повећан број оних који су се потукли). У неколико школа је боље него раније (ради се о 1-12% мање туча него раније). У тучама предњаче “трећаци”. Просек за ово насиље је у иницијалном истражи-вању за све школе био 33% за млађе и 25% за старије ученике.

32. Ангажовање наставника је веће

34. Објашњење слајда број 33: Рачунали смо корелацију између појединих питања у БШО упитнику и степена трпљења деце у школи. Идеја коју смо проверавали је била: да ли та врста превентивне активности школе има везе са смањењем трпљења (не тестирамо узрочност, само повезаност!!). Подаци показују да су све корелације у очекиваном правцу, тј. више превентивног деловања, мање трпљења. Ипак, статистички тест значајности прошла су само два питања о превентивном деловању: степен функционалности школског тима и функционалност унутрашње мреже за реаговање на насиље. Из ових података још нисмо спремни да закључимо да преостале мере немају утицаја. Поузданије закључке ћемо донети када проверимо још једном неке вредности у бази података.

35. Важност поузданих података • Радити на подизању свести о значају прикупљања поузданих података • Могућност изношења сигурнијих закључака о предмету мерења. • Континуирано радити на унапређењу мерних инструмената • Могућност прикупљања валидних података

36. Даља подршка школама • Развијати капацитете на подизању свести о значају истраживања и истраживачког духа • Даље осамостаљење школа за процес самоевалуације • Од изузетног значаја јер је самоевалуација саставни део система квалитета. • Даље развијати компетенције за унос података и једноставне истраживачке процедуре. • Додатно охрабрити и мотивисати запослене у школама за извођење истраживања. • Вредновање таквог рада (како екстерно тако и унутар саме школе) • Побољшање услова у школама за извођење истраживања