1 / 81

PLANIRANJE I OCENA EFEKTIVNOSTI KAPITALNIH ULAGANJA

PLANIRANJE I OCENA EFEKTIVNOSTI KAPITALNIH ULAGANJA. Dragana Draganac. Kapitalno ulaganje. 1) Kapitalno ulaganje- ulaganje u sredstva preduzeća, od kojih se koristi očekuju u periodu dužem o d jedne godine.

lane-pope
Download Presentation

PLANIRANJE I OCENA EFEKTIVNOSTI KAPITALNIH ULAGANJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. PLANIRANJE I OCENA EFEKTIVNOSTI KAPITALNIH ULAGANJA Dragana Draganac

  2. Kapitalno ulaganje 1) Kapitalno ulaganje- ulaganje u sredstva preduzeća, od kojih se koristi očekuju u periodu dužem od jedne godine. Kapitalno ulaganje najčešće zahteva i povećanje trajnih obrtnih sredstava, pa se i ulaganja u TOS, u ovom slučaju, smatraju kapitalnim ulaganjima. Više alternativa za ulaganje kapitala => Svaka od tih alternativa se smatra posebnim investicionim projektom.

  3. Novčani tokovi projekta 2) Novčani tokovi projekta: • Inicijalni kapitalni izdatak; • NNT od eksploatacije projekta (operativni NNT); • NNT od likvidacione vrednosti projekta. a) Inicijalni kapitalni izdatak Za ukupan inicijalni kapitalni izdatak najčešće pretpostavljamo da je nastao u trenutku 0, kada i počinje eksploatacija projekta. Primer 1: Izračunati inicijalni kapitalni izdatak za investicioni projekat “AB”, u kome se razmatra nabavka osnovnog sredstva, za koji su poznati sledeći podaci: Fakturna vrednost osnovnog sredstva iznosi 400.000, troškovi instaliranja su 30.000, neophodno je povećati obrtna sredstva za 100.000, a kratkoročne obaveze za 50.000.

  4. Novčani tokovi projekta • Rešenje primera 1:

  5. Novčani tokovi projekta • Klasifikacija investicionih projekata • Kriterijum: motiv ulaganja • Projekti ekspanzije; • Projekti rekonstrukcije; • Projekti zamene. • Prilikom donošenja odluke o izboru investicionih projekata veoma je važno utvrditi da li je reč o nezavisnim ili međusobno isključivim projektima. • Konvencionalni (uobičajeni) i nekonvencionalni novčani tokovi projekta.

  6. Novčani tokovi projekta • NAPOMENA: Kada su u pitanju projekti zamene, uvek se računaju diferencijalne, tj. inkrementalne vrednosti. • Primer 2: Projekat “Y” je novi projekat, koji treba da zameni stari projekat “X”. Za projekat “Y” su poznati sledeći podaci: Fakturna vrednost osnovnih sredstava je 300.000, a troškovi instaliranja su 40.000. Za projekat “X” su poznati sledeći podaci: nabavna vrednost je 200.000, predviđen ekonomski vek trajanja je 10 godina. Amortizacija osnovnih sredstava se obračunava korišćenjem linearne metode, a projekat je korišćen 3 godine. Osnovna sredstva starog projekta mogu se prodati za 160.000. Porez na kapitalni dobitak plaća se po stopi od 20% . U slučaju zamene projekta “X” projektom “Y”, trajna obrtna sredstva bi trebalo povećati za 10.000. Izračunati diferencijalni kapitalni izdatak. • Diferencijalni kapitalni izdatak; zahtev za povećanjem TOS usled projekta zamene => inkrementalna TOS.

