KO POLAŽE RAČUNA ŽENAMA? Rod i odgovornost

1. KO POLAŽE RAČUNA ŽENAMA? Rod i odgovornost Napredovanje žena sveta 2008/2009, Podgorica, 19 novembar, 2008. Dr Marina Blagojević, Altera – Gender Research and Consultancy, Budapest

2. značenje • Polaganje računa podrazumeva da žene mogu da zahtevaju i dobiju objašnjenje u vezi sa svim što se na njih odnosi i mogu da pokrenu odgovarajuće postupke kada oni koji su odgovorni ne promovišu njihova prava.

3. Neki od bitnih stavova • Nepolaganje računa može biti važniji činilac neostvarivanja cijeva nego nedostatak sredstava. • Primeri kako zahtevi za polaganje računa mogu da proizvedu rezultate.

4. Zašto odgovornost? UČENJE U HODU – odakle dolazi blokada? (problemi implementacije) • Održavanje visokog nivoa nejednakosti (diskriminacija, nasilje, siromaštvo, isključenost), čak i porast • Sporost promena, inercija održavanja “muških privilegija” • Nevidljivost i neuhvatljivost odgovornosti • Nedovoljnost sredstava • Nedovoljno efikasni postojeći mehanizmi • Nedovoljno snažna opredeljenost za rodnu jednakost • Niska svest i neznanje o problemima Nemogućnost da se realizuju Milenijumski ciljevi.

5. kredibilitet • Ako nema “prevodjenja” opredeljenja u aktivnosti i nema polaganja računa za aktivnosti onda opredeljenja gube kredibilitet.

6. Milenijumski ciljevi • Rodna jednakost je ključni faktor za otvarivanje svakog Milenijumskog cilja • Plus postoji treći Milenijumski cilj koji je direktno povezan • Ipak, u ovoj oblasti je najsporije napredovanje u ostvarivanju Milenijumskih ciljeva.

7. Nedostatak termina? • Ko odgovara ženama? • Ko podnosi račune ženama? • Ko polaže račune ženama? Vežbanje demokratije

8. Metodi - pritisak i odgovori • “Potražnja” i “ponuda” odgovornosti • Gradjanske inicijative • Promena institucionalnih praksi • Posledica - Podizanje poverenja u institucije

9. Postavljanje zahteva podrazumeva: • Autorizaciju (jasne mandate izabranim predstavnicima) • Prenošenje odgovornosti na institucije • Ocenjivanje rezultata i sankcije • Popravljanje (authorisation, assessmentand correction cycle)

10. Promena koncepta odgovornosti • Podrazumeva stvarne institucionalne, proceduralne i kulturalne promene, a ne samo formalno povećanje učešća žena u odlučivanju. • Radi se o promeni razumevanja javnog interesa, i da se rodna ravnopravnost vidi kao esencijalni deo tog javnog interesa. • Rukovodioci i donosioci odluka MORAJU da odgovaraju ženama.

11. Paradoks • Oni koji su manje moćni postavljaju zahteve moćnima • Medjutim, ovo je ključno za demokratsku odgovornost. • Uloga naučnih institucija i nezavisnih medija

12. Dva pistupa • ‘voice’-based approaches - pristup “glasnosti” - kolektivne akcije, zahtevi za promenom • ‘choice’-based approaches - pristup izbora, tržišni pristup

13. Zatvoreni krug? • Žene nemaju resurse, uticaj, pristup, ne “čuju” se, ne utiču na politike, i ne mogu insistirati na odgovornsoti. • S druge strane, ako se ne “čuju” ne mogu da insistiraju na odgoornsoti. • Ako ne insistiraju na odgovornosti, ništa se ne menja, i oni koji odlučuju ništa ne preduzimaju. • Oni koji odlučuju ostaju neinformisani i ne razumeju probleme. • M.B. Žene kao grupa?

14. Zadovoljstvo institucijama

15. Korupcija • Svuda u svetu žene više opažju korupciju u javnom sektoru, i vlo je verovatno da su joj više izložene. • Slabiji su više izloženi pritiscima.

16. Reforma institucija Na tri nivoa: • Normativnom • Proceduralnom • Kulturalnom

17. Rodno budžetiranje • Jedan od metoda za uspostavljanje odgovornosti donosilca odluka. • Kroz rodno budžetiranje omogućje se uvid u javnu porošnju uopšte, ali i njenu rodnu dimenziju. • To pomaže da jačaju demokratski procesi, kao i da se potrošnja poveže sa stvarnim razvojnim ciljevima.

