socijalni rad i bolesti zavisnosti novembar 201 4 n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Novembar 201 4 . PowerPoint Presentation
Download Presentation
SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Novembar 201 4 .

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 23

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Novembar 201 4 . - PowerPoint PPT Presentation


  • 184 Views
  • Uploaded on

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Novembar 201 4. DEJSTVA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI /1. LEGALNI ASPEKTI ZAVISNOSTI.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Novembar 201 4 .' - portia-melendez


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
socijalni rad i bolesti zavisnosti novembar 201 4

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Novembar2014.

DEJSTVA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI/1

legalni aspekti zavisnosti
LEGALNI ASPEKTI ZAVISNOSTI

Zbog velike štetnosti po stanovništvo, proizvodnja, distribucija i posedovanje supstanci koje imaju potencijale za zloupotrebu i stvaranje zavisnosti se često reguliše propisima i zakonima zemlje.

Klasifikacija PAS u odnosu na zakonske regulative obuhvata:

- legalizovane i slobodno dostupne: alkohol, duvan, kofein, isparljivi rastvarači (“lepak”)

- odobrene za medicinsku upotrebu uz lekarski recept (hipnotici, anksiolitici, opijatnianalgetici, anboličnisteroidi)

- ilegalne: definisane zakonima zemlje  proizvodnja, distribucija i posedovanje određenih supstanci je sankcionisana zakonskim normama

termini
Termini

Psihoaktivne supstance - PAS : hemijske supstance koje unete u sistem deluju primarno na funkcije centralnog nervnog sistema - stanje svesti, opažanje, raspoloženje, mišljenje i ponašanje.

Droga u engleskom jeziku (“drug”): svaka supstanca koja, unesena u organizam, može da modifikuje jednu ili više funkcija - obuhvata i lekove i PAS

Droga u srpskom jeziku: svefarmakološke klase nelegalnih hemijskih jedinjenja, koja unesena u ljudski organizam stvaraju stanje fizičke i/ili psihičke zavisnosti i izazivaju štetu.

opojne droge pravna regulativa
Opojne droge – pravna regulativa

Opojnedroge (Zakon o proizvodnji i prometu droga*):

  • Supstance prirodnog ili sintetičkog porekla čijom se upotrebom mogu stvoriti stanja zavisnosti koja mogu da izazovu oštećenja zdravlja ili da na drugi način ugroze ljudski integritet u fizičkom, psihičkom ili socijalnom smislu.
  • Ipak, zvanična lista opojnih droga i psihotropnih supstanci*ne sadrži etil alkohol. Kako je u našoj kulturi upotreba alkohola integrisana u društvo i visoko tolerisana, pod nazivom droga se obično podrazumevaju sve PAS osim alkohola, koji ima posebno mesto i u dijagnostici i tretmanu.

*Službeni list SRJ, br. 46/96, 37/02; Službeni glasnik RS, br. 101/2005

* Službeni glasnik RS, broj 24/2005

z akonska regulativa republike srbije
Zakonskaregulativa Republike Srbije

1) Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži ili prenosi; ili posreduje u prodaji ili kupovini, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstancije ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom najmanje pet godina.

2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršilo više lica koja su se udružila za vršenje tih dela, ili je učinilac ovog dela organizovao kriminalnu mrežu preprodavaca ili posrednika, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje sedam godina.

3)Ko neovlašćeno drži supstancije ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

4) Ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstancije za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.*

*Izmene i dopune Krivičnog zakona SRJ, član 245*, Službeni glasnik Republike Srbije broj 39. od 11. aprila 2003. godine

droga i dru tvene norme i obi aji
Droga i društvene norme i običaji

Zloupotreba / zavisnost od droge podrazumeva korišćenje:

  • mimo socijalnih običaja i pravila (alkohol)
  • mimo medicinskih preporuka (nikotin, kofein, lekovi - tzv. tabletomanija)
  • izvan legalnih normi i propisa (ilegalne droge - heroin, kokain, kanabioidi)

Podrazumeva poremećaj socijalnog ponašanja

Povezanost sa nasilnim i kriminalnim ponašanjem je česta ali ne i obavezna:

