zajedni ka poljoprivredna politika eu n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU PowerPoint Presentation
Download Presentation
ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 26

ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU - PowerPoint PPT Presentation


  • 225 Views
  • Uploaded on

ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU. Jelena Aritonović 05/1036 Sanja Bogićević 05/758. Pojam agrarne politike. Šta je agrarna politika ?

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
zajedni ka poljoprivredna politika eu

ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU

Jelena Aritonović 05/1036

Sanja Bogićević 05/758

pojam agrarne politike
Pojam agrarne politike
  • Šta je agrarna politika?
  • Agrarna politika uključuje set principa primenjivanih u okviru vladinih programa koji utiču na proizvodnju hrane, korišćenje resursa u sektoru agrara, domaće i međunarodno tržište hrane, potrošnju hrane i ishranu, prehrambenu bezbednost i uslove u kojima ljudi žive u ruralnim sredinama.
zbog ega poljoprivreda zauzima istaknuto mesto u politici eu
Zbog čega poljoprivreda zauzima istaknuto mesto u politici EU
  • Strateški i bezbedonosno značajna za svaku zemlju
  • Cenovna i dohodna neelastičnost tražnje za hranom
  • Proizvodnja zavisi od prirodnih uslova i vezana za životni ciklus
  • Uticaj na životnu sredinu
  • Uslovljava razvoj ostalih sektora
zajedni ka agrarna politika eu
Zajednička agrarna politika EU
  • Zajednička agrarna politika EU ( Common Agricultural Policy) ZPP
  • Uprkos brojnim razlikama među zemljama EU ipak postoji CAP
  • Predstavlja najstariju politiku EU
  • Ujedno je i najskuplja politika EU i jedna od najsloženijih
istorijat i refome cap
Istorijat i refome CAP
  • Rimski sporazum 1957.godine, EEZ
  • ”dogovor ” između Francuske i Nemačke
  • Sporazum je samo utvrdio ciljeve (član 33) i deklarisao neophodnost postojanja zajedničke organizacije poljoprivrednih tržišta
ciljevi cap ukratko
Ciljevi CAP – ukratko
  • Ciljevi zajedničke poljoprivredne politike

-povećanje produktivnosti promovisanjem tehničkog napretka i optimalnom upotrebom faktora proizvodnje

- obezbeđenje prikladnog životnog standarda za deo zajednice koji živi od poljoprivrede

-ZPP mora da stabilizuje tržišta

-ZPP mora da obezbedi dostupnost snabdevanja po prihvatljivim cenama

  • To su osnovni ciljevi, a kasnije su se uz razvoj CAP dodavali jos neki ciljevi.
dve dimenzije zpp a
Dve dimenzijeZPP-a
  • Unutrašnja dimenzija:garantovanje utvrđenog nivoa cena na domaćem tržištu,ako cena padne ispod interventne višak zaliha moraju otkupiti državne interventne stanice kako bi se zadržala unutrašnja cena na utvrđenom nivou
  • Spoljna dimenzija: određivanje najnižeg nivoa cena po kom može da se uveze inostrani proizvod što štiti unutrašnje tržište od stranih konkurenata i fluktuacija na spoljnom tržištu; subvencionisanje izvoza
razvoj zajedni ke poljoprivredne politike
Razvoj Zajedničke poljoprivredne politike

ZPP je počela sa primenom 1962. kao jedan postepen proces na osnovu kojeg je trebalo prikupiti potrebnu količinu prihoda od uvoznih prelevmana kako bi se pokrili izdaci ZPP,

ali porast samodovoljnosti je doveo do pada uvoza i, samim tim, uvoznih prihoda; uvozni prihodi su nedovoljni za pokriće rashoda ZPP

1967.Predlog predsednika EK Valtera Halštajna o stvaranjuZakona o zajedničkoj poljoprivrednoj politici

razvoj zajedni ke poljoprivredne politike1
Razvoj Zajedničke poljoprivredne politike

U prvoj fazi, zajednička agrarna politika je imala za cilj da poveća produktivnost i obezbedi povoljan životni standard farmera (podška kroz sistem zaštitnih cena)

