Download

ORGANSKA HEMIJA






Advertisement
/ 35 []
Download Presentation
Comments
tristessa
From:
|  
(104) |   (0) |   (0)
Views: 259 | Added: 31-08-2012
Rate Presentation: 1 0
Description:
ORGANSKA HEMIJA. HEMIJA UGLJENIKOVIH JEDINJENJA. Kratka istorija. Jedinjenja i zdvojena iz živih organizama Vitalitistička teorija “vis vitalis” 1828 Wohler sintetiše karbamid NH 4 OCN →CO(NH 2 ) 2. Zašto se organska hemija proučava posebno?.
ORGANSKA HEMIJA

An Image/Link below is provided (as is) to

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use only and may not be sold or licensed nor shared on other sites. SlideServe reserves the right to change this policy at anytime. While downloading, If for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.











- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -




Slide 1

ORGANSKA HEMIJA

HEMIJA UGLJENIKOVIH JEDINJENJA

Slide 2

Kratka istorija

  • Jedinjenja izdvojena iz živih organizama

  • Vitalitistička teorija “vis vitalis”

  • 1828 Wohler sintetiše karbamid

  • NH4OCN →CO(NH2)2

Slide 3

Zašto se organska hemija proučava posebno?

  • Broj do sada poznatih neorganskih jedinjenja je oko 100.000

  • Broj do sada poznatih organskih jedinjenja je oko 30.000.000 sa tendecijom rasta

Slide 4

Šta uslovljava ovako veliki broj organskih jedinjenja?

  • Osobine atoma ugljenika

  • Atom ugljenika je četvorovalentan i gradi jake kovalentne veze

  • Energije veze (KJ mol-1)

  • C-C 607 Si-Si 230 C-H 416 Si-H 323

  • C-N 754 Si-N 470 C-O 336 Si-O 368

Slide 5

Atomi ugljenika se mogu međusobno povezivati u duge otvorene, zatvorene i račvaste nizove

Slide 6

Veze između atoma ugljenika mogu biti jednostruke, dvostruke, trostruke ili kombinacije istih

Slide 7

Drugi atomi kao H,O,N,S,P, halogeni i drugi mogu se vezivati za C atome dajući veliki broj jedinjenja

Slide 8

Strukturna teorija

  • F.A. Kekule i A.S. Couper 1858 god. a A.M.Butlerov 1861 god.

  • HEMIJSKA PRIRODA SLOŽENE ČESTICE ODREĐENA JE PRIRODOM ELEMENTARNIH SASTOJAKA, NJIHOVOM KOLIČINOM I HEMIJSKOM STRUKTUROM.

Slide 9

Strukturna teorija

Slide 10

Funkcionalne grupe

  • Funkcionalna grupa je atom ili grupa atoma i predstavljaju deo organskog molekula koji je centar reaktivnosti i određuje hemijsko ponašanje celog molekula.

  • Funkcionalne grupe reaguju na određeni način bez obzira na ostali deo molekula

  • Postoji više tipova funkcionalnih grupa

Slide 11

Funkcionalne grupe istog tipa pokazuju iste osobine bez obzira na ostatak molekula

Slide 12

Tipovi funkcionalnih grupaVišestruke veze ugljenik - ugljenik

Slide 13

Tipovi funkcionalnih grupaUgljenik vezan jednostrukom vezom za elektronegativni atom

  • Alkil halogenidi: C vezan za halogen (C-X)

  • Alkoholi: C vezan za O iz hidroksilne grupe (C-OH)

  • Etri: dva C vezana za isti atom O (C-O-C)

  • Amini: C vezan za N (C-N)

  • Tioli: C vezan za SH grupu (C-SH)

  • Sulfidi: dva C vezana za isti atom S (C-S-C)

    Veze su polarne, sa (σ+) na C i (σ-) na elektronegativnom atomu

Slide 15

Tipovi funkcionalnih grupaGrupe sa dvostrukom vezom ugljenik – kiseonik (karbonilne grupe)

  • Aldehidi:jedan vodonik vezan za C=O

  • Ketoni:dva ugljenika vezana za C=O

  • Karboksilne kiseline:OH vezana za C=O

  • Estri: C-O vezano za C=O

  • Amidi: C-N vezano za C=O

  • Acil hloridi: Cl vezan za C=O

    Karbonilni C ima (+)

    Karbonilni O ima (-).

