Download
1 / 32
320 likes | 414 Views
ECO EDU «Школа као партнер у заштити животне средине» БЕОГРАД 09-11. април 2008. Израда плана за имплеметацију Столкхомске конвенције о дуготрајним органским загађивачима ( POPs ), представник Министарство заштите животне средине.
E N D
ECO EDU «Школа као партнер у заштити животне средине» БЕОГРАД 09-11. април 2008. Израда плана за имплеметацију Столкхомске конвенције о дуготрајним органским загађивачима (POPs), представник Министарство заштите животне средине ПРОЈЕКАТ: „ИЗРАДА ПЛАНА ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ СТОКХОЛМСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ДУГОТРАЈНИМ ОРГАНСКИМ ЗАГАЂУЈУЋИМ СУПСТАНЦАМА (POPS)“ GF/ 2732-03-4652 Aleksandar M. Jovović, dipl.maš.inž.
РС је добила донацију GEF/UNEP за POPs Пројекат како би испунила своје обавезе у спровођењу Стокхолмске конвенције, а пре свега у припреми Националног имплементационог плана. • Циљ Конвенције је увођење системског праћења и надзора над производњом и употребом POPs, а затим и поступан престанак њихове употребе.
Ми смо данас овде да би... Вам објаснили зашто израђујемо Национални имплементациони план за Стокхолмску конвенцију, зашто вршимо попис оних који поседују PCBs уређаје и отпади оних које емитују ненамерно произведене POPs хемикалије...
...и обавестимо вас Које нас/вас обавезе чекају када ратификујемо Стокхолмску конвенцију као и које нас обавезе чекају према домаћим прописима а које се тичу управљања POPs хемикалијама
Обухваћена једињења су: • полихлорисанидибензо-п-диоксини (PCDD) идибензофурани (PCDF), уобичајено познати као диоксиниифурани, • полициклични ароматични угљоводоници (PAH), • полихлорисани бифенили (PCB), • хексахлорбензени (HCB).
Полихлоровани бифенилиPCBs ТОКСИЧНИ ЕФЕКТИ који су последица излагању PCBs, и код људи и код животиња, обухватају ефекте на јетру, штитну жлезду, кожу и очи, имуни систем, поремећаје у развоју нервног система, репродуктивну токсичностикарциногеност. Детекција PCBs у крви, масном ткиву и млеку указује на изоженост опште популације овим хемикалијама.
Полихлоровани дибензо-р-ДИОКСИНИ 2,3,7,8-TCDD је најтоксичније и највише проучавано једињење међу PCDDs, и уједно служи као прототип за проучавање «диоксину-сличних» једињења. Ефекти који су повезани са експозицијом 2,3,7,8-TCDD подразумевају • развој карцинома, • дермалне ефекте (хлоракне), • ефекте на јетру, штитну жлезду, кардиоваскуларни, респираторни, имуни и репродуктивни систем и неуротоксичне ефекте. У бројним студијама је код радника експонованих високим дозама, показано значајно повећање морталитета услед развоја карцинома. Експерименталне студије након краткотрајне или дуготрајне експозиције указале су такође на бројне ефекте укључујући и летални. 2,3,7,8-TCDD - 2,3,7,8-тетрхлородибензо-p- диоксин
Полихлоровани дибензо-р-ФУРАНИ Неколико студија је испитивало карциногени потенцијал фурана. Показано је да фурани могу деловати као тумор промотери утичући тако на хемикалије које су иницијатори развоја тумора. Највећи броју студија урађен је са 2,3,7,8-тетрахлордибензо фураном и 2,3,4,7,8-пентахлордибензо фураном, који уједно и припадају најтоксичнијим конгенерима.
Полициклични ароматични угљоводоници Критични токсични ефекат PAH-ова је карциногени ефекат, који је установљен и код људи и код животиња. При излагању мешавини PAH-ова, код људи углавном долази до појаве карцинома плућа при инхалационој експозицији, односно карцинома коже при дермалној експозицији. Други, некарциногени ефекти уочени су код животиња, али не и код људи са изузетком хематолошких и ефеката на кожу. Експерименталне студије су показале да PAH-ови делују пре свега на високо пролиферативна ткива, као што су коштана срж, лимфни органи, гонаде идр.
