Visoka tehnolo ška škola strukovnih studija Šabac

1. Visoka tehnološka škola strukovnih studijaŠabac Seminarski rad Predmet: Ekonomija Tema: Međunarodna trgovina Predmetni nastavnik: Student: dr Miroslava Petrevska Dragana Radojčić 5-13

2. Međunarodna trgovina

3. Uvod • Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. U većini zemalja ona stvara značajan deo BDP-a. Iako se međunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju. • Industrijalizacija je unapredila prevoz, globalizacija, miltinacionalne korporacije imaju značajan uticaj. Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije. • Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije, i, zajedno sa međunarodnim finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao međunarodni ekonomski odnosi.

4. Pojam međunarodne trgovine • Na privredni i ekonomski razvoj jedne zemlje, pored unutrasnjih faktora, snazno uticu i faktori iz međunarodnog ekonomskog okruženja. Eksterni faktori jače deluju na otvorenu privredu u pravcu strukturnog prilagođavanja opštim tedencijama razvoja svetske privrede. Kao sto su promene u relativnim odnosima razvijenosti, u svetskoj trgovini, stepenu zaduženosti i međunarodnim tokovima kapitala. Kretanja u svetskoj privredi snažno deluju na srpsku ekonomiju i privredu. • Međunarodna trgovina povećava produkciju autputa i standard života. Međunarodni tokovi finansija, inputa, autputa, ljudi i dr. omogućavaju izvozno-uvozne aktivnosti koje unapređuju svetsku ekonomiju.

5. Neophodnost međunarodne trgovine i ekonomska korist od trgovine • 1. Neophodnost međunarodne trgovine. Privrede koje se uključuju u međunarodne tokove na bazi izvoza i uvoza i veličine GDP koji se povećava putem međunarodne razmene, postižu značajnu stopu ekonomskog rasta, dok privrede koje su manje otvorene beleže stagnaciju ili pad GDP-a, a time i životnog standarda. • Osim toga, međunarodna trgovina nadoknađuje različitost uslova proizvodnje, opadanje troškova proizvodnje, mogućnost zadovoljenja potreba na višem nivou, pogotovo kada je reč o različitim ukusima.

6. 2. Ekonomska korist od međunarodne trgovine. Ekonomsku korist od međunarodne trgovine sagledavamo preko realnih primanja stanovništva. • Dakle, spoljna trgovina omogućava svakoj zemlji da se usmeri na područje svojih komparativnih prednosti u proizvodnji roba i usluga. Radnici u svakoj zemlji mogu ostvariti veću količinu potrošnih i proizvodnih dobara za istu količinu utrošenog rada. Zemlja se specijalizuje za proizvodnju u područjima komparativnih prednosti i razmenjuje svoju vlastitu proizvodnju putem spoljne trgovine za dobra i usluge gde nema komparativne prednosti.

7. Komparativne prednosti i alternativni troškovi u međunarodnoj razmeni • 1. Princip komparativnih prednosti. Ovaj princip govori da zemlja može trgovati čak i ako je apsolutno efikasnija ili više neefikasna u odnosu na drugu zemlju, tj. i kada ima apsolutne komparativne prednosti i kod jednog i kod drugog proizvoda, i kada takvih prednosti nema. • Princip komparativnih prednosti podrazumeva da će se svaka zemlja specijalizovati za proizvodnju i izvoz onih dobara i usluga koje može proizvesti uz relativno niže troškove i obrnuto, svaka zemlja će uvoziti ona dobra i usluge koje proizvodi uz relativno visoke troškove.

8. 2. Komparativne prednosti i alternativni troškovi. Analizu komparativnih prednosti proširujemo uz pomoć granice proizvodnih mogućnosti, koja pokazuje kombinaciju dobara koja se, uz datu tehnologiju i inpute, mogu proizvesti u jednoj nacionalnoj ekonomiji.

9. Alternativne teorije međunarodne trgovine • dopunjuju postojeće teorije i tako daju bolju predstavu o trgovinskim tokovima među zemljama. • Ekonomija obima • Teorija tehnološkog jaza • Teorija preklapanja tražnje

10. Osnovna ekonomska obeležja protekcionizma, trgovinske politike i slobodne trgovine • Protekcionizam. Protekcionizam nije zdrava ekonomska politika, zato što samo slobodna trgovina podstiče međunarodnu podelu rada, viši nivo produktivnosti rada, sniženje troškova, efikasniju proizvodnju i slično, što u krajnoj instanci, povećava standard u nacionalnoj ekonomiji, i u svetu. • Trgovinska politika. Trgovinska politika predstavlja vladinu politiku koja direktno utiče na količinu roba i usluga koje zemlja uvozi ili izvozi. Najčešće se u okviru trgovinske politike primenjuju carine i uvozne kvote. • Slobodna trgovina. Slobodna trgovina svakoj ekonomiji sveta omogućava rast GDP, a time i viši nivo životnog standarda. Ovo najbolje potvrđuje analiza ponude i tražnje roba i usluga u spoljno trgovinskoj razmeni.

