Proces prevođenja

1. Proces prevođenja • Prevođenje je proces mentalne prirode, pa se ne može neposredno posmatrati ili opisati, već samo pomoću modela • Prevodilac poseduje znanje IJ, CJ, poznaje ostale važne kodove i vanjezičko znanje • Moraju se odrediti publika, odabrati kod, odlučiti dali će original biti prisutan, stav prema izvorniku, stav prema obliku, stepen doslovnosti, aktivirati znanja potrebna za prekodiranje

2. Posle navedenog sledi prevođenje u užem smislu: ponovo se interpretira (dekodira) original u većim ili manjim segmentima; interpretaciju svakog segmenta prati odluka o intenciji datog segmenta i odluka o načinu prenošenja intencija; prekodiranje • Kod konferencijskog prevođenja nema prethodne interpretacije; faktor vremena

3. Neke etape u procesu prevođenja mogu zameniti mesta ili se mogu preskočiti, kao npr. izbor stepena doslovnosti • Trofazna šema prevođenja (Eugene Nida): • ANALIZA: tekst na IJ • TRANSFER • PRESTRUKTURIRANJE: prevod na CJ

4. Dvofazna šema prevođenja (Koschmieder): (1) tekst izvornika → međujezička intencija → (2) tekst cilja

5. Model prevođenja koji predlaže Nida: • prevodilac zamenjuje površinske rečenice izvornog teksta jezgrenim rečenicama (JR) na izvornom jeziku; tada se svakoj leksemi određuje semantička klasa (entitet [im.], pojava [gl.], apstrakcija [prid./pril.] ili relacija [funk. reči]) i padežni odnosi • JR u IJ zamenjuju se ekvivalentnim JR u CJ • JR na CJ se stilski transformiše

6. Jezgrena rečenica: rečenični obrazac bazičan za strukturu nekog jezika, a koji se karakteriše najprostijom mogućom formom” • Površinska rečenica: ono što pročitamo ili čujemo, tj. rečenica koju prevodimo

7. Primeri: • površinska rečenica: Perfect love casts our fear • jezgrena rečenica: When people completely love as they should, they no longer fear => Najdin model nije univerzalan; da jeste značilo bi da kada JR ≠ PR, mora da bude parafraze kako bi se poruka razumela; ovaj model vredi kada je interpretacija PR otežana zbog složenog stila

8. Model Revzina i Rozencvejga: izvorna poruka → situacija → poruka na CJ ILI sistem podudaranja među jedinicama IJ i CJ

9. Međujezička kompetencija se zasniva na znanju sistemskih značenja oba jezika; ona se aktivira kad god se vrši prestvaranje • Kada prevodilac želi da interpretirano značenje izvornika maksimalno sačuva, potrebno je da izvrši interpretaciju originala na osnovu leksičkog i gramatičkog sistema JI, konteksta i poznavanja stvarnosti. Ova faza se naziva semasiološko razumevanje (Wilss)

10. Primer: „Tvoj sat žuri” → ‘jedan od predmeta koji pokretanjem kazaljki označava vreme, a pripada mom sagovorniku, pokazuje da je proteklo više vremena nego što je u stvarnosti’; kontekst pomaže identifikaciji aktuelnog značenja reči ‘sat’ i ‘žuri’; na osnovu kontrastiranja, prevodilac zatim bira reči, morfeme i gramatičke konstrukcije koje zajedno daju značenje najbliže datom iskazu; ovo se naziva onomasiološka konstrukcija

11. Kontrastiranje (prethodni primer): • sat: watch/clock; stil: govorni; timpiece; stil: formalni • žuri → hurry/be fast → Your watch is fast.

12. Roman Jakobson: jezici se ne razlikuju toliko po onome šta se pomoću njih može iskazati, koliko po onome šta se njima mora iskazati. CJ primorava prevodioca da pomene neke značenjske elemente koji i ne moraju biti deo intencije. • Primer: Došao sam: I have arrived: Я пришёл: Sono venuto.

13. Nida: ne prenose se lekseme ni gramatičke kategorije (osim kod doslovnog prevoda), već skupovi značenjskih, komponentnih obeležja. Ova obeležja se javljaju u jednom jeziku grupisana u okviru jedne lekseme ili gramatičke konstrukcije, a drugi ih raspoređuje na dve ili više. Kada se ova pojava iskoristi u prevođenju, naziva se preraspodela. Npr: • Bob quavered: Bobu zadrhta glas; voice = ø