OSMA NEDELJA POSLOVNA BANKA I BANKARSKI KREDITI

1. OSMA NEDELJAPOSLOVNA BANKA I BANKARSKI KREDITI

2. MONETARNI SISTEM (MS)Poslovna banka (PB) vs. Centralna banka (CB) • MS- sistem obezbeđivanja i kontrole novca u jednoj državi ili monetarnoj uniji nezavisnih država; • Finansijske institucije monetarnog sistema: CB I PB • CB – monetarna vlast i osnovna insitucija monetarnog sistema; cilj poslovanja – javni interes – stabilna vrednost nacionalne valute; • PB – institucija monetarnog sistema zato što depozitno kreditnom aktivnosti utiče na novac i novčane tokove; cilj poslovanja – profit; osnivanje i poslovanje PB pod kontrolom CB;

3. FINANSIJSKI SISTEM (FS)Poslovna banka vs. ostale finansijske institucije • FS - skup fin. institucija (FI), sredstava i instrumenata; • Podela FI: 1.FI finansijski posrednici; 2.berze - FI koje nisu fin. posrednici na fin.tržištu nego organizatori tržišta; • Podela finansijskih posrednika: 1. depozitno kreditne FI - (banke); 2. nedepozitne FI - institucionalni investitori -fondovi; • Ostale fin. institucije nisu institucije monetarnog sistema;

4. Poslovna banka - depozitno kreditna finansijska institucija • Depozit - dinarsko ili devizno novčano potraživanje prema banci koje proizilazi iz novčanog depozita, uloga na štednju, bankarskog tekućeg računa ili drugog novčanog računa i na osnovu kog nastaje zakonska ili ugovorna obaveza banke na povraćaj sredstava; • Kredit - određena količina novca - glavnica koju banka predaje u svojinu zajmoprimcu, koji se obavezuje da je vrati u ugovorenom roku uvećanu za ugovorenu kamatu;

5. Ostali bankarski poslovi • Devizni, devizno-valutni i menjački poslovi; • poslovi platnog prometa; • izdavanje platnih kartica; • poslovi sa hartijama od vrednosti; • brokersko-dilerski poslovi; • poslovi izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski poslovi); • poslovi kupovine, prodaje i naplate potraživanja; • poslovi zastupanja u osiguranju;

6. Finansijski izveštaji poslovne banke • bilans stanja; • bilans uspeha; • izveštaj o tokovima gotovine; • izveštaj o promenama na kapitalu; • statistički aneks; Bilanske pozicije u fin. Izveštajima banke razlikuje se u odnosu bilansne pozicije u fin. izveštajima preduzeća;

7. Bilans stanja banke • Pregled imovine (aktive) i obaveza i kapitala (pasive) na određeni dan; • Aktiva: sredstva kod CB, dinarski plasmani, devizna sredstva i efektiva, devizni plasmani i potraživanja; fiksna aktiva; podela aktive: kamatonosna i nekamatonosna aktiva; • Pasiva: dinarski i devizni depoziti; obaveze prema CB, PB, investitorima u dužničke HoV sopstvenog izdanja, rezerve, kapital banke – akcijski kapital; • Vanbilansne pozicije – potencijalne obaveze i potraživanja; potraživanja i obaveze po poslovima u ime i za račun trećih lica;

8. Bilans uspeha • Prikaz prihoda, rashoda i fin. rezultata poslovanja (dobitak/gubitak) za određeni vremenski period sa presekom na određeni dan; • Prihodi banke: aktivne kamate, naknade i provizije i dobici umanjeni za gubitke iz poslovanja sa HoV i devizama; • Rashodi banke: pasivne kamate, administrativni troškovi, neposlovni rashodi; porezi i doprinosi;

9. Izveštaj o tokovima gotovine(promene na žiro i drugim računima) • Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti : priliv /odliv od kamata, naknada, ostalih bankarskih rashoda, kredita, plasmana i depozita; • Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja: priliv/odliv po osnovu ulaganja u dugoročne HoV, nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, investicione nekretnine; • Tokovi gotovine iz finansijske aktivnosti: priliv/ odliv po osnovu promena na kapitalu sa kojim banka posluje;

10. Izveštaj o promenama na kapitalu • prikazuje sve promene na stavkama sopstvenog kapitala banke tokom određenog perioda; • Neke stavke kapitala povećavaju njegovu vrednost, a neke je umanjuju; • Kapital banke formira i povećava: akcijski kapital, emisiona premija, rezerve iz dobiti, revalorizacione rezerve i dobit; • Kapital mogu da umanje vrednosti po osnovu: upisanog, a neuplaćenog akcijskog kapitala, gubitak do visine kapitala, vrednost sopstvenih akcija i nerealizovani gubici po osnovu HoV raspoloživih za prodaju;

11. Rezerve banke iz dobiti za procenjene gubitke • posebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se u skladu sa Odlukom NBS; • rezerva za opšte bankarske rizike obračunava se i iskazuje u skladu sa unutrašnjim aktima banke; Cilj:da omogući banci da propisani kapital održava na nivou koji obezbeđuje stabilno i sigurno poslovanje banke, odnosno da omogući banci da ispuni svoje obaveze prema poveriocima;

