Download
1 / 20
230 likes | 418 Views
КАРТА И КАРТОГРАФСКИ МЕТОД У ГЕОГРАФИЈИ – Увод у картографију. Проф. Мирослав Маркићевић. Увод у картографију.
E N D
КАРТА И КАРТОГРАФСКИ МЕТОД У ГЕОГРАФИЈИ – Увод у картографију Проф. Мирослав Маркићевић
Увод у картографију • Најстарија до сада позната карта пронађена је на једном зиду у Малој Азији и њоме је представљен план једног насеља. Потиче из 6.200 године п.н.е., што значи да је човек раније постао картографски него знаковно/словно писмен.
Картографија у Старом веку • Старе цивилизације Месопотамије владале су знањима о Сунцу, сазвежђима и странама света, имале су календар, различите карте и планове. • У Кини су направили први компас и цртали хидрографске и трговачке карте. • Египћани, зависни од водног режима Нила и брижљиве обраде плодног земљишта у његовој уској речној долини, располагали су прецизним географским и катастарским картама. • На вавилонској карти из 6. века п.н.е. на глиненој плочици урезана је тадашња шематизована и крајње поједностављена представа света, у чијем центру је Вавилон, око њега су малим круговима представљене суседне државе, а великим кругом океан који окружује копно.
Картографија у Старом веку Вавилонска карта света из 6. века п.н.е. Претпостављени изглед Анаксимандерове карте
Ератостен (276-195 год.п.н.е.) је на правоугаоној карти на којој се налази и географска координатна мрежа, приказао у то време Грцима познати свет. За напредак географије и картографије важни су Хипархово увођење појмова географска дужина и географска ширина, и Креатесова конструкција првог глобуса, на коме су била приказана четири континента
Картографија у Старом веку • У моћном Римскомцарствупосебна пажња била је посвећена саобраћајном повезивању квалитетним друмовима (позната је изрека „Сви путеви воде у Рим“) и изради путних карата – итинерара. • Клаудије Птоломеј (90-168 год.п.н.е.), најзначајнији римски географ, израдио карту тада познатог света, на којој су представљени јужна Азија, северна Африка, Европа и нарочито прецизно Медитеран
Картографија у Старом веку Птоломејева карта (реконструкција из 15. века)
Картографија у Средњем веку • У ранохришћанском раздобљу доминирало је схватање да свет има облик круга, подељеног на источну половину (Азија), коју је Ноје оставио најстаријем сину Сему, потом северозападну четвртину (Европа), која је припала сину Јафету, и југозападну четвртину (Африка), у власништву сина Хама. Ова три копна раздвојена су Медитераном, Доном и Нилом, а у средишту се налази Јерусалим. • И док је наука стагнирала у хришћанској Европи, примат је преузео муслиманско-арапски свет који се од 7. века нагло ширио по југозападној Азији и северној Африци.
Картографија у Средњем веку • Арапи су преузели античка знања, али су их потом проширили и картографски приказали захваљујући својим освајањима, путовањима и трговини. • Најзначајнији арапски картограф био Идризи (12. век), који је израдио две карте света. На једној, интегралној (тзв. округлој), био је приказан Медитеран и околни простор (оријентисана супротно данашњим картама, са југом на горњој страни!). Друга, детаљнија карта, састојала се од 70 правоугаоних листова, са описима уцртаних насеља и области (помиње Београд, Ниш, Костолац, Браничево...).
Картографија у Средњем веку Идризијева кружна карта из 1154. године (издање из 1456. године)
Картографија у Средњем веку • Велики допринос ширењу европских географских сазнања дао је Марко Поло, који је крајем 13. века путовао кроз централну, источну и јужну Азију. • То је раздобље развоја три врсте карата: црквених, где су били заступљени теолошки погледи на свет, исламских, међу којима су доминирале арапске, и портоланских (компасних), за потребе морепловства.
Картографија у Средњем веку • За напредак картографије била је важна појава Гутембергове штампе крајем 15. века. • Године 1474. појавила се Тосканелијева карта, која се сматра картографском претечом открића Америке јер је садржала прецизно прорачунате удаљености. Претпоставља се да је она послужила Колумбу за припрему експедиције.
Картографија у Средњем веку Карта Фра Маура (оријентисана супротно савременим каратама, са југом на горњој страни)
Велика географска открића • Знатан напредак у географском схватању света донела су Велика географска открића. Проширени географски хоризонти утицали су на помак у развоју картографије у квалитативном и квантитативном смислу. Карте света постале су све прецизније и стално су допуњаване новим појединостима (заливима, острвима, мореузима...). • За потребе колонијалних освајања цртане су разноврсне поморске карте, карте појединих области ваневропских континената, детаљне карте обала и приобаља, речних путева ка унутрашњости континената, природних богатстава...
Велика геогфска открића Велика географска открића • Напретку картографије значајно је у 16. веку допринео Фламанац Герхард Меркатор. Он је усавршио картографску пројекцију (Меркаторова пројекција) у којој су меридијани распоређени као праве паралелне линије једнаког размака, а паралеле као праве паралелне линије чији размак од екватора ка половима расте. То је омогућило прецизно одређивање географске ширине и дужине, и лакшу оријентацију морепловаца.
Савремена картографија • Напретку картографије допринела је израда карата за војне потребе, нарочито од Наполеонових ратова. Од 19. века картографија је ушла у фазу модерног развоја, са све већим утицајем математике, геодезије и прецизног премера. У успону националних картографија предњачиле су економски развијене земље, велике силе које имају експанзионистичке амбиције – Велика Британија, Немачка, Француска, а потом и САД.
Српска картографија • Зачетник српске картографије је Захарије Стефановић Орфелин, који је у 18. веку био аутор многих карата руских, европских и панонско-балканских простора. Прву карту српских земаља на српском језику израдио је Сава Текелија 1805. године у Бечу у 2.000 примерака. • Кључни допирнос српској картографији дао је Јован Цвијић, који је аутор карата Србије, Краљевине СХС, етничке структуре Балкана и бројних драгоцених карата у својим чланцима и књигама.
Српска картографија • Савремена српска и светска картографија заснива се на прецизним сателитским и аеро-фото снимцима, статистичким подацима, дигитализацији, географским информационим и глобалним позиционим системима.