1964.Evropski fond za upravljanje i garancije u poljoprivredi-institucionalnapodrska ZPP-u

Odeljenje za garancije: danas preko 90% rashoda (intervencija, refundacije); struktura rashoda: oko 40% ratarski usevi, oko 20% meso, oko 6% mlečni proizvodi, oko 5% maslinovo ulje

Odeljenje za usmeravanje: manje od 10% rashoda ZPP (strukturne promene, modernizacija, stručno osposobljavanje

ZPP je u prvoj fazi imao tržišnu orjentaciju uz sistem varijabilnih prelevmana i kvota na uvoz

instrumenti zpp
Instrumenti ZPP:

1) Zaštita unutrašnjeg tržišta

za sve poljoprivredne proizvode, osim za krompir

3 vrste cena na tržištu EU:

ciljna cena – cena proizvoda na tržištu sa najvećim deficitom (najviša moguća cena)

granična (prag) cena – cena uvoza, kada se od ciljne oduzmu troškovi prevoza i distribucije od granice do finalnog tržišta

interventna (garantovana) cena – minimalna cena koja se garantuje domaćim proizvođačima; niža od granične cene

zpp u eu
ZPP u EU

ciljna cena

granična cena

interventa cena

razvoj zajedni ke poljoprivredne politike2
Razvoj Zajedničke poljoprivredne politike

Instrumenti za ostvarivanje ciljeva ZPP:

Prelevmani

Intervencionističke otkupne cene

Opterećenje uvoza i ograničenje proizvodnje

Poboljšanje proizvodnih osnova putem podrške poljoprivrednom preduzeću

Koristi od ZPP:

1-visok rast poljoprivredne proizvodnje

2-rast životnog standardna poljoprivrednika

3-razvoj nerazvijenih oblasti

4-samodovoljnost u snabdevanju

posledice zpp na glavne ucesnike
Posledice ZPP naglavneucesnike

Problemi do kojih je dovela ZPP:

1-nemotivisanost poljoprivrednika da menjaju ponašanje i zanimanje

2-veliki viškovi poljoprivrednih proizvoda (“planine putera” i “jezera mleka i vina”)

3-troškovi skladištenja i transporta

4-visoki troškovi ZPP (i učešće u budžetu EU, maksimalno 1979. 79%)

5-favorizovanje masovne proizvodnje i velikih farmi

6-visoke cene hrane

7-distorzija tržišta i svetske trgovine

8-sukobi sa trećim zemljama (SAD) i sprečavanje liberalizacije trgovine

9-ugrožavanje prirodne sredine

posledice zpp na glavne u esnike
Posledice ZPP na glavne učesnike

Štiteći dohodak poljoprivrednika cene u okviru EU su porasle na štetu potrošača što se negativno odrazilo i na visinu nadnica, a potrošači su putem poreza sami i finansirali ZPP

Više pogoduje poljoprivrednicima sa većim usevima sa severa, monokulturizam i uništavanje sredine

ZPP protekcionistička politika na štetu inostranih konkurenata, deformiše međunarodnu specijalizaciju, integracija EU u okviru STO zahtevala smanjenje zaštite i promenu tarifikacije, pristupa tržištu, domaće podrške poljoprivredi i izvozne konkurencije

mansholtov plan
Mansholtov plan

1968.Komesar Siko Mansholt predložio reformu jer primena ZPP-a nije poboljšala standard poljoprivrednika i pored rasta produktivnosti i stalnog porasta subvencija

- ukrupnjavanje,specijalizacija i modernizacija poljoprivrednog gazdinstva

-oduzimanje 5 miliona ha obradivog zemljišta

Nedostaci:radikalan,nepostojanje godišnjih stopa po kojima je moralo doći do promena do 1980

od mensholta do mek erija
Uprkos odbijanju Mansoltov plan je začetak ideje o uvodjenju reformi u ZPP

