socijalni rad i bolesti zavisnosti 29 oktobar 2012 n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012. PowerPoint Presentation
Download Presentation
SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012.

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 28

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012. - PowerPoint PPT Presentation


  • 303 Views
  • Uploaded on

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012. DEJSTVA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI / 2. Farmakolo š ka podela. Stimulansi- amfetamin , kokain,” ecstasy ” , metamfetamin Halucionogeni – LSD, psilociibin , meskalin …

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012.' - july


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
farmakolo ka podela
Farmakološka podela
  • Stimulansi-amfetamin, kokain,”ecstasy” , metamfetamin
  • Halucionogeni– LSD, psilociibin, meskalin…
  • Depresori centralnog nervnog sistema (CSN) - alkohol, benzodiazepini, hipnotici, barbiturati, opijum i derivati, isparljivi rastvarači)
  • Kanabionidi (marihuana, hašiš)
polinarkomanija
Polinarkomanija

Polinarkomanija ili politoksikomanija: zloupotreba tri ili više PAS pri čemu ni jedna od njih ne dominira.

Kada je telesna zavisnost od jedne PAS, nije politoksikomanija, ostale PAS se korist u nedostatku ove – teškoće u dijagnostikovanju

Česte kombinacije:

  • Zavisnici od heroina ili metadona često uzimaju i velike doze benzediazepina ili alkohola - dupal zavisnost ili ukrštena tolerancija
  • Zavisnici od marihuane često je kombinuju sa benzediazepinima, alkoholom i ekstazijem
  • Udružena upotreba alkohola i kokaina: cocaethylen
  • Udružena upotreba kokaina i heroina i.v. - speedball – izuzetno opasna, otežava detoksikaciju
stimulatori cns a

STIMULATORI CNS-a

Amfetamini, kokain, krek,ekstazi

stimulansi
Stimulansi

To su stimulatori centralnog nervnog sistema (CNS) koji:

  • modifikuju aktivnost - eksitacija
  • izazivaju poboljšanje raspoloženja do stanja euforije
  • povećavaju mentalnu aktivnost i, prividno, energiju
  • održavaju stanje budnosti i tenziju
  • smanjuju apetit i telesnu težinu

Primarni stimulansi (prvenstveno deluju na CNS, sekundarno na simpatički nervni sistem): Amfetamini, Kokain, Fenociklin (FNC) i sl.

Sekundarni stimulansi (prvenstveno deluju na simpatički nervni sistem, sekundarno na CNS): nikotin, kofein, khat

amfetamini speed
Amfetamini (Speed)

Sintetizovani 1887, deluju stimulativno.

Široko primenjivan u medicini:

  • kao antidepresivi
  • u tretmanu gojaznosti (i danasse često propisuju)
  • u tretmanu deficita pažnje (ADHD) kod dece i adolescenata, kao deo sveobuhvatnog programa
  • za narkolepsiju
  • kod obstruktivnog “sleep-apnoea” sindroma.

Zloupotreba posle I. sv. rata i u II sv. ratu

Način unošenja: tablete, pušenjem, intravenozno – kadaa se ovako primenjuje, spada u klasu droga savisokim stepenom zabrane.

e fekti anfetamina
Efektianfetamina
  • Manje doze: euforija, povećana aktivnost, nesanica i anoreksija
  • Poluvreme dejstva: 7 do 19 sati
  • Zavisnost se brzo razvija, ritam uzimanja prvo na 2-4 dana, pa sve češće
  • Oko 75% korisnika amfetamina ispoljava simptome paranoidnosti i halucinacije.

Amfetaminske psihoze (slušne i vizuelne halucinacije, paranoidne sumanute ideje) nalik paranoidnoj shizofreniji; skoro uvek se povlače po prestanku uzimanja amfetamina ili prestanku zavisnosti

Apstinencijalni sindrom: nije klasičan već - iscrpljenost, pospanost, depresivnost, strah, paranoidna psihoza sa halucinacijama, pojačan apetit

Predoziranje: preznojavanje, groznica, glavobolja, prolivi, grčevi, tremor, povišeni TA, poremećena koordinacija pokreta

kokain 1
Kokain/1

Kokain - izolovan, 1857., je derivat koji se dobija iz biljke koka (erythroxylumcoca) koja raste u Južnoj Americi; lokalno stanovništvo ga koristi protiv umora i gladi

Medicinska upotreba ograničena (strogo zabranjena supstanca):

  • Koristi se nešto malo u hirurgiji za kontrolu krvavljenja zbog vazokonstriktivnog delovanja, kod zavisnika kontraindikovano

Način upotrebe: ušmrkivanje, inhaliranje ili intravenozno.