  7. Novčani tokovi projekta • Rešenje primera 2: Diferencijalni kapitalni izdatak

  8. Novčani tokovi projekta b) Neto novčani tok (NNT) od eksploatacije projekta Bitan kod dinamičkih metoda za ocenu rentabilnosti investicionog projekta, i kod perioda povraćaja, kao statičke metode. • Primer 3: Obračun anuitetnog NNT od eksploatacije projekta (Pretpostavka: prihodi = prilivi; rashodi = odlivi => NNT = Neto dobitak + Amortizacija) Očekivani ekonomski vek trajanja projekta “Y” je 7 godina. Svake godine se ostvaruju jednaki prihodi od prodaje od 240.000, a godišnji rashodi bez amortizacije iznose 120.000. Amortizacija se obračunava primenom linearne metode, a stopa poreza na dobitak iznosi 10% . Izračunati NNT od eksploatacije projekta “Y”. • NAPOMENA: Moramo oduzeti amortizaciju od dobitka pre amortizacije i poreza, kako bismo dobili dobitak pre poreza, i utvrdili porez na dobit, a, tek onda, na dobitak posle poreza dodajemo amortizaciju, kako bismo došli do NNT od eksploatacije projekta.

  9. Novčani tokovi projekta • Rešenje primera 3: NNT od eksploatacije projekta “AB”

  10. Novčani tokovi projekta Primer 4: i) Izračunati NNT od eksploatacije projekta “X”, ako su poznati sledeći podaci: Očekivani prihodi od prodaje za preostali period veka trajanja projekta “X” (7 godina) biće: 1.godina 160.000, 2.god. 150.000, 3. god. 150.000, 4. god. 130.000, 5. god. 120.000, 6. god. 140.000, 7. god. 130.000. Rashodi, bez amortizacije, biće, po godinama: 1.god. 110.000, 2.god. 100.000, 3.god. 100.000, 4.god. 90.000, 5.god. 80.000, 6.god. 90.000, 7.god. 83.000. • ii) Izračunati diferencijalni NNT.

  11. Novčani tokovi projekta • Rešenje primera 4: i) NNT od eksploatacije projekta “X”

  12. Novčani tokovi projekta ii) Diferencijalni NNT

  13. Novčani tokovi projekta c) NNT od likvidacije projekta: Likvidaciona, tj. neto rezidualna vrednost osnovnih sredstava i TOS. • Porez na kapitalni dobitak • NNT od likvidacije projekta dodajemo na primanja gotovine na kraju ekonomskog veka trajanja projekta, kako bismo dobili tačna primanja gotovine u toj godini.

  14. Ekonomski vek trajanja projekta • Vremenski period u kome se očekuju koristi od investicionog projekta. • Faktori od kojih zavisi njegova dužina: • Fizičke karakteristike sredstava; • Tehničko-tehnološka zastarelost sredstava; • Stepen konkurencije na tržištu proizvoda, usluga ili roba.

  15. Kriterijumi efektivnosti kapitalnih ulaganja • Kod dinamičkih metoda za ocenu rentabilnosti investicionog projekta => prosečna ponderisana cena dodatnog kapitala, odnosno zahtevana stopa prinosa. • Statičke metode za ocenu rentabilnosti investicionog projekta: • Period povraćaja: Kriterijum je maksimalni period povraćaja, utvrđen od strane menadžmenta. • Metod računovodstvene stope prinosa: Kriterijum je minimalna prihvatljiva stopa prinosa, utvrđena od strane menadžmenta.

  16. Vremenska vrednost novca • Složeni interes (kapitalizacija): • Neujednačeni novčani tok => I finansijske tablice; • Anuitetni novčani tok => III finansijske tablice. • Diskontovanje • Neujednačeni novčani tok => II finansijske tablice; • Anuitetni novčani tok => IV finansijske tablice.

  17. Dinamičke (savremene) metode za ocenu rentabilnosti investicionih projekata • Karakteristike: • Respektuju vremensku vrednost novca (VVN); • Ulaganje i koristi od investicionih projekata izražavaju novčanim tokovima. • Metode: • Neto sadašnja vrednost (NSV); • Indeks rentabilnosti (IR); • Interna stopa prinosa (ISP).

