MILAN J. ANDONOVI] POKRETA^ KATASTARSKOG PITAWA U SRBIJI KRAJEM 19. VEKA

1. MILAN J. ANDONOVI]POKRETA^ KATASTARSKOG PITAWAU SRBIJI KRAJEM 19. VEKA

3. Biografski podaci • Ro|en u Po`arevcu 1849. godine 1860. - 1862.poha|ao u onda{woj Austriji (Pan~evo, Bela Crkva) normalnu {kolu, gde je savladao nema~ki jezik; 1868.zavr{io gimnaziju u Po`arevcu i Beogradu i iste godine se upisao na Tehni~ki fakultet Velike {kole u Beogradu, gde je studirao do 1872. godine, kada je izabran za pitomca Ministarstva gra|evina i poslat u Karlsrue na studije politehnike; 1874.Akademski savet Velike {kole {aqe ga na Politehniku u Ahenu kod profesora Ritera na specijalizaciju iz MEHANIKE;

4. 1875.Vra}a se u domovinu i biva izabran za profesora mehanike i postavqen za profesora Beogradske realke, gde predaje tehni~ke predmete; 1878.Odlazi na Politehniku u Minhenu da, i pored toga {to je geodeziju izu~avao kod profesora Jordana u Karlsrueu i profesora Helmerta u Ahenu, jednu godinu specijalizira geodeziju i wene discipline: astronomiju, metod najmawih kvadrata, katastar i dr., kod profesora Bauerfajnda; 1880.Pola`e diplomski ispit na Tehni~koj visokoj {koli u Minhenu i vra}a se u domovinu, gde je odmah izabran za profesora Ni`e i Vi{e geodezije sa teorijom najmawih kvadrata na Velikoj {koli; 1890.Kao pokreta~ katastarskog pitawa u tada{woj Srbiji, predlo`io je osnivawe i osnovao Zemqomersku {kolu, koja je za kratko vreme svog petogodi{weg postojawa dala savremeno spremne zemqomere, koji su zna~ajno doprineli privrednom preporodu Kraqevine Srbije.

5. > Energi~nom propagandom uspeo je da pokrene pitawe o izvr{ewu Katastra i da poka`e da je Katastar jedna nasu{na dr`avna potreba ne samo za pravilno oporezivawe, nego i za izvo|ewe mnogobrojnih agrarnih reforma, kao {to su odvodwavawe i navodwavawe, grupisawe razbacanih seoskih imawa, u ciqu stvarawa pogodnijih kompleksa za obradu, organizacija hipotekarnog kredita, ta~no ograni~ewe poqoprivrednih imawa i smawewe sukoba oko me|a, regulisawe potoka i reka, osigurawe protivu grada itd. < (iz pozdravnog govora dr Koste Jovanovi}a, u ime u~enika Zemqomerske {kole, a povodom obele`avawa 50 godina nau~nog i nacionalnog rada profesora Univerziteta gospodina Milana Andonovi}a, 1924. godine)

6. Osnovao je Geode(t)ski zavod pod ~ijim okriqem su u to vreme premerene mnoge varo{i: Dowi Milanovac, Vaqevo, Kru{evac, U`ice, Kladovo, Tekija i dr., pa i regulacione i nivelacione planove izradili. U poznatom nema~kom nau~no-stru~nom ~asopisu Zetschrift fuer Vermessungswesen iz 1891. godine, s. 321-328, u ~lanku Das Vermessungswesen in Koenigreich Serbien prikazan je nastavni program Zemqomerske {kole, sa pohvalama i konstatacijom da odgovara istim zahtevima koji su u to vreme bili utvr|eni i u Nema~koj.