Efekti:

  • Početni stadijum - stimulativno deluje, euforija, osećanje omnipotencije, preduzimljivost, seksualna dezinhibiranost
  • Kasna faza zloupotrebe: depresivnoraspoloženje, apatija; anksioznost, razdražljivost; kognitivne smetnje (konfuzija, problemi pamćenja, koncentracije); nasilnost
  • Kokainska psihoza - liči na amfetaminsku (slušne i vizuelne halucinacije), ali uključuje i taktilne halucinacije u vidu senzacije gmizanja insekata ispod kože (formikacije)
kokain 2
Kokain/2

Zavisnost:

  • Brzo se povećava tolerancija : na početku doze od 20-100 mg, kasnije od 300 mg
  • Brzo se stvara zavisnost; vrlo izražena psihička zavisnost
  • Dugotrajna upotreba - teškazdravstvenaoštećenja: CNS-a (čak i epi napadi), kardiovaskularnog sistema (aritmije, iscrpljenost); gastrointestinalni poremećaji, ako se udiše- oštećenja nosa, sinusa, glasnica
  • Apstinencijalni sindrom: depresija, pospanost i intenzivna glad
  • Smrtnost 10 x veća nego u prosečnoj populaciji

Kombinovanje sa drugim drogama:

  • 60-80% zavisnika od kokaina i amfetamina simultano uzimaju i alkohol - coccaethylen – dugotrajnije dejstvo, teza srčana oštećenja
slide10
Krek

Krek je kristalizovana forma kokaina

  • unosi se pušenjem
  • proizvodi veoma brz efekat
  • rapidanrast tolerancije
  • mnogo je adiktviniji od kokaina
e kstazi 1
Ekstazi/1

Ecstasy ili MDMA (methylene-dioxy-amphetamine) je izrazito popularan, stimulativno i halucinogeno dejstvo, pa se svrstava i u stimulatore CSN i u halucinogene

Efekti:

  • U toku 30-90 minuta izaziva euforiju, veselo raspoloženje, povišen doživljaj zvuka i boje uz osećanje bliskosti sa svakim
  • Dejstvo traje nekoliko sati uz izrazito povećanje aktivnosti, može se pojaviti i konfuzija, napetost, a potom nesanica.
  • U većim količinama može izazvati: grčeve u mišićima (posebno viličnim – škrgutanje zubima), preznojavanje, mučninu, ubrzano lupanje srca, povišen krvni pritisak i dehidraciju.
e kstazi 2
Ekstazi/2

Efekti (nastavak):

  • Razvija se tolerancija
  • Možeprecipitirati pojavu psihoze.
  • Smrt može nastupiti iznenadno zbog kardijalne aritmije, dehidracije i hipertermije.
  • Predoziranje: akutna intosikacija, može se ispoljiti kao maligni neurolpetički sindrom
  • Dugotrajno korišćenje: neurotoksični efekat sa smanjenjem kognitivnih funkcija.
halucionigeni

HALUCIONIGENI

LSD, psilocibin, meskalin…

h alucinogeni psihodelici
Halucinogeni (psihodelici)
  • Osnovno dejstvo: poremećaj čulnih opažanja,
    • pre svega vizuelnih - iluzije, pseudo-halucinacije,
    • ali i slušnih, dodira i mirisa
  • U manjim dozama: poboljšanje raspoloženja
  • U većim dozama: stimulacija, smirivanje, deliranta i psihodelična stanja

Hemijski raznovrsne supstance:

  • LSD
  • “Trip” (najsnažniji)
  • Psilocibin ili magične pečurke (Meksiko) - droga introspekcije, fascinacije, utrnulosti
  • Meskalin – od kaktusa pejotl (Meksiko) - megalomanski narcizam, ruženje barijera do nesvesnog, ne-biće
  • Drugi (antiparkinski medikamenti…)
efekti
Efekti:
  • Intenzivne halucinacije (boje, zvukovi, kao dodirivanje, vizije)
    • kada su halucinacije neprijatne (“bad trip”),praćene su strahom i agresijom
  • Intenzivna emocionalna doživljavanja povezana sa njima-trip
  • Nema fizičke zavisnosti, psihička zavisnost slabo izražena
  • Fenomen tolerancije i ukrštenetolerancije(povećanje tolerancije na jedan halucinogen dovodi do povećane tolerancije i na slične supstance)
  • Neželjeni efekti: sumračnostanje, akutna panična ili akutna psihotična reakcija , “flash-back”-ovi koji mogu da traju u kontinuitetu i nekoliko godina,trajne izmene ličnosti, oštećenja hromozoma
  • S m r t može nastati pod uticajem halucinacija o sposobnosti letenja , zbog kojih mogu da skoče sa nekog visokog mesta

Kombinovanje sa drugim drogama: običnokao dodatna droga uz opijate ili kokain.

slide16
LSD

Diethyl amid lysergične kiseline, “acid”

