FILIPS-OKUNOV MODEL

1. FILIPS-OKUNOV MODEL Nenad Stojanov 06/0033 Igor Pavlovski06/0349 Miroslav Milekić 06/0847

2. Filipsova kriva • Stopa inflacije • Stopa nezaposlenosti • Realni rast

3. Teorije inflacije • Inflacija tražnje (engl.demand pull inflation) – inflacija koja se javlja usled povećane agregatne tražnje Pristalice ovoj teoriji su Monetaristi • Troškovna inflacija (engl. cost push inflation) – inflacija koja se javlja usled smanjanja agregatne ponude Pristalice ovoj teoriji su Kejnzijanci

4. E1 E0 Veca količina viša cena

5. Manja količina viša cena E1 E0

6. Karakteristike Filipsove krive: 1.Filipsova kriva predstavlja odnos između nadnice(kasnije inflacije) i nezaposlenosti 2. Filipsova kriva omogućavala je da se obavlja kompenzacija inflacje i nezaposlenosti 3. A. Okun pokazao je da se na svakih dodatih 1% nezaposlenosti iznad prirodne stope nezaposlenosti gubi 2,5% DBP 4. Ovim je zaokružen Filips-Okunov model

7. Razvoj filipsove krive • 1. Filips- Okunova kriva: negativana korelacija stope nezaposlenosti i stope inflacije • 2. Prirodna stopa nezaposlenosti • 3. Racionalna očekivanja i razbijanja trade-offa nezaposlenost- inflacija

8. Svako značajnije odstupanje u pravcu smanjivanja nezaposlenosti vodi rastu inflacije iznad očekivane stope inflacije. • Monetaristi se opredeljuju za monetarnu politiku • Kejnzijanci ističu da nije problem u očekivanjima i elastičnosti očekivanja već u kretanju realnih nadnica: nemoguće je odvojiti elemenat očekivanja o rastu nadnica u budućnosti od efekata inflacije u prošlosti.

9. Monetarizam se temelji na pretpostavkama: a) stabilnost privatnog sektora b) dugoročna neturalnost novca c) prihvatanje na kratak rok Filipsove krive d) odbacivanje aktivističke politike • Kejnzijanizam se temelji na pretpostavkama: a) nestabilnost privatnog sektora b) dugoročna neneutralnost novca c) trade-off između nezaposlenosti i inflacije d) sklonost anti-cikličnoj ekonomskoj politici

10. Očekivanja mogu biti: • Adaptivna- očekivane promene inflacije zavise od prethodnog iskustva, ili od razlike ostvarene i predviđane stope inflacije u prethodnom periodu π*t =θ π(t-1)+(1- θ) π*(t-1) π*t- očekivana stopa inflacije u trenutku t; π(t-1) – ostvarena inflacija u prethodnom periodu π*(t-1)- predviđana stopa inflacije u prethodnom periodu; θ- ponder • Racionalna očekivanja- koriste sve raspoložive informacije π*t = E (πt/ I(t-1)) It- raspoložive informacije na kraju perioda t-1

11. Faze razvoja Filipsove krive Stabilne nadnice za nezaposlneost 5%

12. E1 veca nadnica i veca zaposlenost E0

13. Nulti višak tražnje za radom za nezaposlenost 5%

14. Vertikalna-dugoročna Filipsova kriva B3 A4 B2 A3 B1 A2 A1

15. A.V. Filips je uočio vezu između nadnica (w) i nezaposlneosti (u) • R. Solou i P. Samuelson su to preveli u odnos inflacije i nezaposlenosti • M. Fridman je uveo prirodnu stopu nezaposlenosti (u*) • R. Lipsi je polazeći od krive tražnje i ponude razradio model viška tražnje: X=Nd-Ns=(N+V)-(N-U)=V-U X-višak tražnje za radom; Nd- tražnja za radom Ns- ponda rada; N- zaposlenost; U- nezaposlenost; V- upražnjena radna mesta Višak za tražnja za radom jednaka je razlici upražnjenih radnih mesta i nezaposlenosti

16. Model inflacije tražnje: povećavajući AD, za sve veću inflaciju unedogled se može obezbeđivati rast nacionalnog dohotka Osnovna poruka Filipslove krive: Višom nezaposlenošću otklanja se inflacija i obratno. Deoba monetrnog rasta m na inflaciju (π ) i rast proizvodnje (y) m= π + y Monetaristi: m= π, y=0 celokupni monetarni rast ide na inflaciju, nema realnog rasta. Kejnzijanci: m=yx π =0 celokupni monetarni rast odlazi na realni rast bez inflacije.