  • neka dejstva droga smanjuju rizik od kriminala
  • neki korisnici mogu da održavaju upotrebu PAS u okviru koji nije praćen antisocijalnim ponašanjem i sukobom sa zakonom
  • veliki broj adolescenata su u početnoj fazi zavisnosti (faza korišćenja PAS vikendom, “rekreativno”)
farmakolo ka podela
FARMAKOLOŠKA PODELA
  • Stimulansi-amfetamin, kokain,”ecstasy” , metamfetamin
  • Halucionogeni– LSD, psilociibin, meskalin…
  • Depresori centralnog nervnog sistema (CSN) - alkohol, benzodiazepini, hipnotici, barbiturati, opijum i derivati, isparljivi rastvarači)
  • Kanabionidi (marihuana, hašiš)
polinarkomanija
Polinarkomanija

Polinarkomanija ili politoksikomanija: zloupotreba tri ili više PAS pri čemu ni jedna od njih ne dominira.

Kada je telesna zavisnost od jedne PAS, nije politoksikomanija, ostale PAS se korist u nedostatku ove – teškoće u dijagnostikovanju

Česte kombinacije:

  • Zavisnici od heroina ili metadona često uzimaju i velike doze benzediazepina ili alkohola - dupal zavisnost ili ukrštena tolerancija
  • Zavisnici od marihuane često je kombinuju sa benzediazepinima, alkoholom i ekstazijem
  • Udružena upotreba alkohola i kokaina: cocaethylen
  • Udružena upotreba kokaina i heroina i.v. - speedball – izuzetno opasna, otežava detoksikaciju
epidemiologija zloupotebe droga 1
EPIDEMIOLOGIJA ZLOUPOTEBE DROGA/1

Uzrast:

  • Najčešće među adolescentima i mladim odraslima (kasna adolescencija):
    • više od 50% adolescenata eksperimentiše sa ilegalnim drogama,
    • veliki broj njih prekida sa korišćenjem u 20-tim godinama
  • Na uzrastu od 50-60 godina daleko ređa

Pol:

  • najčešće muški
  • tabletomanija - prisutnija među ženama
epidemiologija zloupotebe droga 2
Epidemiologijazloupotebedroga/2

Prevalenca:

  • U svetu: porast korišćenja ilegalnih droga počev od ranih 1990-tih, koji je udružen sa pojavom tzv. dance culture
  • Kod nas je intenziviran kasnih 1990-tih

Najčešće korišćene PAS:

  • Najčešća kofeinska i nikotinska zavisnost, zatim od alkohola
  • Nešto ređa od hašiša i marihuane, ztim od stimulansa, pa od heroina.

Vrsta zavisi i od uzrasta:

    • omladina koristi najčešće alkohol i marihuanu,
    • kasnijim godinama - alkohol i medikamenti (sedativi, hipnotici,analgetici,barbiturati)
kontinuum uno enja
KONTINUUM UNOŠENJA

Nastanak zavisnosti od psihoaktivnih supstanci je kontinuiran proces

  • Prva korišćenja u preadolescenciji i adolescenciji
  • Povećava se učestalost i intenzitet korišćenja:
    • iz prirodne apstinencije ili “nultog” korišćenja
    • u korišćenje (“use”),
    • a zatim - osoba se kreće  po ovom kontinuumu
    • kroz fazu zloupotrebe (“abuse”)
    • do zavisnosti (adikcije)
  • Prelazak sa “slabijih” na “jače” PAS:
    • od alkohola i cigareta, preko marihuane i tableta prema tzv. težim drogama – MDMA, kokain,heroin
faze u razvoju zavisnosti sa po etkom u adolescenciji 1
Faze u razvoju zavisnosti sa početkom u adolescenciji/1

Postojanje regularnih faza u formiranju zloupotrebe i/ili zavisnosti kod adolescenata:

1. Eksperimentalna faza : eksperimentisanje uzimanje iz radoznalosti, zbog opuštanja, zbog “testiranja opasnosti”:

  • ubeđenje da će stvari “ostati pod kontrolom”

2. Socijalna faza - regularno korišćenje u “socijalnim” prilikama, prvo tokom vikenda, a kasnije i češće “sa društvom”

  • novi običaji u provođenju slobodnog vremena mladih: vreme, mesto i način “provoda” (izlasci, žurke, koncerti isl.)
  • ubeđenje da će stvari “ostati pod kontrolom”
faze u razvoju zavisnosti 2
Faze u razvoju zavisnosti…/2