7. U komentaru zapo~etog premera u Kraqevini Srbiji iznose se izuzetne pohvale naprednosti u sprovo|ewu istog, naprednijeg i u odnosu na dr`ave u Nema~koj. Citat: Die Durchfuerung einer solchen Vermessung entschpricht wohl dem idealen Standpunkte jedes Vermessungstechnikers, und mehrere Staaten Deutschlands, nicht allein die kleineren, sondern auch groessere, die teilweise sogar an der Spitze der Industrie und Technik marschiren, aber trotzdem noch immer alljaerlich eine grosse Anzahl Geometer ins Feld schicken welche ohne irgend welche Triangulation mit dem Messtisch operiren, koennen in dieser Hinsicht, von dem jungen Koenigreich Serbien lernen! Wir koenen daher (s.328) dem jungen Koenigreiche gratuliren dass dasselbe auf dem Gebiete der Katastrirung einen so entschidenen Fortschritt gemacht hat.

8. >Kada je, neuvi|avno{}u na{ih dr`avnika posle nekoliko godina prekinuto katastarsko premeravawe zemqe, Vi ste se stavili na ~elo jedne grupe Va{ih u~enika i sa wima otpo~eli privatnim sredstvima ono {to dr`ava nije htela da radi. Tako su premerene mnoge varo{i u Srbiji i izvr{en prvi poku{aj za privatno katastrirawe seoskih op{tina, u op{tini stojni~koj okruga Kragujeva~kog. A zatim, u `eqi da srpsku nauku prenesete i van granica na{e zemqe, oti{li ste i u Bugarsku, gde su srpski geometri, pod Va{im rukovodstvom, tako|e izvr{ili mnoge korisne poslove, kao {to su premer [umena, Varne, Slivena, Tatar-Pazar~ika, Karlova, ^irpana i Trlovo-Sejmena.< (iz pozdravnog govora Dr.Koste Jovanovi}a)

9. 1905.Prilikom podizawa Velike {kole na stupaw Univerziteta, po{to nije bio postavqen za redovnog profesora, tra`io je penziju i penzionisan je, ali je odmah zatim izabran za honorarnog profesora Univerziteta, i kao takav je bio u slu`bi svoje struke i nauke jo{ 20 godina. 1907.Osnovao je, sa svojim sinom i ostalim stru~wacima `eqenog tehni~koga napretka, Geodetsku i Gra|evinsku Akademiju, koja je na{oj dr`avi i dru{tvu dala oko 300 spremnih gra|evinara i geometara.

10. 1912.- 1918. U toku ratova koji su se odvijali u ovom periodu Prof. M.Andonovi} je objavio vi{e radova u ciqu obja{wavawa srpskog pitawa, opravdanosti ujediwewa i odbacivawa tvrdwi da je Srbija krivac za izazivawe Prvog svetskog rata. 1918.-1926. Nastavio je svoju univerzitetsku karijeru, {koluju}i tada preko potrebne tehni~ke kadrove, anga`uju}i se na pripremi i sprovo|ewu Zakona o dr`avnom premeru i Zakona o katastru, ali i na re{avawu dr`avnih i strukovnih pitawa. 1926. Preminuo je 31. avgusta 1926. godine u Be~u.

11. Objavqeni radovi Profesor Milan Andonovi} objavio je ve}i broj nau~nih i stru~nih radova, stru~nih kwiga i rasprava vezanih za geodeziju, astronomiju, oblik i veli~inu Zemqe, teoriju najmawih kvadrata, premer, katastar i komasaciju zemqi{ta: • Osnove ra~una verovatno}e i teorije najmawih kvadrata, 1886., s. 263; • Oblik i veli~ina Zemqe, 1886., s. 34; • Kosmografija sa osnovnim astronomskim napomenama za vi{e razrede sredwih i u~iteqskih {kola, 1888., s. 533; • O obimu i veli~ini na{e zemqe, 1889., s. 46; • Ni`a geodezija sa osobitim pogledom na katastarsko pitawe, 1890.-1897. -Deo 1: 1890. s.368; -Deo 2: 1897.- Sv. 1, s. 369-1390; Sv. 2, s.1391-1641; • O katastru, 1889., s. 83; • O kosmosu, 1889., s. 30; • Javno predavawe o komasaciji poqoprivrednih imawa, Srpski kraqevski dvor, 1901., s. 64.

