Graficki formati slika

1. Graficki formati slika Jovana Markulic IV/4

2. Vrste grafike • Bitmape (paint ili rasterska grafika); - sastavljene od pojedinacnih tacaka – pixela; -svaki pixel iste velicine; -rezolucija (razlucivost) - broj piksela odredjujekvalitet slike. Vektorska grafika(drawn grafika) - vektor – opisuje se daljinom i smerom u prostoru, slikovne datoteke sadrže opise pomocu linija I boja. -Rasterska grafika ili bitmape je podatak koji predstavlja pravougaonu mrežu piksela ili obojenih tačaka, na nekom grafičkom izlaznom uređaju kao što je monitor ili na papiru. Svaka boja pojedinog piksela je posebno definisana tako da (kao primer) RGB slike sadrže tri bajta po svakom pikselu, svaki bajt sadrži jednu posebno definiranu boju.

3. Uvećani prikaz rešetke i piksela • Rasterska slika se ne može povećati na veću rezoluciju bez gubitka kvalitete, što nije slučaj sa vektorskom grafikom. Rasterska grafika je više praktičnija nego vektorska grafika za fotografe i obične korisnike. Vektorsku grafiku koriste grafički dizajneri i DTP uređivači. Rani monitori su mogli prikazati oko 72 do 130 piksela po inču (PPI), dok današnji printeri mogu štampati 2400 tačaka po jednom inču (DPI). • Mnogi formati slika koriste tehniku sažimanja za smanjivanje veličine grafičkog podatka. Primer sažetog formata je JPEG format koji pokušava smanjiti veličinu podatka uz neprimetne gubitke kvalitete slike što uviek nije slučaj (zavisi od nivoa sažimanja). Postoje i algoritmi sažimanja koji ne umanjuju kvalitet slike, takav je PNG format. Veoma često se prave kompromisi na ovom polju, tako da se na internet obično postavlja sažeta grafika koja je često slabijeg kvaliteta negooriginal.

4. -Red Green Blue - to znači da svaka boja ima svoju vrednost, menjanjem vrednosti se dobijaju druge boje osim ove tri osnovne. Što je više ovih vrijednosti slika će zauzimati više prostora. Ako je slika crno bela to znači da piksel zahtjeva samo jedan bit za razliku od slike u boji koja zahteva tri bita (RGB) po jednom pikselu. Crno bele slike su upravo radi toga manje po zauzimanju prostora. Postoji čitav niz raznih grafičkih programa, od onih jednostavnih (kojima je moguće vršiti okretanje ili razeranje slike) pa sve do veoma detaljnih programa koji imaju jako detaljne algoritme sa mnogo opcija za rukovanje digitalnom slikom. Poznati rasterski grafički programi su Adobe Photoshop, Paint Shop Pro i potpuno besplatni GIMP. • Osnovna funkcija svakog grafičkog programa je mogućnost odabira ili isecanja označenog dela slike. Tako je moguće napraviti promene na samo jednom dielu slike koji neće uticati na čitavu sliku. Postoji nekoliko alata pomoću kojih se ovo radi, to su marqee alat, lasso, virtuelne olovke, maskiranje, alfa sačinjavanje, kanalno-bazirano vađenje, kao i vađenje na osnovu boje.

5. Formati za čuvanje slika • Postoje različite tehnike čuvanja slika u računaru kod kojih se određenim sistemom štedi memorija potrebna za čuvanje slike: • Kompresija redukovanjem podataka • Kompresija bez gubitka podataka • Kompresija sa gubitkom podataka • Formati: • RAWformat zapisa fotografije je format u kojem fotoaparat beleži sve podatke koje je zabeležio i sam digitalni senzor fotoaparata (RAW znači sirov, neobrađen). Kada vam je potreban najveći mogući kvalitet koji može zabeležiti vaš fotoaparat, snimajte u RAW formatu. Nema kompresije pa ni redukcije kvaliteta slike. • BMP – Svaki piksel se čuva posebno sa odgovarajućim brojem bajtova. Nema kompresije, nema gubitka podataka

6. GIF (Graphic Interchange Format) – Kompresija bez gubitka podataka, tako što se niz istih piksela čuva kao jedan simbol pomnožen sa brojem ponavljanja. Ovaj format je ograničen na paletu od 256 boja • JPG ili JPEG (Joint Photographers Experts Group) – spada u grupu kompresija sa gubitkom. Zasniva se na osobini ljudskog oka da bolje uočava površine i oblike nego varijacije u boji i osvetljenju. Slika se čuva u crno beloj verziji i delom informacija o boji. Formiraju se blokovi od 8×8 piksela i izračunava se prosečna vrednost osvetljenja i boje za celu grupu i ova informacija se pamti. • MPEG (Motion Pictures Experts Group) – oblik kompresije dizajniran zakomprimovanje pokretnog videa. Baziran je na JPEG-u, pri čemu se memoriše samorazlika između slika koje se ponavljaju.

7. PNG format Je format bez gubitka, što znači da koji god podatak postoji u orginalnoj datoteci postajaće i kada se slika dekodira. Nije ograničen na 256 boja. Zauzima nekoliko puta više prostora od JPEG-a. • TIFF format Ranije je imao veliku primjenu. Primjenjuje isti algoritam kompresije bez gubitka kao i gif. Koristio se za čuvanje skeniranih slika. Nema gubitka prilikom kompresije.

9. Skoro sav grafički softver može menjati veličinu ili rezoluciju neke slike. Većinom se to koristi kod smanjivanja slika koje su velike rezolucije, jer nema smisla postavljati veliku sliku na internet jer se u protivnom slika sporije učitava kod korisnika sa sporijom vezom, a i sama slika je nepregledna jer prelazi dimenzije monitora i njegove prirodne rezolucije. U uređivanju grafike nekih novina ili časopisa zahteva uvećavanje slike, jer pikseli nisu iste jedinice kao uobičajene metričke (kao što je centimetar). Za obični A4 papir koji se koristi u časopisima je potrebna računarska rezolucija od 2480x3508, kao i prateće slike i grafika u većim rezolucijama nego što smo navikli, zbog toga veličina takvih dokumenata (jedne stranice) iznosi skoro 50 Megabajta u svom orginalnom formatu. Zato grafičari cene digitalne fotoaparate koji mogu proizvesti veću sliku, što se očitava u megapikselima (mpx), a neretko se dešava da je fotoaparat u nemogućnosti prozivesti dovoljno veliku sliku pa se slika dodatno uvećava u grafičkom programu što umanjuje kvalitet slike.