1 / 30

SLIKA O SEBI

SLIKA O SEBI. Slika o sebi Self koncept Pojam o sebi  Slika o tome: Ko smo? Kakvi smo? Koliko vredimo u odnosu na druge?  Predstavlja složen i višedimenzionalni pojam  Razlikovanje tri aspekta: S amopoimanj e (deskriptivni aspekt sebe),

elke
Download Presentation

SLIKA O SEBI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. SLIKA O SEBI Slika o sebi Self koncept Pojam o sebi Slika o tome: Ko smo? Kakvi smo? Koliko vredimo u odnosu na druge?  Predstavlja složen i višedimenzionalni pojam  Razlikovanje tri aspekta: Samopoimanje (deskriptivni aspekt sebe), Očekivanja od sebe Samopoštovanje (evaluativni aspekt sebe).

  2. Slika o sebi Razlikovanje tri aspekta slike o sebi: 1. Samopoimanje -Znanje o sebi – ko sam ja? Percepcija svojih kompetencija u različitim područjima funkcionisanja Stvarno “ja” – ono što jesam (pol, rasa, nacionalnost, zanimanje, socijalni status, telesni izgled, ponašanje prema drugima, političko opredjeljenje, moralne osobine, itd.) 2. Očekivanja od sebe – ono što bismo mogli biti Idealno “ja” – ono što bih želeo da budem (želje, nade) Očekivano “ja”– ono što bih trebao da budem (dužnosti, obaveze, odgovornosti)

  3. Razlikovanje tri aspekta slike o sebi: 3. Samopoštovanje ili Vrednovanje sebe - opšta percepcija vrednosti sebe kao osobe-    osećaj vlastite vrednosti – naše uverenje o tome da li smo vredni poštovanja, da li zaslužujemo uspeh, sreću, prijateljstvo, ljubav, itd. - samopouzdanje – uverenje da smo sposobni da se suočimo sa životnim izazovima, da smo sposobni da učimo, da donosimo odluke, itd. postignut uspeh Samopoštovanje = ----------------------- očekivanja ,

  4. Razvoj slike o sebi  POZITIVAN ili NEGATIVAN STAV PREMA SEBI  Izgrađuje se polako i dugo od ranog detinjstva na osnovu povratnih informacija koje dobijamo prvo od svojih roditelja, zatim drugova, vaspitača, učitelja, kao i na osnovu svojih interpretacija ponašanja drugih ljudi prema nama.

  5. Interakcije sa značajnim drugima kao važan izvor informacija  Oslanjamo se na informacije koje su sadržane u iskazima drugih ljudi o nama, odnosno na njihovo ponašanje prema nama.  Skloni smo da vidimo sebe onako kako nas vide značajni drugi.  Mladima su značajni drugi: roditelji, prijatelji, vršnjaci, učitelji, rođaci

  6. Uloga roditelja Roditelji su glavni pokretači stvaranja slike o sebi Slika o sebi određuje ono što dete jeste, ono što radi, ali i ono što može postati Slika o sebi može biti negativna i pozitivna (i sve nijanse između toga) Da bi dete odraslo sa doživljajem: JA sam u redu, važno je da raste u sredini u kojoj vlada atmosfera podrške, sigurnosti i brige

  7. Količina roditeljske pažnje i zanimanja za dete Pozitivnom samopoštovanju deteta doprinose: briga,  emocionalna toplina prihvatanje deteta  uvažavanje ličnih karakteristika deteta  interes za dete i njegove potrebe • od tehnika kontrole ponašanja koriste objašnjenja, ohrabrivanja i pohvale: Ponosna sam na tebe jer..., Siguran sam da ti to možeš, Tako si dobar kad mi pomažeš, Danas si me razveselio...

  8. Količina roditeljske pažnje i zanimanja za dete Negativnom samopoštovanjudoprinose: Preterano ograničavanje slobode, • iskazivanje neprijateljstva i • Emocionalna hladnoća (indiferentnost u odnosu prema detetu) • Zanemarivanje i odbacivanje, • Kritiziranje i kažnjavanje (govoriti mu i stvarati osećaj da nikada nije dobro)  Posramljivati ga • Upoređivati ga sa drugom decom, s braćom, sestrama • Govoriti tzv ‘ubijajuće’ tvrdnje: Ti si nenormalan, Nikada se nećeš promeniti, Stidim te se, Ništa ne možeš da uradiš dobro

  9. Како брзо и сигурно да упропастите своје дете • Будите максимално непредвидиви и недоследни у реакцијама. • Покажите му својим примером да је живот тежак и грозан. • Говорите му шта да ради, шта је за њега најбоље. • Редовно му говорите како живите због њега. • Поседујте га: Ја сам те родила, ја те храним, ја сам твој Бог!

  10. Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi • Nikad zadovoljni. Dobila si 4. Sjajno! A, zar nije moglo bolje? • Nekritičnost. Treba pohvaliti svaki detetov uspeh. Detetu je potrebno odobravanje. Ali, ne treba preterivati u pohvalama, jer u tom slučaju dete počinje ozbiljno da sumnja u roditelja.Kada je roditelj nekritičan, Poruka da to što je dete postiglo nije dovoljno dobro, deca gube mogućnost za stvarni i potpuni osećaj uspeha. dete shvata da roditelj ne govori istinu i da umanjuje njegove probleme, pa prestaje da veruje i u sve druge komplimente koje mu roditelj iskreno upućuje.

  11. Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi Poruke:- roditelj ne veruje da ja to mogu da uradim - nisam dovoljno dobar - ta petica nije moja - ni jedna druga ocena osim petice nije dobra - ja ne moram da se trudim • Preterana zaštita. Evo ja ću ti ispisati slova, da bi to bilo uredno. • Kritiziranje(umesto konstruktivnog razgovora): To je glupa ideja, Jesi li lud?, Ti si čudan? (treba razlikovati kritiku – koja može da bude pozitivna ili negativna, ali u svakom slučaju obrazložena i usmerena na određeni postupak deteta, a ne na ličnost deteta u celini. Kritiziranje je uvek negativan osvrt na dečje ponašanje, koje diskvalifikuje i vređa ličnost deteta. Kritikovati, povrediti, omalovažiti je vrlo lako, za razliku od konstruktivnog stava) • Izostanak pohvale.

  12. ... kažemo nešto bez razmišljanja  da li će te • reči nekoga povrediti ili da li su one samo rezultat trenutnog raspoloženja ili afekta • Komunikaciji se moramo učiti, vežbati je, misliti o njoj • Konstruktivna konfrontacija mora da se daje u formi Ja-poruka. "ja poruke" i "ti poruke".

  13. "JA poruke" • "JA poruke“: - govori se o sebi, svojim doživljajima, svojim utiscima, tj. šta se sa vama dešava kada dete nešto čini.- njima vi govorite ono što osećate, kako je vama, kakve posledice po vas (koje vi osećate) ima ponašanje deteta (ili nekog drugog). • Ne optužujete! Ne ignorišete! • Ne kritikujete osobu! (jer je tako primoravate da se brani), već određeno ponašanje, koje i objašnjavate.

  14. "JA poruke" • "JA poruke" su način govora pomoću koga možemo uticati na promenu ponašanja deteta - bez nametanja krivice, - bez optuživanja, etiketiranja, povređivanja. • Omogućavaju da dete promeni  ponašanje bez lošeg mišljenja o sebi. Objašnjavaju zašto vam nešto smeta, i pomažu detetu da napravi uvid u nešto što je bilo izvan njegovih mogućnosti i perspektive

  15. "JA poruke" često počinju rečju KADA. To znači da niste uvek ljuti, već samo "kada..." • Ovim porukama saopštavamo: 1. Šta se dogodilo ukazujući na činjenice, 2. Koje su naše potrebe ugrožene takvim ponašanjem, 3. Kako se osećamo u vezi sa tim, 4. Na koji način bi želeli da se situacija promeni.

  16. "ja poruke" i "ti poruke". • Ti si bezobrazan! "Kada tako sapleteš brata (opis situacije), imam utisak da će pasti i udariti se (moguća posledica), pa me je strah da se može povrediti (osećanje)."

  17. "ja poruke" i "ti poruke". • Lenj si! "Smeta mi što nisi sredio svoju sobu" • Obrukao si me na ulici! "Bilo mi je neprijatno kada si vikao na ulici." "Smeta mi kada me tako prekineš u razgovoru, jer onda uvek zaboravim šta sam htela da kažem, Zato te molim da ubuduće sačekaš da ja završim".

  18. "ja poruke" i "ti poruke". • Kad tako samo sediš i ništa ne radiš, JA se plašim da nećeš da budeš dobar đak kao što bi mogao. • JA se osećam zapostavljeno • JA bih želeo da ponekad učiniš nešto za mene da mi pomogneš

  19. "ti poruke". • Većina prepreka uspešne komunikacije krije u sebi reč TI (TI si ovakav, TI si kriv što...TI radiš ovo, TI ne umeš ono...),  naravno, najčešće sa negativnom konotacijom. • Takođe, većina TI poruka izražava negativan sud o detetu, uopšte ne dotičući vas i vaš problem. Naime, ako bi hteli da iskažemo ono što se događa u nama, to ne bi počinjalo rečju TI, već rečju JA.

  20. Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi • Kontrola se odnosi na ponašanja koja koriste roditelji u interakciji sa svojom decom da bi modifikovali njihova ponašanja i unutrašnja stanja. • Roditeljska ponašanja koja se nalaze na krajevima dimenzije kontrole mogu biti rizični faktori za razvoj deteta. • Prečvrsta kontrola dječjeg ponašanja može dovest do razvoja - zavisnosti (nesamostalnosti), • submisivnog ponašanja, • smanjenja motivacije za postignućem • potisnute hostilnosti.

  21. Ponašanja koja otežavaju izgradnju pozitivne slike o sebi • Preblaga kontrola(pemisivni roditelj) može dovesti do razvoja: - agresivnosti i - nedoslednog ponašanja. • Dete se ne oseća u redu kada su odrasle osobe:PREVIŠE STROGEPREVIŠE POPUSTLJIVE • Optimalna frustracija je nužan uslov normalnog razvoja ličnosti deteta (A. Frojd)

  22. Osobe visokog samopoštovanja: • Boljeg su fizičkog i psihičkog zdravlja, • Otpornije su na stres, • Zadovoljniji su svojim poslom, školom i ličnim životom, • Bolje su raspoloženi, procenjuju sebe srećnijim i zadovoljnijim od većine • Veruju u sebe (unutrašnji lokus kontrole) • Pozitivan odnos prema drugima • Poverenje prema drugima • Spremniji su da se suprotstave drugima, da izraze svoje mišljenje • Učestvuju u diskusijama, • Kompetentniji su u školi, na poslu, i u različitim socijalnim situacijama,

  23. POSLEDICE NEGATIVNE SLIKE O SEBI • Osobe sa niskim samopoštovanjem ne vide sebe nužno kao bezvredne i loše, nego na sebi teško pronalaze bilo šta dobro, ili se boje da će biti odbačeni od drugih. • Preterana sramežljivost i povučenost • Sklonost konformiranju (lakše popuštanje pod socijalnim pritiskom) • Nemogućnost da se izbore za svoja prava • Ne prihvatanje odgovornosti za (ne)uspeh (spoljašnji lokus kontrole) • Ranije odustajanje od ulaganja napora u neku aktivnost • Depresivnost, anksioznost • STRAH OD USPEHA: • strah od nepoznatog • strah da uspeh nismo zaslužili • strah da nećemo ispuniti očekivanja • strah od odbacivanja

  24. "Proročanstvo koje se samo ispunjava" • Nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja utiče na ishode događaja koji su tek pred nama. Očekivanje neuspeha umanjuje prilagođenu i odlučnu reakciju što povećava verovatnoću neuspeha – "začarani krug " • Dve mogućnosti: 1. da dopustimo da prevladaju sumnje, i utiču na ono što činimo2.da utičemo na ono što možemo da promenimo, i prihvatimo ono što ne možemo da menjamo

  25. Pozitivan self koncept • "Srećna su ona deca kojoj su u njihovom ranom detinjstvu pomogli da dožive sebe u redu, ponavljanjem situacija u kojima su mogla sama sebi da potvrde vlastitu vriednost i vrednost drugih.", Harris • Dete se oseća dobro (njegov self – konceptje pozitivan) kada ono sebe doživljava kao:PRIHVAĆENO OD DRUGIHSPOSOBNO /KOMPETENTNOSIGURNO / SAMOSVESNOBEZBRIŽNO / SIGURNOVOLJENOCENJENO / VREDNODOBRO, MORALNONEZAVISNO / SAMOSTALNOPRIHVAĆENO

  26. Negativan self koncept • Dete koje se ne oseća dobro, (njegov self koncept jenegativan) može sebe doživeti kao:NEPRIHVAĆENO, ODBAČENONESPOSOBNOSUMNJA U SEBENESIGURNONEVOLJENOBEZVREDNOLOŠEZAVISNONEPRIHVAĆENO OD SEBE

  27. SLIKA O SEBI U svakom stadijumu razvoja, slika o sebi (samopoimanje) se kvalitativno razlikuje od one na nižem stadijumu razvoja Samoopisi kod mlađih ispitanika sadrže pretežno konkretne (fizičke) atribute, dok se na kasnijem uzrastu javljaju apstraktni (psihološki) atributi. U ranom detinjstvu deca još nisu dovoljno kognitivno zrela da bi se upoređivala s drugima. S vremenom postaju sve više osetljiva na informacije iz okoline o svom uspehu, i sve se više upoređuju sa vršnjacima.

  28. Istraživanja pokazuju povezanost između školskog samopoimanja i učenja. OPŠTE SAMOPOIMANJE AKADEMSKO SAMOPOIMANJE SOCIJALNO SAMOPOIMANJE EMOCIONALNO SAMOPOIMANJE FIZIČKO SAMOPOIMANJE m a t e r i nj i j. m a t e m a t i k a I S T O R I J a fiz. s p o s o b. Fiz. i z g l e d v r š nj a c i z n a č a j n i dr. pojedinačna emocionalna stanja

  29. ŠTA MOŽE NASTAVNIK? • prihvatite učenike onakvima kakvi jesu • učite ih takmičenju sa samim sobom • učite ih da postavljaju realne ciljeve • vrednujte individualni napredak • naglašavajte pozitivno • ne izjednačavajte sposobnosti s ličnom vrednošću • koristite kooperativno učenje • uzmite u obzir njihove probleme i interese • postavite pravila

  30. Kraj

More Related