12. Aktivnosti na poqu nacionalne kwi`evnosti • Makedonski su Sloveni Srbi: u odbranu opravdanih srpskih prava i interesa na Balkanu, 1918., s. 118; • Suvobor et Avala, Epopé serbe en 1914., 1915.; • Die Wahrheit ueber den oesterreich. Thronvolgermord in Sarajevo, 1915.; • Unschuld des Koenigreichs Serbiens fuer den Weltkrieg, durch seine Feinde dargethan und bewiessen, 1916.; • Le Royaume de Serbie envers l'abominable trahison bulgare, 1917.;

13. ^lanstvo u nau~nim i drugim udru`ewima • Redovni ~lan Srpskog u~enog dru{tva, Odbora za nauke prirodne i matemati~ke i Odbora za {irewe nauke i kwi`evnosti u narod, od 1883. godine; • Po~asni ~lan Srpske kraqevske akademije, postao 1892. godine;

14. Po~asni ~lanovi i predsednici Udru`ewa jugoslovenskih in`ewera i arhitekata Nikola Tesla

15. Prvi po~asni i do`ivotni predsednik Saveza dr`avnih ~inovnika; • Po~asni do`ivotni predsednik Udru`ewa jugoslovenskih in`ewera i arhitekata; • Po~asni predsednik Akademskog peva~kog dru{tva >Obili}<; • Predsednik Gimnasti~kog dru{tva >Du{an Silni<; • Predsednik Novinarskog udru`ewa.

16. Doprinos Prof. M. Andonovi}a Fondu za potpomagawe siroma{nih univerzitetskih u~enika "Mi, Fond za potpomagawe siroma{nih univerzitetskih u~enika smatramo za naro~itu ~ast, {to mo`emo i ovoga puta da pozdravimo profesora Andonovi}a kao izdr`qivog borca! Danas je Fond jedina ustanova u kojoj su studenti svih partija i fakulteta zastupqeni, i ja izlazim sada kao predstavnik celog studenstva da zaslu`nom profesoru ~estitam wegovih prvih 100 semestara. Profesor Andonovi}, {to sve studentkiwe i studenti ovoga Univerziteta podvla~e, nikada se nije bavio pitawem verske netrpeqivosti, {to mi sa ponosom konstatujemo. Profesor Andonovi} isto tako nije me|u studentima podr`avao borbu politi~kih partija.

17. Nije, jer nije hteo cepati! On je imao pred sobom mlade qude, koje je trebalo vaspitati. I profesor je tehni~are nau~io da budu vaqani in`eweri, a sve je pak |ake upozorio kakvi treba da budu qudi!....... Fond, t.j. u~enici celoga Univerziteta pozdravqaju}i nagla{avaju da je profesor Andonovi} jedan od najzaslu`nijih profesora za Beogradski Univerzitet. Sa `alo{}u pak konstatuje da mu se dr`avna vlast vrlo nezahvalno za sve ovo odu`ila, imaju}i uvek u vidu da je ku}a Andonovi}a osnovala Geodeski institut." (Citat iz pozdravnog govora predstavnika Fonda, G-dina Miodraga Hayi Vidojkovi}a, povodom proslave pedesetogodi{wice nau~nog i nacionalnog rada Prof.M. Andonovi}a)

18. Rad Prof. M. Andonovi}a na poboq{awu polo`aja dr`avnih ~inovnika, slu`benika i penzionera "Po svr{etku dugog i mu~nog rata, izme|u mnogih drugih problema ~ijem se re{avawu moralo najhitnije pristupiti, po svojoj va`nosti i {irokom zna~aju jedno od prvih mesta, nesumwivo, zauzelo je ~inovni~ko pitawe. Sedi nau~nik, shvatio je problem u svoj wegovoj konpleksnosti. U samom po~etku, on je ve} istakao devizu: da bez materijalno osiguranog ~inovni{tva ne mo`e biti ure|ene i napredne dr`ave pa da je stoga pravno i ekonomsko regulisawe polo`aja ~inovnika i slu`benika pitawe, koje duboko zaseca u osnovne interese nacionalne zajednice. I onda, mi ga vidimo na poslu: on organizuje ~inovni{tvo po raznim mestima na{e zemqe , osniva zatim Savez za Srbiju, Crnu Goru i Vojvodinu, oko koga se docnije grupi{u Udru`ewa i Savezi iz svih drugih krajeva na{e dr`ave, stvaraju}i Glavni savez ~ija se delatnost {iri na celu teritoriju Kraqevine.