12. Izračunavanje posebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke • Potraživanja se klasifikuju u pet kategorija prema dužini docnje u otplati kredita (A – docnja do 30 dana; B- docnja između 31 i 60 dana; V – docnja između 61 i 90 dana; G – docnja izneđu 91 i 180 dana; D – docnja duža od 181 dan) • Izračunava se zbir vrednosti od: 0% od A; 5%-10% od B; 20%-35% od V; 40-75% od G; 100% od potraživanja klasifikovanih u kategoriju D; • Kada ostvarena dobit nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve, tada se kapital banke umanjuje za iznos nastale razlike;

13. Napomene uz fin. izveštaje i statistički aneks • Napomene uz finansijske izveštaje sadrže sve bitne informacije za sagledavanje finansijskog položaja banke, objašnjenja finansijskih izveštaja i primenjene računovodstvene politike, kao i druga dodatna objašnjenja i način prikazivanja onoga što je prikazano u bilansima; • dokument koristan za snalaženje lica koja nisu računovostvene struke ali moraju o izveštajima da odlučuju ili da ih koriste za upravljanje bankom; • Statistički aneks sadrži podatke o troškovima zarada, naknada zarada i ostalim ličnim rashodima zaposlenih, prosečan broj zaposlenih, troškove amortizacije, poreza, doprinosa, zakupnina, negativne i pozitivne kursne razlike, zalihe, broj običnih i broj prioritenih akcija, kao i nominalnu vrednost običnih i prioritetnih akcija.

14. Formiranje finansijskog potencijala banke • finansijski ili kreditni potencijal banke je obim slobodnih sredstava banke raspoloživ za plasiranje; • fin. potencijal – razlika između ukupnog fin. potencijala i rezervi likvidnosti (obavezne rezerve koju propisuje NBS i slobodnih rezervi koje su određene poslovnom politikom banke) • fin. potencijal formira se iz depozitnih izvora; zaduživanjem na fin. fržištu i emisijom akcija;

15. Kamatna politika banke • Kamatna stopa (k’) je cena upotrebe kapitala; • Kamatna politika banke je usklađivanje visine aktivnih k’ (iz kojih se forimiraju prihodi banke) i pasivnih k’ (po osnovu kojih se stvaraju rashodi banke); • aktivne k' formiraju se na osnovu: referentne k', kretanja k' na fin. tržištu i inflacionih kretanja; dominira ugovaranje promenljivih k‘; • Pasivne k’ opredeljuju transakcioni troškovi, promene stope obavezne rezerve, promene prosečne aktivne k’;

16. Odobravanje kredita i preuzimanje kreditnog rizika (1) • Kod odobravanja kredita ključna analiza kreditnog rizika; • Kreditni rizik odnosi se na: 1. nemogućnost otplate kredita u dogovorenim rokovima i 2. neočekivane promene cene plasiranih sredstava; • Ciljna funkcija banke minimizacija kreditnog rizika i zadovoljavajuća stopa profitabilnog plasiranja sredstava;

17. Odobravanje kredita i preuzimanje kreditnog rizika (2) • Radi preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja tim rizikom banka je u obavezi da uspostavi odgovarajući kreditni proces; • kreditni proces obuhvata proces odobravanja kredita i proces upravljanja kreditnim rizikom; • banka upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačno odobrenih kredita i na nivou celokupnog kreditnog portfolija;

18. Odobravanje kredita i preuzimanje kreditnog rizika (3) • Za proces odobravanja kredita banka utvrđuje: • kriterijume i principe za odobravanje novih i reprogram i restrukturiranje postojećih kredita; • pravila za odobravanje i praćenje kredita na nivou pojedinačnih dužnika saglasno iznosu odobrenog kredita i stepenu rizičnosti; • Prilikom odobravanja kredita preduzetnicima, mikro i malim preduzećima odnosi se kao prema sektoru stanovništva;

19. Klasifikacija kreditnih oblika - Ročna struktura (dospeće kratkoročnih do 1, srednjoročnih 1 – 5, dugoročnih preko 1 god.); • Način obezeđenja kredita: obezbeđeni i neobezbeđeni krediti; oblici obezbeđenja: jemstvo; prenos u fiducijarnu svojinu, hipoteka; • Metodi otplate: jednokratno (otplata glavnice jednokratno, a kamate u kraćim rokovina) i višekratno (anuitetski prema amortizacinom planu); • Namena kredita: komerci., ind., agrarni;

20. Oblici obezbeđenja kredita • jemstvo: jemac se obavezuje poveriocu glavnog dužnika da će ako glavni dužnik ne izmiri dug to učiniti umesto njega; može biti supsisdijarno ili solidarno; • prenos u fiducijarnu svojinu – zalaganje opreme koju zajmoprimac koristi, a stiče ponovo pravo punog vlasništva kad otplati kredit; • Hipoteka – založno pravo na nekretnini; • zalaganje potraživanja i prava, pokretnih stvari, robe, HoV;

