1 / 24

Rod i ličnost

Rod i ličnost. Pol ili rod?. Biolo ški vs. socijalni kontekst Rod kao socijalno značenje pola (Vivijen Ber) konstelacija karakteristika i ponašanja koja se očekivano razlikuju kod muškaraca i žena u određenom društvu razlike mogu biti realne, a može se i samo pretpostavljati da postoje

gilles
Download Presentation

Rod i ličnost

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Rod i ličnost

  2. Pol ili rod? • Biološki vs. socijalni kontekst • Rod kao socijalno značenje pola (Vivijen Ber) • konstelacija karakteristika i ponašanja koja se očekivano razlikuju kod muškaraca i žena u određenom društvu • razlike mogu biti realne, a može se i samo pretpostavljati da postoje • Prema Fukou, rod se, zarazlikuodpola, trebaprepoznavatiiprihvatitikaofluidnapromenljivakoja se u različitimkontekstimaivremenimamenja

  3. Rodna uloga • Terminuloga se koristidaoznačida se šabloniponašanjaučeiliodigravajukaoponekomdruštvenomkodu (Ganjon & Simon 1973, prema Diamond, 2000) • Muškarciimuškeuloge se tipičnovezujuzasnaguiopasnazanimanja, dok se ženeiženskeulogenajčešćevezujuzabrigu o deciinjihovomvaspitavanju. Uprkosžilavimstereotipima, opisanerazlike se svevišesmanjuju (Diamond, 2002) • Polnaulogaobičnouključujeodigravanjebiološkihpredispozicija, doksurodneulogeonaponašanjakojenameće društvo • Rodniidentitet je subjektivniosećajpripadnostiilinepripadnostijednomod rodova. Rodniidentitetnijenužnozasnovannapolu (pravomilipripisanom), niti je zasnovannaseksualnoj orijentaciji

  4. Istraživanja rodnih razlika • Istraživanja rodnih razlika u psihologiji su bila mahom nekoordinisana, puna oprečnih rezultata, pa samim tim i predmet brojnih kritika • Mekobi i Džeklin 1975. navode najčešće potvrđivane rodne razlike u četiri oblasti: • verbalna sposobnost (kod žena su razvijenije verbalne sposobnosti) • vizuelno-spacijalna sposobnost (muškarci postižu bolje rezultate na testovima vizualno-spacijalnih sposobnosti) • matematička sposobnosti (muškarci imaju razvijenije logičko-matematičke sposobnosti) • agresivnost (žene postižu niže skorove na skalama agresivnosti, tj. muškarci su agresivniji)

  5. Rodni stereotipi • muškarci se češće opisuju kao odlučni, racionalni, kompetentni, hrabri i efikasni (adaptivno-instrumentalne osobine) • žene se uglavnom opisuju kao emotivne, tople i usmerene na socijalne odnose (integrativno-ekspresivne osobine) • Vilijams i Best su u svom kros-kulturalnom istraživanju koje je obuhvatalo 14 zemalja i u okviru koga se procenjivala maskulinost i femininost putem samoopisa ispitanika utvrdili: • u svim zemljama, bez obzira na nivo ekonomsko-socijalnog razvoja, maskulinost se smatrala poželjnijom crtom, tako da je idealni self ispitanika i muškog i ženskog pola zamišljen kao maskuliniji nego što zapravo jeste • razlike između muškog i ženskog self-koncepta bile manje u razvijenijim društvima u kojima žene provode više vremena van kuće, u kojima ima više univerzitetski obrazovanog stanovništva i u kojima postoje modernija shvatanja muških i ženskih uloga

  6. Rodni stereotipi • Analize školskih udžbenika i materijala koji se koriste u svakodnevnoj nastavi pokazale su visoku zasićenost stereotipnim prikazima muškaraca i žena, kao i to da se muški „likovi“ češće javljaju kao model. Osobe muškog i ženskog pola prikazuju se u tradicionalnim ulogama i aktivnostima. • Nastavnici na različit način opažaju i tretiraju učenike i učenice • Dečaci su, navodi se, sposobniji a devojčice upornije i istrajnije u radu, čime se opravdavaju njihovi rezultati (intelektualni vs. vanintelektualni činioci kao faktori uspeha dečaka i devojčica) • Vokerdajn navodi da se neuspeh u postignuću u matematici pripisuje različitim činiocima s obzirom na pol. Kod dečaka je najčešće u pitanju spoljašnje ometanje usled čega izostaje uspeh, dok se neuspeh kod devojčica smatra pokazateljem nedostatka sposobnosti (intelektualni vs. Vanintelektualni činioci kao faktor neuspega dečaka o devojčica)