  18. Neto sadašnja vrednost • Dinamička (savremena) metoda za ocenu rentabilnosti investicionih projekata. Izražava rentabilnost investicionih projekata u apsolutnom iznosu. Kao diskontna stopa se najčešće koristi prosečna ponderisana cena kapitala. • NSV = • CFt = NNT od eksploatacije projekta; CF0 = inicijalno kapitalno ulaganje; k = diskontna stopa = WACC; n = ekonomski vek trajanja projekta. • Pravilo za odlučivanje: i) Nezavisni projekti: • Ako je NSV > 0, projekat treba prihvatiti; • Ako je NSV = 0, indiferentni smo prema (ne)prihvatanju projekta; • Ako je NSV < 0, projekat treba odbaciti, jer je nerentabilan. ii) Međusobno isključivi projekti • Ako oba projekta imaju pozitivnu NSV, prihvatićemo samo jedan, i to onaj čija je NSV viša.

  19. Neto sadašnja vrednost • Primer 5: Preduzeće razmatra prihvatanje investicionog projekta “A”, koji zahteva inicijalni kapitalni izdatak od 120.000. Od projekta se očekuju anuitetni NNT od 60.000 u ekonomskom veku njegovog trajanja od 6 godina. Prosečna ponderisana cena kapitala je 10% . Izračunati NSV projekta i oceniti da li ga treba prihvatiti. • Rešenje primera 5: • U ovom primeru, NSV je pozitivna, projekat je rentabilan, i, ako je reč o nezavisnom projektu, treba ga prihvatiti.

  20. Neto sadašnja vrednost • Primer 6: Projekat “B”, u toku svog ekonomskog veka trajanja od 3 godine, donosi neujednačene NNT u iznosu od 40.000, na kraju prve, 60.000 na kraju druge i 48.000 na kraju treće godine. Kapitalni izdatak je 90.000. Prosečna ponderisana cena kapitala je 10% . Izračunati NSV projekta i oceniti da li ga treba prihvatiti. • Rešenje primera 6: • NSV je pozitivna, projekat je rentabilan i treba ga prihvatiti. Ukoliko je ovom projektu konkurentan projekat “A”, tj. ako je reč o međusobno isključivim projektima, treba prihvatiti projekat “A”, jer ima višu NSV.

  21. Neto sadašnja vrednost • Pozitivna NSV znači da će projekat ostvariti veći prinos nego što je zahtevan prema kriterijumu prosečne ponderisane cene kapitala, a taj veći prinos će povećati vrednost preduzeća, odnosno bogatstvo akcionara. • U prethodnim primerima, kapitalni izdatak je nastajao u godini 0. U stvarnosti je česta situacija da kapitalni izdaci nastaju u više godina pre početka eksploatacije projekta, tj. pre godine 0, kada te kapitalne izdatke svodimo na nultu godinu postupkom kapitalizacije. • Primer 7: Za projekat “C” je poznato da nastaju sledeći kapitalni izdaci: 1.1.2008, u iznosu od 120.000; 1.1.2009, u iznosu od 180.000 i 1.1.2010, u iznosu od 160.000. Redovna eksploatacija projekta počeće 1.1.2010. Od projekta se očekuje anuitetni godišnji NNT u iznosu od 200.000, u toku ekonomskog veka trajanja od 10 godina. Prosečna ponderisana cena kapitala iznosi 10% . Izračunati NSV i oceniti da li je projekat rentabilan, tj. doneti odluku o njegovom (ne)prihvatanju.

  22. Neto sadašnja vrednost • Rešenje primera 7: Sadašnja vrednost NNT: 200.000 * 6,1446 = 1.228.920 Vrednost kapitalnog ulaganja na dan 1.1.2010: 120.000 * = 145.200 180.000 * (1 + 0,1) = 198.000 160.000 Ukupno = 503.200 NSV = 1.228.920 - 503.200 = 725.720 NSV > 0 => Projekat je rentabilan.

  23. Neto sadašnja vrednost • Kapitalni izdaci mogu nastati i u pojedinim godinama posle početka eksploatacije projekta, tj. posle godine 0, kada te kapitalne izdatke treba diskontovati, odnosno svesti na sadašnju vrednost. • Primer 8: Za projekat “D” je poznato da nastaju sledeći kapitalni izdaci: 1.1.2010, u iznosu od 140.000; 1.1.2012, u iznosu od 60.000 i 1.1.2013, u iznosu od 30.000. Redovna eksploatacija projekta počeće 1.1.2010. Od projekta se očekuje anuitetni godišnji NNT u iznosu od 20.000, u toku ekonomskog veka trajanja od 8 godina. Prosečna ponderisana cena kapitala iznosi 11% . Izračunati NSV i oceniti da li je projekat rentabilan, tj. doneti odluku o njegovom (ne)prihvatanju.

  24. Neto sadašnja vrednost • Rešenje primera 8: Sadašnja vrednost NNT-a = 20.000 * 5,146 = 102.920 - Sadašnja vrednost kapitalnih ulaganja = 140.000 60.000 * 0,812 = 48.720 30.000 * 0,731 = 21.930 210.650 NSV = (107.730) • NSV < 0 => Projekat treba odbaciti, jer je nerentabilan.

  25. Neto sadašnja vrednost • Primer 9: Projekti zamene • Preduzeće razmatra mogućnost zamene stare mašine novom. Za novu mašinu poznati su sledeći podaci: Nabavna vrednost mašine iznosi 800.000. Ekonomski vek trajanja je 4 godine. Očekuju se sledeći godišnji NNT: 1.god. 360.000, 2.god. 400.000, 3.god. 410.000, 4.god. 400.000. Za staru mašinu raspolažemo sledećim podacima: Nabavna vrednost je iznosila 300.000. Ekonomski vek trajanja je procenjen na 6 godina. Mašina je korišćena 2 godine i mogla bi se prodati za 220.000. Novčani tokovi su anuitetni, u iznosu od 160.000. • Obe mašine se amortizuju primenom linearne metode. Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 20% . Prosečna ponderisana cena kapitala iznosi 10% . Ne pretpostavlja se povećanje TOS za novu mašinu. • Primenom metode NSV ispitati da li je opravdano izvršiti zamenu stare mašine novom.

  26. Neto sadašnja vrednost • Rešenje primera 9: i) Diferencijalni kapitalni izdatak

  27. Neto sadašnja vrednost ii) Izračunavanje NSV za projekat zamene • NSV>0 => Treba prihvatiti zamenu stare mašine novom.

  28. Neto sadašnja vrednost • Primer 10: Utvrđivanje NSV projekta kod koga se očekuje likvidaciona vrednost osnovnih i trajnih obrtnih sredstava. • Iznos godišnje amortizacije = (NV – LV) / n; gde je NV=nabavna vrednost, LV = likvidaciona vrednost, n = ekonomski vek trajanja projekta. • Preduzeće razmatra prihvatanje projekta “E”, za koji su poznate sledeće informacije: Ulaganje u osnovna sredstva iznosiće 600.000, a u TOS 100.000. Osnovna sredstva se amortizuju linearnom metodom u ekonomskom veku trajanja projekta od 4 godine. Likvidaciona vrednost osnovnih sredstava, na kraju veka trajanja projekta, biće 40.000, a TOS-a 100.000. Od projekta se očekuju sledeći godišnji neto dobici: 1.god. 140.000, 2.god. 160.000, 3.god. 130.000, 4.god. 120.000. Prosečna ponderisana cena kapitala iznosi 10% . Izračunati NSV i oceniti da li treba prihvatiti projekat.

  29. Neto sadašnja vrednost • Rešenje primera 10: • NSV > 0 => Projekat je rentabilan.

  30. Indeks rentabilnosti • Dinamička (savremena) metoda za ocenu rentabilnosti investicionih projekata. IR je relativna mera rentabilnosti investicionih projekata, tj. indeksna forma (Cost-benefit racio). • Indeks rentabilnosti = • Metode NSV i IR na isti način rangiraju investicione projekte: • NSV > 0; IR > 1 => Projekat treba prihvatiti; • NSV = 0; IR = 1 => Indiferentnost; • NSV < 0; IR < 1 => Projekat treba odbaciti. • Ako dva projekta imaju IR koji su veći od 1, oba projekta treba prihvatiti, ako su međusobno nezavisni, a, ako su međusobno isključivi, treba prihvatiti projekat sa većim IR. • Primer 11: Izračunati i interpretirati indekse rentabilnosti za: a)investicioni projekat “A” iz primera 5 i b) investicioni projekat “D” iz primera 8.

  31. Indeks rentabilnosti • Rešenje primera 11: a) IR = 261.300 / 120.000 = 2,18 IR > 1 => Projekat je rentabilan. b) IR = 102.920 / 210.650 = 0,49 IR < 1 => Projekat je nerentabilan.

  32. Interna stopa prinosa • Dinamička (savremena) metoda za ocenu rentabilnosti investicionih projekata. • Interna stopa prinosa (ISP) je diskontna stopa, koja izjednačava sadašnju vrednost NNT-a od eksploatacije projekta sa sadašnjom vrednošću kapitalnog ulaganja, tj. izjednačava NSV sa nulom. • Kriterijum za odlučivanje: • ISP > prosečna ponderisana cena kapitala => Projekat je rentabilan; • ISP = prosečna ponderisana cena kapitala => Indiferentnost; • ISP < prosečna ponderisana cena kapitala => Projekat je nerentabilan.

  33. Interna stopa prinosa • Primer 12. Anuitetni NNT: Projekat “F” obećava anuitetni (ujednačeni) godišnji NNT od 35.000, a inicijalni kapitalni izdatak iznosi 120.000. Ekonomski vek trajanja projekta je 4 godine. Prosečna ponderisana cena kapitala iznosi 10% . Izračunati ISP i oceniti da li je projekat rentabilan. • Rešenje primera 12: Period povraćaja=Kapitalni izdatak/NNT = 120.000/35.000 = 3,429 Anuitetni NNT => IV finansijske tablice U IV finansijskim tablicama za 4. godinu se može pročitati da se vrednost 3,429 nalazi između kamatnih stopa od 6% i 7%, što znači da se ISP nalazi između ove dve vrednosti. Metodom aproksimacije računamo ISP.

  34. Interna stopa prinosa • Manja razlika u odnosu na kapitalni izdatak/Razlika u sadašnjim vrednostima NNT-a = 1.275/2.730 = 0,47 • Manja razlika u odnosu na kapitalni izdatak je u vezi sa kamatnom stopom 6% , pa na nju dodajemo iznos 0,47, i dobijamo ISP. • ISP = 6 + 0,47 = 6,47% • ISP < 10% (prosečna ponderisana cena kapitala) => Projekat treba odbaciti.

  35. Interna stopa prinosa • Primer 13. Neujednačeni novčani tokovi: Projekat “G” zahteva inicijalni kapitalni izdatak od 180.000. Ekonomski vek trajanja je 3 godine. NNT iznose, po godinama, 100.000, 90.000 i 40.000, respektivno. Prosečna ponderisana cena kapitala iznosi 10% . Izračunati ISP i oceniti da li je projekat rentabilan. • VAŽNO: Ukoliko je u prvim godinama veći NNT, diskontnu stopu treba povećati za 1 do 5 procentnih poena (u zavisnosti od raspona u veličini godišnjih NNT). I obratno, ukoliko je u prvim godinama manji NNT, diskontnu stopu treba smanjiti za 1 do 5 procentnih poena.

  36. Interna stopa prinosa • Rešenje primera 13: Prosečan NNT = 230.000/3 = 76.667 Prosečan period povraćaja = 180.000/ 76.667 = 2,348 Posmatramo IV finansijske tablice, red 3 (jer je n=3), i gledamo između kojih kamatnih stopa se nalazi broj 2,348. Iako je neujednačen NNT, prvo posmatramo IV finansijske tablice, jer, računanjem prosečnog NNT-a i prosečnog perioda povraćaja, dobijamo isti efekat kao da smo pretpostavili da je reč o projektu sa anuitetnim NNT. 2,348 je između 13% i 14% . Pošto treba koristiti II finansijske tablice, sada dobijene kamatne stope uvećavamo za 1 do 5 procentnih poena. Radićemo tabelu sa diskontnim faktorima za kamatnu stopu od 15% i 16%.

  37. Interna stopa prinosa

  38. Interna stopa prinosa • Manja razlika u odnosu na kapitalni izdatak/Razlika u sadašnjim vrednostima NNT-a = 1.282/2.593 = 0,49 • ISP = 16 – 0,49 = 15,51% • ISP > WACC => Projekat je rentabilan i treba ga prihvatiti. • Ukoliko bi se desilo da je, u prethodnoj tabeli, trebalo koristiti, npr. kamatne stope od 16% i 14%, onda bismo, u obrascu: Manja razlika u odnosu na kapitalni izdatak/Razlika u sadašnjim vrednostima NNT-a, brojilac pomnožili sa 2.

  39. Grafičko predstavljanje NSV • Prelomna stopa • Bitno zbog analize konflikta između metoda NSV i ISP.

  40. KONFLIKT IZMEĐU METODA NSV I ISP • Uticaj porasta diskontne stope u ranijim i kasnijim godinama • Izbor metode: teorijsko (NSV) i praktično (ISP) stanovište. • Uzrok konflikta između metoda NSV i ISP

  41. KONFLIKT IZMEĐU METODA NSV I ISP • Primer 14. Međusobno isključiviinvesticioni projekti “B” i “C” zahtevaju inicijalni kapitalni izdatak od 60.000, dok im je ekonomski vek trajanja 3 godine. Projekat “B” obećava novčane tokove od 50.000, 35.000 i 10.000 na kraju 1, 2, odnosno 3. godine eksploatacije, respektivno. Novčani tokovi projekta “C” na kraju 1, 2, tj.3. godine su 10.000, 30.000, odnosno 60.000. Utvrditi kada se javlja konflikt između metoda NSV i ISP. Rešiti pomenuti konflikt i odrediti koji projekat bi trebalo prihvatiti. • Rešenje: Prelomna stopa, pri kojoj je NSV projekta “B” i projekta “C” jednaka (27.063) iznosi 5,727% • ISP projekta “B” je 35,49% . ISP projekta “C” je 23,17%

  42. KONFLIKT IZMEĐU METODA NSV I ISP • Rešenje: Prelomna stopa, pri kojoj je NSV projekta “B” i projekta “C” jednaka (27.063) iznosi 5,727% • ISP projekta “B” je 35,49% . ISP projekta “C” je 23,17% • Za diskontne stope manje od prelomne tačke, metoda NSV kaže da bi trebalo prihvatiti projekat “C”, a metoda ISP kaže da bi trebalo prihvatiti projekat “B”. Dakle, u tom domenu se javlja konflikt između dva metoda. • Za diskontne stope veće od prelomne tačke obe metode kažu da treba prihvatiti projekat “B”. • Jedno od rešenja konfikta: Računanje buduće vrednosti NNT-a dva međusobno isključiva projekta, kod kojih postoji konflikt između metoda NSV i ISP, pri čemu za obračun koristimo WACC, i to onu koja je iz domena WACC gde postoji konflikt. => Veću buduću vrednost NNT-a će imati projekat sa većom NSV. • Buduća vrednost NNT-a, pri diskontnoj stopi od 5%, za projekat “B” iznosi 101.875, a za projekat “C” 102.525. NSV projekta “B” je 28.003, a projekta “C” 28.565. • Treba prihvatiti projekat “C”.

  43. Višestruka ISP • Primer 15: Za projekat “Z” poznati su sledeći podaci: Inicijalni kapitalni izdatak je 120.000, ekonomski vek trajanja projekta je 2 godine, neto novčani tokovi su 400.000, na kraju 1.godine, i (300.000) na kraju 2. godine. Prosečna ponderisana cena kapitala je 10% . Izračunati ISP. Rešiti problem višestruke ISP. • k1 = 119,33% k2 = 14% • Rešenje problema metodom NSV: NSV = -120.000+400.000/1,1-300.000/1,21 = -4.297,52<0 • Projekat je nerentabilan i treba ga odbaciti.

