SOCIJALNA KARTA SRBIJE - PowerPoint PPT Presentation

annot
socijalna karta srbije n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
SOCIJALNA KARTA SRBIJE PowerPoint Presentation
Download Presentation
SOCIJALNA KARTA SRBIJE

play fullscreen
1 / 33
Download Presentation
SOCIJALNA KARTA SRBIJE
282 Views
Download Presentation

SOCIJALNA KARTA SRBIJE

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. SOCIJALNA KARTA SRBIJE Press Club, Beograd, Medija centar, 4. maj 2010. god

  2. LINIJA SIROMAŠTVA Republički zavod za statistiku koristi dve linije: • Aposlutna linija siromaštva je potrošnja neophodna za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. • Relativna linija siromaštva definiše siromaštvo u odnosu na nacionalni nivo životnog standarda.

  3. APSOLUTNA LINIJASIROMAŠTVA • U 2009. godini apsolutne linije siromaštva, prema podacima Zavoda, živelo je 6,9 odsto stanovništva, odnosno 720.000 ljudi, dok je 2008. u toj zoni živelo 6,1 odsto građana. • To znači da je prošle, u odnosu na 2008. godinu,za 60.000 povećan broj onih građana koji nisu imali dovoljno prihoda za osnovne potrebe, hranu i stanovanje.

  4. Najveći porast stope siromaštva zabeležen je u centralnoj Srbiji, sa 7 odsto u 2008. na 9,3 odsto u 2009. godini. • Siromašenje u ruralnim sredinama je izraženije, pa je zabeležen rast sa 7,5 odsto stanovništva ispod apsolutne granice siromaštva u 2008. na 9,6 odsto u 2009. • U gradskom području nije zabeležena stopa rasta siromaštva.

  5. UGROŽENE MNOGOČLANE PORODICE • Porodice sa pet i više članova izloženije su siromaštvu nego porodice sa manjim brojem članova. • Najveći rast siromaštva beleži se među porodicama sa pet i više članova, pa je 2008. godine ispod apsolutne granice siromaštva živelo 10 odsto tih porodica, a 2009. čak 14,2 odsto.

  6. DECA • Procenat dece koja nemaju ni za osnovne potrebe je 9,3 odsto, a siromaštvo najmlađih povećano je za 2,2 odsto 2009. godine u odnosu na prethodnu. • Svako deseto dete do 14 godina živi ispod linije apsolutnog siromaštva, kao i 8,4 odsto dece od 14 do 18 godina.

  7. RELATINA LINIJA SIROMAŠTVA • U 2009. godini je povećana i relativna linija siromaštva za 0,4 odsto i po toj kategorizaciji 13,6 stanovništva je siromašno. • Po Anketi o potrošnji domaćinstva, 2008. godine siromašna su bila sva domaćinstva u kojima je potrošnja bila ispod 8.022 dinara po potrošačkoj jedinici.

  8. NAJUGROŽENIJE OPŠTINE • Prema podacima Zavoda i Ministarstva rada i socijalne politike najugroženije je stanovništvo u 40 opština koje se vode kao najnerazvijenije. • Ove opštine imaju BDP po glavi stanovnika manji od 60 odsto od republičkog proseka.

  9. NAJNERAZVIJENIJE OPŠTINE • Bojnik (sa 26,59 odsto republičkog BDP proseka) • Medvedja (30,56 odsto) • Bela Palanka (31,60 odsto) • Trgovište (31,64 odsto) • Tutin (33,13 odsto) • U ovoj grupi su: Crna Trava, Svrljig, Bosilegrad, Žabari , Malo Crniće, Žitište, Plandište, Nova Crnja...

  10. NARODNE KUHINJE • Životi 36.000 građana Srbije zavise od obroka koje dobijaju u narodnim kuhinjama.

  11. SOCIJALNA POMOĆ • Socijalna pomoć za februar 2010. godine iznosila je 5.434 dinara za jednočlano domaćinstvo a 10.870 dinara za petočlano i višečlano domaćinstvo. • Pravo na socijalnu pomoć u februaru ove godine koristilo je oko 68.000 porodica sa oko 173.000 članova domaćinstva.

  12. U odnosu na februar 2009. godine broj porodica koje su ostvarile pravo na socijalnu pomoć povećan je za 8.000 (19.000 pojedinaca). • Planiranim izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti broj domaćinstava koja imaju pravo na socijalnu pomoć povećao bi se za 3 odsto, broj članova domaćinstva za 49 odsto, a ukupnih budžetskih rashoda za te nemene za 69 odsto.

  13. PROSEČNA ZARADA • Prosečna neto zarada u Srbiji u martu bila je 33.508 dinara (336 evra), što je realno više za 2,5 odsto, a nominalo za 3,6 procenata nego u prethodnom mesecu.

  14. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u martu bila je 46.457 dinara (466 evra), što je realno više za 2,4 odsto, a nominalno za 3,5 odsto nego u februaru. • Prosečna neto zarada u martu bila je realno veća za 5,7 procenta nego u istom mesecu 2009. godine, a nominalno za 10,4 odsto. • Martovska bruto zarada bila je realno veća za 5,5 odsto nego u istom mesecu 2009, a nominalno je bila veća za 10,1 odsto.

  15. Najveće zarade su u finansijskom posredovanju, vazdušnom saobraćaju, vađenju sirove nafte i gasa i uslugama. • Najniža zarada je u proizvodnji odevnih predmeta i krzna, proizvodnji od drveta i plute i proizvodnji nameštaja.

  16. POTROŠAČKA KORPA • Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna potrošačka korpa u februaru iznosila je 36.196 dinara i bila je veća za 0,36 odsto ili 129 dinara u odnosu na januar. • Minimalna korpa je vredela 22.470 dinara, što je u odnosu na januar, više za 0,57 odsto ili 127 dinara.

  17. Za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,12 prosečnih plata, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,69 prosečne zarade.

  18. Kupovna moć u Srbiji, merena odnosom prosečne neto zarade i prosečne i minimalne potrošačke korpe, u februaru je poboljšana u odnosu na prethodni mesec, pokazala je analiza Ministarstva trgovine. • Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Smederevo, Novi Sad i Pančevo. • U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu potrošačku korpu, a u Beogradu, Smederevu i Novom Sadu i prosečnu.

  19. NEZAPOSLENOST • U februaru 2010. u Nacionalnoj službi za zapošljavanje bilo je registrovano 767.418 nezaposlenih. • Nezaposlenost je, u odnosu na januar 2010. godine, povećana za 2,1 odsto ili za 15.828 lica, a u odnosu na oktobar 2008. (717.408 lica, početak uticaja svetske ekonomske krize), broj lica na evidenciji se povećao za 50.010. • Trend povećanja broja lica na evidenciji NSZ, nakon meseci opadanja (maj-novembar 2009), beleži se od decembra 2009. godine.

  20. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Ankete o radnoj snazi, iz oktobra 2009. godine (realna nezaposlenost), stopa nezaposlenosti je 16,6 odsto (stanovništvo staro 15 i više godina), a broj nezaposlenih lica je 517 hiljada.

  21. DUGOTRAJNA NEZAPOSLENOST • Dugotrajna nezaposlenost je ako se na posao čeka više od 12 meseci. U Srbiji u toj kategoriji je 63,81 odsto nezaposlenih, odnosno 489.753 lica. • Žene čine 55,04 odsto trajno nezaposlenih.

  22. STAROSNA STRUKTURA NEZAPOSLENIH • Najviše nezaposlenih je među mladima od 25 do 29 godina - 13,19 odsto • Od 30 do 34 godine - 12,55 odsto • Od 35 do 39 godina - 11,93 odsto • Od 45 do 49 godine - 11,91 odsto • Od 40 do 44 godine -11,81 odsto

  23. NEZAPOSLENOST PO REGIONIMA, GRADOVIMA I OPŠTINAMA Najveća dugotrajna nezaposlenost u: • Raškom regionu -75,40 odsto • Pomoravskom - 70,10 odsto • Šumadijskom - 69,49 odsto • Rasinskom - 69,03 odsto • Nišavskom okrugu - 68,55 odsto

  24. Najmanje učešće dugotrajne nezaposlenosti zabeleženo je u Severno-bačkom okrugu - 50,44 odsto. • Slede: Braničevski (54,47 odsto), Srednje-banatski (54,58 odsto), Severno-banatski (54,99 odsto) i Sremski okrug (55,72 odsto).

  25. GRADOVI SA NAJVEĆIM BROJEM NEZAPOSLENIH • Beograd - 95.326 osoba • Niš - 34.688 osoba • Novi Sad - 29.463 osoba • Kragujevac - 24.397 osoba • Leskovac - 21.931osoba

  26. GRADOVI SA NAJMANJIM BROJEM NEZAPOSLENIH • Požarevac - 5.457 • Užice - 5.961 • Sremska Mitrovica - 6.556 • Zaječar - 7.422 • Sombor - 7.782.

  27. GRADOVI SA NAJVIŠOM STOPOM NEZAPOSLENOSTI • Novi Pazar - 51,1 odsto • Loznica - 41,5 odsto • Leskovac - 41,4 odsto • Kragujevac - 35,7 odsto • Kruševac - 34,5 odsto

  28. GRADOVI SA NAJNIŽOM STOPOM NEZAPOSLENOSTI • Beograd - 13,5 odsto • Novi Sad - 17,0 odsto • Požarevac - 17,9 odsto • Valjevo - 18,5 odsto • Užice - 19,3 odsto.

  29. OPŠTINE SA NAJVIŠOM STOPOM NEZAPOSLENOSTI • Lebane - 61,4 odsto • Vladičin Han - 54,1 odsto • Bojnik - 53,4 odsto • Batočina - 52,9 odsto • Prijepolje - 52,2 odsto

  30. OPŠTINE SA NAJNIŽOM STOPOM NEZAPOSLENOSTI • Savski Venac - 2,5 odsto • Stari grad - 3,7 odsto • Vračar -6,9 odsto • Petrovac - 10,6 odsto • Novi Beograd - 10,6 odsto

  31. ZAPOSLENOST • U Srbiji ima manje od dva miliona zaposlenih, a njihov broj je smanjuje iz godine u godinu.

  32. SINDIKATI • U Srbijiimavišeod 25.000 registrovanihsindikalnihorganizacija. • Na nacionalnomnovoureprezentativnisuSavezsamostalnoihsindikataSrbijeiUjedinjenigranskisindikatiNezavisnost. • Ispitujese reprezentativnostAsocijacijeslobodnihinezavisnihsindikata.

  33. ŠTRAJKOVI • U Srbiji štrajkuju radnici 24 preduzeća - tri puta manje nego krajem godine. • Na prvomajskim protestima u organizaciji više sindikata u Beogradu ukupno se okupilo manje od hiljadu ljudi. • Predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak odbio je 1. maja da govori pred učesnicima prvomajskog protestnog skupa u Kruševcu, nezadovoljan slabim odzivom Kruševljana.