Efekti unošenja:

  • Početak: znaci aktivacije simpatičkog nervnog sistema (širenje zenica, povraćanje, zatim poremećaj koordinacije pokreta)
  • Akutna faza - posle 15 min.-1 h, traje od 2 - 12 h: izuzetna osetljivost čula, vizuelne halucinacije, kontakt sa nesvesnim sadržajima; smanjenje pažnje, depersonalizacija
  • Tolerancija se razvija u rekordnom roku

Dugotrajne posledice:

  • Oštećenja hromozoma: oštećeno potomstvo (kukovi); pobačaji i sterilitet kod žena
  • “Flashback” čak i godinama posle upotrebe, traje nekoliko sekundi, obično nakon velikog uzubuđenja i li uzimanja druge droge; nekad izuzetno neprijatni
depresori centralnog nervnog sistema cns
Depresoricentralnog nervnog sistema (CNS)

To su lekovi koji snižavaju nervnu aktivnost.

  • Tolerancija: - povećanje, ali je moguć i pad
  • Ukrštena tolerancija

Najpoznatiji:

  • Alkohol
  • Lekovi:
    • analgetici(lekovi koji suzbijaju bolove)
    • hipnotici(lekovi za uvođenje u san i održavanje sna)
    • sedativno (suzbijanje psiho-motorne napetosti) hipnotičke supstance – barbiturati, anksiolitici (benzodiazepini)
  • Opijati (opijum, morfijum, heroin, metadon, trodon)
  • Isparljivi rastvarači
zloupotreba i zavisnost od depresora
Zloupotreba i zavisnost od depresora
  • Tolerancija: povećanje, ali je moguć i pad
  • Ukrštena tolerancija
  • Svi depresori CNSproizvode apstinencijalni sindrom (AS), kod naglog prekidanjaposle relativno kontinuiranog unošenja (par nedelja) visokih terapijskih doza
  • “Povratna hiperekscitabilnost” (rebound) karakterise se pojavom reakcija u telu koje su direktno suprotne pojavama koje su dobijene pri prvom unošenju
  • Intenzitet AS povećava se sa jačinom dejstva,visinom doze, dužinom uzimaja
benzodiazepini bzd
BENZODIAZEPINI - BZD

Zloupotrebljava 6% opšte populacije!

Psihofarmakološki efekat:

  • Sedativno dejstvo: opuštanje, ali i “podizanje” raspoloženja, dezinhibicija u ponašanju i mišljenju
  • Hipnotičko dejstvo: naknadna pospanost i zapadanje u san

Hronična zloupotreba:

  • nametljivost, razdražljivosti, svađalačko ponašanje (umesto pospanosti - agresija)
  • osećanje moći i veće snage (kao kod alkohola!)
  • gubitak koordinacije kretanja i govora

Veće doze mogu dovesti do depresije centra za disanje i kome, retko i do smrti

Neki lekovi iz kruga benzodiezepina: bensedin, diazepam, leksilijum, lorazepam

z loupotreb a i zavisnosti od bzd 1
Zloupotrebaizavisnostiod BZD/1

TOKOM LEČENJA ANKSIOZNIH POREMEĆAJA:

  • povezana je sa vrlo rasprostranjenim propisivanjem benzodiazepina u svim oblastima medicine
  • preporuka je da se BZD propisuju samo u stanjima akutno nastale intenzivne anksioznosti situacionog tipa, kao kratkotrajana pomoć u trajanju od 2-3 nedelje,
  • nisu efikasni kod duže upotrebe za rešavanje major anksioznih poremećaja - treba koristiti druge lekove (antidepresive, afektivne stabilizatore…)

ULIČNA UPOTREBA:

  • velika dostupnost i izvan medicinskog administriranja
  • cilj je da se postigne “high”ilibrzo razrešenje nelagodnih osećanja pritiska i anksioznosti

Grupe/subpopulacije u velikom riziku:

  • osobe zavisne od alkohola
  • osobe zavisne od opijata
  • mlade osobe u fazi eksperimentisanja
z loupotreb a i zavisnosti od bzd 2
Zloupotrebaizavisnostiod BZD/2

OSOBE KOJE SU ZAVISNE OD ALKOHOLA:

  • “Amaterska apstinencija” sa kompletnom zamenom alkohola BZD
  • U fazi trajanja alkoholizma
    • kao pokušaj “gašenja požara”– prinudna kraća apstinencija zbog alkoholne zavisnosti se rešava BZD, pa se nastavlja sa pijenjem;
    • moguća je i opasna konkomitantna upotreba (npr. alkohol danju, BZD uveće)
  • Kod lečenja alkoholizma propisivanje BZD:
    • kao simptomatska terapija (smanjenje neprijatnih simptoma)
    • kao supstituciona terapija (u funkciji smanjenja neprijatnosti apstinecijalnog simptoma)
z loupotreb a i zavisnosti od bzd 3
Zloupotrebaizavisnostiod BZD/3