3.Instrumentalna faza: traženje “najbolje” supstance (“svoje droge”) kojom se postiže promena raspoloženja i ponašanja u svrhu:

    • boljeg “provoda”, uključujući seks: rizična seksualna ponašanja
    • prevazilaženja stresa ili negativnog afektivnog stanja (depresivnost, strah, anksioznost)

Psihička zavisnost

Ubeđenje da će stvari “ostati pod kontrolom”

4. Habitualna faza: navika uzimanja dve ili više PAS

  • Čitavo ponašanje i stil života se prilagođavaju uzimanju PAS
  • Svakodnevna preokupacija uzimanjem PAS
  • Negiranje i minimalizacija problema
  • Psihička zavisnost
  • Prelazna faza ka fizičkoj zavisnosti
faze u razvoju zavisnosti 3
Faze u razvoju zavisnosti…/3

5. Kompulsivna faza: fizičkazavisnost

  • Uzimanje supstance služi da bi se osećao/la “normalno”.
  • Potpuno prilagodjavanje svakodnevnom uzimanju, promenjen zivotni stil, vrednosni sistem
  • Transformacija ličnosti: “narkomanska” ili “akoholičarska” ličnost
  • Globalna disfunkcionalnost: znaci propadanja, telesnog i psihičkog, napuštanje škole /posla; agresivnost u porodici, delinkvencija
  • Negiranje i minimalizacija problema
zloupotreba pas u adolescenciji
ZLOUPOTREBA PAS U ADOLESCENCIJI
  • Dijagnoza zavisnosti od PAS ređa kod adolescenata:
    • relativna kratkotrajnost bolesti ne daje vreme za nastanak teške telesne simptomatologije kao kod odraslih zavisnika.
  • Zloupotreba PAS u adolescenciji
    • izuzetno visok rizik za kasniju zavisnost
    • ozbiljno se shvatau svrhu pružanja blagovremene pomoći

Halikaside dalje: zbog izuzetne štetnosti, prihvatljivo je definisati svaku upotrebu alkohola ili bilo koje druge PAS u adolescenciji(uzrast do 18. god., prim. JH),

kao z l o u p o t r e b u “nulto korišćenje”

adolescencija vulnerabilnost za pas erikson
Adolescencija – vulnerabilnost za PAS (Erikson)

Razvojne promene: telesne promene, kognitivno sazrevanje

  • Erikson: razvojni zadatak – formiranje identiteta: proces rastuće diferencijacije koja postaje utoliko sveobuhvatnija ukoliko osoba postaje svesnija širenja kruga drugih ljudi koji mu/joj nešto znače, od roditelja do čovečanstva: traganje za objektima vernosti i mogućnostima slobodnog izbora
    • Odvajanje od porodice, značaj vršnjačke grupe
    • Seksualno sazrevanje, partnerski odnosi
    • Eksperimentisanje ulogama
    • Kritički pogled na svet, vrednosti, društveno uređenje - kreiranje sopstvenog referentnog okvira
    • Odnos prema autoritetima i liderstvu
    • Profesionalno sazrevanje: sticanje znanja, izbor profesije
  • Normativna kriza adolescencije: zahtev za adaptacijom veliki: povećana ranjivost, ali i šansa za razvoj
rizi na pona anja u adolescenciji i pas
Rizična ponašanja u adolescenciji i PAS

Psihosocijalni moratorijum jeperiod zakašnjenja u preuzimanju obaveza odraslog (Erikson): popustljivost porodice i društva prema “neprilagođenom” ponašanju; provokativna razigranost mladosti: uključuje i isprobavanje ekstremnih ponašanja i funkcionisanja - mogu obuhvatiti i samo-razorne i devijantne tendencije, uključujući i korišćenje PAS

Snažna povezanost razvojnih tokova adolescencije i korišćenja PAS:

  • Dostupnost PAS i tolerancija društva prema upotrebi PAS
  • Kriza adolescencije – stresovi, nesigurnost, konfuzija, anksioznost – PAS donosi privremeno olakšanje
  • Otvorenost mladih za novo, eksperimentisanje ulogama
  • Vršnjačke priče i mitovi o dejstvima PAS
  • Tolerancija društva prema rizičnom ponašanju mladih: moratorijum
vulnerabilnost porodice sa adolescentom
Vulnerabilnost porodice sa adolescentom
  • Adolescent stavlja pod kritičku lupu socijalnu realnost porodice, poredi je sa drugim socijalnim okvirima(vršnjačkim)
  • Porodica sa adolescentom je vulnerabilna
    • Roditelji: ravnoteža između kontrole i autonomije adolescenta
    • Adolescent teži da unese novine u porodicu
    • Porodica teži da održi svoje strukture i socijalne konstrukcije
  • Kriza u porodici ukoliko je raskorak između porodične i šire socijalne realnosti, sa kojom se adolescent susreće, veliki.
    • Disfunkcionalne porodice: raskorak prerasta u simptom
sindrom zloupotrebe i ili zavisnosti od vi e psihoaktivnih supstanci kod adolescenata 1
Sindrom zloupotrebe i/ili zavisnosti od više psihoaktivnih supstanci kod adolescenata/1

Obuhvata:

  • poremećajeemocijaiporemećaje ponašanja
  • kodadolescenatauuzrastuod 12 do 18 godina (po nekim autorima i do 20-21 godina)
  • kojisujasnopovezanisakorišćenjemdveilivišepsihoaktivnihsupstanci

Izdvajanjeovogkliničkogsindromaje značajno zbog:

  • značaja sekundarne prevencije i rane intervencije, budući
    • da je početak bolesti zavisnosti tipično u adolescenciji
    • psihološki i socijalni razvoj adolescenta se menja i/ili prekida.
  • specifičnosti terapijskog pristupa
sindrom zloupotrebe i ili zavisnosti od vi e psihoaktivnih supstanci kod adolescenata 2
Sindrom zloupotrebe i/ili zavisnosti od više psihoaktivnih supstanci kod adolescenata/2
  • Mladi najčešće zloupotrebljavaju alkohol, marihuanu, benzodiazepine, tablete za spavanje, stimulansei opijate; ređe halucinogene
  • Svaka od navedenih supstanci imaspecificne efekte dejstva
  • Kombinovanje više PAS i nepredvidljiv sastav “uličnih pakovanja droge” u velikoj meri smanjuju te specificnosti
    • efekti su najčešće pomešani, kumulativni, pa je i simptomatologijaheterogena
    • mladi tokom vremena intenziviraju uzimanje PAS i povećavajubroj supstanci koje koriste – sve je teže u svakom trenutku raspoznati efekte pojedinačne supstance
i dentifikovanj e problema u a dolescenciji 1
Identifikovanje problema uadolescenciji/1

Identifikacija problema: prepoznavanje adolescenta koji zloupotrebljava drogu

  • Negiranje i skrivanje problema od strane samog pacijenta -sastavni deo ovog sindroma i predstavlja veliku teškoću prepreku za pruzanju adekvatne pomoci.
    • Adolescenti se ne pojavljuju pred roditeljima dok su pod intenzivnim uticajem droge
    • Koriste razne manipulacije i izgovore da bi prikrili direktno dejstvo droge
  • Najuočljiviji simptomi mogu biti iz oblasti ozbiljnih emocionalih teškoća i neobičnih zdravstvenih problema
i dentifikovanj e problema u dolescenciji 2
Identifikovanje problema udolescenciji/2
  • Prikupljanje podataka iz mnogobrojnih izvora:roditelji, školski sistem, legalni sistem, pedijatri, socijalni radnici, pedagozi, braća i sestre, grupe vršnjaka, ustanove za urgentnu pomoc.
  • Specifičan način na koje se prikupljanje podataka odvija:
    • Intuitivno razumevanje zloupotrebe ili zavisnosti u adolescenciji
    • Fleksibilni način intervjuisanja:primaran je nastavak saradnje
  • Učenje posebnih veština (najbolje u timskom radu)
    • Strpljivost
    • Specifičan način mišljenja: i verovanje i neverovanje u ono sto adolescent govori
literatura
Literatura
  • Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum.