“Свијету се не може угодити” -народна приповетка-

1. “Свијету се не може угодити”-народна приповетка- Душица Аџић, учитељица ОШ “Јован Јовановић Змај” Сремска Каменица

2. Доситеј Обрадовић • Књижевник, филозоф, педагог и народни учитељ. • Рођен у Чакову (Аустријско царство), 1742. Банат. • 1808. основао Велику школу у Београду. • Био је први министар просвете у Србији. • Дела: “Живот и прикљученија”, “Совјети здравога разума”, “Басне” и друге. • Утицао је на развој просвете и науке у Србији, залажући се на право да сав народ може да се школује. • Преминуо је у Београду, 1811. Прво издање “Живота и прикљученија” из 1783.

3. SVETU SE NE MOŽE UGODITI Jedan čovek, idući iz grada kući, jahao je na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak godina, išao je pored njega pešice. Susretne ih jedna žena i reče: – To nije pravo, brate, da ti jašeš a dete da ti ide pešice; tvoje su noge jače od njegovih!Onda otac sjaše sa magarca, a podigne sina na njega. Malo dalje, srete ih jedan čovek koji reče:– Nije lepo od tebe, momče, da ti jašeš a otac da ide pešice. Tvoje su noge mnogo mlađe.Onda su uzjahali obojica i krenuli dalje. Srete ih drugi čovek, pa kaže:– Kakva je to budalaština: dva magarca na jadnoj slaboj životinji! Trebao bi neko da uzme batinu pa da vas obojicu skine dole.Onda otac i sin siđoše sa životinje i obojica krenuše pešice: otac sa jedne strane, sin sa druge, a magarac u sredini. Srete ih drugi čovek:– Ala ste vi tri čudna druga! Ne bi li bilo lakše da jedan od vas jaše?Onda otac reče sinu:– Mi smo obojica jahali na magarcu, sada valja da magarac jaše na nama.Otac i sin obore magarca na zemlju, jedan mu sveže prednje a drugi zadnje noge, pa ga onda uzmu među se na kolac i tako ga ponesu. Kako su se ljudi, koji su ih susretali, jos više smejali i čudili, otac spusti magarca na zemlju i odvezujući ga poviče:– Ja sam luđi i od ovog magarca, jer hoću celome svetu da ugodim! Od sada ću sa svojim magarcem da činim što je meni volja, a ljudi neka govore što im je drago.Tako otac uzjaše magarca, a sin pešice pored njega, i tako odoše kući.

4. Групни рад Прва група-ликови: бака, коњ и кокошка. Друга група-ликови: дека, мазга и петао. Трећа група-ликови: мајка, лисица и гуска. Четврта група-ликови: дечаков пријатељ, вук

5. Најбољи радови по групама • Првагрупа • Ликови: бака, коњ и кокошка • СЕЛУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ У једномселуживелаједнабака. Једногданавраћаласесапијаценакоњу, а кокошкапоредњепешке. Посленекогвременанаишаојепролазник и почеодаприговаракакококошкатребадајаше, а бабадахода. Бабајетако и урадила, сишлајесакоња и кокошкуставиланањ.Малодаљесретнудругогпролазника, а другипролазникјерекао:"Срамвасбилодастарицахода, а кокошкајаше, требалобидаобејашу". Онетакоураде. Сретнутрећегпролазникакојиимрече:"Тонијелеподајашетеобенаслабомкоњу, протегнитеноге". Ондасјашуобе, свежупредње и задњеногекоњу и ставеганаколацизмеђусебе и кренудаље. А кадсусеуморилебацилесукоњаназемљу. Бабакренејашући, а кокошкапешкедокуће. ЈованаРадовановић ПетарЛукић СашаМрвош

6. Другагрупа • Ликови: дека, мазга и петао. • ЉУДИМА СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ • Једандека, идућиизварошикући , јахаојенамазги, а његовпетаошетаојепоредњега. Сретнеихједанчовек и рекне: " Тонијеправо, братедатијашеш, а петаоидепешице, твојесуногејачеодњегових.Ондадедасјаше с мазгеипосадипетланањега. Малодаљесретнеихдругичовек, пакрекне:" Тонијелепопетлудатијашеш, а дједдатиидепјешицетвојесуногемлађе". Ондаузјашуобојица и пођумалотако, алиихсретнетрећичовекпакрекне:" Каквајетобудалаштинадвемазгенаједнојслабојживотињи! Правобибилодачовекузмебатину, и обојицувасшћера". "Јаћусамојоммазгомдачинимкакосам и најпрепомојојвољичинио, а људинекаговорештаимједраго", речедека.Паондаузјашенамазгу, а петаопоредњегапешице и такоотиђукући. ВукашинЋесаров МилицаЉубинац ЈованаСтанојевић АнђелаОбрадовић

7. Трећагрупа • Ликови:мајка, лисица и гуска. СВАЂА У ЗОО ВРТУ • Биојелеп и сунчандан, пиркаојеветар. ЈеднамајкајешеталаЗоовртом. Гускајепливала у свомјезеру. Лисицајеизашлаизкавеза и покушаладауловигуску, алијојнијебилолако. Покушалајенаразненачине, алинијејојуспелозбогмајке.Ископалајерупучакдојезера. Смишљалајекакоћетодауради и коначнојесмислила. Мислилаједаћебитидовољнобрза, алисеиспоставилодругачије.Удавиласепренегоштојеиспливаланаповршину. Поукаје:" Кодругомејамукопасам у њуупада". НиколаЦвејић СташаКоцај ДушанЉубинковић

8. Четвртагрупа • Ликови: дечаковпријатељ, вук и јагње. ШАЉИВА ПРИЧА • Једногданаседечаквраћаоизрадње. Напутудокућејесреовука, наишлису и најагње. Јагњејепошлосањимакући, дечакјејахаојагње, а вукјепешачио. Срелисуједногчовекакојијерекао:" Заштојашешслабојагње, а нејакогвука?" Дечакурадикакомујеречено. Малодаљесусрелидругогчовекакојирече:" Заштојашешвукајагњеимаслабеногеонотребадајаше ?" Такоје и урадиопајејагњејахаловука, а дечакишаопешке. Пасусрелитрећегчовекакојиимјерекао:" Штонејашетејагње?" Урадилисукакоимјеречено. Каснијесусреличетвртогчовекакојиимјерекао:" Гледајдвабезобразначовекакојијашумалонедужнојагње". Дечакјеразмислио и рекао:" Јаћудаурадимкакосамрадионапочетку". Дечакјесхватиодаје у почеткупогрешиокадајеслушаопролазнике, а нијемислиосвојомглаваом. Поукаједатребадаразмишљашсвојомглавом и даневерујешсваком. ЈеленаРадојевић СтрахињаВојновић ЈованаМилошевић

9. Ми излажемо своје радове... Анђела, Ана, Николина и Срђан Страхиња, Јована и Јелена Јована, Петар и Саша Милица, Петар, марко и Марина Анђела, Јована, Милица и Вукашин Саша, Јована и Петар

10. “Свијету се не може угодити” • Свијетусенеможеугодити: кратаксадржајВраћалисеотацисинсасајма, отацнамагарцуасинпјешке. Видјевшиихједанчовјекречекакотодаотацсједиасинхода. Замјенишесезамјеста. Нитонијеваљало , течедругичовјек, какотодасинсједиадаотацхода. Тадасједошеиотацисиннамагарца. Такојетрећичовјекрекаокаоихтребаубити, јерсуобасјелинамагарца. Затимсусјахалиикренулипјешке. Алинаиђеичетвртичовјеккојемујебилочудноштониконејашемагарца, тадаотацречедаћеониноситимагарца. Завезашемагарцуногеставишеганаколацитакогаставеизмеђутегапонесу. Итојељудимабилочудноисмијешно. Схватившидасељудиманеможеугодитотацразвезамагарца, сједенањегаивратисезаједносасиномкући. Описликова:Отац:стрпљив, мударСин:послушан,Поука:Људимасене можеугодити, “тешко кући у којој село суди”.

11. Закључили смо и научили да треба да мислимо својом главом! Важно је да поновимо! Баснајекраткапричаукојојсеживотињеилибиљкепонашајукаољуди. Онаувексадржинештопоучнозачитаоца. Тепорукесузначајнеистинеоживоту.