So cijalno-tehnički sistemi

1. Socijalno-tehnički sistemi Srđan Terzić, 1054/2012 Matematički fakultet Univerzitet u Beogradu

2. Poglavlja Srđan Terzić, 1054/2012 2/17

3. O socijalno-tehničkim sistemima • Hardver i softver su medjusobno zavisni. Ne mogu jedno bez drugog. Oni se kombinuju i formiraju sisteme koji nisu samo suma svojih sastavnih delova. • Softversko inženjerstvo nije samostalna aktivnost već deo šireg procesa sistemskog inženjerstva. • To znači da softverski sistemi nisu izolovani sistemi. Oni su komponente od suštinske važnosti za sisteme koji imaju namenu kada se govori o ljudima, socijalnim i organizacionim aspektima. • Sistemi koji osim hardvera i softvera sadrže i delove kao što su ljudi, procesi, odredbe i norme nazivaju se socijalno-tehnički sistemi. • Teško ih je razumeti kao celinu, zato ih posmatramo kroz nivoe. Srđan Terzić, 1054/2012 3/17

4. O socijalno-tehničkim sistemima Srđan Terzić, 1054/2012 4/17

5. Kompleksni sistemi • Sistem je funkcionalna celina međusobno povezanih komponenti koje zajedno rade na postizanju nekog zajedničkog cilja. • Sistem može da sadrži softver, mehanički i elektronski hardver i korišćen je od strane ljudi. • Sve sistemske komponente su međusobno zavisne od drugi sistemskih komponenti. • Ponašanje i karakteristike sistema su međusobno isprepletani na visokom nivou što dovodi do neminovne složenosti. • To nas dovodi do kompleksnih sistema. Među takvim sistemima koji koriste neki vid softvera razlikujemo: • Tehnički sistemi zasnovani na računarima (Mobilni telefoni, Igrice, Televizija) • Socijalno-tehnički sistemi (Uključuju i ljude, procese i regulative) Srđan Terzić, 1054/2012 5/17

6. Kompleksni sistemi • Socijalno-tehnički sistemi poseduju tri veoma bitne karakteristike kada se govori o bezbednosti i pouzdanosti: • Sveobuhvatne karakteristike sistema kao celine Mogu se dobro definisati tek kada je celokupan sistem formiran. Bicikl postaje prevozno sredstvo tek kada mu se sklope svi sastavni delovi. Bitno je da sve komponente budu pouzdane jer jedna nepouzdana utiče na nepouzdanost celog sistema. To uključuje pouzdanost hardvera, softvera i ljudskih resursa. • Nedeterminizam Sistemi su sami po sebi deterministički dok ljudi nisu. Samim tim socijalno-tehnički sistemi nisu deterministički jer uključuju ljudski faktor. • Kompleksni odnosi sa organizacionim ciljevima Problem može da bude različito tumačenje od strane različitih organizacionih struktura. Srđan Terzić, 1054/2012 6/17

7. Sistemski inženjering • Sistemski inženjering obuhvata nabavku, specificiranje, dizajniranje, implementaciju, validaciju, razvijanje i održavanje socijalno-tehničkih sistema. • Bave se uslugama koje sistem pruža, ograničenjima u vezi sa njegovom konstrukcijom i funkcionalnošću i tehnikama koje sistem koristi da ispuni ciljeve za koje je namenjen. • Može se podeliti u tri velika koraka: • Projektovanje Specifikuju se zahtevi, donose se odluke u vezi sa funkcionalnošću i nabavljaju se potrebne komponente • Razvoj Zahtevi se produbljuju, sistem se implementira i testira i definišu se procesi bitni za funkcionisanje • Funkcionisanje Sistem je napravljen i stavljen u upotrebu. Izmene se prave sa pojavom novih zahteva. Srđan Terzić, 1054/2012 7/17

8. Sistemski inženjering Srđan Terzić, 1054/2012 8/17

9. Sistemski inženjering • Kada se govori multidisciplinarnom razvoju bitno je pomenuti sledeće: • Poteškoće u komunikaciji (Različite nauke imaju različitu terminologiju) • Mimoilaženje u pretpostavkama (Svako pravi pretpostvake iz svog ugla gledanja) • Profesionalne granice (Svaka disciplina teži da zaštiti sopstvene profesionalne granice, a to često utiče na njihove odluke) Srđan Terzić, 1054/2012 9/17

10. Projektovanje sistema • Početna faza sistemskog inženjeringa predstavlja projektovanje sistema. U njoj se donose odluke, formira budžet i vremenski rokovi. • Prate se sledeći koraci: • Ako organizacija poseduje skup različitih sistema koji teško komuniciraju međusobno ili se teško održavaju, projektovanje novog sistema može da donese poboljšanje u poslovanju. • Sistem mora da bude napravljen u skladu sa spoljnim regulativam.a • Sisteme treba unapređivati ako treba efikasno da se bore protiv konkurencije. • Promene u poslovanju moraju biti ispraćene promenama u sistemu. • Uvek se treba prilagođavati budžetu koji je na raspolaganju. • Veliki sistemi se često sastoje od velikog broja gotovih i specijalno dizajniranih komponenti. Softver se tu koristi kao lepak koji će da ih poveže. Srđan Terzić, 1054/2012 10/17

