Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja

1. Prezentacija za NBSMakroekonomska kretanja Redakcija Kvartalnog monitoraFRENSeptembar 2010.

2. Pregled Rast tekuće javne potrošnje neće pomoći proizvodnji Multiplikatori za Srbiju verovatno beznačajni, osim u slučaju javnih investicija Brzo rastući javni dug – već premašio 35% i po konzervativnim procenama Trenutni kurs na zadovoljavajućem nivou Izvoz pokreće oporavak privrede Vraćena izgubljena konkurentnost nastala usled nagle realne apresijacije od 2005. Nezaposlenost najveći ekonomski problem Stopa nezaposlenosti preko 20% U Srbiji veći pad nezaposlenosti i pored manjeg pada privredne aktivnosti nego u regionu Inflacija ubrzava – do kraja godine oko 8% Konsolidovani deficit države: preko 4,5% BDP u 2010. Poboljšanja na akcizama i sopstvenim prihodima Najizdašniji poreski prihodi (PDV, prihodi od zaposlenosti i carine stagniraju ili su u padu) Neželjena kombinacija politika – restriktivna monetarna, ekspanzivna fiskalna 2

3. Fiskalni podsticaj ili prilagođavanje/1 Fiskalni multiplikator zavisi od razvoja zemlja i vrste potrošnje • Fiskalni multiplikator zavisi od razvoja zemlja i vrste potrošnje • Fiskalni multiplikator zavisi od razvoja zemlje i vrste potrošnje Izvor: Ilzetzki et al. 2010. Izvor: Ilzetzki et al. 2010. • Fiskalni multiplikator tekuće potrošnje niži u zemljama u razvoju (0,37) • U krajnjem ishodu povećanje tekuće potrošnje istiskuje privatni sektor (investicije, potrošnja i neto izvoz) • Povećanje 1% tekuće potrošnje istiskuje 0,67% privatnog sektora 3

4. Fiskalni podsticaj ili prilagođavanje/2 Na duži rok efekte poništavaju visoka otvorenost ekonomije, režim kursa i visoka zaduženost Izvor: Ilzetzki et al. 2010. • U Srbiji povećanje tekuće potrošnje verovatno nema multiplikacioni efekat... • ... Ali zato treba povećavati javne investicije 4

5. Depresijacija dinara uticala na konkurentnost Jedna mera konkurentnosti – prosečne plate u evrima - na nivou iz Q3 2007 Do 2008. plate u evrima rasle preko 20% godišnje – značajno premašivale rast produktivnost Cenovna konkurentnost se smanjivala Posle depresijacije – prosečan godišnji rast zarada u evrima se smanjio Oko 10% (2005-2010.) – bliže rastu produktivnosti (visok rast proizvodnje uz pad zaposlenosti) 5

6. Evro - jedinični troškovi rada kao u 2005. • U privredi (bez države) i prerađivačkoj industriji zarade se kretale u skladu sa rastom produktivnosti (dinari JTR) Izvor: QM • Mereno u valuti trgovinske razmene (evro) JTR rasli zbog apresijacije dinara • Gubitak cenovne konkurentnosti do kraja 2008. • Vrednost dinara posle poslednje depresijacije na nivou koji obezbeđuje dovoljnu cenovnu konkurentnost privredi 6

7. Samo tranzicione zemlje sa fleksibilnim kursom imale mogućnost da povrate izgubljenu konkurentnost Tranziciona Evropa: kretanje JTR merenih u korpi valuta trgovinske razmene Izvor: QM, na osnovu podataka EUROSTAT, za Srbiju QM Napomena: za Srbiju podatak iz prve polovine 2010, a valuta evro 7

8. Pad BDP manji a oporavak brži nego u regionu... 8

9. ...Ali uticaj na nezaposlenost daleko najveći 9

10. Zaposlenost i rastdo 2010. godine • Pre krize - u Srbiji visok rast proizvodnje uz pad zaposlenosti (elasticitet zaposlenosti u odnosu na proizvodnju bio negativan) • Produktivnost rasla brže od proizvodnje • Ipak nije uobičajeno • Jedna od posledica - realne zarade mogle da rastu nešto brže od proizvodnje • U krizi – u Srbiji zaposlenost mnogo više pala nego u ostalim tranzicionim zemljama iako je proizvodnja imala manji pad • Verovatno obrazloženje zakasnela tranzicija – kriza samo ubrzala srednjoročne trendove • Dobra strana – u narednom periodu verovatno bez tranzicionih viškova zaposlenih – tranzicioni pad zaposlenosti iscrpljen 10