Proširenje zajednice nije dovelo do menjanja ZPP

1975-1985 povećanje samodovoljnosti ali i porast rashoda

1988. ZPP apsobrovao 64% budžeta,primedbe da se EU ponaša previše protekcionistički

Od Mensholta do Mekšerija
od mensholta do mek erija1
Od Mensholta do Mekšerija

Prelazne mere:

zajednički prelevmani

smanjenje garantovanih pragova cena

diversifikacija proizvoda

subvencije domaće potrošnje

Prva prava reforma 1992. godine

Mekšerijev plan. Ovim planom ZPP ulazi u drugu fazu reformi

mek erijev plan
Mekšerijev plan

U drugoj fazi koja je institucionalizovana Sporazumom iz 1992. godinecilj koji se želeo postići bio je da se ukinu mere podrške i kontrole cena na unutrašnjem tržištu i pređe na direktne isplate poljoprivrednicima kao kompenzacija za snižene cene,sa ciljem da se smanje izdvajanja iz zajedničkog budžeta

Mekširijev plan je načinjen i kao ustupak partnerima u Urugvajskoj rundi pregovora

mek erijev plan1
Mekšerijev plan

Glavna odlika: smanjenje cena žitarica i goveđeg mesa

Interventne cene smanjiti za 33%

Kompezatorne isplate za odustajanje od obrade 15% zemljišta

Mali poljoprivrednici svakako dobiaju kompezatorne isplate,kompenzacija se isplaćuje iz budžeta EU

Interventne cene za goveđe i teleće meso i puter smanjena za 15%

Uklanjanje cenovne podrške za seme uljarica i proteinske useve

Menja se način proizodnje mesa, vina i šećera

Kompenzacije za rano penzionisanje

Poljoprivredni ekološki paket

urugvajska runda pregovora i agenda 2000
Urugvajska runda pregovora i Agenda 2000
  • Agenda 2000 – Evropski model poljoprivrede za 21. vek i stvaranje uslova za proširenje na Istok
  • Tri dimenzije:

-ekonomska:poljoprivreda mora da bude konkurentna,uklanjanje prekomernih subvencija

-socijalna: poljoprivredna zajednica mora da ostvaruje stabilan dohodak i prikladan životni standard

-ekološka:poljoprivredna proizvodnja mora da bude u skladu sa načelima zaštite životne sredine

dalji razvoj zpp a
Dalji razvoj ZPP-a
  • Očekuje se da će proširenje Zajednice skoro duplirati radnu snagu i obradivu površinu, kao i da će unutrašnjem tržištu dodati preko 100 miliona potrošača
  • Proširenje će novim državama članicama omogućiti da efikasno koriste svoje poljoprivedne potencijale
  • Prestruktuiranje i modernizacija agrara
  • Nude se instrumenti za te svrhe - Poseban program pristupanja za poljoprivredu i ruralni razvoj(bazira se na planu AGENDA2000)
dalji razvoj zpp a1
Dalji razvoj ZPP-a

Evropski savet u Berlinu 1999 doneo odluku:

ukupni izdaci za poljoprivredu za period od 2000. do 2006. ograničeni, suzbijanje širenja proizvodnje i subvencija za pridošlice

(25% od vrednosti koju dobijaju 15 država EU,odustajanje od iluzije o velikim subvencijama iz Brisela)

program SAPARD za pomoć u razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina za očekivane nove članice u periodu 2000-2006

dalji razvoj zpp a2
Dalji razvoj ZPP-a
  • Dogovor o radikalnoj i dugoročnoj reformi ZPP-a u junu 2003. godine u Kankunu:

- odvajanje subvencija od proizvodnje

- naknade u vezi sa poštovanjem životne sredine i kvaliteta

- finansijska disciplina i nepromenjen budzet do 2013.

problemi cap
Problemi CAP
  • Francuska koči reforme do 2006. kada se definiše finansijski plan za period 2007-2013.
  • Obnavljanje pregovora u rundi iz Dohe sa ciljem sve većeg potpadanja ZPP-a pod pravila STO
zaklju ak
Zaključak
  • Posledica tržišne organizacije ZPP i tehnološkog progresa je visok stepen samodovoljnosti u proizvodnji gotovo svih agrarnih proizvoda
  • Deficit u proizvodnji svežeg i južnog voća, kukuruza
  • Poljoprivreda zadržala multifunkcionalan karakter i većina ciljeva Rimskog ugovora je postignuta uprkos propustima i teškoćama