Значи, опасни по људе, животиње и животну средину
Јер осим што су отровниони су и перзистентниодносно отпорниили дуготрајаниу животној средини
СТОКХОЛМСКА КОНВЕНЦИЈА о дуготрајним органским загађујућим супстанцама STOCKHOLM CONVENTION on Persistent Organic Pollutants- POPs www.pops.int
Конвенција је ступила на снагу 2004. године Србија је потписала Конвенцију али није ратификовала 152 земаља потписница 141 земаља које су ратификовале
Конвенција налаже мере за потпуно искључивање POPs хемикалијаиз употребe и свих медија животне средине(ове обавезе је преузела и РС) • Забрана производње, употребе, увоза и извоза POPs хемикалија • Идентификација залиха и отпада (POPs пестицида и PCBs) и PCBs уређаја у употреби • Третирање POPsотпада на адекватан начин • Идентификација и квантификација емисија ненамерно произведених POPs хемикалија • Смањивање или потпуна елиминација ненамерно произведених POPs хемикалија • Идентификација и ремедијација контаминираних подручја
PCDD/Fs • се не појављују у природи, • настају као: • нежељени споредни продукти у индустријским процесима прераде и производње, • Сагоревању готово свих органских материјала у присуству хлора или његових органских или неорганских једињења • потенцијални извори PCDD и PCDF су између осталих: • термоенергетска постројења, • комерцијални и технички производи (пестициди, полихлорисани бифенили), • производња метала (из рециклираног материјала), • саобраћај (бензин с оловом, уља), • индустрија пулпе и папира (избељивање пулпе хлором), • инсинерација отпада (недовољно висока температура), • пожари (неконтролисани услови сагоревања) итд.
PAHs • највећа емисија PAHs је током некомплетног/непотпуног/лошег сагоревања дрвета и других енергената (мала ложишта, термоелектране), • индустријски дим, дим цигарета, шумски пожари... • затим возила (бензин, керозин) • неки од PAHs су интермедијери у индустријским процесима производње боја, пластике, синтетичких влакана... • неки од PAHs се производе и користе као део процеса у хемијској индустрији • PAHsсу саставни део пепела
PCB • у животну средину доспевају људском активношћу • у земљиште – акциденталним цурењем, просипањем, са депонија које га дарже, као и разношењем муља • у воду– акцидентом, цурењем из хидрауличних флуида, као и спирањем земљишта, • у атмосферу– са неуређених депонија, цурењем из стaрих електричних уређаја... • Највећи део у ваздуху је услед испаравања са земљишта или воде.
HCB • коришћен као пестицид у прошлости • коришћен и као фунгицид на семенима лука, пшенице, шећерне трске, • сада успутни продукт током производње органских растварача, других супстанци које садрже хлор и пестицида • настаје и приликом сагоревања комуналног отпада • Користи се за ираду менаварске муниције, пиротехничких мешавина и синтетичког каучука • у ваздух доспева употребом пиротехничких средстава
Идентификација подкатегорија, постојећих активности и потенцијалних путева ширења PCDD/PCDF уж.с.
Шта смо ми до данас урадили на пројекту?
Сагледали смо тренутно стање управљања POPs у Србији 1. Сачињени су прелиминарни инвентари: • Ненамерно произведених POPs • PCBs • POPs пестицида 2. Сагледано је присуство POPs у животној средини на основу постојећих мерења 3. Припремљени су реферати на српском језику о физичким и хемијским, токсиколошким и екотоксиколошким својствима ових супстанци као и методама за узорковање и анализу; • Урађена је компаративна анализа домаћих прописа у односу на будуће обавезе из ове конвенције • Сачињен је Национални профил за управљање хемикалијама
Пошто смо направили пресек ситуације у вези са управљањем POPs хемикалија Израдили акционе планове за побољшање управљања овим хемикалијама који ће бити саставни део Националног имплементационог плана ... Настављамо да радимо да би...
Акциони план за ненамерно произведене POPs хемикалије 2. Акциони план за отпад од пестицида 3. Акциони план за PCBs 4. Акциони план замониторинг, контаминирана подручја и развој 5. Акциони план за институционалнe и регулаторне мере за спровођење Стокхолмске конвенције, ефективност активности и извештавање 6.Стратегија јавног информисања о POPs хемикалијама
