1 / 18

Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja

Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja. Redakcija Kvartalnog monitora FREN jun 20 10. Pregled. Pad dinara : nestabilnost ili poželjno prilagođavanje? D a li je dinar još uvek precenjen? Kontrola plata i niska inflacija ključni za od rživost kursa

danton
Download Presentation

Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Prezentacija za NBSMakroekonomska kretanja Redakcija Kvartalnog monitoraFRENjun 2010.

  2. Pregled Pad dinara: nestabilnost ili poželjno prilagođavanje? Dali je dinar još uvek precenjen? Kontrola plata i niska inflacija ključni za održivost kursa Privredna aktivnost: izvoz pokreće blagi oporavak Zaposlenost još uvek u snažnom padu(nezaposlenost 19%) Konsolidovani deficit države: 4,8% BDP-a u 2010. Javni dug od 32 (36)% BDP-a nije bezopasan Smanjenje deficita neophodno Inflacija ubrzava, ali je još uvek pod kontrolom 2

  3. Pad vrednosti dinara Dinar slabi kao i većina valuta u Evropi Poljska, Mađarska, Češka, Rumunija, ali i sam evro => Uzrok verovatno na finansijskim tržištima... ...ali u Srbiji postoje i dublji razlozi Trenutna realna vrednost dinara nije “rekordno niska” Dinar još uvek realno jači u odnosu na 2005. za oko 10% Na nivou iz Q4 2006. 3

  4. Konkurentnost definiše održiv kurs Mera konkurentnosti - plate u evrima - na nivou iz Q4 2007. Kada uključimo i rast produktivnosti, dobijamo potpunu meru konkurentnosti - evro jedinične troškove rada 4 2010Q2 / 2005Q2 ≈ 3,7%

  5. Vrednost dinara blizu održivog nivoa Konkurentnost nakon poslednje depresijacije za oko 4% niža od one iz 2005. (ocena FREN-a) Ocena MMF-a da je kurs bio blizu održive vrednosti i pre poslednje depresijacije (Staff Report for 2010) Vrednost plata u evrima u odnosu na produktivnost rada u Srbiji uglavnom u skladu sa okruženjem... ...ali znatno zaostaje za pojedinim zemljama poput Slovačke i Bugarske (ocene pre poslednje depresijacije) Uslovi za trajniju stabilizaciju kursa - plate i inflacija pod kontrolom... ...i bez novih regionalnih kriza 5

  6. Izvoz pokreće oporavak u 2010. U Q1 privredni oporavak blago usporio u odnosu na drugu polovinu 2009. Rast BDP-a procenjujemo na 0,9% (međugodišnje) Desezonirani indeksi ukazuju na tempo rasta od 1% Još uvek nedovoljno da utiče na promene na tržištu rada (stopa nezaposlenosti verovatno preko 19%) Ali pozitivno što je sada izvoz osnovni pokretač oporavka privrede U aprilu izvoz nastavlja da ubrzava (međugodišnje 27%, desezonirano 4,8%) - kurs dinara pomaže I industrijska proizvodnja u aprilu raste (11% međugodišnje i 3,8% desezonirano) Fleksibilan kurs pomogao ekonomijama u krizi (istraživanje MMF-a) Do kraja godine moguće ubrzanje oporavka 6

  7. Privredni rast, kurs dinara, uvoz i izvoz /1 7

  8. Privredni rast, kurs dinara, uvoz i izvoz /2 Kointegracione zavisnosti, elasticiteti: Izvozna funkcija: X = 0.76*REER + 5.46*BDP Uvozna funkcija: M = - 0.71*REER + 2.06*BDP Trgovinski bilans (TB = X - M) TB = 1.48*REER + 3.49*BDP (P. Petrovic, A. Nojkovic, M. Gligorić; 2009) • Izvozna funkcija: • kurs utiče na izvoz • rast proizvodnje povećava izvoz (efekat sa strane ponude) • Uvozna funkcija: • Kurs utiče na uvoz • Rast proizvodnje povećava uvoz (efekat sa strane tražnje) 8

  9. Privredni rast, kurs dinara, uvoz i izvoz /3 • Trgovinski bilans: • Efekat rasta proizvodnje na uvoz (2,06) - manji nego na rast izvoza (5,46) • => Ukupni efekat rasta proizvodnje na trgovinski bilans pozitivan (3,49) • Realna depresijacija od 1% dovodi do rasta izvoza od 0,76% i smanjenja uvoza od 0,71% • => Trgovinski bilans se poboljšava za 1,48% 9