18. Odgovornost za zaustavlanje nasilja nad ženama • Zaustavljanje nasilja nad ženama je prioritet • 2008, Generalni sekretar UN je organizovao kampanju da se zaustavi nasilje nad ženama do 2015, kada je rok za ispunjavanje Milenijumskih ciljeva. • Zakonska reforma je neophodni preduslov

19. Fizičko kažnjavanje dece

20. Promena kulturnih obrazaca • Svi patrijarhati su lokalni i obeleženi lokalnim kulturalnim obracima. • U zvestaju se traži jačanje lokalnog nivoa u borbi protiv nasilja nad ženama • I traži se uključivanje mladića i muškaraca • Jačanje kampanja (webportal I tool kits) • Konferencija - medjunarodna • Engendering/Degendering Violence: Man, masculinities and Violence

21. Kulturni obrasci • Preko 2/3 i žena i muškaraca prihvata stav da u „svakoj dobroj porodici mora da se zna ko je glava porodice”. Da „abortus treba zabraniti slaže se 25% žena i 30% muškaraca. Da svaka žena treba da je dobra domaćica slaže se 67% muškaraca i 63% žena. Da se “brak sklapa zbog dece” slaže se 31% žena i 38% muškaraca. Da je “normalno da muškarci menjaju žene” slaže se 22% žena i 35% muškaraca. Da je za ženu “važno da se dobro uda” slaže se 34% žena i 39% muškaraca. Da je “za žene normalno da menjaju muškarce” slaže se 15% žena i 21% muškaraca.

23. Time-poverty ili siromastvo vremena

25. promena položaja u tranzciju • I muškarci i žene najčešće ne mogu da ocene, ali žene čak češće od muškaraca. Muškarci, medjutim, češće od žena smatraju da žive lošije. Ipak, 1/5 žena smatra da su gubitnice u tranzciji, I to žene bez obrazovanja čak dva puta više od najobrazovanijih. Gotovo 1/3 žena sa Severa Crne Gore sebe smatra gubitnicama, za razliku od 1/10 žena iz Centra. Žene na selu dva puta češće smatraju da su gubitnice od žena u gradu. Čak 32% seoskih žena sebe smatra gubitnicama.

26. vlasništvo • žene starosti 20-50 godina imaju oko 20% manju šansu da poseduju stan od muškaraca iste starosti, ali čak 40% manju verovatnoću da poseduju kuću (vlasnice ili suvlasnice) od muškaraca iste starosti.

27. Žene trče tri trke paralelno: • Za demokratiju, vladavinu prava, transprentnost, odgovornost • Za razvoj • Za sebe

28. Koalicije • Pozivanje na odgovornost podrazumeva izgradjivanje širokih koalicija. • Utvrdjivanje najmanjeg zajedničkog • imenitelja • Odgovornost za saradnju, a ne isključivo za suprotstavljanje • Nevladin sektor, političke stranke, stručna i naučna javnost, mediji.

29. Tržište rada • Privatni sektor i rodna ravnopravnost (nezaposlenost, eksploatacija, seksualo ucenjivanje, starosna diskriminacija...) • Odliv odnosno priliv mozgova • Slabost sindikata • Repatrijarhalizacija

30. Budućnost? • Nada nije utopija. • Čovečanstvo postepeno uči da rešava probleme, kroz teške lekcije. • Dobra rešenja se javljaju u vremenu kriza.

31. Odakle dolazi nada? • Strukturalna slabost postojećih globalnih rešenja, globalna kriza, stvara nove mogućnosti za kreatvna i globalna demokratska rešenja. • Jačanje rayličitih društvenih aktera, ulga ICT. • Promena paradigme - ciljno-racionlno delovanje, usmerenost ka cilju, umesto prepuštanje “strukturama”, prostor za slobodno delovanje, socijalni inženjering, racionalno upravljanje je moguće, ono je stvar političkog izbora.

32. Budućnost? • Nada nije utopija. • Čovečanstvo postepeno uči da rešava probleme, kroz teške lekcije. • Dobra rešenja se javljaju u vremenu kriza.

33. Hvala na pažnji! marinaltera@gmail.com