17. Prirodna stopa nezaposlenosti je: u= w1 π1+w2 π2+...+wn πv w- ponder učešća pojedinih grupa nezaposlenih; u- prirodna stopa nezaposlenosti za tu grupu Prirodna stopa nezaposlenosti je ponderisani prosek prirodnih stopa nezaposlenosti pojedinih podgrupa nezaposlenih. Da bi se inflacija održala mora se prihvatiti veća nezaposlenost, tako se krećemo cik cak A1-B1-A2 -B2-A3-B3 prelazeći u datom trenutku na višu krivu koja znači i viši trade-off inflaciju- nezaposlenost.

18. Jednačina Filipsove krive: π = π *- b(u-u*) π - stvarna infalcija; π *- očekivana stopa inflacije; u- stvarna nezaposlenost; u*- prirodna stopa nezaposlenosti. => najčešće korišćen model Filipsove krive upotpunjene očekivanjima u<u* tada je b(u-u*) negativno =>očekivana stopa inflacije manja od ostvarene inflacije. u>u* tada je b(u-u*) pozitivno => očekivana stopa inflacije veća od ostvarene

19. U monetarizmu ključnu ulogu ima prirodnastopa nezaposlenosti • Stvarna inflacija će odstupati od očekivane ukoliko je stvarna nezaposlenost manja od prirodne stope. Faze razvoja Filipsove krive: - odnos rast nadnica- rast nezaposlenosti (w, u) A.V. Filips - odnos inflacija nezaposlenost (π, u) (P.Samjuelson, R. Solou, R. Lipsi) - adaptivna očekivanja (M.Fridman) - racionalna očekivanja (T. Sardžent, R. Lukas)

20. E

21. DFK Dugoročna- vertikalna Filipsova kriva A6 A5 A4 A3 A2 A1

22. Okunova kriva • Okunov zakon: Ukoliko je nezaposlenost za 1% iznad prirodne stope nezaposlenosti gep društvenog bruto proizvoda (manjak društvenog proizvoda u odnosu na društveni proizvod na nivou pune zaposlenosti) iznosi 2,5%.

23. U I Okunova kriva II Nezaposlenost- tražnja za radom U=f(DL) • Dobijanje Оkunove krive: Y =f(U) Y DL 45º DL =f(Y) DL III 45º IV Tražnja za radom

24. Okunova kriva ima oblik: u(t-1)-u(t-2) = -a(y-y*) u(t-1)-u(t-2)- promene stope nezaposlenosti između dva perioda je negativno korelirana u odnostu na odstupanje svarnog rasta u odnosu na prirodnu stopu rasta -a(y-y*) i obratno. Stvarni DBP odstupa od potencijalnog DBP i otuda se u situaciji nezaposlenosti javlja ‚‚DBP gep“ koji je tim veći ukoliko je i nezaposlenost veća.

25. Povezivanje: kvantitativne teorije novca, Filipsove krive, Okunove krive

26. Koeficijenti za: • Realni rast y: 1/ 1+ab • Inflaciju pi: ab/ 1+ab • Nezaposlnost : u: a/1+ab

27. Promena Okunove krive: translatorno pomeranje Okunove krive U I Okunova kriva II Nezaposlenost- tražnja za radom U=f(DL) Y1 =f(U1) U1 =f(DL1) Y0 =f(U0) Y DL 45º DL =f(Y) DL III 45º IV Tražnja za radom

28. U I Okunova kriva II Nezaposlenost- tražnja za radom U=f(DL) Promena nagiba Okunove krive izazvan padom tražnje za radom: Y =f(U) Y DL 45º DL =f(Y) DL III 45º IV Tražnja za radom

29. Filips- Okunova kriva • Izvodi se povezivanjem Filipsove i Okunove krive Jednačina Filips-Okunove krive: π = π *+ ab(y-y*) Stvarna inflacija jednaka je očekivanoj inflaciji koja je uvećana za odstupanje stvarnog rasta u odnosu na prorodni rast