  10. Inflacija ubrzava, ali je pod kontrolom Inflacija (IPC) u prvih pet meseci 4,3% (međugodišnje u maju 3,7%) Ubrzava od početka godine ...ali posledica rasta kontrolisanih cena (nafta, cigarete, struja) Noseća inflacija blizu centra ciljanog koridora NBS (6 ± 2%) U maju inflacija 1,5%, ali je posledica sezonskog rasta cena voća i povrća, nafte i lekova 10

  11. Do kraja godine inflacija oko 6% Noseća inflacija blago usporava u aprilu i maju u odnosu na Q1 (mesečni rast oko 0,2%) Anualizovana inflacija iz aprila i maja - oko 3% Inflacija u prvih pet meseci dostigla 4,3% => Ako se posle maja u preostalih sedam meseci 2010. “otkrije” noseći trend inflacije... ...do kraja godine ćemo imati dodatnih 1,7% inflacije... ...i ukupnu inflaciju u 2010. od oko 6% Potencijalni rizik od uticaja depresijacije 11

  12. ‘Pass-through’ efekat/1 • Prolaz (pass-through) od kursa ka cenamana malo (Mladenović i Petrović,2009): A. Direktan prolaz Jul 2001 – avgust 2009: p = 0.24epe + 0.32w + 011p$oil + 0.01t (2008.07) - 0.146 (konitegraciona veza, elasticiteti, cene na malo) • Stabilna zavisnost – obuhvata nominalnu apresijaciju 2006-2007. i naglu depresijaciju tokom krize • Prolaz od kursa ka cenama (pass-through) umeren (24%)

  13. ‘Pass-through’ efekat/2 B. Ukupan prolaz:Drugi krug efekata – akomodirajuće makro politike i indeksacija plata? Total pass-through from exchange rate to prices: Impulse response (pt+j / epet+j) • Prolaz umeren - za godinu dana 28%, a ukupno (4 godine) 60% • Drugi krug efekata umeren – makropolitike nisu bile akomodirajuće

  14. Poreski prihodi u maju rastu Realni međugodišnji rast prihoda budžeta Republike 4% u maju Ali uglavnom zbog bolje naplate akciza (međugodišnji realni rast 37%) PDV tek blago raste - realni međugodišnji rast 1% (desezonirano u odnosu na april 0,4%) Carine u realnom međugodišnjem padu od 12% (primena prelaznog trgovinskog sporazuma i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini) Rashodi u maju na sličnom nivou kao u prva četiri meseca - realni međugodišnji pad od 5% Zamrzavanje penzija i plata Nešto povoljniji ukupni rezultat u odnosu na prva četiri meseca... ...ipak verovatno potvrđuje našu pretpostavku da će poreski prihodi da se sporije oporavljaju od proizvodnje 14

  15. Rast deficita budžeta u 2010. Sa MMF-om dogovoren veći konsolidovani deficit (4,8% BDP-a) Podbacuju isključivo poreski prihodi, rashodi na planiranom nivou Javni prihodi manji kako zbog nedovoljnog privrednog oporavka... ...tako i zbog usmeravanja privrede ka izvozu (smanjenje poreski izdašne domaće tražnje – carine i PDV) I bez povećanja plata i penzija deficit u 2010. raste U 2009. je bio 4,1% BDP-a Neophodna još odgovornija politika i odolevanje snažnim političkim pritiscima za rast potrošnje 15

  16. Javni dug ozbiljan problem /1 Javni dug dostigao 32% BDP-a – iluzija da nije opasan Raste vrlo brzo (u 2009. za 6% BDP) Prikriven dug se pojavljuje: pojedine ocene ukazuju da je javni dug već oko 36% BDP U krizi privatni dug lako prelazi u javni Pojavljuje se rizik njegovog finansiranja Kritičan nivo za finansiranje javnog duga nije isti u različitim zemljama U zavisnosti od istorije dužnika (inflacija, prestanak plaćanja obaveza), kredibilna buduća fiskalna održivost... ...kritični nivo javnog duga može biti i na 15-20% BDP-a (Reinhart i Rogoff, 2010) 16

  17. Javni dug ozbiljan problem /2 Dalji rast javnog duga povećava spoljni dug Javni dug se uglavnom finansira iz inostranstva Spoljni dug Srbije kritično veliki: preko 70% BDP-a Spoljni dug kritičan za privredni rast u zemljama u razvoju U proseku dug preko 60% BDP-a smanjuje potencijalnu stopu rasta za 2 procentna poena (Reinhart i Rogoff, 2010.) Fiskalna pozicija postaje još teža 17

  18. Prezentacija za NBSMakroekonomska kretanja Redakcija Kvartalnog monitoraFRENjun 2010.

More Related