  7. Teorije razvoja rodnog identiteta • biološki pristup • pristup koji naglašava uticaj socijalizacije • kognitivni pristup • psihodinamski pristup

  8. Biološki pristup • uticajgenaihromozoma, polnihhormona • polnerazlikeanatomskeifunkcionalneorganizacijemozga • tokomprenatalnograzvojamuškiiženski plod izloženirazličitimhormonalnimuticajima, štopredstavljajednuodinicijalnihikrucijalnihrazlika u pogledupsihičkogifizičkogfunkcionisanjajedinke • evolucionističko gledište:polnerazlike u pogleduponašanjamuškaracaiženaformiranetokomfilogenetskograzvojasu se zadržaleusled toga štosu bile funkcionalne

  9. Pristupkojinaglašavauticajsocijalizacije • ističerazličittretmankojidecamuškogiženskogpoladobijajuodstraneroditelja, ostalihčlanovaporodice, aliisvojihnastavnikaidrugihvažnihodraslihosoba • zasniva senatradicijiBandurineteorijeučenja, koja se baviuticajimanagradaikazniiučenjaputemposmatranja • naglašavase uticajsredstavainformisanjaimedija (kaoštosutelevizija, knjigeifilmovi) narazvojrodnogidentiteta • ovaperspektiva je posebnozanimljivazatošto se baviistereotipima u pogledurodnogidentitetairodnihuloga, kaoikakavuticajoniimajunaformiranjerodnog identiteta kod dece • klasične studije Malinovskog i Margaret Mid jasno govore o socijalizaciji kao glavnom agensu formiranja rodnih razlika među pripadnicima različitih kultura • teorijasocijalnogkonstruktivizmanaglašavadasushvatanja o rodu, rodnimulogamairodnomidentitetusamokonstrukcijekojeutičunaponašanja, kognicijuisocijalneinterakcije

  10. Kognitivistički pristup • proučavanjenačinanakoji se dečijashvatanjarodamenjajutokomnjihovograzvoja • Kolbergovakognitivnorazvojnateorija, u okvirukoje se razmatraju tri faze razvojarodnogidentiteta: • u prvojfazi, koja se naziva “fazomimenovanjaroda” decaučedarazlikujumuškarceiženenaosnovufizičkihkarakteristika, kaoštosuodevanje, frizurai sl. • udrugojfazi, koja se zove “fazarodnestabilnosti”, decashvatajudasuterazlikestabilnetokomvremena, aliidaljepostojiodređenistepenkonfuzije, • u trećojfazikonačnoshvataju rod kaopermanentankrozvremeirazličitesituacije. Ovo je “fazarodnekonzistencije” iutvrđuje se nauzrastuod 6 do 7 godina. • po Kolbergu, dete na uzrastu od 4 godine može ispravno da odgovori na pitanje „da li si dečak ili devojčica?“, ali isto tako je u stanju da kaže da dečak može da bude i devojčica ukoliko to želi, ako, na primer, promeni frizuru i odeću. Smatra se da se stabilnost u razvoju rodnog identiteta može uočiti ukoliko dete tačno odgovori na pitanje „da li si bio/la dečak ili devojčica kada si bio/la beba?”

  11. Psihodinamski pristup • psihoanalitička teorija razvoja rodnog identiteta • identifikacija deteta sa roditeljom istog pola i razrešenje Edipovog kompleksa

  12. Teorija rodne sheme • u procesurazvojarodnogidentitetadeteučiinformacijespecifičnogsadržaja, posebnaponašanjaiatributekojetrebadapovežesapolom (Bem, 1981). • Sandra Bempretpostavljadarodnashemaorganizujeivodipercepcijuindividue • rodnashemanijejedinapostojeća, ali je jednaodnajbogatijihshemajer je idihotomija “muško-žensko“ jednaodnajbogatijihsadržajemodsvihdihotomija u ljudskomiskustvu • uporedosaučenjemsadržajarodnesheme, deteučikojiatributitrebadabudupovezanisanjegovimsopstvenimpolomistogaisanjimsamim