  44. Modifikovana ISP • Bolji indikator za ocenu rentabilnosti investicionih ulaganja u odnosu na klasičnu ISP. • Menadžeri peferiraju relativne mere. • Prvo treba utvrditi buduću vrednost očekivanih godišnjih NNT-a do isteka do isteka veka trajanja projekta, koristeći za obračun WACC. • Zatim treba naći diskontnu stopu, koja će izjednačiti sadašnju vrednost buduće vrednosti NNT-a sa sadašnjom vrednošću kapitalnog izdatka. • Tako isračunata diskontna stopa je MISP, koja pretpostavlja reinvestiranje NT-a po WACC preduzeća.

  45. Modifikovana ISP • Primer 16: Izračunati modifikovane ISP za pomenute međusobno isključive projekte, iz primera 14. • Rešenje: “B” => 101.875/(1+k)3 = 60.000 • MISP = 19,3% • “C” => 102.525/ (1+k)3=60.000 • MISP = 19,55% • Treba prihvatiti projekat “C”. • Dakle, NSV i MISP na isti način rangiraju investicione projekte.

  46. Modifikovana ISP • Primer 17: Pomoću MISP rešiti problem višestruke ISP, koji se javlja u primeru 15. • Rešenje: 400.000*1,1 – 300.000 = 140.000 • 120.000 = 140.000/(1+k)2 • k (MISP) = 8.01% • MISP < WACC => nerentabilan projekat

  47. Nejednakekonomskivektrajanjaprojekta • međusobno isključivi projekti • Kod projekta sa kraćim ekonomskim vekom trajanja razmotriti šta se dešava nakon isteka veka trajanja => zamena istim ili sličnim projektom ili ulaganje kapitala u neku treću alternativu. • Metode koje se bave problemom izbora međusobno isključivih projekata sa različitim ekonomskim vekom trajanja: • Metod reinvestiranja neto novčanih tokova; • Metod lanca zamene; • Metod ekvivalentnih godišnjih anuiteta.

  48. Metod reinvestiranja neto novčanih tokova • najjednostavniji metod • Pretpostavke: • Alternativni projekti se neće zamenjivati posle isteka njihovog ekonomskog veka trajanja, odnosno njihovim istekom će prestati ta poslovna aktivnost. • Reinvestiraće se NNT projekta do isteka ekonomskog veka trajanja sa dužim periodom, pri čemu se kao interesna stopa koristi zahtevana stopa prinosa, koja je najčešće prosečna cena kapitala.

  49. Metod reinvestiranja neto novčanih tokova • Primer 18: Preduzeće razmatra rentabilnost dva međusobno isključiva projekta “M” i “N”. Projekat “M” zahteva kapitalni izdatak od 250.000. Od njega se očekuju anuitetni godišnji neto novčani tokovi u iznosu od 100.000 u ekonomskom veku trajanja od 6 godina. Kapitalni izdatak projekta “N” je takođe 250.000, a očekuju se anuitetni godišnji neto novčani tokovi u iznosu od 150.000 u ekonomskom veku trajanja od 3 godine. Prosečna ponderisana cena kapitala iznosi 10% . Oceniti koji projekat bi preduzeće trebalo da prihvati.

  50. Metod reinvestiranja neto novčanih tokova • Rešenje: NSV projekta “M” = 100.000*IV610%- 250.000 = 100.000*4,355-250.000 = 435.500-250.000 = 185.500 NSV projekta “N”=150.000 * IV310%- 250.000= 150.000*2,487-250.000 = 373.050-250.000 = 123.050 • NSV oba projekta je pozitivna, te je reč o rentabilnim projektima. Projekti su međusobno isključivi i, da imaju isti ekonomski vek trajanja, prihvatili bismo projekat “M” sa višom NSV. Međutim, kako projekti imaju različit ekonomski vek trajanja, izračunaćemo buduće vrednosti njihovih neto novčanih tokova do isteka 6.godine, što je vek trajanja projekta “M”.

More Related