21. Kratkoročni krediti (1) • za obrtna sredstva; • rok dospeća do 1 godine; • otplata jednokratna; • otplata zasnovana na konverziji realne aktive u novčanu aktivu; • velika zavisnost od kratk. kredita sugiran znak neuspešnog poslovanja klijenta banke; • neophodna analiza kreditnog zahteva;

22. Kratkoročni krediti (2) • Kratkoročni kreditni plasmani- standardno ugovaranje kredita; formalizovan odnos sa klijentom; • Otvoreni kreditni sistemi: otvorene kreditne linije - neobezbeđeni krediti koji se odobravaju proverenim klijentima; revolving kredit - u stalnom dospeću, ali nikada ne dospeva; • Diskotovanje hartija od vrednosti;

23. Kratkoročni krediti (3) • Akceptni kredit – banka stavlja potpis na menicu, postaje glavni menični dužnik, a izdavalac menice (trasant) na osnovu njene prodaje (eskonta) dobija kredit; • Rambursni kredit - banka uvoznika sklapa ugovor sa rambursnom bankom u trećoj zemlji koja akceptira menicu i šalje je banci izvoznika sa nalogom da mu je uruči nakon što robu ukrca na brod i prezentuje potrebnu dokumentaciju; odobrava se za poslove međunarodne morske trgovine

24. Kratkoročni krediti (4) • Vinkulacioni kredit – veletrgovina sa bankom zaključuje ugovor na osnovu kojeg, nakon što se roba koju je kupila utovari, banci predaju tovarni listovi, a banka plasira veletrgovini sredstva u vrednosti robe; nakon toga banka poziva kranje kupce da izvrše isplatu robe, i kada oni to učine, stavlja im na raspolaganje tovarne listove u cilju preuzimanja robe;

25. Dugoročni krediti (1) • namena – za investiranje u osnovna i trajna obrtna sredstva; za fin. prestruktuiranje; • rok dospeća duži je od 1 godine; • mogu da se odobre uz grejs period – mirovanje obaveza po osnovu otplate kredita na rok od 1 ili 2 godine; • otplaćuju se na osnovu amortizacionog plana anuitetski – otplata u jednakim periodičnim sumama (mesečno, kvrtalno ili godišnje); anuitet se sastoji od glavnice i kamate; u anuitetu veće učešće kamate u početnim god.

26. Dugoročni krediti (2) • Izvor otplate nije konverzija aktive nego neto prinos preduzeća; pokazatelj otplatnog potencijala i kreditne sposobnosti utvrđuje se na osnovu ukupnih novčanih tokova i obračunate amortizacije fiksne aktive; • obezbeđenje kredita skoro obavezujuća praksa; • često predviđeno obavezno učešće sredstava; • česta praksa osiguravanja kredita kod institucija za osiguranje i reosiguranje;

27. Dugoročni krediti (3) • Bankarski rizici u vezi su sa neurednim vraćanjem kredita; • promenama tržišnih cena (deviza, kamata, HoV); • pogrešnim izborom investicionog projekta; • Neophodna i obavezna precizna bankarska analiza kreditnog zahteva;

28. Analiza kreditnog zahteva (1) • Banka prikuplja i obrađuje podatke i informacije o zajmotražiocu; • obrada podataka - analiza poslovanja na osnovu fin. izveštaja i fin. pokazatelja; • za ocenu kreditne sposobnosti analizira se: 1. profitabilnost poslovanja, stopa kapitalizacije i poslovna strategija; 2. položaj na tržištu, 3. stopa rasta preduzeća u proteklom periodu, stepen likvidnosti i solventnosti, otplatni potencijal;

29. Analiza kreditnog zahteva (2) • za odobravanje dugoročnog kredita treba da sadrži osim analize kreditne sposobnosti zajmotražioca i: 1.analizu očekivanih finansijskih, ekonomskih i drugih efekata predloženog investicionog projekta; 2. verifikaciju projekta od strane odgovarajuće institucije;

30. Donošenje odluke o kreditu • Odluka se temelji na osnovu kvantitativne analize, ali i procene analitičara; • Pozitivna odluka formalizuje se ugovorom o kreditu koji sadrži: 1. iznos, 2. namenu, 3. rokove vraćanja, 4. otkazne rokove, 5. visinu kamatne stope, 6. način obezbeđenja, 7. pravo banke na kontrolu namene i načina korišćenja datog kredita i sl.

31. Kreditiranje stanovništva • Za pozitivnu odluku o kreditu od značaja: • stepen opterećenosti dugovima, odnosno mesečna obaveza prema već odobrenim kreditima; veličina dohotka; poslovna stabilnost klijenta; • Gornja granica otplatnog potencijala obično se utvrđuje u visini od ¼ mesečne plate; • Krediti se odobravaju po osnovu tekućeg računa, za kupovinu potrošnih dobara i dugoročni stambeni krediti za koje je obavezno učeće i hipoteka;