19. Rezultati ovakvog plodnog rada profesora Andonovi}a nisu se dali dugo o~ekivati. Preko svojih izabranih predstavnika ~inovnici diskutuju i re{avaju problem redukcije dr`avnih slu`benika u Narodnij skup{tini zajedno sa poslanicima; oni aktivno sudeluju u dono{ewu svoga zakona; oni inspiri{u izmene koje treba u~initi u tom zakonu i u Uredbi za razvrstavawe; oni uspevaju da se iz osnova popravi materijalni polo`aj penzionera. Ovakav rad, osnovan na pobudama koje su kod svih objektivnih posmatra~a na{le puno odobravawe, nije ostao nezapa`en ni od strane W.V. Kraqa, i zasluga je profesora Andonovi}a, {to je se W.V. Kraq primio pokroviteqstva Glavnog Saveza. (Citat iz pozdravnog govora predstavnika Glavnog saveza dr`avnih ~inovnika i slu`benika G-dina Dr Mihajla Jovanovi}a, povodom proslave pedesetogodi{wice nau~nog i nacionalnog rada Prof. M. Andonovi}a)

20. POZDRAV Srpske Nacionalne Omladine g. Milanu J. Andonovi}u profesoru Univerziteta na dan pedesetogodi{wice neumornog rada "Ba{ u dana{we vreme, kada se sa izvesnih strana `eli prikazati na{ plemeniti i nesebi~ni narod u ulozi barbara i balkanaca, Vi plemeniti slavqeni~e, ovom svojom proslavom kulturnog i nacionalnog rada, slu`ite opet Otaybini i dajete uzvi{en odgovor onima, koji poku{avaju na takav na~in osporiti veli~inu du{e i herojsko po`rtvovawe na{oj naciji.

21. Meni je u deo pala ta ~ast da Vas kao sina na{eg plemenitog srpskog naroda pozdravim u ime Srpske Nacionalne Omladine, koja je uvek bila jedan deo Va{e du{e za koju ste Vi `rtvovali ceo svoj vek, sade}i plodno poqe plemenitim semenom znawa i nauke. Mi Vam dugujemo zahvalnost i radi Va{ih toplih i vatrenih re~i, kojima ste zagrevali i raspirivali u na{im mladim srcima ono veliko i sveto ose}awe qubavi prema pro{losti na{oj, po{tovawa sada{wosti i samopouzdawa za budu}nost." Srpko Vukanovi},student medicine

22. Dragi u~itequ na{ ! "Pedeset godina plodnoga rada stoje iza tebe; pedeset generacija en`ewera ti si nau~io geodetskoj nauci; pedeset godina ti si sa svojim u~enicima {irio kulturu ne samo po maloj predratnoj Srbiji ve} i po celom Balkanu; i za tih pedeset godina svoga plodnog rada, ti se nisi ograni~io samo na rad u {koli; van {kola, gde god si stigao, ti si propagirao svoju nauku kao pravi apostol. Svoje ideje propagirao si i re~ju i delom i kwigom i da nije tvoje kwige, mi Srbi bili bi u geodetskoj nauci bez literature. Ogromnim trudom i energijom ti si svugde stigao i uvek uspeo da bude{ od koristi u svemu {to je dobro i plemenito. Hvala ti zato od svih tvojih u~enika i saradnika. Naro~ito ho}u da istaknem, da si pored svega svog ogromnog posla u {koli i van {kole, stigao da odvoji{ svoje dragocene trenutke i na javan i humani rad po mnogim na{im ustanovama, koje bi se ugasile bez potpore takvih ~estitih i po`rtvovanih qudi, kao {to si ti. U svemu tome tvome radu istakla se naro~ito jedna karakteristi~na crta : Ti si pri tom uvek bio sav Srbin. " (Pozdravna re~ In`. Koste M. [ija~kog, u ime Udru`ewa Jugoslovenskih In`iwera i Arhitekata)