OSOBE KOJE SU ZAVISNE OD OPIJATA:

  • U fazi apstinencije ili pri pokušaju “skidanja” sa heroina uzimaju se visoke doze BZD, cesto u kombinaciji sa alkoholom
  • Osobe koje su na supstitucionoj terapiji Metadonom (preko 75%)
  • Da pojačaju dejstvo metadona
  • Da se izbore sa nelagodnostima apstinencije od opijata
  • Kao simptomatska terapija za tešku anksioznost

MLADE OSOBE U FAZI EKSPERIMENTISANJA:

  • BZD kao “ulazna”, prva droga (obično visoke doze)
  • BZD u kombinaciji sa kanaboidima ili stimulansima radi “spuštanja”
  • Zloupotreba - vrlo česta, pogotovo kod devojaka
stvaranje zavisnosti od bzd
Stvaranje zavisnosti od BZD

Zavisnost od BZD nastaje:

  • kroz proces “samolečenja”  slikamonozavisnosti (samo od BZD)
  • kaopolitoksikomanija (kombinovanje sa drugim drogama– alkoholom, marihuanom, heroinom ili kokainom)

Apstinencijalni sindrom (AS)

Kod stvorene telesne zavisnosti apstinencijalni sindrom može biti veoma intenzivan, čak i opasan – mogući epi-napadi i delirijum

AS je visoko varirajući, zavisi od:

  • prosečne dnevne doze uzimanja
  • stepena eliminacije BZD (polu-život)
  • dužine unošenja, zloupotrebe
  • individualnih karakteristika pacijenta (telesno i mentalno zdravlje)
  • brzine odvijanja simptomatologije
  • faze redukovanja: najteži na početku i na kraju redukovanja.
bzd i apstinencijalni sindrom 1
BZD i apstinencijalni sindrom/1

BLAGI/UMERENI AS

  • Može se pojaviti već kod osobe koja uzima kliničke doze 3 x dnevno, tokom nekoliko nedelja. Najčešći je, jer većina osoba kojima se propišu BZD ne uzimaju prevelike doze

Simptomi su subjektivni, često sa vrlo malo objektivnih znakova:

  • glavobolje i anksioznost (kod 80%), nesanica (70%), tremor i zamor (60%), znojenje
  • pad koncentracije, promene u percepciji (najneprijatniji aspekt -strah da ‘gube svoje misli’)

INTENZIVNIJI AS

  • Psihološki simptomi: intenzivnija anksioznost, razdražljivost, agitacija, depresija; anterogradna amnezija
  • Somatski simptomi: povećanje mišićne napetosti, grčevi i trzaji u mišićima
bzd i apstinencijalni sindrom 2
BZD i apstinencijalni sindrom/2

Ređi simptomi AS:

  • Psihološki simptomi: noćne more, agorafobija, napadi panike, osećanje nerealnosti, depersonalizacija
  • Somatski simptomi: mučnina, gubitak apetita, gubitak telesne težine, znojenje, rast telesne temperature, ataxia, gubitak kontrole voljnih pokreta, palpitacije (“lupanje srca”),letargija, zamagljene vizije, povecanje senzorne percepcije

Izraziti simptomi AS (retko):

  • Psihološki simptomi: konfuzija, halucinacije, paranoidne ideje, drugi oblici sumanutosti
  • Somatski simptomi: neprekidno pištanje / zvonjenje u ušima, konvulzije

AS kod kratko-delujucih BZD (alprazolam,lorazepam) obično ima brzi i intenzivan početak , znatno intenzivnije simptome nego AS kod dugo-delujućih BZD (diazepam)

klju ni faktori u re avanju as bzd
KLJUČNI FAKTORI U REŠAVANJU AS (BZD)

Najvažniji faktor - stepen smanjivanja doze:

  • naglo ukidanje BZD rezultira u nagloj pojavi AS
  • postepena redukcija doze dovodi do manje intenzivnih simptoma, ali prolongira AS

AS se najuspešnije rešava:

  • uspostavljanjem dobrih terapijskih relacija sa pacijentom
  • početnom stabilizacijom doze (najbolje dugodelujućim BZD)
  • postepenom redukcijom doze
  • fleksibilnošću - od sustinskog značaja
literatura
Literatura
  • Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum, str. 47 – 53; 58-64.
  • Bukelić, J., Ramah, A., Veličković. R. (2001), Zavisnost od psihoaktivnih supstanci – PAS (zloupotreba lekova). U: Babić, M. (ur.), Skrining u medicini. Beograd, Jugoslovenska fondacija protiv raka, str. 797-821.