30. π II Filipsova kriva I Okunova kriva π= π*- b(u-u*) π= π*+ ab(y-y*) • Dobijanje Filips- Okunove krive Pi 2 Pi 1 X U Y2 Y1 U2 U1 Y1 Y2 45º u-u* = -a(y-y*) X III Okunova kriva IV Tražnja za radom

31. Ekonomska politika u IS-LM i Filips- Okunovom modelu • Filipsova kriva: smanjivanje nezaposlenosti ubrzava inflaciju • Okunova kriva: ubrzavanje rasta smanjuje nezaposlenost • Filips okunova kriva: ubrzavanje rasta ubrzava inflaciju. π = π *+ ab(y-y*) Ako je y>y*, ab(y-y*)> 0 inflacija se povećava Ako je y<y*, ab(y-y*)< 0 inflacija se smanjuje • Parametar a pokazuje uticaj rasta na nezaposlenost • Parametar b pokazuje uticaj nezposlenosti na nominalne nadnice

32. Ekspanziona monetarna politika r LM0 IS0 LM1 E0 r0 r1 E1 Y0 Y1 Dohodak Pi pi1 E1 pi0 E0 π= π*+ ab(y-y*) Y0 Y1 Privredni rast

33. Ekspanziona fiskalna politika r IS1 LM0 IS0 E1 r1 E0 r0 Y0 Y1 Dohodak π π1 E1 π0 E0 π= π*+ ab(y-y*) Y0 Y1 Privredni rast

34. Suština monetarizma • Privatni sektor jr trajno stabilan i automatskise vraća u stanje pune zaposlenosti (teorema stabilnosti) • Na nivou pune zaposlenosti moguće su različite stope novčane mase, a ishodi su različite stope inflacije (kvantitativna teorija novca) • Promena u stopi rstanovčane mase nakratki rok utiče na realni privredni rast, a na dugi rok realni efekti nestaju i ostaje jedino permanentno povećavanje stope inflacije (teorema neutralnosti) • Odbacuje se akivistička politika regulisanja tražnje (anti- aktivizam)

35. Putanje prilagođavanja privrede a) Mehanizmi prilagođavanja privrede • Kejnzijanci : promena količine novca – promena kamate- promena investicija- promena dohotka. • Monetaristi: novac se koristi za spekulativne svrhe i donosi dobit u monetarnoj sferi. b)Inflacije - Ke jnzijanci: inflacija izazvana je nedovoljnom tražnjom - monetaristi: inflacija je izazvana rastom troškova

36. E2 E1 E0

37. E2 E1 E0

38. Injekcije povlačenje i Filips Okunov model • Kada inflacija nadmaši rast novca, realni novčani bilansi padaju, a sa njima i proizvodnja m= π +y, m< π, y< 0 • Kada inflacija zaostaje sa monetarnim rastom proizvodnja raste: m= π +y, m> π, y> 0

39. E1 E0 E1 E0

40. E1 E0 E1 E0

41. Izbor inflacija- nezaposlnenost • Asimetrija u efektima monetarne politike: • U slučaju monetarne restrikcije pre i više se smanjuje proizvodnja u odnostu na inflaciju • U slučaju monetrne ekspanzije pre i više rastu cene u odnosu na proizvodnju

42. Faktori koji potvrđuju nepopularnost inflacije • inflacija je realni problem, s obzirom da su dobici veoma neizvesni, a gubici daleko izvesniji za pojedine aktere • Inflacija donosi neizvesnost i destimuliše dugoročne poduhvate poput kupovine trajnih dobara i investiranja. • Inflacija ugrožava individualno blagostanje • Inflacija ima velike redistributivne efekte • Inflacija obmanjuje sve aktere i onemogućaca im razgraničenje nominalnih i realnih efekata

43. Tri najznačajnije posledice inflacije su • Porezi- neravnomerno se raspodeljuje poreski teret • Likvidnost- uzrokuje da subjekti drže veća nekamatonosna sredstva u slučaju iznenadnih plaćanja • Redistibucija dohodaka: nominalno fiksni ugovori izazivaju redistibutivne posledice, pa je neminovno uvođenje indeksacije.