  13. Rodno tipiziranje • proceskojim se kodindividuerazvijajusvojstva (ponašanje, crte, emocionalnereakcije, stavoviiverovanja) naznačenakaoodgovarajućaza rod u jednojkulturi, naziva se rodnotipiziranje (Smiljanić, 1985) • muškarciižene se ponašajurazličitousled toga štoevaluirajuiusklađujusvojaponašanjasaonimšto se u društvuprihvatakaotipičnomuško, odnosnoženskoponašanje • kodosobakojesuizrazitorodnotipiziranedolazi do procesapodelesvegaštopercipiraju u dvevelikekategorije: onošto je tipičnozamuškarca, s jednestrane, ionošto je tipičnozaženu, s druge.Sadržajovihkategorijadefinišekultura, i to je onoštopojedinac ne dovodi u pitanje • oveosobine, bilodasugrubosvrstane u kategorijumaskulinihilifemininih, kodrodnotipiziranihosobapostaju standard zaobrasceponašanja

  14. Proces tipiziranja • rodne uloge se uče još od najranijeg detinjstva i socijalizacija se uglavnom odvija po principu da ono što priliči dečacima ne priliči devojčicama i obratno. Naročito se obraća pažnja na to da se deca igraju na pravi način pravim igračkama (Kandido-Jakšić, 1995) • brojna istraživanja potvrđuju da se oba roditelja različito ponašaju prema svojoj muškoj i ženskoj deci i da, naročito očevi, mnogo više kažnjavaju i potiskuju feminino ponašanje kod dečaka, nego maskulino kod devojčica

  15. Psihološki profil rodno tipiziranih osoba • Bemova ističe da visok nivo rodne tipiziranosti nije poželjan • Visoka femininost kod žena često je povezana sa visokom anksioznošću, niskim samopoštovanjem i slabom socijalnom prihvaćenošću • Izrazita maskulinost kod muškaraca povezana je sa boljom psihološkom prilagođenošću u periodu adolescencije, ali i sa visokom anksioznošću, visokim neuroticizmom i slabim samoprihvatanjem u odraslom dobu • Individue koje karakteriše izrazita rodna tipiziranost, odlikuje i niži nivo opšte inteligencije, slabije razvijena spacijalna sposobnost, kao i manja kreativnost (Bem, 1975) • Međutim, kod osoba koje su inverzno tipizirane (visoko feminini muškarci i visoko maskuline žene) uočen je bolji intelektualni razvoj (?)

  16. Maskulinost i/ili femininost? • naglašeni oblici maskulinosti i femininosti imaju negativan efekat na psihičko zdravlje. Oba ekstrema nepoželjna su kako na psihičkom, tako i na društvenom planu • pozitivan ishod skladno integrisanih i maskulinih i femininih kvalitetaunutar ličnosti • „u današnjem društvu bolje je biti androgin (i maskulin i feminin), jer i muškarci i žene moraju biti adaptibilni i spremni da menjaju sve vrste poslova, bez izgovora da je jedan posao isključivo muški ili isključivo ženski” (Kandido-Jakšić, 1995)

  17. Maskulinost i femininost kao dimenzije • Bemova je tretiralamaskulinostifemininostkaoortogonalnedimenzije, tj. dimenzijekoje ne stoje u korelaciji. Ona time uvodinovinu u odnosunaprethodneteorije, tj. tvrdida se ne radi o jednomkontinuumunačijem je jednomkrajumaskulinost, a nadrugomfemininost, većdasu to dvaposebnainezavisnakonstruktakojimogukoegzistiratikodjedneindividue, takodasvakaosobaimaimaskulinuifemininustranu (Bem, 1981). • Bemposmatraandroginekaovisokomaskulineivisoko feminine, • konstruisala je instrument zaispitivanjerodnihuloga – BSRI (Bem Sex Role Inventory), kojim je ispitankedelila u četirigrupe: maskuline, feminine, androgine (ispitanicikojisuistovremenomaskuliniifeminini) inediferencirane (ispitanicikojinisunimaskulininifeminini)

  18. Maskulinost

  19. Femininost

  20. Androginost

  21. Nediferencirani

  22. Rod i mentalno zdravlje • Muškarci- javna sfera (posao, finansije) eksternalizujući poremećaji • Poremećaji ponašanja, agresivnost, antisocijalnost, zloupotreba supstanci, alkoholizam • Žene – privatna sfera (briga o deci, socijalni odnosi, osećanja) internalizujući poremećaji • Depresija, anksioznost, fobije • Ne postoje rodne razlike u pogledu učestalosti javljanja mentalnih poremećaja, već samo u pogledu vrste poremećaja • Socijalni uzroci naspram bioloških (zaposlene žene su manje depresivne i anksiozne od njihovih nezaposlenih muževa)

  23. Rod i mentalno zdravlje • Stresori relevantni za identitet (Thoits) • Razlike u : • Iskustvu (okolnostima) • Personalnim resursima u stresnim situacijama • Strategijama za prevladavanje stresa • Normama za izražavanje osećanja (“pravila osećanja”)

More Related