11. Zaposlenost i rastposle krize • Posle krize - privredni rast uz povećanje i zaposlenosti i produktivnosti • Empirijske analize - posle krize elasticitet zaposlenosti u odnosu na privredni rast će biti oko 0,3% (M. Arandarenko, Lupa QM21) • Za 1% rasta proizvodnje – 0,3% rasta zaposlenosti • Mogući scenario: optimistički, ilustrativni • Rast proizvodnje od 6% = rast zaposlenosti 2% i produktivnosti od 4% 11

12. Zarade i produktivnostposle krize • Rast zarada treba da prate produktivnost tj. da imaju niži rast od proizvodnje • Privatni sektor će verovatno da se prilagodi delovanjem tržišnih mehanizama • Javni sektor bitan zbog velikog učešća u ukupnom broju zaposlenih (oko trećine) i mogućeg efekta ugledanja • Dobra strana - fiskalnim pravilima definisan realni rast zarada u javnom sektoru kao polovina rasta BDP • Nešto oštrije od procene budućeg kretanja zarada na tržištu (rast zarada do 0,7% rasta proizvodnje da bi bile u skladu sa rastom produktivnosti) • Javna preduzeća: restruktuiranje i privatizacija – kontrola rasta zarada 12

13. Inflacija ozbiljan izazov • Do kraja godine inflacija blizu gornje granice koridora • Udar sa strane ponude – rast cena hrane... • ... Ali i noseća inflacija (bez hrane, energije, alkoholnih pića i duvana) ubrzava • anualizovana poslednja tri meseca noseće inflacije 8,3% • I sa konzervativnim procenama kretanja cena nafte i hrane i bez povećanja regulisanih cena... • ...do kraja godine inflacija blizu gornje granice koridora 13

14. Analiza scenarija – umereni rast inflacije? • Dva scenaria pod kojima će inflacija biti na sredini koridora NBS (6-7%) • Prvi scenario • Noseća inflacija usporava - rast kao u H2 2009. • Rast cena hrane usporava na polovinu iz Q2 (kao u H1) • Cena nafte pada za 15% • Ukupna inflacija 6% • Drugi scenario • Jedina razlika - cena nafte nepromenjena u odnosu na H1 • Ukupna inflacija na kraju godine 6,7% 14

15. Analiza scenarija - verovatan ishod • ... Inflacija oko 8% • Treći scenario do kraja godine • Noseća inflacija kao u Q2 • Rast cena hrane usporava na polovinu iz Q2 (kao u H1) • Cena nafte miruje • Ukupna inflacija 7,3% • Četvrti scenario do kraja godine • Cena hrane do kraja godine kao u Q2: šok se nastavlja • Nije neuobičajeno, u 2007. i prvoj polovini 2008. cene hrane rasle dva puta brže nego u Q2 2010. • Ukupna inflacija na kraju godine 8,9% 15

16. Rast javnih prihoda još uvek neubedljiv • Do kraja godine konsolidovani deficit verovatno preko 4,5% • Blagi rast desezoniranih javnih prihoda u odnosu na Q1 • ...zahvaljujući rastu prihoda od akciza i ostalih poreskih prihoda • PDV stagnira, fiskalni prihodi na zaposlenost i carine u blagom padu • Nastavljen blagi rast desezoniranih javnih rashoda u odnosu na Q1 • ...zahvaljujući subvencijama i kapitalnim rashodima 16

17. Manji deficit budžeta Republike u avgustu Nakon znatnog pada u julu, u avgustu zabeležen realni međugodišnji rast prihoda budžeta Republike od 0,9% ...uglavnom zbog bolje naplate akciza (međugodišnji realni rast 37,6%) PDV blago opada- realni međugodišnji pad od 1,1% Carine u realnom međugodišnjem padu od 0,8% (primena prelaznog trgovinskog sporazuma i bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini) Znatan pad rashoda u avgustu - realni međugodišnji pad od 10,3% ...usled pada rashoda za robe i usluge, subvencije i rashoda za kamate Nešto povoljniji ukupni rezultat – manji deficit Svega 3,4 mlrd dinara – prosek prvih 7 meseci 11 mlrd dinara Ipak odsustvo promena na najvećim i najstabilnijim stavkama prihoda verovatno potvrđuje našu pretpostavku da će deficit biti preko 4,5%BDP do kraja godine 17