Slide 17

Organska jedinjenja mogu imati više funkcionalnih grupa

Slide 18

Struktura organskih jedinjenja je ponekad veoma složena

Slide 19

Prikazivanje strukture organskih jedinjenja

  • Potpune strukturne formule

  • Racionalne strukturne formule

  • Formule veza-crtica

  • Molekulski modeli

Slide 20

Potpune strukturne formuleSvi atomi i sve veze su prikazane

Slide 21

Racionalne strukturne formuleSamo specifične veze su prikazane

Slide 22

Formule veza-crtica

Veze su predstavljene linijama

Svaki presek linija, početak i kraj linije je C atom

H atomi se ne prikazuju

H na drugim atomima se moraju prikazati

Slide 23

Strukturne formule

Slide 25

MODELITrodimenzionalni prikaz molekula

Slide 26

IZOMERIJA

  • Izomerija je pojava kada dva ili više jedinjenja imaju istu molekulsku formulu a različite osobine.

  • Izomeri imaju različitu strukturnu formulu ili različiti prostorni raspored atoma u molekulu

  • Postoji više tipova izomerije

Slide 28

Strukturna izomerija

Slide 29

StereoizomerijaGeometrijska izomerija

cis 2-buten trans 2-buten

Slide 30

Trodimenzionalne formuleKlinaste formule

Slide 31

Organske reakcijePostoji četiri osnovna tipa organskih reakcija

Slide 32

Organske hemijske reakcije

  • Reakcije oksidacije se sastoje u udaljavanju vodonika sa atoma ugljenika.

    Reakcije redukcije se sastoje u adiciji vodonika na primer redukcijom etanala dobijamo etanol.

    Reakcije polimerizacije se sastoji u povezivanju većeg broja molekula jedne iste supstance (monomeri) u novu supstancu sa velikom molekulskom masom (polimer). Primer, nastajanje polivinil-hlorida iz vinil-hlorida.

  • n CH2 = CHCl  [-CH2-CHCl-]n

  • Reakcije kondenzacije pri kojima dolazi do sjedinjavanja više molekula neke supstance uz izdvajanje vode ili nekog drugog proizvoda male molekulske mase. Primer ovakve reakcije je nastajanje skroba iz glukoze

  • n C6H12O6 (C6H12O6)n + n H2O

Slide 33

Induktivni efekat

  • Elektronski efekat koji se prenosi u prostoru i preko hemijskih veza u organskom molekulu

  • Elektronegativni atom ili grupa odvlači elektrone sa atoma ugljenika

  • Ovaj efekat opada sa rastojanjem

Slide 34

Rezonancioni efekat

  • Premeštanje elektrona hemijske veze

  • Predstavlja se u vidu rezonancionih struktura

  • Ova pojava stabilizuje molekule tako da postaju manje reaktivni

Slide 35

Tipovi reagenasa u organskoj hemiji

  • Nukleofilni reagensi (vole jezgro), Luisove baze, u hemijskim reakcijama daju ili otpuš-taju elektrone i ponašaju se kao redukciona sredstva. To su molekuli ili anjoni bogati elektronima koji u hemijskim reakcijama mogu da daju elektronski par. Na primer to su:

    H-Ö-H, : NH3, RO-, CN-, RS- itd.

  • Elektofilni reagensi (vole elektrone), Luisove kiseline u hemijskim reakcijama primaju elektrone. To su različiti katjoni ili molekuli deficitarni u elektronima kao na primer H+, R3C+, BF3, AlCl3


Copyright © 2014 SlideServe. All rights reserved | Powered By DigitalOfficePro