11. Projektovanje sistema Postoji gotov sistem koji može da se nabavi Prilagođavanje potrebama Analiza postojećih sistema Odabir isporučioca Definisanjeposlovnih zahteva Traženje postojećih sistema Formiranje ugovora Definisanje zahteva Zahtev za održavanje tendera Odabir tendera • Zahtevi se moraju prilagoditi postojećim rešenjima. • Spisak zahteva je često deo ugovora o razvoj sistema. • Prave se podugovori za sve snabdevače komponenti ili sistema. • Krajnji korisnik nema dodira sa ugovorima dobavljača i partnera. Za njega je bitan samo ugovor vezan za celokupan proizvod. • Kada se koriste gotove komponente, projektant ima vrlo mali uticaj na pouydanost sistema, jer na to direktno utiče pouzdanost pojedinačnih komponenti. • Kod posebnih sistema koji se moraju praviti, značajan deo vremena se posvećuje pouzdanosti i bezbednosti Potreban poseban sistem Srđan Terzić, 1054/2012 11/17

12. Razvoj sistema • Razvoju sistema se najčešće pristupa planski, jer je potreban paralelan razvoj više različitih komponenti sistema. • Često su uključeni inženjeri iz različitih oblasti koji moraju da rade zajedno. To donosi izvesne poteškoće i probleme. • Bitno je dobro razumeti zahteve pre početka razvoja • Sve više funkcionalnosti se prebacuje na stranu softvera, jer se tako lakše unose izmene u sistem. • Razvoj sistema se može podeliti u 6 faza: Definisanje zahteva Isporuka sistema Dizajniranje sistema Testiranje sistema Inženjering podsistema Integracija sistema Srđan Terzić, 1054/2012 12/17

13. Razvoj sistema • Definisanje zahteva • Apstraktni funkcionalni zahtevi. • Karakteristike sistema. • Nepoželjne karakteristike sistema. • Dizajn sistema • Prepoznavanje podsistema. • Specificiranje funkcionalnosti podsistema. • Definisanje podsistemskih interfejsa. • Inženjering podsistema • Može uključiti neka gotova rešenja • Nedostatak komunikacije između razvojnih timova može predstavljati problem. • Sporo se primenjuju promene. Treba dodati vreme potrebno za efikasno izvršavanje obaveza. • Integracija sistema • Sistem se sklapa u celinu. Najbolje inkrementalno, da bi se podsistemi uključivali u rad jedan po jedan. • Ovaj korak se može spojiti sa korakom testiranja. Testiranje se obavlja odmah po obavljenom sklapanju. • U ovoj fazi se otkrivaju problemi u interfejsima i komunikaciji između podsistema. • Isporuka sistema • Po završetku razvoja sistem se isporučuje i montira. • Ljudske greške mogu biti bitan faktor u ispravnom funkcionisanju sistema. • Problemi u ovoj fazi mogu biti povezani sa okruženjem u kom sistem funkcioniše. Srđan Terzić, 1054/2012 13/17

14. Funkcionisanje sistema • Procesi funkcionisanja su procesi uključeni u korišćenje sistema na definisan način. • Za svaki novonapravljeni sistem ovi procesi se dizajniraju i testiraju, a korisnici se obučavaju njegovom korišćenju. • I ovde se dešavaju ljudske greške koje utiču na pouzdanost celog sistema. • Procesi smanjenja ljudske greške uključuju kažnjavanje, bolji trening, bolje definisane procedure • Sistemi se prave tako da očekuju ljudske greške. Oni se trude da takve greške otklone i preduprede pre nego što dođe do totalnog pada sistema • Ovi procesi se prave da budu fleksibilni i prilagodljivi. • Način gledanja na greške može da bude u smislu posmatranja ljudi i posmatranja sistema. • Promene u sistemu su najčešći uzrok sigurnosnih propusta. Takve promene se često prave bez uvida u ciljeve koji us bili postavljeni na početku razvoja sistema. • Ipak, najveći deo takvih grešaka se često ne otkriva, jer je testiranje celih sistema izuzetno skupo. Srđan Terzić, 1054/2012 14/17

15. Funkcionisanje sistema • Procesi funkcionisanja su procesi uključeni u korišćenje sistema na definisan način. • Za svaki novonapravljeni sistem ovi procesi se dizajniraju i testiraju, a korisnici se obučavaju njegovom korišćenju. • I ovde se dešavaju ljudske greške koje utiču na pouzdanost celog sistema. • Procesi smanjenja ljudske greške uključuju kažnjavanje, bolji trening, bolje definisane procedure • Sistemi se prave tako da očekuju ljudske greške. Oni se trude da takve greške otklone i preduprede pre nego što dođe do totalnog pada sistema • Ovi procesi se prave da budu fleksibilni i prilagodljivi. • Način gledanja na greške može da bude u smislu posmatranja ljudi i posmatranja sistema. • Promene u sistemu su najčešći uzrok sigurnosnih propusta. Takve promene se često prave bez uvida u ciljeve koji us bili postavljeni na početku razvoja sistema. • Ipak, najveći deo takvih grešaka se često ne otkriva, jer je testiranje celih sistema izuzetno skupo. Srđan Terzić, 1054/2012 15/17

16. Zaključak • Projektovanje sistema pokriva sve aktivnosti uključene u odlučivanje o izboru sastavnih delova i ko će nam te delove dobavljati. • Razvoj sistema uključuje specifikaciju zahteva, dizajn, konstrukciju, integraciju i testiranje. • Kada se sistem stavi u upotrebu, funkcionalni procesi i sam sistem kao celina moraju da se menjaju da bi se prilagodili promenama u poslovanju. • Ljudske greške su neizbežne i sistem treba da poseduje mehanizme da predvidi i predupredi takve greške pre nego što one dovedu do totalnog pada sistema. Srđan Terzić, 1054/2012 16/17

17. Diskusija Pitanja? Srđan Terzić, 1054/2012 alas.matf.bg.ac.rs/~mi09005 srdjan15terzic@gmail.com Srđan Terzić, 1054/2012 17/17