javna dobra i zajedni ki resursi n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Javna dobra i zajednički resursi PowerPoint Presentation
Download Presentation
Javna dobra i zajednički resursi

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 17

Javna dobra i zajednički resursi - PowerPoint PPT Presentation


  • 380 Views
  • Uploaded on

Javna dobra i zajednički resursi. Marija Pajić 5-60 Aleksandra Paunović 5-61. Uvod.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Javna dobra i zajednički resursi' - enrico


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
javna dobra i zajedni ki resursi

Javna dobra i zajednički resursi

Marija Pajić 5-60

Aleksandra Paunović 5-61

slide2
Uvod
  • Besplatna dobra su posebni izazov za ekonomsku analizu. Većina dobara u ekonomiji alociraju se na tržištima, gde kupci plaćaju ono što dobiju, a prodavcima se plaća za ono što obezbeđuju. Za takva dobra, cene predstavljaju signale koji upravljaju odlukama kupaca i prodavaca. Međutim, kada su dobra besplatno dostupna, tržišne sile koje inače alociraju resurse u nasoj ekonomiji – nisu prisutne.
klju ne re i
Ključne reči
  • Isključivost: svojstvo dobra po kojem jedna osoba može biti sprečena da ga koristi.
  • Rivalitet: svojstvo dobra po kojem njegovo korišćenje od strane osobe smanjuje korišćenje tog dobra od strane druge osobe.
  • Privatna dobra: dobra kojima su svojstveni i isključivost i rivalitet.
  • Javna dobra: dobra kojima nisu svojstveni ni isključivost ni rivalitet.
  • Zajednički resursi: dobra koja imaju svojstvo rivaliteta, ali ne i isključivosti.
  • ,,Besplatna vožnja“: kada osoba stiče korist od nekog dobra, ali izbegava da ga plati.
  • Analiza troškova i koristi: analiza koja upoređuje troškove i koristi od nabavke javnog dobra za društvo.
  • Tragedija zajedničkog poseda: parabola koja ilustruje zašto se zajednički resursi koriste više nego što je poželjno sa stanovišta društva u celini.
razli ite vrste dobara
Različite vrste dobara
  • Privatna dobraimajuosobineiisključivostiirivaliteta. Razmotrimo, na primer, kornetsladoleda. Kornetusladoleda je svojstvenaisključivost, jer je mogućenekogsprečiti da gajede – jednostavno mu ganećetedati. Kornetusladoleda je svojstvenirivalitet, jerakojednaosobajedekornetsladoleda, druga ne može da jedetajistikornet. Većinadobara u ekonomijijesuprivatna dobra poputsladoleda.
slide5
.
  • Javnimdobrimanisusvojstveniniisključivost, nirivalitet. Odnosno, ljude ne možemosprečiti da koristejavnodobro, a korišćenjenekogjavnog dobra od stranejedneosobe ne smanjujesposobnostdrugeosobe da gakoristi. Na primer, sirenakojaupozoravanadolazaktornada u malomgradujestejavnodobro. Kadasirenazasvira, nemoguće je sprečitinekog da je čuje. Osim toga, kadnekosteknekorist od ovogupozorenja, on ne umanjujetuistukoristnekomdrugom
slide6
.
  • Zajedničkimresursima je svojstvenrivalitet, ali ne iisključivost. Na primer, riba u moruimaosobinurivaliteta: akonekouhvatiribu, manjeihostajenekomdrugomzaulov. Ipak, ribanemasvojstvoisključivostijer, imajući u viduogromnuveličinuokeana, teško je sprečitiribare da uloveribu u njemu.
javna dobra
Javna dobra
  • Da bisteshvatilikako se javna dobra razlikuju od ostalihdobaraikakveproblemepredstavljajuzadruštvo, razmotrimojedan primer: vatromet. Ovodobronemaisključivostjer je nemogućebilokogasprečiti da gledavatromet, a nemanisvojstvorivaliteta, jeruživanjejedneosobe u vatrometu ne smanjujeuživanjedrugeosobe.
neka va na javna dobra
Nekavažnajavna dobra
  • NacionalnaodbranaOdbranazemljeod straneagresije je klasični primer javnogdobra.Kad je zemljaodbranjena, nijemogućebilokomezabraniti da uživakoristi od teodbrane. Štaviše, kadnekouživakorist od nacinalneodbrane, on ne smanjujekoristbiolokogadrugog. Dakle, nacionalnaodbrananemaniosobineiskljućivostinirivaliteta.
fundamentalna istra ivanja
Fundamentalnaistraživanja
  • Kreiranjeznanja je javnodobro. Akomatematičardokaženovuteoremu, ta teoremapostajedeoukupnogkorpusaznanjakojegsvakobesplatnomože da koristi. Pošto je znanjejavnodobro, preduzećakojasu u potrazizaprofitomobičnobesplatnokoristeznanjekojisudrugikreiralii, kaorezultat toga, izdvajajupremaloresursazakreiranjenovihznanja.
