Kratkor očne hartije od vrednosti

1. Kratkoročne hartije od vrednosti JS

2. Sadržaj • Pojam • Vrste kratkoročnih HOV

3. Pojam kratkoročnih HOV • Vrednosni papiri kojima se trguje na tržištu novca sa rokom dospeća do godinu dana • Cilj emitovanja: pribavljanje finansijskih sredstava • Emitenti: preduzeća i banke • U savremenom finanijskom poslovanju veoma zastupljene

4. Hartije od vrednosti

5. Blagajnički zapisi (treasory bills) • Kratkoročna HOV, koja glasi na određeni novčani iznos, sa određenim rokom dospeća i određenom kamatnom stopom, kojom se emitent (izdavaoc) obavezuje, da će imaocu u roku dospeća isplatiti nominalnu vrednost označenu na njemu. • Izdaju sa rokom dospeća do jedne godine dana. • Svrha izdavanja - da se efikasno prikupe određena novčana sredstva. • Izdavaoci blagajničkih zapisa: NBS, poslovne banke i druge finansijske organizacije. • Ima sličnosti sa štednom knjižicom i oročenjem, ali se ipak razlikuje: • Ovo je HOV, • izdaje se na osnovu jedne uplate, • rok isplate je tačno određen.

6. Elementi blagajničkog zapisa: • Oznaka da je to blagajnički zapis; • Naziv i sedište emitenta; • Naziv i sedište kupca, kada je kupac pravno lice, odnosno ime i prebivalište kupca ako je kupac fizičko lice, odnosno oznaku da blagajnički zapis glasi na donosioca; • Nominalna vrednost na koju zapis glasi; • Visinu kamatne stope; • Rok plaćanja nominalne vrednosti; • Mesto i datum emitovanja blagajničkog zapisa; • Oznaku serije sa kontrolnim brojem; • Posebna prava iz blagajničkog zapisa i • Faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta

7. Bankarski akcept(banker’s acceptance) • Kratkoročna HOV koja pre predmet trgovine na tržištu novca u razvijenim privredama sveta. • Kod nas je promet ovih HOV skromnog obima. • Radi se o poslovnoj trasiranoj menici na koju banka stavlja svoj akcept (akceptirana menica). Time banka (akceptant) daje obećanje da će imaocu menice isplatiti naznačenu sumu na njoj u roku dospeća. • Daje sigurnost kupcu menice, koja se nalazi u prometu na tržištu novca, da će menicu moći da naplati u predviđenom roku. • Može se prenosti na druga lica (indosamentom).

8. Bankarski akcept(banker’s acceptance) • Poslovnabankakojaprihvata (akceptira) nekuposlovnumenicutimčinomprocenjujedanekuposlovnuaktivnostsvogkomitenta može kreditiratibezangažovanjasvojepasive, odnosnoizdrugihizvoranovčanihsredstava. • Ova dodatnasredstvabanka (akceptant) osiguravareskontommeničnogakceptakoddrugeposlovnebankeilikodcentralnebanke.  • Običnose izdajesarokomdospećaod 30 do 90 dana. • Kamata - zavisi od roka dospeća (duži rok – veća kamata i obrnuto).

9. Elementi bankarskog akcepta: • Oznaka da je menica • Neopoziva naredba da se isplati određena suma novca • Ime osobe/pravnog lica koje treba da izvrši plaćanje • Datum dospeća • Mesto isplate • Ime lica po čijoj naredbi se vrši plaćanje • Potpis izdavaoca • Oznaka, naziv i potpis akceptanta • Datum i mesto akcepta.

10. 0 Rešiti aksiome u paru

11. 0 dospeća rokom HOV su papiri kojima se trguje do na tržištu godinu Kratkoročne novca sa vrednosni dana.

12. zapisi U akcept spadaju: blagajnički, bankarski, certifikat kratkoročne o HOV, depozitu komercijalni i zapisi obveznice državne. 0

13. su poslovne Izdavaoci : finansijske NBS, i blagajničkih banke organizacije. zapisa druge 0

14. poslovna Bankarski menica koju trasirana akcept stavlja akcept. svoj na je banka 0

15. Rešenje

16. Certifikat o depozitu(certificate od deposit) • Potvrda banke o depozitu • To je HOV kojom se eminent (banka) obavezuje da će imaocu certifikata isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajućom kamatom u utvrđenom roku (do 1 godine). • Izdavaoci: banke i druge finansijske organizacije • Sličan je blagajničkom zapisu po funkcijama • Može se prodavati pre roka dospeća • Daje mogućnost štedišama koja oročavaju novac da povrate svoja sredstva i pre roka dospeća oročenja.

17. Vrste certifikata o depozitu

18. Elementi certifikata o depozitu: • oznaka da se radi o certifikatu, • naziv i sedište emitenta, • naziv i sedište deponenta, • nominalnu vrednost certifikata, • rok na koji su sredstva deponovana, • visinu i način obračunavanja i plaćanja kamate, • mesto i datum izdavanja certifikata o depozitu, • oznaka serije sa kontrolnim brojem, • posebna prava iz certifikata • faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta.

19. Komercijalni zapis(commercial paper) • Dužnička HOV čijom emisijom privredni subjekti prikupljaju novčana sredstva za potrebe poslovanja • Eminenti: preduzeća • Cilj: finansiranje proizvodnje i obezbeđenje likvidnosti u uslovima poremećaja u prilivima i odlivima sredstava. • Kao i kod svih HOV, pre emitovanja mora da postoji odluka nadležnog organa za emitovanje • Kao i kod svih HOV i ove mogu biti predmet trgovine na tržištu novca

20. Komercijalni zapis(commercial paper) • Komercijalni zapisi su gotovo identični sa kratkoročnim obveznicama. • Kratkoročno finansiranje nesklada u tokovima gotovine (engl. cash-flow) preduzeća mogu ostvariti: • direktno (komercijalni zapis ili kratkoročne obveznice) • indirektno (uzimanjem kredita od poslovnih banaka). • Rokovi na koje se te hartije emituju su najčešće 180 dana. • Kamatne stope koje nose komercijalni zapisi su na najvišem nivou od svih hartija kod nas i kreću se između 0,5 i 3,50% na mesečnom nivou

21. Elementi komercijalnog zapisa: • oznakada je to komercijalnizapis, • nazivisedišteemitenta (firmu) • nazivisedište kupca • nominalnuvrednostnakojuglasi komercijalnizapis, • visinukamatnestope, • rokplaćanjanominalnevrednosti, • mestoi datum emitovanja, • oznakuserijesakontrolnimbrojem, • posebnapravaizkomercijalnogzapisa • faksimilpotpisaovlašćenoglicaemitenta • pečatemitenta.

22. Državne obveznice • Obveznicekojeemitujedržavailinekinjen organ iliagencija, s namenomprvenstvenofinansiranjabudžetskogdeficita, odnosnozapokrićedržavnihdugova. • Ovosuprvoklasneobveznicejer se smatradanemarizikanaplate. • Njihovikupcimogubitibanke, finansijskeinstitucijeiprivatniinvestitori. • Na prihodeodnjih se uglavnom ne plaćaporez, a kamata je minimalna. • Centralna banka ima ulogu posrednika između države i kupaca ovih obveznica.