11. Makroekonomska ravnoteža u otvorenoj ekonomiji i efekti deficita državnog budžeta • Ravnoteža u otvorenoj ekonomiji. S obzirom na to, da smo do sada detaljno analizirali tržište zajmovnih fondova i devizno tržište, nameće se potreba analize njihovog međuodnosa. Susretali smo se sa varijablama kao što su: Nacionalna štednja (S), domaće investicije (I), neto – izvoz (NX) i neto odliv kapitala (NKI), u obliku sledećih identita: S = I; S = I + NKI; NKI = NX. • Efekti deficita državnog budžeta na ravnotežu u otvorenoj ekonomiji. Kada se varijable menjaju, na primer, pri deficitu državnog budžeta, dolazi do smanjenja ponude zajmovnih sredstava, povećava se kamatna stopa i istiskuju se investicije u otvorenoj privredi.

12. Teorija konkurentnih prednosti • Odbacivanje statističkog prikaza faktora proizvodnje. • Potenciranje značaja postojećih konkurentnih prednosti nacije. • Nacionalne ekonomije ne postižu značajne rezultate na međunarodnom tržištu po osnovu tehnološkog i komercijalnog uspeha u određenim granama, već, po pravilu, na bazi ostvarenih rezultata u grupi uzajamno povezanih sektora proizvodnje. • Razotkrivanje uspeha ili neuspeha nacionalnih ekonomija u ispoljavanju konkurentskih prednosti pojedinih privrednih grana. • Konkurentske prednosti nacije nose obeležja dinamičnih promena.

13. Svetsko tržište, transnacionalne korporacije i globalizacija • Svetsko tržište i multinacionalne kompanije. Razvoj svetske privrede i tržišta ostvaruje se globalizacijom. To je proces povećane zavisnosti, proizvodnje i potrošnje, naročito preko direktnih investicija, odnosno proizvodnje u inostranstvu. • Globalizacija. Nova naučno-tehnološka tehnologija sve više razvija međunarodnu podelu rada, povezujući nacionalne ekonomije u jedinstvenu celinu preko svetskog tržišta. Tako kretanje novca i kapitala, inputa i autputa postaje sve značajniji faktor privrednog razvoja.

14. Međunarodna trgovina i strategija osvajanja novih tržišta • Savremeni ekonomski razvoj zemalja u razvoju velikim delom je pod uticajem dosadasnjeg neravnomernog razvoja proizvodnih snaga, u kome su najvecim delom dosadašnje kolonije predstavljale agrarno sirovinski privezak razvijenim industrijskim zemljama. • Brz porast industrijske proizvodnje koji je do sada zapazen u nerazvijenim privredama, i potrebe brzog daljeg razvijanja na osnovu savremene tehnike u razvijenim zemljama, sve više zahtevaju izmenu položaja u razvoju i značaj međunarodne trgovine i za ove nerazvijene zemlje i za svetsku ekonomiju uopšte.

15. Zaključak • Pored neospornih pozitivnih posledica nastanka i razvoja svetskog trzista, za razvoj nacionalne ekonomije i poboljšanje međunarodne razmene, treba imati u vidu da su svetski kapitalistički sistem i svetsko tržište stvorili ogromnu neravnotežu u svetskoj privredi. • Navedena i slična sagledavanja pokazuju da su dosadašnji razvoj svetskog tržišta i međunarodne podele rada doveli do velikih disproporcija u svetskoj privredi, koje su postale kočnica daljeg uspešnijeg razvoja u svetu uopšte. • Neophodno je ostvariti i odgovarajući nivo produktivnosti i intezivnosti nacionalnih radova, kako bi se otklonili uslovi eksploatacije nerazvijenih od strane razvijenih zemalja, odnosno “gubljenje” značajnog dela nacionalnog dohotka nerazvijenih zemalja na svetskom tržištu.

16. Hvala na pažnji!