borba protiv siroma tva
Borbaprotivsiromaštva
  • Mnogi vladini programi imaju za cilj da pomognu siromašnima. Sistem socijalne pomoći (koji se često naziva Privremena pomoć porodicama u nevolji) oezbeđuje mali prihod pojedinim siromašnim porodicama. Slično tome, programom Bonova za hranu subvencioniše se kupovina hrane za one sa niskim dohocima, a različiti programi vlade za stanovanje čine krov nad glavom pristupačnijim. Ovakvi programi protiv siromaštva finansiraju se od poreza koje plaćaju finansijski uspešnije porodice.
te ak zadatak analize tro kova i koristi
Težak zadatak analize troškova i koristi
  • Efikasno obezbediti javna dobra, je dakle, u suštini mnogo teže nego efikasno obezbediti privatna dobra. Privatna dobra se obezbeđuju na tržištu. Kupci privatnog dobra otkrivaju vrednost koju pripisuiju tom dobru kroz cene koje su spremni da plate. Prodavci otkrivaju troškove koje snose kroz cene koje su spremni da prihvate. Nasuprot tome, kad procenjuju da li vlada ttreba da obezbedi javno dobro, analitičari troškova i koristi se ne služe cenama kao signalima. Rezultati njihovog izračunavanja troškova i koristi od javnih projekata su u najboljem slučaju približni.
zajedni ki resursi
ZAJEDNIČKI RESURSI
  • Zajedničke resurse, kao i javna dobra, ne karakteriše isključivost: oni su besplatno dostupni svima koji žele da ih koriste. Zajednički resursi, međutim, imaju svojstvo rivaliteta: korišćenje zajedničkog resursa od strane jedne osobe smanjuje sposobnost druge osobe da ga koristi. Dakle, zajednički resursi izazivaju novi problem. Kada se određeno dobro obezbedi, kreatori politike treba da vode računa u kojoj meri se ono koristi. Ovaj problem se najbolje shvata na osnovu klasične parabole pod nazivom Tragedija zajedničkog poseda.
tragedija zajedni kog poseda
Tragedijazajedničkogposeda
  • Kad jedna osoba koristi zajednički resurs, ona smanjuje korišćenje tog resursa od starane druge osobe. Zbog ove negativne eksternelije, zajednički resursi se prekomerno koriste. Vlada može da reši taj problem tako što će smanjiti korišćenje zajedničkog resursa uvođenjem propisa ili poreza. Ili, vlada može ponekad zajednički resurs da pretvori u privatno dobro.
neki va ni zajedni ki resursi
Nekivažnizajedničkiresursi
  • Čist vazduh i voda: Zagađenje je negativna eksternalija koja može da se koja može dese reši regulacijom ili uvođenjemPiguovih poreza na adekvatnosti koje dovode do zagađenja. Ovaj neuspeh tržišta može da se smatra primerom problema zajednićkog resursa. Čist vazduh i čista voda zajednički su resursi kao i neograđena zemlja za ispašu, a prekomerno zagađenje je isto što i prekomerna ispaša. Delegacija životne sredine predstavlja savremenu Tragediju zajedničkognposeda.
saobra ajne gu ve na putevima
Saobraćajnegužvenaputevima
  • Ako na putu nema gužve, onda njegovo korišćenje od strane druge osobe ne utiče ni na koga. Korišćenje putanema svojstvo rivaliteta, a put je javno dobro. Međutim, ako je put zakrčen automobilima, tada njegovo korišćenje izaziva negativnu eksternaliju.Vlada možeda reši problem saobraćajnih gužvi,između ostalog, i uvođenjem putarine. Putarina u suštini predstavlja Piguov porez na eksternaliju saobraćajnih gužvi. Putarina često nije praktično rešenje, recimo, u slučaju lokalnih puteva, jer je trošak njene naplate previše visok.
zaklju ak zna aj svojinskih prava
Zaključak: Značaj svojinskih prava
  • Kad odsustvo svojinskih prava prouzrokuje tržišni neuspeh, vlada je u stanju da potencijalno reši taj problem. Ponekad, kaokod prodaje dozvola za zagađenje, rešenje je da vlada pomogne da se definišu svojinska prava i da tako omogući delovanje tržišnih sila.
  • Ponekad, pak, kao kod obezbeđivanja nacionalne odbrane, rešenje je da vlada ponudi dobro koje tržište nije u stanu da ponudi. U svim slućajevima, ako se dobro isplanira i sprovedu, takve mere da obezbede efikasniju alokaciju resursa i tako povećaju ekonomsko blagostanje.
slide17
.

HVALA NA PAŽNI!